Kako da preživiš u školi Rolan Bele Bernadet Kosta-Prad Kreativni centar Učiš, ali imaš loše ocene? Dosađuješ se na času? Domaći zadaci ti baš ne idu? Hvata te panika na kontrolnom? Ne sviđaš se nekom nastavniku? Tvoje društvo traži od tebe da radiš nešto što ne želiš? U školi nije svakog dana lako! U ovoj knjizi naći ćeš neke lukave savete koji će ti pomoći da se dobro osećaš u svim tim situacijama, na časovima, s drugarima i nastavnicima! nova JES.20/13

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svetolik Sveta Jakovljević (rođen 1926. u Beogradu) je srpski džez-publicista. Biografija Diplomirani optičar i diplomirani pravnik, posvetio je život muzici i muzičkim poslovima džeza i zabavne muzike. U mladosti, krajem 1940-ih i tokom 1950-ih godina, svirao je džez i zabavnu muziku kao gitarista (Sekstet Borislava Rokovića, Trio Aleksandra Nećaka, Plavi ansambl). Počeo je da piše o džezu 1953. godine. Uređivao je i pisao prvu redovnu džez-rubriku u jugoslovenskoj štampi (DUGA, 1959-1963). Sarađivao je u listovima i publikacijama: Bilten Udruženja džez muzičara, Savremeni akordi, Muzička revija Nota, Džuboks, Pro Musica, Duga, Politika, Nin, RTV Teorija i Praksa. Od sredine 1960-ih je na Radio Beogradu (prvi i drugi program) vodio redovne tematske emisije džeza sledeće dve decenije. Zapažen je njegov scenaristički rad i učešće u programima televizije (serija Evergrin i dr). Kao dugogodišnji muzički urednik Produkcije gramofonskih ploča RTB, ostavio je bogat fond džez i bluz izdanja (oko 250 LP ploča). Knjige Autor je prve jugoslovenske knjige o džezu: Džez - Dvadeset improvizacija (Nota, 1981) Rečnik Džeza (Vuk Karadžić/ Larousse,1980) pojavljuje se u isto vreme i njemu daje svoj doprinos: prevođenje, 100 novih odrednica radi ažuriranja, prilog o džezu u Jugoslaviji, prva Diskografija jugoslovenskog džeza na LP pločama. Džangologija (Nota, 1983). Predgovor je pisao pisac Momo Kapor Djuk Elington (Nota, 1988) Džez Juče... Džez Danas (Nota, 1989) Jedan vek džeza & kratki prilozi za izučavanje džeza u Srbiji (Žagor, 2OO3) Put gitare u džezu (Žagor, 2005) Bekstejdž susreti u džezu (Žagor, 2010) Jazz ili džez je glazbeni stil nastao početkom 20. vijeka u Sjedinjenim Američkim Državama, te se drži za jedini autohtono američki žanr.

Tekst: Branislav Vranešević, Dr Kosta Milutinović, Živan Kumanov Izdavač: Vojvođanski muzej i Matica srpska, Novi Sad 1951. Mek povez, 60 strana + 22 strane ilustracija, 24cm Sadržaj: - Uvod - Postanak i razvitak Petrovaradina - Postanak i razvitak Novog Sada - Novi Sad kao politički centar Srba u Vojvodini - Novi sad kao kulturni centar srba u Vojvodini - Novi Sad u NOB-u - Katalog izložbe `Novi Sad kroz istoriju` - Slikarstvo u Novom Sadu - Biografije slikara zastupljenih na izložbi - Izložba likovnih umetnika/ca koji su živeli i radili u Novom Sadu - Ilustrovani prilog Nepodvlačena, ima posvetu, težina 160 grama. **

Description Dnevnik Ines Tavares – Alis Vieira Šta da radiš kada umesto ajpoda koji želiš za trinaesti rođendan dobiješ dnevnik? Praznu svesku u kojoj je “digital-pen” neupotrebljiv. Nema po čemu da se klikće po stranicama, ne otvara se nijedan prozor. Ne čuje se nikakva muzika, drugim rečima – pravi smor za Ines. Ipak, nabavila je jedan “pen” od onih koji se i dalje zovu hemijska olovka i tako su se u dnevniku našli pametnica Žonas, plavušan Domingos, njena najbolja drugarica Vanesa i dve njene najveće ljubavi – čokolada i Bred Pit.

Knjiga je namenjena onoj deci koja u drugom razredu mogu da napreduju brže i više od ostalih đaka. U zbirci se nalaze zanimljivi zadaci, kakvi se najčešće ne rade na časovima matematike u školi. Zadaci imaju različite funkcije: pojedini služe za razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja, neki se odnose na snalaženje u ravni i prostoru, neki na snalaženje u različitim situacijama, a mnogi su, jednostavno, lepi zadaci, oni zbog kojih volimo matematiku i koji nas motivišu da je stalno radimo. Svi su oni pogodni za otkrivanje i razvijanje matematičke darovitosti i podsticanje kreativnosti. ocuvana polud

Autor - osoba Pašić, Feliks, 1939-2010 = Pašić, Feliks, 1939-2010 Naslov Ta divna ženska bića : u pozorištu Mire Stupice / Feliks Pašić ; priredio Aleksandar Milosavljević Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Sterijino pozorje, 2019 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 211 str. : fotogr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Milosavljević, Aleksandar, 1958- = Milosavljević, Aleksandar, 1958- Radulović, Ksenija, 1969- = Radulović, Ksenija, 1969- Zbirka ǂBiblioteka ǂDramaturški spisi (broš.) Napomene Tiraž 300 Biografske beleške: str. 194-197 Str. 199-201: O knjizi Feliksa Pašića... / Ksenija Radulović Str. 203-209: Knjiga prijateljstva i odanosti / Aleksandar Milosavljević Beleška o priređivaču: str. 210-211. Predmetne odrednice Stupica, Mira, 1923-2016 Priča o Miri Stupici neodvojiva je od njene ispovedne priče u Šaci soli, knjizi u kojoj dve svoje jednako dragocene uloge, ulogu svedoka i ulogu učesnika, stavlja u skladnu ravnotežu, pri čemu učesnik velikodušno ustupa prvenstvo svedoku, a ovaj, pronicljiv i radoznao posmatrač, sažima vreme u odbleske važnih, a katkada naoko sporednih životnih epizoda. Ako sećanjima ne svodi račune, u sećanjima miri one koji su je voleli i one koji je nisu zadužili po dobru, one koje je ona volela i one koji su joj uskraćivali naklonost. Sa razdaljine godina, sve njih, baš kao i uspehe i neuspehe, vidi kao kamene međaše pored kojih je prošla njena ljudska, ženska, umetnička sudbina. „Svi oni, iz daleka gledajući, imaju svoju vrednost. Svi su dobili patinu. Ni sreće više nisu tako visoke, ni nesreće nisu tako duboke, ni neprijatelji nisu tako crni, ni prijatelji nisu tako zlatni. Sve je pokrila patina.“ Feliks Pašić Vršljajući po Pašićevoj „radionici“, po tekstovima iz njegove ostavštine, imao priliku da vidim na kakav je on superioran literarni način Mirina svedočenja – dakle kombinaciju onoga što je već napisala i njihovih razgovora – majstorski preoblikovao u uzbudljivu ispovest. Otuda ova knjiga, ma koliko bila Mirina, ništa manje nije i Feliksova, jer potvrđuje ono što smo o njemu već znali – da je briljantan spisatelj, majstor stila i jedan od najvećih dokumentarista kojeg je naša publicistika imala. Aleksandar Milosavljević O autoru Feliks Pašić (1939–2010), novinar, pozorišni kritičar, publicista, televizijski dokumentarista… Novinarski radni vek proveo je u „Borbi“, Radio Beogradu i Televiziji Beograd. Blizu četiri decenije Pašić je bio aktivni stalni pozorišni kritičar „Borbe“, „Večernjih novosti“, Radio Beograda, „Dnevnog telegrafa“ i „Teatrona“. Bio je poslednji savezni selektor Sterijinog pozorja, petnaest godina je, kao selektor i umetnički direktor, davao kreativni pečat Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, osnovao je i tri godine vodio Jugoslovenski festival pozorišta jednog glumca u Nikšiću. Sa Svetlanom Bojković je pokrenuo i sedam godina (1992 – 1999) uređivao pozorišne novine „Ludus“ u kojima je objavio šezdeset opsežnih razgovora sa pozorišnim umetnicima. Knjige: Savremenici (razgovori sa jugoslovenskim piscima – 1965), Oluja (dnevnik predstave – 1987), Kako smo čekali Godoa kad su cvetale tikve (dokumentarno istraživanje slučajeva zabrane dveju pozorišnih predstava – 1992), Karlo Bulić – avantura kao život (1992), Zoran (razgovori sa Zoranom Radmilovićem – 1995), Glumci govore I, II (razgovori sa šesnaestoro srpskih glumaca – 2003), Mira Trailović, gospođa iz velikog sveta (2006), Joakimovi potomci (portretni medaljoni dobitnika statuete „Joakim Vujić“ – 2006), MUCI Ljubomir Draškić ili živeti u pozorištu (2010), Kratak pregled vremena (razgovori sa pozorišnim stvaraocima iz rubrike Ludus razgovara – 2013). Monografije: Grad teatar Budva – Prvih deset godina (1998), Deset festivala pozorišta za djecu u Kotoru (2002), Grad teatar Budva – Drugih deset godina (2007), Beogradsko dramsko pozorište – 60 godina (2007), Vuk, z. p. Tršić, Vukovi sabori 1933 – 2008 (2008), Zvezdara teatar 1984-2009 (2009). Priredio je knjigu o Oliveri Marković, knjigu pozorišnih kritika Slobodana Selenića (Dramsko doba), knjigu pesama i zapisa Ljubiše Bačića (Moj živote malo li te ima)… Dobitnik je Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku (1983, 1992) i Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture (2006), Nagrade „Grad teatar za dramsko stvaralaštvo“ (Budva, 2010) i drugih nagrada. MG62

NOĆI I ZORE BEOGRADA - Miodrag Bogdanović Nova 336 strana 2005g veliki format tvrd povez ilustrovana Kvalitetna štampa Posle oslobođenja, Miodrag Mile Bogdanović se aktivno uključuje sa drugim pevačima u stvaranje radio - programa. Repertoar su činile narodne, gradske i tada nezaobilazne pesme inspirisane Narodno oslobodilačkom borbom. Na Nikoljdan 19. decembra 1944. godine, Mile je prvi put zapevao u programu, i to pesmu Tiho noći. Od tada, neumorno je sakupljao i izvodio izvorne narodne i starogradske pesme i romanse, pa je u repertoaru imao preko 1500 pesama. Na taj način je zabeležio i sačuvao od zaborava mnoge pesme i tako postane čuvar našeg narodnog blaga. Usledili su dalji pozivi, tako da je njegovo pevanje na radiju bilo redovno u živim nastupima do 1954. godine, a onda je usledila era snimanja muzike što je pevačima jednim delom olakšalo posao. Mile Bogdanović je sarađivao sa mnogim orkestrima, mada je voleo da izdvoji dva, a to su NO pod upravom Vlastimira Pavlovića Carevca i TO Makse Popova. Kolege i kompozitori su ga posebno cenili. Nezaobilazne su priče o maratonima u natpevavanju Mileta i Cuneta. Kompozitor Žarko Petrović dao je baš Miletu Bogdanoviću svoje najlepše pesme, poput Serenade o Beogradu. Karijera Miodraga Mileta Bogdanovića obilovala je različitim životnim aktivnostima na mnogim poljima: muzičkom, humanom, sportskom, spisateljskom, graditeljskom... Pečat njegovom bitisanju ipak je dala muzika, narodna i starogradska i to ona prava. U istoriji jugoslovenske estrade ostaće zapamćeno čuveno natpevavanje sa Cunetom Gojkovićem 26. marta 1971. godine u hotelu `Jugoslavija`. U pevačkom dvoboju (preko radija je tekao prenos uživo), nazvanom `Ko zna više`, a koje je trajalo više od 15 sati, pobedu je odneo Predrag Cune Gojković rezultatom 43:42 i poneo titulu najboljeg poznavaoca pesama.[1]

DINULOVIĆI - Vera Crvenčanin Dinulovići Pozorišni život Autor: Vera Crvenčanin Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti, Beograd Godina izdanja: 1997. Broj strana: 202 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 20x14 Stanje kao na slici. Veoma dobro očuvana. Vera Crvenčanin Kulenović (Novi Sad, 24. decembar 1920 — Beograd, 23. januar 2013) prva je žena filmski reditelj u Jugoslaviji. Završila je Akademiju za pozorište i film, odsek režija. Umetnički rad Vere Crvenčanin započinje u NOB-u u toku Drugog svetskog rata. Kao borac Kosmajskog odreda, Beogradskog bataljona i Dvanaeste krajiške brigade, brine o kulturnom i obrazovnom životu saboraca. Avgusta 1942. godine, na belom konju i s pesnicom na čelu, prva je ušla u oslobođeni Drvar, nakon što su proleterske jedinice, većinom sastavljene od boraca iz Srbije, potukle ustašku vojsku. Profesionalnu karijeru započinje 1944. godine, kao glumica u `Centralnoj pozorišnoj grupi BIH`, i nastavlja je u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Prvu špicu, na dokumentarnom filmu `Beogradski univerzitet` potpisala je 1948. godine, za Avala filma. Nakon toga je usledilo još mnogo kratkometražnih filmova koje je Vera Crvenčanin stvarala kao reditelj te filmske kuće. Od 1953. godine radila je kao samostalni umetnik. Pisala je monodrame, scenarija, dramatizacije književnih dela i više zapaženih knjiga iz pozorišne prošlosti. Dobitnica je Sterijine nagrade za dramatizaciju TV drame `Na rubu pameti` iz 1981. godine (režija Slavoljub Stefanović Ravasi), rađene prema istoimenom romanu Miroslava Krleže iz 1964. godine. Jedno vreme radila je u televiziji Novi Sad kao scenarista i reditelj. Vera Crvenčanin Kulenović preminula je u januaru 2013 godine. Sahranjena je na groblju Orlovača, u Beogradu.

Dečji roman na francuskom jeziku. Crno-bele ilustracije i ilustarcije u boji. Tvrd povez. 186 strana. Očuvana. Tragovi dužeg stajanja. Alisa Roi s nestrpljenjem očekuje dolazak svog prijatelja, poštara Freda Dikora koji se priprema za penziju da bi počeo da uzgaja zamorce nakon što je nasledio od svoje tetke. Ali, kada stari Fred donosi Alisi pismo iz Engleske, torba mu biva ukradena. Alisa daje sebi zadatak da rasvetli ovu misteriju i pronađe kradljivca. Prevarant je mislio da je sve savršeno isplanirao, ali se njegov plan uopšte ne dešava onako kako je on zamislio. Nimalo! Naime, prevarant nije predvideo šta će Alisa Roi raditi onog dana kad sretne . .. Alice Roi

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Humor kao sredstvo realističkog muzičkog jezika u muzici do XIX veka - Marija Koren Bergamo BERGAMO, Marija (rođeno ime Marija Koren, Marija Koren-Bergamo, šifre M.K., M.B.), muzikolog, univerzitetski profesor (r. 28. jula 1937, Celje). Otac Anton Koren, operski pevač i reditelj, majka Ljudmila, rođ. Sapun. Suprug Petar Bergamo, kompozitor. Detinjstvo je provela u Celju i Mariboru, tokom rata porodica je prognana u Guču kod Čačka. Posle Drugog svetskog rata prvo je živela u Ljubljani, pa u Zagrebu. Gimnaziju je pohađala 1948. u Splitu i 1949-52 u Rijeci, 1953-56 gimnaziju u Rijeci i Beogradu (matura 1956). Iste godine završava srednju muzičku školu (četiri godine klavira). U Beogradu je studirala pravo (prvi stepen 1958) i muzikologiju (diploma 1961, magistrirala 1963, objavljeno 1983, 1985). 1963–64 studirala je na konzervatorijumu u Moskvi, a 1973. doktorirala na Filozofskom fakultetu u Ljubljani sa disertacijom Elementi ekspresionističke orijentacije u srpskoj muzici do 1945 (objavljena 1980). 1963–65 zaposlena u Beogradu u Udruženju kompozitora (Savez kompozitora) kao stručni saradnik; istovremeno je predavala istoriju muzike i dizajn u Srednjoj muzičkoj školi Josip Slavenski (1964–69, 1967–69 šef teorijskog odseka). Pripremala je cikluse radio emisija (1965–68) i redovno pisala muzičke kritike za listove Borba (1964–67) i Politika (1970–72). Od 1969. do 1972. godine bila je asistent na Katedri za istoriju muzike Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu. Godine 1972. zaposlila se u Beču u renomiranoj muzičkoj kući Universal Edition, prvo kao muzički saradnik, kasnije kao muzički urednik (1974-76) i šef muzičke redakcije (1976-81). Od 1981. predavala je istoriju muzike na Odseku za muzikologiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani, kao i estetiku i sociologiju muzike (docent od 1981, vanredni profesor od 1986, redovni profesor od 1996; šef katedre odeljenje 1992-94). Predavala je na univerzitetima u Moskvi (Moskovski konzervatorijum, 1964, 1988), Zagrebu (Akademija za kazališnu umjetnost, 1990; Muzička akademija, 2000) i Gracu (Karl-Franzens-Universitat, 1993). Radila je u raznim strukovnim udruženjima, uključujući i kao član raznih stručnih komisija: Društva kompozitora Srbije (1965–70), Društva slovenačkih kompozitora (od 1983; 1988–90 predsednica verifikacione komisije), Društva kompozitora Slovenije. Skladatelji Hrvatske (od 1990.), Slovenačko muzikološko društvo (član osnivačkog odbora, 1993-96. član Izvršnog odbora) i u Hrvatskom muzikološkom društvu (od 1993.), Hrvatski glazbeni zavod (Hrvatski mežinci zavod), Međunarodnog muzikološkog društva (od 1988) i Slovenačkog društva za estetiku (od 1984). U Ministarstvu kulture Republike Slovenije bila je član (1991–93) i predsednik (1993–95) stručne komisije za muziku za dodelu Prešerenovih nagrada. Naučnim, pedagoškim i stručnim radom uticala je na razvoj i uspostavljanje muzikološke struke u Sloveniji i inostranstvu. Pod uticajem svog prvog uvida u sociologiju muzike tokom postdiplomskih studija na Moskovskom konzervatorijumu, uvela je nove metode muzičkog istraživanja u slovenačku muzikologiju početkom 1980-ih, zasnovane na teorijskim sistemima srodnih disciplina u slovenačkoj muzikologiji. humanističkih nauka (sociologija i estetika muzike). U potrazi za polaznom idejom muzičkog dela i poetikom kompozitora, zanimala ju je interakcija iracionalnog i racionalnog, kao i muzičko-autonomnog i muzičko-funkcionalnog. Između ostalog, bavila se pojmovima: novo, razvojno, avangardno, tradicionalno, pitanjima stila, muzičkih žanrova, vanmuzičkih činilaca muzičkog stvaralaštva, muzičke komunikacije, nacionalnog i transnacionalnog u muzici, identiteta i bila svesna pitanja položaja muzikološke struke između nauke i umetnosti. Pored monografskih radova i brojnih naučnih rasprava, doprinela je i prevodima slovenačke muzikološke struke (sa komentarima i predgovorom) nekih fundamentalnih teorijskih dela kompozitora 20. veka (Igor Stravinski, Feručio Buzoni, Hans Pficner, Arnold Šenberg i njegov krug ). Na srpski je prevela istoriju muzike Vilka Ukmara (1973), knjigu Borisa Jarustovskog o delu Petra Iljiča Čajkovskog (sa ruskog na srpski, 1970), naučne i stručne članke slovenačkih muzikologa na srpski i hrvatski (Zvuk, Muzička kultura, Arti musices). Pripremala radio emisije, pisala muzičke kritike, stručne kritike novih radova, analize, komentare, propratne tekstove za zapise. Napisala je mnoge natuknice za osnovnu slovenačku i stranu stručnu enciklopedijsku literaturu: Enciklopedija Slovenije, Hrvatski leksikon, Musik in Geschichte und Gegenvart i Nev Groveov rečnik muzike i muzičara. Dobitnica je Ordena Danice Hrvatske sa likom Marka Marulića (Zagreb, 2002) i Mantuanijeve nagrade za životno delo Slovenačkog muzikološkog društva (Ljubljana, 2010). Univerzitet u Ljubljani dodelio joj je zvanje profesora emeritusa 2006. godine.

Autor: Mirko Dejić, Branka Dejić Izdavač: Kreativni centar - Beograd, 2018. Mek povez, 74 str. Težina: 220 gr Ovo je treća u nizu knjiga istih autora. Namenjena je onoj deci koja u trećem razredu mogu da napreduju brže i više od ostalih đaka. U zbirci se nalaze zanimljivi zadaci kakvi se najčešće ne rade na časovima matematike. Zadaci imaju različite funkcije: pojedini služe za razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja, neki se odnose na snalaženje u ravni i prostoru, neki na snalaženje u različitim situacijama, a mnogi su, jednostavno, lepi zadaci, oni zbog kojih volimo matematiku i koji nas motivišu da je stalno radimo. Svi su oni pogodni za otkrivanje i razvijanje matematičke darovitosti i podsticanje kreativnosti.

Autor: Branka Veselinović Izdavac: Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, 2003. Mek povez, 319 str. posveta na predilistu Istinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi `Na dnu smeha leže suze` koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih. Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove `Majke hrabrosti`, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami `Tri lista deteline`, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori `Veselih večeri` Radio Beograda, lutkarskih priredaba za decu kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina. `Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh...` - kaže Branka Veselinović. U toj komičarskoj glumičinoj crti krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. `Na dnu smeha leže suze` stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije od smeha, ali čini to iz urošenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života. POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 38

KAKO DA PREŽIVIŠ U ŠKOLI, Rolan Bele i Bernadet Kosta Prad , Kreativni centar Beograd 2018 Učiš, ali imaš loše ocene? Dosađuješ se na času? Domaći zadaci ti baš ne idu? Hvata te panika na kontrolnom? Ne sviđaš se nekom nastavniku? Tvoje društvo traži od tebe da radiš nešto što ne želiš? U školi nije svakog dana lako! U ovoj knjizi naći ćeš neke lukave savete koji će ti pomoći da se dobro osećaš u svim tim situacijama, na časovima, s drugarima i nastavnicima! Forma i način izlaganja: pitanje, problem, dilema, situacija; opis situacije, problema, pitanja; moguće dobre reakcije deteta, to su saveti – ti si na potezu; zlatno pravilo – neka životna istina prilagođena uzrastu. Tekst prate duhovite ilustracije, koje dodatno r

STANJE KNJIGE: Faktički nova knjiga, manje od 1mm iskrzan gorji ugao zadnjih korica O IZDANJU: Sabina Nojfer - Haos u porodici Kalman, Kreativni centar, 2012, meki povez sa preklopom, 232 stranice, 230g. O KNJIZI: `Zameniti porodicu? Na tu ideju sigurno nikada ne bi došli ni Ole ni njegova rođaka Anika. A i zašto bi? U njihovoj kući uvek se nešto događa, što nije nimalo čudno budući da pod istim krovom žive dve porodice. Ali onda se kod njih doselila i baka, pa je život u porodici Kalman ozbiljno uzdrman. Tada je nastao pravi haos!...`(sa zadnjih korica) O AUTORKI: Sabina Nojfer (1953) je nemačka spisateljica. Radila je kao učiteljica i profesor u srednjoj školi. Svoju prvu knjigu `Tata - projekat` napisala je 2003. godine. Od tada je napisala mnogo romana za decu.

Dnevnik šonjavka 2 – Rodrikova pravila – autor Džef Kini ŠONJAVKO SE VRATIO !!! ŠTA GOD RADILI NE PITAJTE GREGA HEFLIJA KAKO JE PROVEO SVOJ LETNJI RASPUST ZATO ŠTO ON DEFINITIVNO NE ŽELI DA PRIČA O TOME. Na početku nove školske godine, Greg želi da zaboravi protekla tri meseca… a naročito jedan određeni događaj… Nažalost po Grega, njegov stariji brat, Rodrik, zna sve o nezgodi koju Greg želi da zadrži u tajnosti. Ali, tajne imaju neke svoje načine da izađu na površinu… Posebno kada je u sve to umešan i dnevnik. VELIKI FILMSKI HIT! Osim knjiga i internet izdanja, 2009. se pojavio i film koji u celosti prati priču o Gregu i njegovim problemima. Pored velikih glumačkih imena koja su učestvovala u ovom projektu, zahvaljujući velikoj popularnosti knjiga film je postao jedan od najgledanijih dečijih filmova u 2010.

Autor: Rolan Bele, Bernadet Kosta-Prad Izdavač: Kreativni centar - Beograd, 2016. Mek povez, 172 str. Format: 14 x 23 cm Učiš, ali imaš loše ocene? Dosađuješ se na času? Domaći zadaci ti baš ne idu? Hvata te panika na kontrolnom? Ne sviđaš se nekom nastavniku? Tvoje društvo traži od tebe da radiš nešto što ne želiš? U školi nije svakog dana lako! U ovoj knjizi naći ćeš neke lukave savete koji će ti pomoći da se dobro osećaš u svim tim situacijama, na časovima, s drugarima i nastavnicima! Forma i način izlaganja: pitanje, problem, dilema, situacija; opis situacije, problema, pitanja; moguće dobre reakcije deteta, to su saveti – ti si na potezu; zlatno pravilo – neka životna istina prilagođena uzrastu. Tekst prate duhovite ilustracije, koje dodatno relaksiraju tinejdžera suočenog s problemom.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Multimedijalni centar Led Art - Novi Sad, 2004. god. Broširan povez, 28 cm. 255 str. Kunstdruk, ilustrovano Deset godina umetničkog rada Led Arta i doslednih incidenata na srpskom umetničkom tlu, obeleženo je juče u Medija centru promocijom budućeg udžbenika nedavne istorije, monografijom „ Led Art - Dokumenti vremena 1993-2003“ . Najavljujući ovako pomenuti događaj, Darka Radosavljević - izvršni direktor galerije Remont, podsetila je da je sve počelo u maju 1993. sa hladnjačom ispred Doma omladine. Slikar Nikola Džafo bio je inicijator ovog umetničkog pokreta. „ Pitanje u tim vremenima bilo je ostati ili otići“ , rekao je Džafo, „ a ako ostanemo, pitanje je bilo da li da radimo ili ne. Ostali smo i odlučili da radimo i to upotrebivši najtvrđu metaforu - led sa svim svojim značenjima - hibernacije, eutanazije. . . Počeli smo da verujemo u utopiju i to se nastavilo do danas“ . Dragoslav Krnajski kao jedan od umetnika Led Arta, njegov značaj video je u tome što je pružio šansu da se adekvatnije i efikasnije reaguje na ono što se zbivalo oko nas, jer ono što se moglo videti u galerijama nije imalo veze sa tim, isatakao je Krnajski, pa su stoga akcije Led Arta i bile izmeštene iz galerijskog prostora. Miško Šuvaković - teoretičar umetnosti, koji je dosledno pratio rad Led Arta, istakao je da je upravo ovaj pokret shvatio da živimo u epohi posle umetnosti, kada određene kulturalne prekse i produkcije preuzimaju elemente društvenog, javnog života i upotrebljavaju ih u svojim radovima. Pored Leda Artovaca i grupa Magnet bila je ta koja je koristila kulturu kao resurs. Bila je to umetnost simptoma kojom je pokazivano na mesto na kom društevni totalitet klizi, istakao je Šuvaković, ujedno i jedina kritička umetnost čije su nam odsustvo u to vreme zamerali strani kritičari. Led Art je zapravo završen pre dve-tri godine, rekao je Džafo na kraju, on je postao novosadska lokalna grupa koja se institucionalizovala. Otvorili su i ART kliniku, duhovito je dodao, namenjenu umetnicima, ljudima kojima je poljuljan dignitet na ovim prostorima. Danas, 11.11.2004; Strana: 23

Povez: tvrd Br. strana: 67 Format: 21,5x26,5 Ilustrovano, štampano na kunstdruku! Najpoznatiji naši pisci odabrali su svoju najomiljeniju pesmu za decu: - Mira Alečković: Svetla soba - Vladimir Andrić: Ćira - Dragomir Brajković: Uparađeni sa zida gledaju preci - Milovan Vitezović: Balada o zaboravljenom dedi - Milovan Danojlić: Gde je Cica - Dušan pop Đurđev: O zecu koji se na čisto preporodio - Dobrica Erić: Sad tiho diši, reč je o piši - Pero Zubac: Zašto neke pesme ne volim - Dragan Lukić: Fifi - Milenko Maticki: Uzbuna . Mošo Odalović: Mama je glagol od glagola raditi - Đorđe Radišić: Jare - Dragan Radulović: nemoj ovo nikom reći - Stevan Raičković: Pesma koju je pevao Gurije - Ljubivoje Ršumović: Dr - Slobodan Stanišić: O Bosi - Mirjana Stefanović: Uglješa sreće labuda - Vladimir Stoiljković: Čas razrednog starešine - Gradimir Stojković: Kako je pralja izmenila istoriju - Duško Trifunović: Selo - Branimir Crnčević: Kako se pišu pesme NAPOMENA: Knjiga je u odličnom stanju, kao nova!

Daljinski Upravljac VOX Daljinac Ispravan i proveren kamerom Ne znam za koji je model uredjaja ali po komandama predpostavljam da je za DVD ili Home Cinema plejer Ukoliko zelite da eksperimentisete za model radite to na svoju odgovornost. Baterije sami obezbedjujete. -Slike su originalne od uredjaja koji se prodaje. -Svaki uredjaj koji postavljam na aukciju ili oglas ispitam i trudim se da ga opisem realno, bez doterivanja i sa naglasavanjem mana i nedostataka. -Clanovi koji imaju ideju da povade odredjene delove iz uredjaja, pa vrate kao neispravne, poluispravne ili ostecene, takodje MOLIM DA NE LICITIRAJU NA MOJIM AUKCIJAMA. -Za ostecenja u transportu NE ODGOVARAM. Vase je da pozovete kurira sluzbe koja vam je posiljku dostavila, napravite zapisnik o ostecenju i trazite odstetu od iste. -Molim clanove/kupce da dobro procitaju USLOVE PRODAJE jer se kupoprodaja obavlja jedino tako i nikako drugacije.

Izdavač: Laguna, Beograd, 2006. Tvrd povez, latinica, ilustrovano, 14 x 14 cm, 120 strana. NAPOMENA: Upisana je posveta hemijskom olovkom. Zauvek prijatelji: Istinska vrednost prijateljstva Šta to prijatelje čini toliko posebnima? Šta naš izbor prijatelja govori o nama samima? Koja to varnica raspaljuje najjača prijateljstva i ne da im da se ugase? U knjizi Zauvek prijatelji: Istinska vrednost prijateljstva Griv koristi svoj čuveni vrcavi pripovedački dar udružen sa neodoljivim fotografijama životinja kako bi istražio magiju koju svakodnevno doživljavamo zahvaljujući prijateljima. On razmatra mnoga pitanja – zašto ne možemo živeti bez prijatelja i kako se to iz kenjkavog početka razviju velika prijateljstva, šta raditi kada se dobar prijatelj prozli i čemu sve to. Sva je prilika da će Zauvek prijatelji imati isti kulturološki uticaj kao i prethodne Grivove knjige, koje su u četrdesetak zemalja do sada prodate u preko deset miliona primeraka.

Како да преживиш у школи / Ролан Беле и Бернадет Коста-Прад превела с француског Весна Мостарица илустровао Жак Азам Београд : Креативни центар, 2016. 171 стр. : илустр. ; 23 cm Едиција Мала психологија ISBN 978-86-7781-821-0 (брош.) Учиш, али имаш лоше оцене? Досађујеш се на часу? Домаћи задаци ти баш не иду? Хвата те паника на контролном? Не свиђаш се неком наставнику? Твоје друштво тражи од тебе да радиш нешто што не желиш? У школи није сваког дана лако! У овој књизи наћи ћеш неке лукаве савете који ће ти помоћи да се добро осећаш у свим тим ситуацијама, на часовима, с другарима и наставницима! Форма и начин излагања: питање, проблем, дилема, ситуација; опис ситуације, проблема, питања; могуће добре реакције детета, то су савети – ти си на потезу; златно правило – нека животна истина прилагођена узрасту. Текст прате духовите илустрације, које додатно релаксирају тинејџера суоченог с проблемом.

,,Ilustrovao Aleksandar Zolotić Zamisli da ti uspešan prolazak kroz dvorac pun duhova (koji te usput izluđuju pričanjem sasvim uvrnutih viceva) zavisi od toga da li ćeš rešiti sledeću zagonetku: Što kraće mora da se peva, to znači da bolje uspeva! Kako ti zvuči? Uopšte nije laka, iako će ti se baš takvom činiti kad otkriješ rešenje! E pa, u knjizi koju držiš u ruci nalazi se još tridesetak ovakvih zagonetnih prepreka, utkanih u otkačeni roman u zagonetkama Uroša Petrovića, sa čudesnim ilustracijama Aleksandra Zolotića. (Rešenja, koja se nalaze na kraju knjige, mogu se čitati samo u ogledalu.) Šta da radite u pustinji kad je ispred vas lav, iza vas jaguar, a imate samo jedan metak na raspolaganju? Odgovor se krije negde u ovoj knjizi. Pridruži se dečaku Lantanu i njegovoj družini u urnebesnoj pustolovini i potrazi za tajnom nagradom Dvorca duhovitih duhova! Da li bi tebi uspelo da je osvojiš? Postoji samo jedan način da to proveriš. Znaš koji. Nova potraga počinje.``

STANJE KNJIGE:Nova knjiga, neprimetno iskrzani uglovi korica. Posveta na trećoj stranici (knjiga je tako zamišljena da nema predstranica), šteta što je (posveta) na pisana plavom hemijskom olovkom, da je u pitanju bila crna, izgedalo bi da je deo knjige. O IZDANJU: Liz Pišon - Tom Gejts – Da! Ne. Možda..., Mala laguna, 2020, 265 stranica 270g. O KNJIZI: „Tom Gejts – Da! Ne. Možda...“ je osma knjiga u serijalu o Tomu Gejtsu i njom je zacementiran status Liz Pišon kao neprikosnovene kraljice dnevničkih knjiga za školarce. U slučaju da iz nekog neobjašnjivog razloga niste čuli za njih, knjige o Tomu Gejtsu su britanski pandan serijala „Dnevnik šonjavka“ autora Džefa Kinija.` `Ova knjiga je fenomenalna! Ima dosta ludih avantura...`, jedna čitateljka O AUTORKI: Liz Pišon (1963) rođena je u Londonu, studirala je grafički dizajn i radila u britanskoj muzičkoj industriji kao umetnički direktor. Autorka je bestseler serijala o Tomu Gejtsu, koji je preveden na 36 jezika i koji je dobio brojne nagrade. Ima troje dece i živi u Brajtonu.

,,Ilustrovao Aleksandar Zolotić Zamisli da ti uspešan prolazak kroz dvorac pun duhova (koji te usput izluđuju pričanjem sasvim uvrnutih viceva) zavisi od toga da li ćeš rešiti sledeću zagonetku: Što kraće mora da se peva, to znači da bolje uspeva! Kako ti zvuči? Uopšte nije laka, iako će ti se baš takvom činiti kad otkriješ rešenje! E pa, u knjizi koju držiš u ruci nalazi se još tridesetak ovakvih zagonetnih prepreka, utkanih u otkačeni roman u zagonetkama Uroša Petrovića, sa čudesnim ilustracijama Aleksandra Zolotića. (Rešenja, koja se nalaze na kraju knjige, mogu se čitati samo u ogledalu.) Šta da radite u pustinji kad je ispred vas lav, iza vas jaguar, a imate samo jedan metak na raspolaganju? Odgovor se krije negde u ovoj knjizi. Pridruži se dečaku Lantanu i njegovoj družini u urnebesnoj pustolovini i potrazi za tajnom nagradom Dvorca duhovitih duhova! Da li bi tebi uspelo da je osvojiš? Postoji samo jedan način da to proveriš. Znaš koji. Nova potraga počinje.``

Zaštitni omot, knjiga u veoma dobrom stanju. Plava ptica, Beograd 1980, tvrdi povez sa omotom, str. 213, ćirilica Ово рано дело Џејмса Оливера Кервуда првобитно је објављено 1909. године и сада га поново објављујемо са потпуно новом уводном биографијом. `Ловци на злато` је други у серијалу који је повезао причу о пријатељству и открићу између Родерика Друа, Вабигуна и Мукокија у Северној Америци. Кервуд паметно дозвољава читаоцу да сагледа дивљину очима и ловца и ловаца. Џејмс Оливер `Џим` Кервуд био је амерички писац акционих авантура и заштитник природе. Рођен је 12. јуна 1878. године у Овоссу, Мичиген, САД. Године 1900. Кервуд је продао своју прву причу док је радио за Детроит Невс-Трибуне, а након тога је настала његова каријера писања. До 1909. уштедео је довољно новца да отпутује на северозапад Канаде, путовање које је дало инспирацију за његове авантуристичке приче у дивљини. Успех његових романа пружио му је прилику да се врати на Јукон и Аљаску на неколико месеци сваке године – омогућивши Карвуду да напише више од тридесет таквих књига. Кервудово авантуристичко писање следило је традицију Џека Лондона. Попут Лондона, Кервуд је многа своја дела поставио у дивљину Великог северозапада и често је користио животиње као главне ликове (Казан, Бари; Син Казана, Краљ Гризлија и Номади севера). Многи Кервудови авантуристички романи такође имају романсу као примарно или секундарно разматрање заплета. Овај приступ је његовом раду дао широку комерцијалну привлачност и помогао му да се појави на неколико листа најпродаванијих раних 1920-их. Његово најуспешније дело био је роман из 1920. „Крај реке“. Књига је продата у више од 100.000 примерака и била је четврти најпродаванији наслов године у Сједињеним Државама, према Публисхер`с Веекли-у. Током своје каријере доприносио је разним књижевним и популарним часописима, а његова библиографија обухвата више од 200 таквих чланака, кратких прича и серијализација. Године 1927, док је био на пецању на Флориди, Кервуда је за бутину угризао за шта се веровало да је паук и одмах је имао алергијску реакцију. Здравствени проблеми у вези са уједом ескалирали су у наредних неколико месеци како је наступила инфекција. Умро је убрзо у својој оближњој кући у улици Виллиамс, 13. августа 1927. Имао је само четрдесет девет година и сахрањен је на гробљу Оак Хил. (Овоссо), у породичном плацу. Међутим, Кервудово наслеђе живи, а његов дом у замку Карвуд сада је музеј.