Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! JAŠA ALMULI ŽIVI I MRTVI RAZGOVORI SA JEVREJIMA SLOBODAN MAŠIĆ, nezavisni izdavač BEOGRAD 2001 BIBLIOTEKA NOVA187 a) JEVREJI - SRBIJA - 20v - INTERVJUI b) JEVREJI - PROGONI - JUGOSLAVIJA - 1939-1945 - U USPOMENAMA c) HOLOKAUST Jaša Almuli (Bukurešt, 25. avgust 1918– London, 2013), bio je novinar, publicista, predsednik Jevrejske opštine Beograd, i autor pet knjiga.[1] Biografija Njegov otac bio je beogradski trgovac rođen u Šapcu, Isak-Žak, a majka Sofija, rođena Koen. Završio je Osnovnu školu kod Saborne crkve i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu. Studirao je tehnologiju na Tehničkom fakultetu u Beogradu (1936 –1941). Predratni i ratni period Kao srednjoškolac bio je aktivan u levičarskoj cionističkoj omladinskoj organizaciji Hašomer hacair, koju je napustio sa 16 godina. Postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije 1934. godine. Na Univerzitetu pripadao je levom studentskom pokretu Narodni studenti. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1938. godine. U predratnom periodu bio je hapšen zbog političkog delovanja i proveo je mesec dana u beogradskom zatvoru Glavnjača. U jesen 1941. godine, njegova fotografija bila je izložena na Antimasonskoj i antikomunističkoj izložbi u Beogradu. Bombardovani Beograd napustio je 6. aprila 1941. godine, sa sestrom i nekoliko rođaka. Preko zapadne Srbije i Sarajeva stigli su u Kotorski zaliv. Smestili su se u Prčnju, u letovalištu Jevrejskog ženskog društva iz Beograda. Iz Prčnja, Italijani su ih, krajem jula 1941. godine, sproveli u Albaniju, u logor kod Kavaje. Početkom novembra iste godine prebacili su ih u Bari, a zatim vozom u Kalabriju, do logora Feramonti. Jedno vreme proveo je u slobodnoj konfinaciji u Mirandoli, kraj Modene. Početkom 1943. godine iz Italije, sa porodicom, odleteo je za Madrid, u kome su ostali godinu dana. Odatle odlaze za Haifu, u Palestinu, koja je tad bila pod britanskom upravom. Radio je privremeno u hemijskom pogonu, ali se posle tri meseca prebacio za Egipat, gde je pristupio tenkovskoj brigadi Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Sa tenkovskom jedinicom došao je do oslobođenog juga Italije, odakle je upućen na ostrvo Vis. Radio je kao propagandista u štabu II dalmatinske brigade. Na lični zahtev poslat je u Srbiju, gde je prvo bio borac pa vodnik u HI srpskoj brigadi. Premešten je u Propagandno odeljenje Vrhovnog štaba Narodnooslobilačke vojske Jugoslavije i partizanskih odreda Jugoslavije. Nakon toga upućen je u Odeljenje za vezu sa stranim vojnim misijama. Novinarska karijera Septembra 1945. godine, po nalogu Agitpropa premešten je u agenciju Tanjug, gde je radio kao pomoćnik urednika spoljnopolitičke službe. Zatim, rukovodio je službom Emisija vesti za inostranstvo i potom službom Unutrašnjih vesti. Bio je specijalni izveštač Tanjuga sa Mirovne konferencije u Parizu 1946. godine. Dopisnik ove agencije iz Brazila bio je prvi put od 1952. do 1956. godine. Radio je jedno vreme u informativnom centru pri jugoslovenskoj ambasadi. Po povratku iz Brazila bio je, u Borbi, spoljnopolitički komentator (1956–1959). Po drugi put poslat je u Brazil 1959. godine, odakle je slao novinske izveštaje Tanjugu i Borbi. Vratio se u Beograd 1963. godine u Tanjug, gde je ponovo vodio službu Emisija vesti za inostranstvo. Iste godine, objavio je delo Brazil: putevi emancipacije. Drugo važno delo jeste Vojnici na sceni Latinske Amerike, koje je objavio 1964. godine. Zatim, postao je dopisnik Tanjuga iz Vašingtona (1967–1970). Nakon toga je u Londonu bio šef Odeljenja za informacije Međunarodne korporacije za investicije u Jugoslaviji (1970–1975). U toj korporaciji radio je u Beogradu do penzionisanja (1978). Od tada deluje kao slobodan novinar. Pisao je za Ekonomsku politiku i na TV Beograd davao komentare o ekonomskim temama. Predavao je domaćim i stranim novinarima na Institutu za novinarstvo u Beogradu. Bio je član Udruženja novinara Srbije. Potpredsednik predsedništva Udruženja novinara Srbije bio je od 1958. do 1960. godine. Učestvovao je u radu Komisije i redakcije za usmene novine (1958), bio je predsednik Sekcije spoljnopolitičkih novinara (1965). Na VI kongresu Saveza novinara Jugoslavije (1965) bio je izabran za člana Saveznog odbora. Prevodio je za Enciklopediju naivne umetnosti sveta (1984). Pisao je za časopis Socijalizam u svetu (1986–1988) i za zbornik Bezbednost i odbrana nesvrstanih zemalja (1989). Krajem osamdesetih godina 20. veka uključio se aktivnije u rad jevrejske zajednice. Započeo je sa snimanjem svedočanstava onih koji su preživeli Holokaust. Na osnovu tih iskaza i istorijskih istraživanja objavio je u Politici feljton Život i stradanja naših Jevreja (april / maj 1989). Tokom 1998. godine u NIN-u objavio je feljton Svedočanstva: Da li su četnici zaista ubijali Jevreje, takođe nastao na osnovu svedočenja preživelih. Nastavio je sa prikupljanjem svedočanstava i u periodu od 1989. do 1997. godine snimio je razgovore sa preko stotinu Jevreja iz različitih delova Jugoslavije i oko sedamdeset preživelih grčkih Jevreja. Iz ovih svedočanstava nastale su knjige Živi i mrtvi: razgovori s Jevrejima i Jevrejke govore. Knjiga Jevreji i Srbi u Jasenovcu objavljena je 2009. godine, Stradanje i spašavanje srpskih Jevreja 2010. godine, a poslednja knjiga Ostali su živi izdata je 2013. godine. U Politici je tokom 1993. godine objavio feljton Stvaranje velikih laži o Srbiji i Srbima kojim je pobijao medijske laži protiv Srbije. Vođenje Jevrejske opštine Beograd Od 1989. do 1992. godine bio je predsednik Jevrejske opštine Beograd. Tokom tog perioda obavljeni su radovi na sinagogi i grobljanskoj kapeli. Spomenik Nandor Glida Menora u plamenu, posvećen žrtvama nacizma u Srbiji, podignut je na njegovu inicijativu na obali Dunava 1990. godine. Bio je među osnivačima Kriznog štaba JOB i SJOJ 1991. godine. Odlikovan je Ordenom rada I stepena. Preminuo je u Londonu 2013. godine, u 96. godini života...

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Život i pisma Petra Iljiča Čajkovskog - Modest Čajkovski Godina izdanja: 2020 Broj strana: 656 Povez: Mek Životi slavnih stvaralaca – a naročito je to slučaj sa Petrom Iljičem Čajkovskim – retko su popločani slavnim i svetlucavim godinama. Najveći ruski kompozitor nije samo osporavan u svojoj okolini praktično od početka svoje stvaralačke karijere, već je najveća osporavanja doživeo od sebe sama. Ovo su samo neki delovi jedinstvene knjige koju držite u rukama.„Ako sudbina bude htela da budem slavan, to će doći samo od sebe, iako je malo verovatno da ću to doživeti. Kada pomislite na to da tokom mojih mnogih poseta inostranstvu nisam posećivao uticajne ljude, slao im svoje kompozicije, da nisam radio na tome da u drugim zemljama postanem poznat, moramo biti zadovoljni svakim uspehom koje neka moja kompozicija ostvari. Mnogo je razloga zbog kojih se moja simfonijska dela retko mogu čuti u inostranstvu. Prvi razlog je to što sam Rus, što za posledicu ima to da me svi iz Zapadne Evrope gledaju sa predrasudama. Drugo, takođe zbog toga što sam Rus, u mojoj muzici ima nečeg egzotičnog, što je strancima nedostižno. Moja uvertira Romeo i Julija svirana je u svim prestonicama bez uspeha. Zviždali su joj u Beču i Parizu. Nedavno je slično prošla i u Drezdenu.“„Moje ime je nepoznato u muzičkim krugovima u inostranstvu. Samo se nekoliko osoba posebno zanimalo mojom muzikom, namučivši se da uvrste moja dela u svoje koncertne programe; skoro svi su naišli na nepremostive prepreke. Nema sumnje da bih učinio dosta na širenju svojih dela kada bih išao po svim evropskim prestonicama, posećivao ’glavešine’ i predstavljao im svoju robu. Radije bih se odrekao svakog uživanja u životu nego to radio. Gospode bože! Ukoliko mi je suđeno da postanem slavan, to će doći polako ali sigurno. Istorija nam pokazuje da je uspeh koji je dugo odlagan dugotrajniji od onoga koji dođe brzo i iznenadno. Mnoga imena koja su odjekivala poznatošću u svojim generacijama, sada su potonula u okean zaborava.“(Petar Iljič Čajkovski)

Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова – синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“. Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност. У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста. Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе. У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела, где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност. Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације. Vladan Radovanović rođen je 1932. u Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je kompoziciju u klasi profesora Milenka Živkovića, učestvovao je ‘58. godine u osnivanju grupe Mediala koju je ubrzo napustio da bi nastavio svojim posebnim umetničkim putem koji je podrazumevao i sve druge umetnosti osim slikarstva i vizuelnih umetnosti, pa je tako inicirao i osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda sedamdesetih, a radio je i u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada samo u oblasti muzike, tri za književnost i četiri za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Profesor je po pozivu na Grupi za višemedijsku umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, zvanično je proglašen i počasnim doktorom višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti. ➣Nolit, 1968., kartonski povez sa klapnama, 116 strana, nepodvlačena, nema posvetu, zacepljena prednja korica, očuvana. *

NIKOLA TESLA I NJEGOVA OTKRIĆA Никола Тесла и његова открића / Ђорђе М. Станојевић Београд : Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, 1976 (Београд : `Србија`) [6], VI, 340, 54 стр. : илустр. ; 24 cm Стр. [5-6]: Уводна реч / Петар Миљанић Стр. 5-28: Дело Ђорђа М. Станојевића у светлу открића Николе Тесле / Драган Трифуновић Библиографија радова Ђорђа М. Станојевића: стр. 29-34 Фототпско изд.: Београд : Штампарија Краљевине Србије, 1894. Nikola Tesla (Smiljan, 10.7. 1856. - New York, 7.1. 1943.) je bio naučnik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Prvi je Srbin koji je nominovan za Nobelovu nagradu, 1937. godine i istu je odbio.[2][3] Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[43] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Stanje knjige```10``` 1k

IST8 07076) Pillar of Fire: The Rebirth of Israel - A Visual History, by Yigal Lossin , Publisher ‏ Shikmona Publishing Company, Israel 1983 , Ponovno rođenje Izraela : fotomonografija o cionizmu i Jevrejskom narodu u XX veku do nastanka države Izrael ; Yigal Lossin is a senior producer at Israel Television. After studying Hebrew Literature and Philosophy at the Hebrew University of Jerusalem he began working in 1960 at Israel Radio as journalist and writer of documentary programs. Between 1968-1972 he was U.S. correspondent and head of the New York office of Israel Radio and Television. Upon his return to Jerusalem in 1972 he was appointed director of the department of documentary films at Israel Television. In the years 1976-1981 he wrote and produced `Pillar of Fire,` the highly-acclaimed television history of Israel`s rebirth. `... the book is so magnificent that it is almost impossible to find adequate superlatives for it... Lossin has done as excel- lent a job in editing the book as he did in the production of the film... (This) history of Zionism... provides a tragic and noble record of a people moving from horror and humilia- tion to triumph and nobility.` (Philip Gillon, `THE JERUSALEM POST`) `The reader is ensured of many hours of surprise and ex- cited admiration while reading his book.` (Yoram Bronowski, `HAARETZ`) `An important, monumental book-states in very clear language what the television series succeeded in bringing to every home in Israel...` (Moshe Ben-Shaul, `MAARIV`) `The most wonderful collection of photographs that has ever been seen about the history of the Jewish People... Recommended to every Jewish home.` (Dan Omer, `HAOLAM HAZEH`) `In this volume there are many pictures never before seen -pictures which move the heart more than thousands of words. I predict that `Pillar of Fire` will be a bestseller.` (Yaron London, `HA-IR`) engleski jezik, tvrd povez, format 21,5 x 29 cm , ilustrovano crno belim fotografijama , 547 strana

Monografija Slaviše Grujića i Dejana Petrovića je dokumentarno svedočanstvo o prisustvu Jevreja u Novom Sadu od XVII veka do savremenog doba. Knjiga predstavlja čitaocu osnove društvenog i kulturnog života jevrejske zajednice u Novom Sadu kao i osnove religijskog života i obreda. Autori kulturom sećanja daju poseban dokumentarni osvrt na Novosadsku raciju (1942) i stradanja Jevreja u Holokaustu. Dejan Petrović je angažovan kao fotograf i dizajner monografije. Od 1984. do 1994. je radio u Jevrejskoj opštini u Beogradu na razvoju i implementaciji kulturnih i socijalnih projekata. Od 1999. godine je živeo u Beču i sarađivao sa američkom NVO Centropa, fokusiranoj na dokumentovanju života Jevreja u centralnoj i jugo-istočnoj Evropi. Od 2005. osniva svoju NVO Lajthaus, fokusiranoj na intergraciji različitih etničkih grupa. Od 2007. do 2016. radi u ERSTE fondaciji na pitanjima društvene integracije, a od 2016. za OSCE/ODIHR na pitanjima vezanim za anti-semitizam. Fotografijom se bavi preko 20 godina, sa akcentom na teme vezane za probleme u društvu, podizanja vidljivosti marginalnih delova društva. Uredio je i dizajnirao veći broj monografija. Izlagao je fotografije u Novom Sadu, Beogradu, Beču, Pragu, Njujorku, Parizu… Njegovi fotografski projekti rađeni su u saradnji sa partnerima kao što su austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova, ERSTE fondacija, OMV i dr. Autor monografije “Priča o novosadskim Jevrejima“, Slaviša Grujić, rođen je 1960. godine. Akademiju za film i TV, odsek kamera, kao i specijalizaciju iz režije, završio je u Moskvi. Radio je kao glavni i odgovorni urednik RTV Novi Sad, i glavni i odgovorni urednik TV Apolo, Novi Sad. Bio je u jednom periodu savetnik predsednika Skupštine APV. Tokom karijere angažovan od strane velikog broja televizijskih produkcija iz Srbije i sveta (Velika Britanija, Australija, Nemačka, Italija, Francuska). U vezi sa medijima održao je značajan broj predavanja u zemlji i inostranstvu. Bio je učesnik mnogobrojnih festivala, a dobitnik je nagrade za režiju na Jugoslovenskom festivalu dokumentarnog filma. Na mesto Pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje izabran je 2012. godine. Dobio je priznanje Instituta za regionalizam iz Salcburga (Austrija) za podršku razvoju regionalizma u Evropi (2017).

BEKET Priredio - Predrag Todorović Prevod - Jelena Stakić, Predrag Todorović, Slavica Miletić, Saša Sojkić, Nataša Marić, Nadežda Vuković, Milica Mint, Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2010 418 strana 25 cm Edicija - Biblioteka - Književne nauke, kultura i umetnost. - Kolekcija Interpretacije ISBN - 978-86-519-0006-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna napomena PREDRAG TODOROVIĆ - Delo Samjuela Beketa u kontekstu evropske književnosti BEKET I TRADICIJA DŽ. MEJS - Irski koreni mladog Beketa MELVIN DŽ. FRIDMAN - Romani Samjuela Beketa: jedinstvo Džojsa i Prusta ŽAK DIBUA - Beket i Jonesko: Paskalova tragična svest i Floberova ironična svest RUBI KON - Džojs i Beket, irske kosmopolite DŽEN HOKENSON - Mucavi Logos: biblijske paradigme u Beketovoj Trilogiji JULIJA KRISTEVA - Otac, ljubav, izgnanstvo VALTER A. ŠTRAUS - Danteov Belakva i Beketove skitnice PROZA SAMJUELA BEKETA MARI-KLER PASKIJE - Ruža i jastog: život i smrt Belakve Šue PREDRAG TODOROVIĆ - Belakva Šua - praotac Beketovih antiheroja DILEN TOMAS - O romanu Marfi RUBI KON - Vot u svetlosti Zamka MIŠEL BOZAN - Vot: logika, ludilo, gubitak govora S. E. GONTARSKI - Moloa i opetovani roman NORTROP FRAJ - Košmarni život u smrti IDIT KERN - Moran-Moloa: junak kao autor DŽON FLEČER - Malon,,rođen u smrti` PREDRAG TODOROVIĆ - Problem identiteta pripovedača Beketove Trilogije BEKET I POZORIŠTE, RADIO, FILM KERTIS M. BRUKS - Mitski obrazac u drami Čekajući Godoa ROLF BROJER - Rešenje kao problem: Beketov Čekajući Godoa DŽON DŽ. SIDI - Komična apokalipsa kralja Hama HIRŠ ZEIFMAN - Biće i nebiće: Ne ja Samjuela Beketa ARTUR K. OBERG - Krapova poslednja traka i prustovska vizija ŠOŠANA AVIGAL - Beketova Igra: kružna linija postojanja DEJVID DŽ. ALPAF - Simbolička struktura u radio-igri Samjuela Beketa Svi koji padaju KLAS ZILIAKUS - Beketov Pepeo: pitanje fundamentalnih zvukova BREON MIČEL - Umetnost u mikrokosmosu: rukopisne faze Beketovog dela Dođi-pođi ČARLS S. HAMPTON - Film Samjuela Beketa PISCI O BEKETU EMIL SIORAN - Nekoliko susreta EŽEN JONESKO - O Beketu INTERVJUI IZRAEL ŠENKER - Jedan intervju sa Beketom GABRIJEL D`OBARED - Čekajući Beketa TOM DRAJVER - Beket pokraj Madlene APENDIKS Poezija je vertikalna Biografija Samjuela Beketa Hronologija književnog stvaralaštva Samjuela Beketa Odabrana bibliografija dela o Samjuelu Beketu `Beket pripada plejadi irskih pisaca koja je zablistala na književnom nebu Evrope. Uz Svifta, Sterna, Jejtsa, Vajlda i Džojsa, postao je nezaobilazan u svim relevantnim antologijama književnosti, a njegova prozna i dramska dela obeležila su XX vek. Ova svojevrsna hrestomatija sabira tekstove posvećene različitim aspektima Beketovog stvaralaštva, proistekle iz pera najeminentnijih beketologa. Osim tekstova o odnosu Beketa i tradicije, njegovim proznim i dramskim ostvarenjima i delima pisanim za radio i film, hrestomatiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Manifest vertikalizma“, Beketova biografija i hronologija stvaralaštva, kao i izabrana bibliografija.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Samuel Beckett Semjuel John Mays Marie Claire Pasquier Topia Jean-Michel Rabate Michael Beausang Ruby Cohn Melvin Friedman Walter Strauss John Pilling John Fletcher Hersh Zeifman Leo Beerzani Curtis Brooks Rolph Brener James Acheson John Sheedy Jacques Dubois Arthur Oberg Shoshana Avigal David Alpaugh Clas Zilliacus Breon Mitchell Charles Jean Jacques Mayoux Ludovic Janvier Agnes Vaquin Janvier Jan Hokenson Dylan Thomas Northrop Frye Edith Kern Broyer Charles Cioran Eugene Jonesco Israel Shenker Gabriel d`Aubarede Driver

Izuzetno retko u ponudi. Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Vakalopulos, Hristos Karavuzis, Sarandis Teos, Dimos Skliris, Stamatis Renzis, Tanasis Bakojanopulos, G. Papaleksandropulos, Stelios Begzos, Marios Naslov Tarkovski u ogledalu / prevod s grčkog S. Jakšić ; prevod s ruskog Zoran Šarenac, Aleksandar Badnjarević, Miroslav Toholj Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prostor, 1994 (Novi Sad : Futura) Fizički opis 118 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jakšić, Stanimir Šarenac, Zoran, 1970- = Šarenac, Zoran, 1970- Badnjarević, Aleksandar Toholj, Miroslav, 1957-2021 = Toholj, Miroslav, 1957-2021 Zbirka Biblioteka Svetlost i senke ; knj. 1 Sadržaj S a d r ž a j: Razgovor sa Andrejem Tarkovskim (5-25); Precizno osećanje za duhovno kod A. Tarkovskog : razgovor sa Hristosom Vakalopulosom (26-35). Tarkovski i slikarstvo / Sarandis Karavuzis (36-37). O Tarkovskom : razgovor sa Dimosom Teosom (39-41); O opravoslavljenju filmske umetnosti i o Andreju Tarkovskom : razgovor sa ocem Stamatisom Sklirisom (42-59); O idealu u filmskoj umetnosti A. Tarkovskog : razgovor sa Tanasisom Renzisom (60-63). A. Tarkovski: `Nostalgija` / G. Bakojanopulos (64-67). Na periferiji nauke ; povodom filma `Solaris` Andreja Tarkovskog / Stelios Papaleksandropulos (68-77). O umetnosti, veri i nauci : odlomci iz razmišljanja Andreja Tarkovskog (79-80). Od rascepa do veze - nauka i vera / Marios Begzos (81-84). Najviše me začuđuje : razgovor sa Andrejem Tarkovskim (85-89); Pred novim zadacima : razgovor sa Andrejem Tarkovskim (90-95); Poslednji intervju (96-100). - Izbor pesama Arsenija Tarkovskog / prevod s ruskog Aleksandar Badnjarević, Miroslav Toholj (101-118): * [Deset mi je godina bilo kad je pesak...] / (prevod A. Badnjarević) (103); Note / (prevod A. Badnjarević) (104); * [Postoji grad, nad reke vodama...] / (prevod A. Badnjarević) (105-106); Muzika u gradskom parku / (prevod A. Badnjarević) (107-108); * [U mrljama svetla i spletu linija...] / (prevod A. Badnjarević) (109); * [Na polje nepožnjevana žita...] / (prevod A. Badnjarević) (110); * [Setio sam se gradova kojih više nema...] / (prevod A. Badnjarević) (111); Golubovi na trgu / (prevod A. Badnjarević) (112); * [U detinjstvu se razboleh...] / (prevod M. Toholj) (113-114); Kolevka / (prevod M. Toholj) (115-116); * [Jednom ćemo se tu naći...] / (prevod M. Toholj) (117); Posveta / (prevod M. Toholj). ISBN 86-901529-1-1 (Broš.) Predmetne odrednice Tarkovski, Andrej, 1932-1986 Andrej Tarkovski rođen je 4. aprila 1932. godine u porodici pesnika Arsenija Aleksandroviča Tarkovskog i Marije Ivanovne Višnjakove. Godine 1961. završio je režiju na Sveruskom državnom univerzitetu za film „Gerasimov“ (VGIK) u klasi Mihaila Iljiča Roma. Od 1961. do 1982. radio je kao režiser u filmskoj kući „Mosfilm“. Od 1982. radio je u Italiji, Engleskoj, Švedskoj. Andrej Tarkovski preminuo je 29. decembra 1986. u Parizu. Filmografija 1956. Ubice – (studentski rad) 1958. Danas nema otpuštanja (seminarski rad sa A. Gordonom) 1961. Parni valjak i violina (diplomski rad) 1962. Ivanovo detinjstvo 1966. Andrej Rubljov 1972. Solaris 1974. Ogledalo 1979. Stalker 1982. Putovanje u vremenu 1983. Nostalgija 1986. Žrtvovanje Pozorišna i radijska dela 1965. Potpuni preokret (Radio, Moskva) 1977. Hamlet („Lenkom“,833 Moskva) 1983. Boris Godunov (Kovent Garden,834 London) Bibliografija „Martirologijuma“ Martyrolog: Tagerbücher 1970–1986, Berlin, 1989630 Μαρτυρολογιο, Athens, 1990 Time within time: The diaries, Calcutta, 1991 Martirolog vol. I–II, Tokyo, 1991–1993 Journal 1970–1986, Paris, 1993 Time within time: The diaries, London, 1994 Denik 1970–1986, Brno, 1997 Dzienniki, Warsawa, 1998 Diari: Martirologio, Firenze, 2002 Martirologio, Salamanca, 2008 MG117 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zoran Konstantinović: Predgovor. Volfgang Kajzer: Predgovor uz prvo izdanje. UVOD 1. Oduševljenje i studije 2. Predmet nauke o književnosti 3. Pojam i istorija nauke o književnosti. Poglavlje I: Filološki preduslovi 1. Kritičko izdanje teksta 2. Iznalaženje pisca 3. Pitanje datiranja 4. Pomoćna sredstva PRVI DEO: OSNOVNI POJMOVI ANALIZE Poglavlje II: Osnovni pojmovi sadržaja 1. Građa 2. Motiv 3. Lajtmotiv, topos, amblem 4. Fabula Poglavlje III: Osnovni pojmovi stiha 1. Sistem stiha 2. Stopa (Versfuß) 3. Stih 4. Strofa 5. Oblici pesme 6. Rima 7. Metrika i istorija stiha 8. Akustička analiza. Poglavlje IV: Jezički oblici 1. Zvučanje 2. Sloj reči 3. Retorske figure 4. `Uobičajen` red reči 5. Sintaktički oblici 6. Nadrečenični oblici 7. Vidovi govora i oblici govora. Poglavlje V: Kompozicija 1. Kompozicioni problemi lirike 2. Kompoziciona pitanja drame 3. Kompoziciona pitanja epike. MEĐUDEO Poglavlje VI: Oblici izlaganje 1. Problemi izlaganja lirike 2. Problemi izlaganja drame 3. Problemi izlaganja epike DRUGI DEO: OSNOVNI POJMOVI SINTEZE Poglavlje VII: Sadržina 1. Tumačenje od strane pesnika 2. Diltajevi podsticaji 3. Helderlinova pesma `An die jungen Dichter` 4. Granice metoda Poglavlje VIII: Ritam 1. Metar i ritam 2. Ritam stiha 3. Dva primera (Longfelou, Brentano) 4. Ritam i jezik stiha 5. Ritam u prozi. Poglavlje IX: Stil A. Pojam stila 1. Zastarela stilistika i normativna stilistika 2. Stilistika nauke o jeziku 3. Le style c`est l`homme meme 4. Istraživanje stila pod uticajem nauke o umetnosti 5. Istraživanje izraza pomoću indicija 6. Stil kao stil dela 7. Predmetnost, jezik i stil. B. Istraživanje stila 1. Određivanje stila kod proznih stila 2. Određivanje stila kod pesama 3. Metodsko u vezi sa ispitivanjem stila. Poglavlje X: Struktura književnog roda 1. Problem 2. Lirika - epika - dramatika i lirsko - epsko - dramsko 3. Stavovi i forme lirskog 4. Stavovi i forme epskog 5. Rodovi dramskog. Wolfgang Kayser (Berlin, 24. prosinca 1906., Göttingen, 23. siječnja 1960.) bio je njemački germanist i književnik. Biografija Kayser je doktorirao 1932. tezom o pjesništvu baroknog pjesnika Harsdörffera, a habilitirao je 1935. pišući o povijesti njemačke balade. Tijekom nacističke ere pokazao je odanost nacističkoj stranci. Godine 1933. pridružio se SA, a 1937. NSDAP-u[1] Godine 1938. postao je privatni docent u Leipzigu. Godine 1941. imenovan je ravnateljem Njemačkog kulturnog instituta u Lisabonu, [1] koju je ulogu opisao kao `dopunskog profesora u carskoj službi.` [1] Također je držao predavač njemačkog jezika na Sveučilištu u Lisabonu. Tijekom tog razdoblja već je radio na onome što će postati njegov pionirski udžbenik, Das Sprachliche Kunstwerk: Eine Einführung in die Literaturwissenschaft (Jezik umjetnosti: Uvod u književnost). Otpušten iz službe nakon 1945., nakon toga je uglavnom radio kao slobodni predavač, pisac i prevoditelj. Godine 1948. objavljen je The Language of Art koji je imao snažan utjecaj na poslijeratnu njemačku književnost. Godine 1950. dobio je mjesto profesora na Sveučilištu u Göttingenu, gdje je radio do svoje smrti 1960. godine. Kako su se njemačke književne znanosti otresale kontrole politizacije koja je vladala tijekom nacističke ere, a znanstvenici se sve više okretali europskim i multidisciplinarnim književnim znanostima, Kayser je stekao međunarodnu reputaciju. Godine 1954. postao je članom Njemačke akademije za jezik i književnost u Darmstadtu.

Englesko srpski rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva vera vesković albulj tvrd povez 21 cm stanje vrlo dobro bez nedostataka Autor : Vera Vesković Albulj obuhvata preko 14.000 odrednica, poređanih po abecednom redu, kao i skraćenice i akronime koji su dati uz odrednice koje označavaju. Recenzenti su prof. dr Jovan Popesku, prof. dr Anđelka Ignjačević i mr Thomas Shillinglaw. Rečnik takođe sadrži i dva dodatka: MEĐUNARODNA RADIO ABECEDA i SVE DRŽAVE SVETA (sa glavnim gradovima, zvaničnim jezikom i valutama, kao i zvaničnim nazivom na srpskom jeziku). Kao poseban dodatak, dipl. inž. Ana Ž. Damnjanović sastavila je LEKSIKON NAJČEŠĆE KORIŠĆENIH TERMINA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE u želji da približi korisnicima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu ovu značajnu, sada veoma aktuelnu oblast. REČNIK TURIZMA, UGOSTITELJSTVA I HOTELIJERSTVA je namenjen turističkim poslenicima, zaposlenima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, prevodiocima, polaznicima stručnih kurseva, studentima, kao i turistima – bivšim, sadašnjim i budućim.

Mato Hanžeković Mato Hanžeković (Požega, 31. kolovoza 1884. – Zagreb, 12. kolovoza 1955.), hrvatski književnik. Završio je pravo u Zagrebu te je radio kao sudac u Bihaću i Žepču, odvjetnik u Bijeljini i Bosanskoj Dubici. Za službovanja kao odvjetnički perovođa u Bijeljini rodio mu se sin Fedor. Od 1927. godine živio je u Zagrebu kao profesionalni pisac i publicist. Objavljivao je i pod pseudonimom M. Gabrijel. Pisao je novele, dnevničku prozu i romane, a okušao se i u političkoj publicistici. Djela `Pisma iz Lumbarde`, `Sa zlatnih polja`, `Bijeli grijesi`, `Na prijelomu`, `Gospodin čovjek` (1932.) SA ZLATNIH POLJA - Slike iz Slavonskog narodnog života Zagreb 1910 Naklada pisca Povez: Tvrd Format: 19,4 x 13,5 cm Broj strana: 143 Stanje loše Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, preporučenom tiskovinom ?-pitati za poštarinu... Q

U romanu O prirodi bogova, prožetom gorčinom i natopljenom jetkom ironijom, suvremeni portugalski klasik António Lobo Antunes, kojega kritičari uspoređuju s Faulknerom, Conradom i Cortázarom, bavi se starenjem, prolaznošću, sjećanjem, smrću, seksualnošću i, dakako, postkolonijalnim stanjem uma; stručnjak za ljudsku psihu i njezine kontradikcije, otkriva kako odnosi moći i moralna degradacija neminovno dovode do svake vrste nasilja i okrutnosti. António Lobo Antunes rodio se 1942. godine u Lisabonu. Završivši medicinu, specijalizirao je psihijatriju. Živio je i radio kao liječnik u Engleskoj, Njemačkoj i Belgiji. Nakon objavljivanja prvog romana 1979. godine, Memória de Elefante (Slonovsko pamćenje), posvećuje se samo književnosti. Godine 2003. dobio je nagradu União Latina za cjelokupno djelo, a 2007. nagradu Camões, najvažniju nagradu za književnost na portugalskom jeziku. Preveden je u dvadesetak zemalja i predlagan za Nobelovu nagradu. Autor je tridesetak romana i kronika, za koje je višestruko nagrađivan.

Svetislav Mandić - Pesme ilustracije A. Deroko Beograd, 1966. godine na 36. nepovezanih strana, u 400. primeraka, ilustrovano. Knjiga je odlicno ocuvana. POSVETA AUTORA na predlistu. Svetislav Mandić (Mostar, 8. mart 1921 — Beograd, 4. oktobar 2003) je bio srpski pesnik, konzervator i slikar kopista fresaka. U rodnom mestu završio je osnovnu školu i gimnaziju (1939) a Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1950. Svoj radni vek proveo je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije i u Galeriji fresaka u Beogradu. Bio je i urednik u izdavačkim kućama „Novo pokoljenje“, „Jugoslavija“ i „Turistička štampa“. Poezijom je počeo da se bavi još u gimnazijskim danima, potom kao student, objavljujući u listovima i časopisima. U vreme dok je radio na konzervaciji i kopijama fresaka intenzivno se bavio proučavanjem srpske srednjovekovne kulture i prošlosti, ostavivši za sobom niz stručnih radova iz ove oblasti.

Šesta knjiga sabranih djela Vlade Gotovca pod naslovom "Znakovi za Hrvatsku" donosi tridesetak političkih govora, novinskih i radio eseja koji svjedoče o liberalnim idejama i političkim komentarima Vlade Gotovca od vremena prije samostalnosti pa do 1994. "Čudan smo mi narod, lakovjeran, narod koji se brzo veseli, koji brzo oprašta i narod koji se lako nada. Mi smo tako brzo povjerovali da su dovoljni izbori pa da budemo slobodni. Svi smo mi vjerovali da je posve dovoljno samo demokratsko izražavanje volje naroda pa da hrvatski narod u miru i spokoju krene onamo kamo je glasajući odlučio krenuti: u slobodu, u Europu! U slobodu nacionalnu, u slobodu svakog pojedinca i u Europu kao našu iskonsku domovinu kojoj već tisućljeće pripadamo. Vjerovali smo da je to put koji će biti lak, na kojem nećemo sresti nijednog pravog neprijatelja. Pomalo se gasi to veselje i ta lakoća."

Obiman i bogato ilustrovan priručnik koji detaljno obrađuje SolidWorks 2011 - popularan program za 3D modelovanje. Knjiga sadrži postupna uputstva za učenje uz rad, zasnovana na primerima iz stvarnog sveta mašinskog projektovanja. Obrađene su sledeće glavne teme: • Projektovanje delova • Projektovanje sklopova • Izrada tehničkih crteža različitih projekcija, preseka i detalja 3D modela • Blokovi • Rad s limovima • Modelovanje površina Prateća veb lokacija sadrži sve ilustracije i modele korišćene u knjizi, dodatne projekte za vežbu i dodatne resurse (na engleskom) za studente i profesore. Sham Tickoo je profesor na Univerzitetu Purdue u SAD, gde već dvadesetak godina predaje projektovanje, crtanje, CAD i ostale inženjerske predmete. Pre toga je radio kao inženjer kontrole kvaliteta, projektant, konsultant, a bavio se i razvojem softvera. Na čelu je grupe autora koji su za CADCIM Technologies napisali priručnike za veliki broj CAD i drugih programa.

Da nije bilo jednog sna, ova knjiga nikada ne bi bila napisana. Taj san, koji opisuje Džon Frimen u predgovoru, ubedio je Junga da treba, zapravo da je dužan da objasni svoje ideje onima koji nemaju posebnih znanja o psihologiji. U pitanju je poslednje Jungovo đelo na kojem je radio poslednjih meseci svog života. U ovoj knjizi, Jung i njegovi saradnici razvijaju ideju da čovek može postati celovito biće samo ako prihvati i istraži sopstveno nesvesno koje se u čovekovom životu najflagrantnije manifestuje kroz snove i simbole. Svaki san predstavlja direktno, lično i smisleno obraćanje sanjaču. To obraćanje koristi simbole zajedničke celom čovečanstvu, ali ih uvek uposebljuje na potpuno različit, individualan način. velikim format tvrdokoričen, platneni povez unutra odlično očuvana, bogato ilustrovana exlibris na hrbatu se odvojio deo platnenog poveza, uz malu intervenciju može da se sanira

DIZAJN I DIZAJNERI XX i XXI VEKA Radmila Milosavljević, Marijana Milosavljević Trotomno izdanje. Izdavač: Radio-televizija Srbije Godina izdanja: 2019 Br. str.: 259 + 199 + 201 Povez: broš Format: 24 cm Pismo: latinica U prvoj od tri knjige predstvaljeno je po jedno delo od 120 renomiranih umetnika svetskog dizajna 20. veka. U drugu i treću knjigu autorke su uvrstile i domaće autora sa ex-YU prostora, koji su svojim delima zaslužili da se nađu u društvu najboljih. Pored stoga, uključene su i nove tendencije 21. veka, koji više nije u fazi prologa već je duboko odmakao u prvom činu predstave novog stoleća. Sve u svemu, ova antologija sadrži četiristo imena dizajnera i isto toliko predmeta za pamćenje koji su obeležili 20. i 21. vek, koji su poređani bez abecednog i kalendarskog reda, autorskog, stilskog i trendovskog opredeljenja. Kao buket raznovrsnog` cveća.

Lepo očuvano Crteži Ivan Šubić Nacrt za korice: Dida de Majo Retko Slobodan Berberski (Bečkerek, 20. oktobar 1919 — 6. april 1989) romski je pisac[1] i prvi predsednik Svetske organizacije Roma. Slobodan Berberski Datum rođenja 20. oktobar 1919. Mesto rođenja Bečkerek Kraljevstvo SHS Datum smrti 1989. Mesto smrti Beograd SFR Jugoslavija Rođen je 20. oktobra 1919. godine u Zrenjaninu,[2] gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Počeo je da studira prava, ali je kao član Saveza komunističke omladine Jugoslavije uhapšen 1941. godine. Pridružio se 1941. godine Narodnooslobodilačkoj borbi naroda Jugoslavije.[2][3] Berberski je poznat i kao jedan od inicijatora akcije jugoslovenskih Roma pod nazivom „Rom traži mesto pod suncem” koja je započeta 1967. godine. Izabran je za prvog predsednika Svetske organizacije Roma na skupu održanom 1971. godine u Londonu. Njegovi radovi su prevedeni na franscuski, ruski, bugarski, romski, albanski i slovenački jezik.[4] Umro je 1989. godine u Beogradu. Objavljene knjige uredi Za kišom biće duga (1950) Proleće i oči (1952) Uze (1955) Nevreme (1959) Dnevnik rata (1959) Blag dan (1964) Kote (1968) Odlazak brata Jakala (1976) Kao beskožni jeleni(1977) Još san sebe da dovrši (1979) Međe (1982) Svakodnevnica (1983) Vode nečekane (1984) Dub(1986)[5] Dida De Majo (Beograd, 29. mart 1906 – Beograd, 24. jul 1964) bio je grafičar, ilustrator i scenograf. Avangarda avangardna poezija Dida De Majo Biografija uredi Dida De Majo rođen je 29. marta 1906. godine, u Beogradu, u porodici sefardskih Jevreja, na dunavskoj Jaliji. Otac mu se zvao Solomon i bio je trgovac, a majka Jelena-Lenka, rođena Alkalaj, bila je učiteljica. Prvi svetski rat proveo je sa sestrom, Vojkom, u Beču, da bi se u Beograd vratio 1917. godine. Pohađao je beogradsku Realku. Zbog učestvovanja u demonstracijama studenata 1923/24. bio je isključen iz gimnazije. Vanredno je maturirao 1924. godine. Tokom školovanja sarađivao je kao grafičar u časopisu „Refleks mladih”, a izradio je i naslovnu stranu zbirke pesama Desimira Blagojevića „Šaputanje s mostova”. [1] Za vreme boravka u Beču (1924), učio je crtanje i grafiku kod profesora Požedajeva i učestvovao u izradi dekoracija i kostima za predstavu „San letnje noći”, u pozorištu „Teatar u Jozefštatu” (nem. Theater in der Josefstadt) i za Šuv suri (franc. Chauve-souris) baletsku trupu Nikite Balijeva. Iz Beča otišao je u Pariz, gde je ostao do 1932. godine. Krajem dvadesetih, zajedno sa Monijem de Bulijem, priključio se grupi avangardnih umetnika okupljenih oko časopisa „Lu Grand Žu“ (franc. Le Grand Jeu), koji su uređivali pesnici Rože Žilber Lekont i Rene Domal.[2] Školovao se na nekoliko pariskih akademija: Grand Šomijer (franc. Grande Chaumière), Kanson (franc. Canson), Andre Luta (franc. Andre Lotha). U Parizu je radio dekoracije za kabaree „Džokej” (engl. Jockey) i „Batu ivr” (franc. Bâteau ivre). Bio je kostimograf za Mulen ruž. Sarađivao je na scenografijama za reditelje A. Kavalkantija, Ž. Renoara, M. Reja i L. Bunjuela. Radio je crteže za tekstil za pariske modne kuće, ilustrovao je revije i uređivao enterijere pariskih stanova. Bio je jedan od osnivača nadrealističkog časopisa „Diskontinuite” (franc. Discontinuité). Grafički je osmislio diplomu Jevrejskog ženskog društva u Beogradu. Po povratku u Beograd, uspostavlja prijateljstvo sa članovima beogradskog nadrealističkog kruga i angažuje se na ilegalnom radu u Komunističkoj partiji Jugoslavije - radio je na tehničkom opremanju publikacija i letaka i izradi lažne dokumentacije. Zbog te delatnosti, uhapšen je 1935. godine. Bio je nekoliko meseci u Glavnjači, gde je nakon desetodnevnog mučenja, pokušao samoubistvo. Potom je osuđen na dve godine u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Pušten je 1937. godine, ali je nastavio aktivnost u okviru Komunističke partije Jugoslavije, gde je izradio stotinu i pedeset falsifikovanih putnih isprava za jugoslovenske dobrovoljce na putu za Španiju. Posle pokušaja policije da ga uhapsi, emigrirao je u Francusku, 1938. godine. U Francuskoj je delovao u okviru tehničkog aparata KPJ, na izradi falsifikovanih pasoša. Posle okupacije Pariza odlazi u južni, neokupirani, deo Francuske, gde će u Brivu, u regionu Koreze, provesti najveći deo rata, bez vesti o brojnoj familiji u Beogradu, koja nije preživela Holokaust. U Drugom svetskom ratu borio se kao pripadnik Francuskog pokreta otpora. Jedna od najvećih Demajovih zasluga tokom rata jeste učešće u oslobađanju književnika Andre Malroa, iz gestapovskog zatvora, u Tuluzu. Za Jugoslovensko vojno predstavništvo u Francuskoj, počeo je da radi 1944. godine. U maju 1945. godine, vratio se u Beograd. Odmah po dolasku, uhapšen je i sproveden u Glavnjaču, gde je proveo tri meseca. Posle puštanja iz zatvora, radio je kao tehnički urednik u časopisu „Ošišani jež”. Bio je v.d. direktor Novinsko-izdavačkog preduzeća Saveza udruženja novinara Federativne Narodne Republike Jugoslavije, potpredsednik Zemaljskog veća Saveza sindikata NR Srbije, savetnik u Grafičkoj direkciji SR Srbije i u Komitetu za auto saobraćaj pri Vladi FNRJ. Početkom 1946. godine oženiće se sa Beograđankom Mirom Šoten. U septembru 1948. godine, zbog optužbe da je pristalica „Rezolucije Informbiroa”, uhapšen je i odveden, ponovo, u Glavnjaču, da bi novembra 1949. godine bio poslat na Goli otok, gde je mučen i ponižavan. Prvo je bio u logoru Stara žica, a zatim u specijalnom logoru Petrova rupa. Oslobođen je aprila 1953. godine. Do smrti (1964), radio je kao tehnički urednik časopisa „Žurnal” (engl. Journal) i tehnički urednik u štampariji Beogradskog grafičkog zavoda. Dela uredi Njegova dela izlagana su na kolektivnim izložbama u Brivu 1943. godine, Udruženju primenjenih umetnika Srbije 1955. godine, kao i u okviru izložbe Sefardski slikari u Beogradu 2007. godine. Veliki broj njegovih dela izgubljen je ili uništen. Radovi: Diploma jevrejskog ženskog društva, 1925[2] Tragična istorija jednog nevaljalog dečaka, strip 1925; Crteži (1935, 1936, 1940, 1941); Autoportreti i portreti; Banditski prorok, strip, 1950; Mrtva priroda; Igra, grupa crteža, 1960; Ilustracije i drugi radovi, 1960.

Odlomak: Bio sam mu savjetnikom u javnim pitanjima i radio s njime na uspostavljanju diplomatskih odnosa s Izraelom i na područjima političkog i vjerskog pluralizma. Njegov je um bio usmjeren prvenstveno na državu. Radilo se o dugotrajnoj i teškoj borbi. Malo ljudi shvaća napore i iskušenja u stvaranju nezavisne države iz more posttitovske Jugoslavije. Franjo Tuđman to je itekako iskusio. Većina istočnoeuropskih zemalja prešla je bez krvoprolića iz sovjetske vlasti u slobodu 1989.-1990. No Hrvatska je morala voditi krvavi rat za nezavisnost, koji je nanio brojne patnje stanovništvu i doveo do rušenja mnogih gradova... Uloga Franje Tuđmana u stvaranju hrvatske države i njezina predsjednika u prvim godinama republike bit će sigurno predmet brojnih povijesnih ocjena. Više od tisuću godina povijesti utjecalo je na stvaranje vrijednosti i kulture hrvatskog naroda. To je bio temelj za stvaranje hrvatske zajednice nakon Drugog svjetskog rata. Franjo Tuđman bio je dominantna ličnost tog razdoblja. Je li odražavao te vrijednosti i obznanio ih na svjetskoj pozornici?

"Djevojčica iz Afganistana" Deborah Ellis je snažna priča koja nas vodi u srce Kabula, glavnog grada Afganistana, kroz oči jedanaestogodišnje djevojčice Parvane. Parvana živi s obitelji u jednoj sobi razrušene zgrade, a njezin otac, učitelj povijesti, postaje ključna figura u njihovom preživljavanju nakon što je njegovo zdravlje narušeno u bombardiranju škole u kojoj je radio. Kada Parvanin otac bude uhićen zbog strane obrazovanja, Parvana se suočava s teškom situacijom - ženama i djevojčicama je zabranjeno raditi, pa se ona mora pretvarati da je dječak kako bi mogla zaraditi novac za hranu i osnovne potrebe svoje obitelji. Priča nas vodi kroz njezinu borbu, odanost obitelji, ali i otkriva snagu prijateljstva i ljudske volje u teškim vremenima. "Djevojčica iz Afganistana" nije samo priča o preživljavanju, već i o nepravdi, borbi za prava i dostojanstvo žena u društvu gdje su im ta prava često uskraćena. Deborah Ellis kroz ovu priču donosi duboke emocije, snagu duha i poruku nade usred teških okolnosti.

O autoru: Vladimir Marković rođen je u Beogradu 1939. godine, u ulici Svetog kralja Milutina. Radio kao prevodilac za engleski jezik. Celog života tragao za ljubavlju, nalazio je, hvala Bogu, u susretima sa dobrim ljudima, sa suncem koje se svakog dana pomalja iza planina, izrasta iz goleme vode, iz osmeha anđela sletelih na zidove svetinja. Proputovao mnoge zemlje, velikim delom peške, snimio oko 30 hiljada slajdova. Često drži predavanja u vezi sa pravoslavnim svetinjama i dalje, sakuplja zvuke neizmerne lepote. Knjige su: 1. Put za Hilandar (posveta autora) 2. Setim se (posveta autora) 3. Sveta Gora (posveta autora) 4. Sveta Zemlja (posveta autora) 5. Crna Gora i Brda - crtice i zapisi 6. Mit i zbilja (posveta autora) 7. Kroz Makedoniju (posveta autora) Tvrd povez. Zaštitni omot. Format: 26.5x34.5 cm Broj stranica: 318 Godina izdanja: 1975. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Nesvesno u snovima i vizijama od antike do modernog doba - Karl Gustav Jung Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2018 Broj strana: 276 Format: 23 cm Povez: Broširani Iz beležaka sa seminara možemo videti ne samo kako je Jung radio, već i kako je brzo i kvalitetno mislio, koliko je bio duhovit i lucidan, a naročito s kakvom je strašću pronicao u značenja što nam ih pružaju ne, naprosto, snovi, već čitava stvarnost nad koju se, u tom trenutku, nadnose mračni nacistički oblaci. U obilju motiva pomenućemo samo gotovo usputnu Jungovu primedbu čije su posledice upravo kolosalne: istorija čovečanstva počinje, zapravo, sa pronalaskom pisma. Ne samo da čovek pronalazi pouzdan i trajan način za čuvanje sećanja, već pismo uvećava mogućnosti tumačenja – sada isti tekst, isto sećanje, tumače različite generacije u vertikali vremena – čime se usložnjava i sama stvarnost.

Psihologija stvaralačkog gledanja: Nova verzija Izdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu Prevod: Vojin Stojić Povez: broširan Broj strana: 436 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Potpisana, veoma dobro očuvana. Rudolf Arnhajm rodio se 15. jula 1904. u Berlinu. Studirao na Berlinskom univerzitetu, gde i doktorirao 1928. Učitelji mu bili osnivači geštaltne psihologije Keler i Verthajmer. Bio urednik u liberalnom nedeljniku »Die Weltbühne«. Godine 1933. morao pred nacističkim progonima da napusti Nemačku; do 1938. radio u Rimu kao pomoćni urednik Instituta Lige naroda za film. Godine 1938. izbegao u London, a 1940. odlazi u SAD. Od 1968. do 1974. bio profesor u Karpenterovom centru za vizuelne umetnosti Harvardovog univerziteta u Kembridžu, u državi Masačusetsu. Geštaltni psiholog i istaknuti proučavalac vizuelnih umetnosti sa stanovišta geštaltne psihologije, Arnhajm je poznat u svetu i kod nas kao veliki autoritet u psihološkom tumačenju vizuelnih umetnosti; objavio niz dela, koja su postala klasična u svojoj oblasti. (K-146)

Život od nas uglavnom zahtijeva rukavice – ili bar tananu maglu preko očiju šarene i sive svakodnevnice, a zapis velikog pjesnika od davnina upozorava kako je poezija pepeo koji vatra tog istog života za sobom ostavlja. I dok vrlina nosi veo, a porok masku, Damir Šodan svojim pisanjem beskompromisno odbija svaku krinku. On talent i vještinu izdiže iznad svega što je radio u prošlosti – jer pred sobom ipak imamo rukopis koji je stvaran za najdraže što iza nas ostaju – nudi nam svoj svijet kozmopolita na dlanu i na kino platnu, na raznim vrpcama i na pločama, istkan i brušen ulicom, katedrom, kredom i kamenom, jednako kao i neodoljivim humorom Mediterana. Šodan je naprosto poseban pjesnik. S njim se, bez dvojbe, „iz mrtvog neba, u živa rebra“, isplati zaputiti u Juárez, kao i na mnoga druga mjesta, a ovo je knjiga koja to iznova potvrđuje. Mehmed Begić

Jedinstvena monografija o rodonačelniku srpske narodne muzike Vlastimiru Pavloviću Carevcu sastavljena je od nekoliko segmenata. Prvi deo čini blok uzet iz "Carevčeve lire" Ive Cenerića, potom sledi 14 stručnih napisa, intervjua i sećanja na Carevca, zatim čitaocu stoje na raspolaganju 230 notnih zapisa umetnosti Carevca, kao i Hronika svih 17 do sada održanih festivala "Carevčevi dani" u Velikom Gradištu. Redakcioni odbor se opredelio da baza monografije bude "Carevčeva lira" iz 1991. godine, koju je zapisao i priredio Ivo Cenerić (izdanje Note u Knjaževcu), a pored toga Odbor je okupio i veliku grupu saradnika i poznavalaca narodne muzike, koji su dali svoje pisane priloge i intervjue na temu sećanja na Vlastimira Pavlovića Carevca. Na kraju je dat i celokupan popis Carevčevih snimaka iz fonoteke Radio Beograda. Uz monografiju ide i CD: dramatizacija života Carevca, autora mr Mirjane Drobac i Dubravke Stamenković, sa poetskim nazivom "Bajka o Caru i violini".