Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 5620 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: DS2 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: DS1 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milovan Danojlić - Da mi je znati (pesme za decu) SADRŽAJ Uzdići se do detinjstva Ljubavna pesma Trešnja u cvetu Nedelja u našoj ulici Miris zove Dunja Rotkvice Orah Predvečerje Žagubica Kako živi poljski miš Dva sapuna Sreda Šta sunce ruča Ograda na kraju Beograda Kako šeta stari profesor Šta su između ostalog radili stari Sloveni Događaj na ulici Gde je Cica Detinjstvo Krste Pepa Razboleo se Pepo Krsta Krsta Pepo posle bolesti Furunica jogunica Dečji zakonik Proglas Dečje republike Izdavač: ITP Zmaj, Novi Sad Godina: 1998. Broj strana: 75 Mek povez Biblioteka: Knjige mog detinjstva Ilustrovao: Ljubomir Sopka Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: TV1 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

KNJIGA JE NOVA SAMO JE STAJALA NA POLICI U KNJIZARI Ono što Bjanka radi i što je radila još odmalena, jeste oživljavanje predmeta. Prisustvovao sam mnogim čajankama za lutke u Bjankinoj sobi, na kojima su mede ćaskale i muvale se okolo. Markovi olovni vojnici mogli su da se bore kad god su hteli, a zahvaljujući Bjanki, Majmun i Leopard koji su obično sedeli kao ukras na Frančeskinoj komodi s fiokama, ćaskali su i pratili je po sobi. Išli bi oni s njom i u školu i u prodavnicu, ali im Filomena nije dozvoljavala. Bjanka nije oživljavala samo igračke, već i nameštaj i predmete. Pre izvesnog vremena izvodila je zločest trik, navodeći Edijevu omiljenu fotelju da pleše i da zvižduće delove najnovijih hitova upravo u trenutku kad on sedne s večernjim novinama posle napornog dana na poslu. Rozi je to prekinula. „Uradi to samo još jednom svom ocu“, blago joj je rekla, „i staviću ti u kukuruzne pahuljice nešto od čega će ti pozeleneti zubi.“ „Uistinu neobična, zabavna knjiga.“ Sunday Times (London)

Poslednjih decenija nepravedno je zapostavljen, kako u matičnoj Hrvatskoj, tako i u drugim državama nastalim na temeljima Jugoslavije, a čini se da danas njegovo delo ispočetka otkriva nova, mlađa publika ali i oni koji su odrastali uz njegove knjige. Izdavačka kuća Novoli objavila je Lovrakovu knjigu „Anka Brazilijanka“ čije prvo izdanje je izašlo pre skoro osamdeset godina. Ovo izdanje našlo su u fokusu zahvaljujući istoimenom filmu Dejana Aćimovića koji se pojavio u bioskopima prošle godine. Premda su priče u knjizi i filmu podudarne, u film su uneti elementi mitološkog, čega u knjizi nema. Priča o Anki je jednostavna, nežna, bajkovita. Anka je sedmogodišnja devojčica bez roditelja koja odrasta u sirotištu. Kroz ovu neveliku ali izuzetno toplu dečiju priču pratimo njen odlazak iz sirotišta, život sa ljudima koji niti mogu niti žele da joj pruže ljubav, što je njena jedina želja. Anka napušta grad u potrazi za srećom, za roditeljskom ljubavlju koji nije osetila. Lutajući stići će do jedne ciglane, daleko od grada, gde će se njena sudbina još više zakomplikovati, ali to će biti i mesto na kome će upoznati ono što je oduvek tražila. Nije slučajno što je autor odlučio da ne pominje imena mesta, sela u kojima se radnja dešava, čak ni glavni likovi priče nemaju imena, osim naravno Anke kao nosioca cele priče. Pojavljuje se Brazilijanac, zatim pralja čije ime saznajemo kasnije, drugi radnici, svi bez imena, kao da pisac želi da ljubavi i emocijama, borbi za porodicu da ulogu junaka, što ovoj knjizi daje vanvremensku vrednost. Lovrak je u književnosti poznat kao autor koji je prvi uveo seosku decu u literaturu. To nisu bezbrižna deca, naprotiv. Anka je dete u potrazi za srećom, u potrazi za ocem i majkom, u potrazi za toplom reči i nežnim roditeljskim dodirom. Iako je Lovraku često zameran pedagoški aspekt i socijalni angažman, Anka Brazilijanka i danas, možda i više nego ranije, postavlja mnoga pitanja na koja bi roditelji mogli da odgovore svojoj deci: šta je zapravo razumevanje i saosećanje, šta je zajedništvo i pripadanje. U svakom slučaju, radi se o knjizi koju bi zajedno trebalo da čitaju roditelji i deca, jer se poruke koje delo nosi mogu tumačiti samo zajedničkim čitanjem i tumačenjem. Kada se govori o Lovraku ali i aktuelnoj zbilji, treba reći da je on dugi niz godina radio kao učitelj i da je jedno svoje autobiografsko delo posvetio ličnom iskustvu bavljenja učiteljskim pozivom, a knjiga je izašla, koliko god to iz današnje perspektive izgledalo tužno, pod naslovom „Uzvišeno zvanje“. Mato Lovrak, novoli IZDAVAČ: NOVOLI PUBLISHING BROJ STRANA: 85 FORMAT: 21 CM IMA ILUSTRACIJA. PISMO: LATINICA POVEZ: MEK

DOSITEJEVE BASNE DOSITEJ OBRADOVIĆ DOSITEJ JE BIO SRPSKI PROSVETITELJ I REFORMATOR REVOLUCIONARNOG PERIODA NACIONALNOG BUĐENJA I PREPORODA. BIO JE OSNIVAČ I PROFESOR VELIKE ŠKOLE, PRETEČE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA. PONESEN IDEJAMA PROSVETITELJSTVA RADIO JE NA PROSVEĆIVANJU SVOG NARODA, PREVODIO JE RAZNA DELA, MEĐU KOJIMA SU NAJPOZNATIJE EZOPOVE BASNE, A POTOM JE I SAM PISAO DELA, PRE SVEGA `ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA`. ORAO I LISICA USTRELJENI ORAO LAV I MAGARAC LAV I LISICA LAV, KURJAK I LISICA LAV, MAGARAC I LISICA LAV I MEDVED LAV I ZEC LAV I ČOVEK LAV I DIVLJI VEPAR LAV, BIKOVI I LISICA LAV I MIŠ LAV I BIK KURJAK, BABA I DETE KURJAK I ŽDRAL KURJAK I JAGNJE KURJAK I OVCA KURJAK I KOZA KURJAK I LAV KURJAK I KONJ LISICE LISICA I GROŽDŽE LISICA I MAJMUN LISICA I KUPINA LISICA I LAV LISICA I DRVOSEČA LISICA I GAVRAN PROŽDRLJIVA LISICA LISICA I JARAC DVA PSA PAS I KURJAK MESARSKI PAS I KURJAK MAGARAC I OFICIRSKI KONJ MAGARAC KOJI JE NOSIO IDOLA MAGARAC U LAVLJOJ KOŽI MAGARAC I ŽABE MAGARAC, PETAO I LAV KONJ I MAGARE KONJ I KONJUŠAR JELENOVI ROGOVI MORE I JELEN JELEN I VINOGRAD JELEN I JELENČE DIVLJA MAČKA I PETAO MAČAK I MIŠEVI PETAO, LISICA I KOKOŠKE ŽABE, PANJ I HIDRA DVE ŽABE PETAO, PAS I LISICA PETLOVI I PREPELICA DVE ŽABE MUVA DVA MIŠA MIŠIĆ I MIŠICA ZMIJA I SELJAK PAUN I ČAVKA ČAVKA I ORAO ČAVKA I OSTALE PTICE UGOJENA MAZGA MAJMUN I DELFIN MRAV ČVRČAK I MRAVI SLAVUJ I JASTREB SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC STARAC I SMRT JARAC, BIK I LAV LOVAC I KOS SATIR I ČOVEK KURJAČICA I KURJAČIĆI MESAR I PAS DIVLJI VEPAR I LISICA ZEČEVI I ŽABE JALOVA KRAVA I VOLOVI ORAČI STARI PAS I LOVAC ZEC I LAV ČOVEK I DVA PSA SELJAK I PSI LONAC I ŠERPENJA BRBLJIV ČVEK DVA PUTNIKA I SEKIRA MEDVED I PČELE MEDVED I CIGANIN KRTICA I NJENA MAJKA APOLON I LUKAV ČOVEK ZMIJA I TESTERA MEDVED I MAJMUN OVAN I JELEN KOS U KAVEZU LOVAC I DRVOSEČA ZEČEVI I LISICE ŽENA I KOKOŠKA KORNJAČA I ORAO PETAO I DRAGI KAMEN DETE I SREĆA STARA LISICA I KURJAK KOMARAC I VO MIŠEVI I PRAPORCI RIS I LISICA HRAST I TRSKE PUTNICI I TOPOLA PAPAGAJ I MAČKA PAPAGAJ I DRUGE PTICE BRAT I SESTRA LISICA I KURJAK LAV, MIŠ I LISICA JAGNJE I KURJAK KRMAČA I KURJAČICA LISICA, PETAO, KOKOŠ I PSI KOVAČ I NJEGOV GAROV JASTREB I KUKAVICA IZDAVAČ: RINGIER AXEL SPRINGER BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 63 IMA 8 ILUSTRACIJA. FORMAT: 16 CM POVEZ: MEK

– To ne može da bude ona – ubeđivao je sebe ali je morao da seuveri. Lagano je podigao durbin u visini očiju usmerivši pogledprema toj ţeni. Antoniju je zastao dah. Lepo oblikovane noge izadnjica. Vitki struk, glatka ramena, duga, zlatno-smeđa kosavisoko podignuta na potiljku… Zadubljena u knjigu, nijeprimetila da je neko paţljivo posmatra. To je ona: njegova bivšaţena Sandra Binam. Preplavilo ga je sećanje. Trenutak kada ju je prvi put ugledao… I tada mu je bila okrenuta leđima. Spuštene farmerice u kombinaciji sa kratkim topom otkrivale su dvasimetrična mala udubljenja iznad zadnjice, koja su tako magičnodelovala na njega. Kada se okrenula, od njene lepote zastao mu je dah. To je bila ljubav na prvi pogled, bar je tako mislio. Sada prisećajući se svega, znao je da se radilo o neobuzdanoj požudi. U svom kratkom braku naučio je lekciju o ţenama. Ubrzo ga je Sandra napustila, naravno, sa pozamašnim iznosom na čeku koji je zahtevala od njegovog oca. Kad je Antonio došao kući, njegova žena je već bila daleko. Ostavila mu je kratko oproštajno pismo iz kojeg ništa nije saznao. Bio je zbunjen, nije mogao da poveruje da mu se to dešava. Ipak, poverovao je kada je ona, nekoliko dana po povratku u Veliku Britaniju, unovčila ček na iznos od četvrt miliona funti. Njegovi advokati brzo su obavili sve potrebno u vezi sa razvodom i Antonio Sandru više nije video – do danas. – Hoćeš li konačno da pogledaš “Leonesu”? To ja zovem jahtom! Vau! Kakav muškarac! Pogledaj! Zar to nije najuzbudljiviji momak koga si videla? Pogledaj ta ramena! Sandra je nevoljno podigla glavu sa uzbudljivog krimića. – Molim te, Pam, nije valjda opet neki grčki bog? Ovo je sigurno stoti ove nedelje – nasmešila se. – A ti si udata. – Veruj mi, ovaj je nešto posebno. Grešno je privlačan. Nažalost, gleda samo tebe – uzdahnula je tužno Pam. – Kladim se da je odličan u krevetu. – Stidi se! – Sandra je odmahnula glavom i ponovo se zadubila u knjigu. – Propuštaš život, devojko. Od šestorice neţenja na našoj jahti i slepac bi primetio da je jedan, Patrik Vajl, zagrejan za tebe. A da li ga ohrabruješ? Ne. Ako ne kuvaš, najveći deo slobodnog vremena provodiš čitajući knjigu. Gde ti je avanturistički duh? Da sam na tvom mestu, odmah bih otišla na palubu one jahte da saznam ko je taj savršeni muškarac. Kad malo bolje razmislim, baš ću to uraditi. Pozvaću ga na našu oproštajnu ţurku večeras. Deni sigurno neće imati ništa protiv kada mu kažem da to radim za tebe. Knjigu potražite OVDE

U toku protekle dve godine Eli je svesno postajala jedini Kingov prijatelj. U početku ga je samo uznemiravaia i vero- vatno nervirila, ali kasnije se rodilo njihovo prijateljstvo. I to je zaista bilo pravo prijateljstvo, razmišljala je okrećući se u krevetu. Jer, Elini roditelji su bili vrlo religiozni i tako razvili jedan deo njene prirode, onaj stvaralački, a fizički je Eli bila još uvek netaknuta devica. Na Jamajku se vratila toga jutra i radovala se svakom dolasku u malenu kuću na obali mora. Htela je da se preda radu na svojoj novoj kolekciji odeće, a za to je tu imala idealne uslove. Osim toga, već joj je nedostajao King. Ipak, kad ju je nazvao pre sat vremena, nije uspela da se obraduje što ga čuje. Imao je čudnu molbu, ali nije imao vremena za objašnjenja. Odmah je pristala da mu pomogne. No, tada nije imala pojma da King želi da je zatekne u svom krevetu kad se vrati kući. Na brzinu se spremila i došla. Sve vreme je razmišljala o tome pokušavajući da pronađe pravi razlog. Njoj se činilo da King nema neku ozbiljnu vezu, ali je možda nekome hteo da pokaže kako je tobože zauzet. To nije ličilo na Kinga, ali ništa drugo nije joj palo na pamet. Videće ubrzo, zaključila je Eli, privijajući svilenu posteljinu uz telo. Osećala se seksi i poželjno dok ju je mek materijal milovao po telu. Bila je u jednoj od onih spavaćica u kojima nikada ne bi stala pred svoje roditelje. Ponela je i providan negliže koji je takođe bio samo deo njenog intimnog sveta koji nikome nije bio dostupan. Pred Kingom nema razloga da se ustručava, razmišljala je. On je nikada nije gledao kao ženu i sa njim može da flertuje do mile volje. On to neće ni primetiti. Jer, Eli je pomalo volela da izaziva ljude oko sebe. Bila je otvorena i neki su to pogrešno tumačili. Čim bi to primetila, Eli bi se brzo povukla u svoje carstvo i nastavila da mašta o sebi kao o lepoj, zavodljivoj mladoj ženi koja ume s muškarcima. Sa Kingom je bilo drugačije. Bili su prijatelji i pred njim nije morala ništa da krije. Ni pred kim drugim ne bi se uopšte pojavila u toj spavaćici, razmišljala je. Ovako će o-dglumiti svoju ulogu, ako je reč o njoj, a on neće ni primetiti koliko je drugačija nego obično. Kingston fioper, razmišljala je i osmeh se pojavio na njenom licu. Bio je biznismen i radio je nešto s naftom i deonicama, koliko je znala. Počeo je gotovo od ničega, ali je vrednim radom i talentom došao do pravog bogatstva. Za razliku od njega, njegov brat po majci, dobio je mnogo od svog oca i grčevito se trudio da bude uspešniji i bolji od Kinga. Iako su se lepo družili, često razgovarali i razmenjivali mišljenja, Eli nije znala mnogo o Kingovoj porodici. Njegov poiu- brat, Bobi, bio je oženjen i koliko se sećala, King ih je oboje očekivao da dođu u posetu i nekim poslom. O tome joj je pričao pre nego što se vratila kući da završi kolekciju na kojoj je tada radila. Osmeh se pojavio na njenom licu. Ta kolekcija je bila pravi „bum” i vrlo lepo se prodavala. Eli je bila kreator i njeni modeli su bili vrlo praktični i lepi u isto vreme. Nije bila preskupa i zato je postajala sve omiljeniji modni kreator mladih. Zarađivala je dobro i tako je pre dve godine mogla sebi da priušti malenu kuću u koju je rado dolazila i da se odmori i da radi. Inače je živela u Maja- miju sa svojim roditeljima koji su bili vrlo dobri, samo previše povučeni ljudi. Eli je imala siguran život bez mnogo poteškoća i potresa, a kad je odlučila da moda bude njeno zanimanje, njeni roditelji se nisu bunili. Ulili su u nju toliko svojih strogih moralnih nazora da je bilo svejedno čime će se baviti. Sve bi ona radila predano i svesno. Eli se još uvek dobro sećala svog dolaska i prvog susreta s Kingom. Tada je bio uzdržan, hladan i previše poslovan. Često se pitala ume li uopšte da se smeje. Bilo je to neposredno pošto je kupila velikog amazonskog papagaja, kojeg nikada nije ni nosila sa ostrva. Zvao se Vorik i kako ju je njegov vlasnik ubeđivao, nije trebalo da ima bilo kakvih problema s njim. No nije bilo baš tako. Knjigu potražite OVDE

Devojke su ostale uskraćene za Čensovo ushićenje, ali su zato one same postale primetno uznemirene suočenjem sa njegovom impresivnom pojavom. Razmenile su saučesničke poglede, koji su odavali njihovu istomišljenost po pitanju Čensovog izgleda. Svaka od njih se ponadala da će upravo on obaviti završne razgovore sa kandidatkinjama za mesto stjuardese. Želele su da ostvare lični kontakt sa njim i nametnu mu se svojim personalnim i profesionalnim kvalitetima. Blago komešanje devojaka prekinula je zvonjava interfona na stolu za kojim je sedela sekretarica, Maraja Klark. Ona je užurbano odgovorila na poziv, nakon čega je ustala i otišla u kancelariju iza čijih vrata je nestao Čens Kalahan. *** – 28 godina… Radila kao stjuardesa u najvećim svetskim kompanijama… Govori tečno francuski, nemački i italijanski jezik… Odličan plivač… Savršeno zdravlje…- zatvorio je dosije i bacio ga na sto. – Pravi ženski Supermen, nema šta… – Osećam li ja to ironiju u tvom glasu, Čens? – Robert je podozrivo pogledao u svog sina. – Ne veruješ da su podaci te devojke tačni? – Kroz ovu kancelariju je od njenog osnivanja promarširalo nekoliko hiljada potencijalnih stjuardesa. Sve one su u prijavama pisale bajke o sebi,da bi se kasnije ispostavilo kako su pre-terivale u samohvalisanju. Knjigu potražite OVDE

Heinz Wartegg bijaše slavan slikar. Ime mu je postalo poznato kad je prije nekoliko njegova slika »Lijepa Španjolka« dobila nagradu. Kopije te slike mogle su se naći u svim trgovinama umjetnina. Tom je slikom postigao svoj najveći uspjeh. Ni o jednom njegovom kasnijem djelu nije se toliko govorilo. Bio je vrlo ovisan o svom raspoloženju, pa nije mogao raditi pod prisilom. Od njegove zarade ne bi bio mogao krenuti na tako skupu plovidbu, ali se oženio ženom koja je u brak donijela ogroman imetak. Prije nego li ju je poznavao, bio je nepoznat slikar o kome nitko nije govorio. To se izmijenilo jednim udarcem, čim je u kuću doveo svoju lijepu ženu. Vodila je veliku kuću, uvela ga je u društvo i upoznala s važnim ljudima. Oduševljavala ga je svojom ljepotom i dražešću davajući mu značaj koji nikada bez nje ne bi postigao. Naslikao ju je kao^ Španjolku, a slika je proslavila njegovo ime. »Lijepa Španjolka« svuda se spominjala, iako je za to imala veću zaslugu očaravajuća žena koja mu je služila kao model nego sam slikar. Neka vrsta sugestivne snage krila se u ljubavi te lijepe i pametne žene. Knjigu potražite OVDE

Ela Stjuart naporno je radila da bi postigla savršenu ravnotežu između privatnog života i posla: ima sjajnu karijeru pedijatra, šarmantnog muža, dobrotvora Džeksona Gareta – i strastvenog ljubavnika Vilijama Ešfilda. Vilijam je podjednako posvećen Eli, ljubavnici sa kojom je već osam godina u vezi, i Bet, svojoj ženi punoj problema. Zna da nikada ne bi mogao da bira između njih, i beskrajno je zahvalan što to nikada nije od njega traženo. Kada tragedija udari iz vedra neba, Elin pažljivo uređeni život iskliznuće iz šina. Boreći se da se nosi sa haosom koji ne može da kontroliše, nesposobna da i dalje glumi podatnu ljubavnicu, Ela preispituje svoju vezu sa Vilijamom. Međutim, njen lični košmar imaće posledice na sve koji su povezani sa njom. Na Bet, koja počinje da se izvlači iz depresije koja joj je ukrala najdragocenije godine majčinstva. A iznad svega, na Kejt, Vilijamovu i Betinu kćerku u osetljivim godinama koja će iznenada doživeti vatreno krštenje. U jednom trenu, ništa više neće biti isto. Svi oni otkriće da su ih preterane ambicije udaljile od onoga što su najviše želeli… Moćna pripovest o nemoralu i požudi. Dejli mejl Knjigu potražite OVDE

Glavna junakinja, Kenzi Šo, je uspešna žena koja je naporno radila da izgradi svoju karijeru u svetu marketinga. Njen život je savršeno planiran – ima divnog verenika i spremna je da zakorači u idiličnu budućnost, sa kućom iz snova i porodicom. Međutim, sve se menja kada se u njen život neočekivano vraća bivši momak, Šejn. Ta neočekivana pojava dovodi Kenzi u dilemu: da li da rizikuje svoje planove i udje u svet neizvesnosti zarad prilike da doživi pravu ljubav, onakvu kakvu poznaje iz filmova. Kroz Kenzijinu unutarnju borbu između praktičnosti i strasti, autorka istražuje pitanje koliko smo spremni da odstupimo od unapred osmišljenih puteva zarad ispunjenja svojih najdubljih osećanja. “Ljubav kao na filmu” donosi čitaocima priču o preispitivanju, promenama i odlukama koje se moraju doneti kako bi se pronašla istinska sreća. Viktorija van Tim nas poziva da razmislimo o značaju hrabrosti i spontanosti u životu, kao i o vrednosti onih trenutaka koji nas mogu iznenaditi i promeniti tok naših sudbina. Kroz emotivnu priču o Kenzi, autorka nas podseća da ljubav može biti neuhvatljiva, ali da je vredno suočiti se sa neizvesnošću kako bismo doživeli istinsku sreću.

Autor - osoba Lesing, Gothold Efraim Naslov Basne / Lesing ; [prevela s nemačkog Margita Janković ; ilustracije Đorđe Krkljuš] Omotni naslov Lesingove basne Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1958 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1958 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 130 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Janković, Margita Krkljuš, Đorđe Napomene Prevod dela: Fabeln / Lessing Kor. stv. nasl.: Lesingove basne Lesing (1729-1781) / Margita Janković: str. 5-14. Gothold Efrajm Lesing (nem. Gotthold Ephraim Lessing; 22. januar 1729 – 15. januar 1781) je bio nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti, jedan od najznačajnijih pobornika evropskog prosvetiteljstva. Autor prve nemačke građanske drame „Mis Sara Sampson“, a delom „Laokon ili o granicama slikarstva i pesništva“ postavio temelje moderne estetike. Pozorišni istoričari ga smatraju prvim dramaturgom u svojoj ulozi u Hamburškom nacionalnom pozorištu Abela Sajlera. Lesing je rođen u Kamencu, malom gradu u Saksoniji, u porodici Johana Gotfrida Lesinga i Džastin Salome Feler. Njegov otac je bio luteranski sveštenik i pisao je o teologiji. Mladi Lesing je studirao u Latinskoj školi u Kamencu od 1737. do 1741. Sa ocem koji je želeo da njegov sin krene njegovim stopama, Lesing je zatim pohađao Prinčeva škola Sv. Afra u Majsenu. Nakon što je završio školovanje u Svetoj Afri, upisao se na Univerzitet u Lajpcigu gde je diplomirao teologiju, medicinu, filozofiju i filologiju (1746–1748). Tu je počela njegova veza sa Karolinom Nojber, poznatom nemačkom glumicom. Za nju je preveo nekoliko francuskih drama, i njegovo interesovanje za pozorište je raslo. Tokom tog vremena napisao je svoju prvu dramu Mladi učenjak. Nojber je na kraju proizveo predstavu 1748. Od 1748. do 1760, Lesing je živeo u Lajpcigu i Berlinu. Počeo je da radi kao recenzent i urednik za Vossische Zeitung i drugih periodičnih publikacija. Lesing je uspostavio blisku vezu sa svojim rođakom Kristlobom Majlijusom i odlučio je da ga prati u Berlin. Godine 1750, Lesing i Milijus su se udružili da započnu periodičnu publikaciju pod nazivom Beiträge zur Historie und Aufnahme des Theaters. Publikacija je objavila samo četiri broja, ali je privukla pažnju javnosti i otkrila da je Lesing ozbiljan kritičar i teoretičar drame. Godine 1752, magistrirao je u Vitenbergu. Od 1760. do 1765. radio je u Breslavu (danas Vroclav) kao sekretar generala Tauenciena tokom Sedmogodišnjeg rata između Britanije i Francuske, koji je imao efekta na Evropu. U to vreme je napisao svoj čuveni Laokon, ili Ograničenja poezije. Lesing se 1765. vratio u Berlin, napuštajući grad 1767. da radi tri godine u Hamburškom nacionalnom pozorištu. Glumac-menadžer Konrad Akerman započeo je izgradnju prvog nemačkog stalnog nacionalnog pozorišta u Hamburgu, koje je osnovao Johan Fridrih Leven. Vlasnici novog Hamburškog nacionalnog pozorišta angažovali su Lesinga kao pozorišnog kritičara predstava i glume, aktivnosti kasnije poznate kao dramaturgija (na osnovu njegovih sopstvenih reči), čime je Lesing postao prvi dramaturg. Glavni pokrovitelj pozorišta bio je Abel Zajler, bivši valutni špekulant koji je od tada postao poznat kao „vodeći pokrovitelj nemačkog pozorišta”. Tamo je upoznao Evu Kenig, svoju buduću suprugu. Njegov rad u Hamburgu činio je osnovu njegovog pionirskog rada na drami pod nazivom Hamburgische Dramaturgie. Nažalost, zbog finansijskih gubitaka usled piratskih izdanja, Hamburško pozorište je zatvoreno samo tri godine kasnije. Godine 1770, Lesing je postao bibliotekar u vojvodskoj biblioteci, sada Biblioteci Hercog Avgusta (Herzog-August-Bibliothek, Bibliotheca Augusta), u Volfenbitelu po nalogu vojvode od Brunsvika. Njegov boravak tamo bio je energičan, ako ga prekidaju mnoga putovanja. Godine 1775, na primer, pratio je princa Leopolda u Italiju. Lesing je 14. oktobra 1771. iniciran u masonstvo u loži „Zu den drei Goldenen Rosen“ u Hamburgu. Godine 1773, otkrio je Arhimedov problem stoke u grčkom rukopisu koji sadrži pesmu od 44 stiha, u Biblioteci Hercog Avgusta u Volfenbitelu. Ovaj problem će ostati nerešen do 1880. Godine 1776, oženio se Evom Kenig, koja je tada bila udovica, u Jorku (blizu Hamburga). Ona je preminula 1778. nakon što je rodila njihovog kratkoživećeg sina. Dana 15. februara 1781, Lesing, star 52 godine, umro je tokom posete prodavcu vina Angotu u Brunsviku. Lesing je takođe bio poznat po prijateljstvu sa jevrejsko-nemačkim filozofom Mozesom Mendelsonom. Nedavna biografija Mendelsonovog unuka, Feliksa, opisuje njihovo prijateljstvo kao jednu od „najsvetlijih metafora [za] jasan poziv prosvetiteljstva na versku toleranciju“. Upravo je ovaj odnos podstakao njegovo interesovanje za popularne verske debate tog vremena. Počeo je da objavljuje burne pamflete o svojim verovanjima koja su na kraju zabranjena. Ovo progonstvo ga je inspirisalo da se vrati u pozorište kako bi prikazao svoje stavove i napisao Natana Mudrog. Radovi Rano u svom životu, Lesing je pokazao interesovanje za pozorište. U svojim teorijskim i kritičkim spisima na ovu temu – kao i u sopstvenim dramama – pokušao je da doprinese razvoju novog tipa pozorišta u Nemačkoj. Ovim se posebno okrenuo protiv tada preovlađujuće književne teorije Gotšeda i njegovih sledbenika. Lesingova Hamburška dramaturgija je kritikovala predstave koje su se izvodile u Hamburškom teatru, ali nakon što se pozabavio nezadovoljnim glumcima i glumicama, Lesing je svoje spise preusmerio na više analize o pravilnoj upotrebi drame. Lesing se zalagao za nacrt drame u Aristotelovoj Poetici. Verovao je da je Francuska akademija devalvirala upotrebu drame kroz svoja neoklasična pravila forme i razdvajanja žanrova. Njegova ponovljena mišljenja o ovom pitanju uticala su na pozorišne praktičare koji su započeli pokret odbacivanja pozorišnih pravila poznatih kao Sturm und Drang („Oluja i stres“). On je podržavao i ozbiljnu recepciju Šekspirovih dela. Radio je sa mnogim pozorišnim grupama (npr. s onom iz Nojberina). Odabrana dela Izdanje Lesingovih sabranih dela iz 1886 Der Freigeist (The Freethinker) (1749) Die Juden (The Jews) (1749) Miss Sara Sampson (1755) Philotas (1759) Fabeln (Fables) (1759) Laokoön oder Über die Grenzen der Malerei und Poesie (Laocoön) (1767) Minna von Barnhelm (Minna of Barnhelm) (1767) Hamburgische Dramaturgie (1767–69) Emilia Galotti (1772) Anti-Goeze (1778) (written against Johann Melchior Goeze, pastor in Hamburg) Nathan der Weise (Nathan the Wise) (1779) Ernst und Falk – Gespräche für Freymäurer (1776–1778) Die Erziehung des Menschengeschlechts (The Education of the Human Race) (1780) MG35 (L)

Radjard Kipling Priče za djecuMeki povezЏозеф Радјард Киплинг (енгл. Joseph Rudyard Kipling; Бомбај, 30. децембар 1865. – Лондон, 18. јануар 1936), био је енглески књижевник, новинар, писац кратких прича, песник и романописац.Киплингова дела фикције укључују романе Књига о џунгли . Ким (1901) и многе кратке приче укључујући Човек који би био краљ (1888)[1]. Његове песме укључују Мандалај (1890), Гунга Дин (1890), Богови наслова (1919), Терет белог човека (1899) и Ако (1910). Сматра се једним од највећих иноватора када се ради о уметности кратких прича;[2] његове књиге за децу су класици дечје књижевности, а један је критичар описао Киплингов рад као представу „свестраног и сјајног наративног дара.“Киплинг је био један од најпопуларнијих писаца у Уједињеном Краљевству, како прозе тако и стихова, крајем 19. и почетком 20. века.[3] Хенри Џејмс је рекао: „Од свих људи које сам икада упознао, Киплинг се мени лично чини као најпотпунији геније, као неко ко се разликује од обичних интелектуалаца.“ [3] 1907. године, када је имао 42 године, добио је Нобелову награду за књижевност, што га је учинило првим писцем на енглеском језику који је добио ту награду, као и најмлађим добитником исте до данас.[4] У неколико наврата био је предложен за британског песничког лауреата, као и за витеза, што је он одбио.[5]Његова будућа репутација мењала се у складу с политичком и социјалном климом тог доба [6][7], а супротстављени ставови о њему као резултат тога настављали су се кроз већи део 20. века.[8][9] Џорџ Орвел је држао Киплинга за „џинго империјалисту“ објашњавајући да је „морално неосетљив и естетски одвратан”.[10] Књижевни критичар Даглас Кер је написао: „[Киплинг] је и даље аутор који може да инспирише страствено неслагање и његово место у књижевној и културној историји далеко је од устаљеног. Али како доба европских империја јењава, он се препознаје као неупоредив, ако не и контроверзан тумач тога како је доживљавана империја. То, као и све веће признање његових изванредних наративних дарова, чине га силом са којом се треба обрачунати.“[11]У детињству је научио хинду језик, похађао је војну школу у Девонширу, а 1933. вратио се у Индију и радио као новинар. Путовао је у Јапан, Америку и Јужну Африку. С једнаким жаром деловао је у књижевном и политичком животу Британије. Године 1907, добио је Нобелову награду за књижевност. Његова проза доноси изузетну слику индијског живота и света британских војника, с посебним смислом за свет деце и животиња. Био је заговорник британског империјализма, а као отеловљење колонијализма немилосрдно је карикиран и пародиран. Најчитанија и најзначајнија његова „Књига о џунгли“ карактерише изванредно познавање тајанствене Индије и света животиња.Дела„Баладе из касарне“„Припросте приче с планине“„Сабласна рикша и друге приче“„Књига о џунгли“„Ким“„Светлост се угасила“„Ако“6/25

Prošlo je tek nekoliko godina otkako je umrla Edina majka pri porodu kćerkice. Tad mu je bilo već dvadeset godina i spremao se upisati na sveučilište u Bonnu. Svoju je namjeru odgodio za kraće vrijeme, želeći da bude uz oca u njegovoj tuzi jer je teško patio zbog gubitka žene. Grofica Ulrike, njegova supruga, nije imala još ni četrdeset godina kad je umrla. Svi su je voljeli zbog njezine dobrote. Stoga nije ni bilo čudno što joj je muž jedva podnio bol gubitka. Odnijeli su je u hladnu grobnicu plessentinskog dvorca. Umjesto nje, u dvorac se uselila sićušna djevojčica, posmrče. Otac u svojoj tuzi nije htio ni čuti za to dijete. Čak niti ga vidjeti. Edo se smilovao malom biću. Žalio ga je zbog njegove bespomoćnosti. Gledao je u sestrici skupocjen majčin zalog, pa nije ostavljao oca na miru dok se njegova nepravedna srdžba prema maloj Helli nije pomalo smirila. Tek tada, kad je nagovorio oca da se pobrine za malu djevojčicu, otputovao je Edo u Bonn. Njegov otac meñutim nikada nije uspio zaboraviti svoju ženu. Nikad mu se više nije vratila veselost i bezbrižnost svjetskog čovjeka od prije. Živio je tiho i povučeno na imanju Plessentin, i samo kad bi se Edo za vrijeme praznika vraćao u dvorac, tamo bi opet zavladao život. Hella je u toj tužnoj okolini bila ipak veselo i uvijek dobro raspoloženo dijete. Bila je dražesna djevojčica zlaćane kose i divnih modrih očiju poput majčinih. Kad je počela na svojim debelim nožicama trčati po dvorcu, mazeći se poput male mačkice, a pritom je postajala sve sličnija svojoj majci, i grof je potisnuo svoju srdžbu pa je to dijete zamalo bezgranično zavolio. Godine su prolazile. Edo je završio studije pa je sada radio na njemačkom poslanstvu u Parizu. Stoga je rijetko dolazio kući. Sestri je slao darove i mala, srdačna pisamca, na koja mu je ona odgovarala teškom mukom svojim dječjim rukopisom. Helli je jako teško padalo sjediti na miru i učiti. Stoga se baš nije mogla pohvaliti nekim naročitim znanjem. U jahanju i penjanju, pak, mogla se takmičiti sa svakim dječakom. Edi se život u Parizu vrlo svidjao. Uživao je u njemu, iako nikada nije ni u čemu pretjerivao. Svi su ga voljeli zbog njegove prirodjene ljubaznosti. Gospodje su ga mazile na sve moguće načine, a imao je i mnogo prijatelja. Bilo je očigledno, medjutim, da se usprkos tome nije namjeravao oženiti, a niti je bilo kojoj ženi obraćao osobitu pažnju. Govorilo se da su ga ponekad vidjeli u društvu neke prekrasne djevojke, koju nitko nije poznavao. Stoga su ga prijatelji zadirkivali, sve dok to jednog dana nije odlučno zabranio. Dakako da su u njegovu odsustvu sada još i više o tome razgovarali. Uskoro su svi znali da Edo Plessen ima ljubavnu vezu s nekom ženom koja nije pripadala njegovu društvenom krugu. Knjigu potražite OVDE

Odlično očuvana knjiga, bez tragova koriščenja, neznatno (manje od 1mm) iskrzane korice, uklonjena prva (prazna) predstranica. Adel Geras (1944), ilustracije Erik Brejs - Čudesna porodica Fantora - porodični dosijei, Mala laguna, 2009, meki povez, 128 stranica, 130g, (za decu 10-12 godina). Sa zadnjih korica: `Ono što Bjanka radi i što je radila još odmalena, jeste oživljavanje predmeta. Prisustvovao sam mnogim čajankama za lutke u Bjankinoj sobi, na kojima su mede ćaskale i muvale se okolo. Markovi olovni vojnici mogli su da se bore kad god su hteli, a zahvaljujući Bjanki, Majmun i Leopard koji su obično sedeli kao ukras na Frančeskinoj komodi s fiokama, ćaskali su i pratili je po sobi. Išli bi oni s njom i u školu i u prodavnicu, ali im Filomena nije dozvoljavala.Bjanka nije oživljavala samo igračke, već i nameštaj i predmete. Pre izvesnog vremena izvodila je zločest trik, navodeći Edijevu omiljenu fotelju da pleše i da zvižduće delove najnovijih hitova upravo u trenutku kad on sedne s večernjim novinama posle napornog dana na poslu. Rozi je to prekinula.„Uradi to samo još jednom svom ocu“, blago joj je rekla, „i staviću ti u kukuruzne pahuljice nešto od čega će ti pozeleneti zubi.“„Uistinu neobična, zabavna knjiga.“Sunday Times (London)`

– Čitaš mi misli, draga moja! – Dina je napravila molećiv izraz lica. – Da li bi htela da mi doneseš jednu finu, slatku kaficu? Molim te. – Ne smem da te odbijem – Temi je zabrinuto posmatrala umorno lice svoje koleginice, ali i bliske prijateljice. – Izgledaš kao da bi umrla bez očekivane doze kofeina. – Ali i bez doze proteina! Da li u frižideru imaš neki sendvič za mene? – Sa puterom i šunkom? – Ti si moj spasilac! – Dina ju je zahvalno pogledala. – Šta bih ja radila bez tebe? – Pa, ono što ja znam je da bi te svi ostali, sem mene, pustili da umreš od gladi, žeđi, ili umora, svejedno! – poručila joj je Temi, povlačeći se sa vrata. Dina je tiho uzdahnula. I ona sama je bila svesna toga da je malo ko u firmi brinuo o njoj i njenim potrebama, ali nije gubila nadu da bi nešto moglo da se promeni. Kao pravnik, verovala je u pravdu, u njenu moć, njene puteve. U to da, pre ili kasnije, pokaže svoje lice, ono, pred kojim svi obaraju oči. Pred kojim se ispravljaju laži i pred kojim stvari dolaze na svoje mesto. Odmotala je celofan sa sendviča kojeg joj je Temi donela i gladno ga zagrizla. Zatvorila je oči, zabacila glavu i ispustila uzdah zadovoljstva. Knjigu potražite OVDE

Prvi put u nekoliko proteklih godina osedala se opušteno dok je pratila slugu do male trpezarije u kojoj je postavljen doručak Bila je sigurna u to da de joj trebati vremena da nauči gde je koja prostorija. Mala trpezarija nije bila mala prostorija, ali tako su je zvali zbog malog stola za ručavanje za dvanaest osoba. U trpezariji je zatekla svoju sestru, njihovu pratilju gospođu Vebster, lorda Menlija sa suprugom, lorda Ervija i Stentona. Muškarci su ustali da je pozdrave, a Veriti im se nasmešila pre nego što je prišla dugoj komodi na kojoj su bili poslužavnici puni hrane. Mogu li da vam predložim ribu? – Stenton ju je gledao i dalje stojedi. – Moja kuvarica je izvrsno priprema. Hvala, radije bih se opredelila za voce – pogledala ga je preko ramena. – Ne sumnjam u vašu reč… Drago mi je zbog toga – nasmešio se zadovoljna Veriti se brzo okrenula pokušavajudi da prikrije crvenilo koje ju je oblilo, a onda je počela da puni tanjir raznim vodem. Radila je to polako, dajudi sebi vremena da se smiri pre nego što je pošla do stola. Za trenutak je zbunjeno zastala shvativši da Stenton i dalje stoji, a onda je primetila da drži izmaknutu stolicu. Knjigu potražite OVDE

Labudovo jezero je baletska predstava podeljena na činove – beli labud dominira na sceni, ali publika uvek dolazi da vidi labudice. Uloge Odete i Odilije nekada su bile odvojene, ali sada se obično igraju od strane iste balerine. Ova dvostruka uloga je izuzetno zahtevna, zahtevajući besprekornu tehniku i emotivnu dubinu. Ali koliko su balerine spremne da se bore za tu ulogu? Ava Kirilova je dugo radila i žrtvovala se za svoju karijeru u Londonskom ruskim baletu. Konačno je ostvarila svoj san i postala labudica. Njeno izvođenje je bez greške, privlačeći pažnju svih. Ali postoji neko ko želi da vidi Avu kako pada. Tko je taj misteriozni pojedinac koji želi da uništi sve što je Ava stekla? U “Gledaj je kako pada” susrećemo se sa svetom baleta koji je ispunjen strašću, rivalstvom i željom za uspehom. Erin Keli nas uvodi u začarani svet scene, otkrivajući mračne tajne i opasnosti koje vrebaju iz senke. U ovoj uzbudljivoj priči, čitaoci će se suočiti sa intrige, strasti i nepredvidivim preokretima koji će ih držati zakačenima do samog kraja. Da li će Ava uspeti da se odupre svojim neprijateljima i ostvariti svoje snove ili će pasti pod teretom tajanstvene opasnosti? Saznajte u ovoj izuzetno napetoj priči o ljubavi, umetnosti i želji za uspehom.

str 332 tezina oko 370g dim 13x20cm povez bros izdavac Leo Knjiga citana jednom... O knjizi... Tinejdz fantastika... Čarli ne želi da poveruje. On može da čuje kako ljudi na fotografijama razgovaraju. Šta mu se to dešava? Njegove grozne i ćaknute tetke su oduševljene njegovim novim talentom... Ćaknute tetke, plamene mačke, Crveni kralj, sablasna akademija i još mnogo drugih stvari čekaju Čarlija na putu ka rešavanju misterije Koliko će se Čarlijev život promeniti, imaće sreće ako preživi do Božića Dženi Nimo rođena je i živi u Engleskoj. Posle završenih škola, radila je u pozorištu, kao guvernanta u Italiji, i kao uredik dečjeg programa na BBC-ju. Prvi roman, Bronzani trubač, napisala je iste godine kad joj se rodilo prvo dete. Kada je, 1980, rodila treće dete, porodica se trajno preselila u Vels da bi odgajali decu na svežem seoskom vazduhu i u divnoj velškoj prirodi. Tri godine kasnije, Dženi se vratila pisanju. Kada su joj deca odrasla posvetila se pisanju svog najznačajnijeg dela – serijala o Crveom kralju i magičnom dečaku Čarliju Bounu. Od 2002. svake godine objavljivala je po jednu knjigu serijala koje su prevedene na dvadesetak jezika. Pored romana, Dženi Nimo piše i ilustrovane knjige, slikovnice i kratke priče.

MILOVAN VITEZOVIĆ LUDI DRAGI KAMENMeki povezМилован Витезовић (Тубићи, код Косјерића, 11. септембар 1944 — Београд, 22. март 2022) био је српски књижевник, сценариста и универзитетски професор.Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма.Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански и друге језике.Био је један од ретких српских писаца чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију.БиографијаРођен је у селу Тубићи (у засеоку Витезовићи) код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићима, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија.Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a. Био је члан Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говорио и писао за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Изабран је за председника Удружења књижевника Србије 2018. године.Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама.На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Након тога био је у звању редовног професора на Катедри за драматургију.Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран.[1] Изабран је за академика Академије науке и умјетности Републике Српске 2021. године.Отворио је 64. Београдски сајам књига 20. октобра 2019. године.[2]Преминуо је у Београду, 22. марта 2022. године, услед компликација изазваних корона вирусом.[3][4] Сахрањен је 26. марта на гробљу Лешће.[5]НаградеДобитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велика базјашка повеља (2005), Кочићева награда (2005. год.) – Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи.Добитник је руског одликовања `Златни витез`. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности.Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана,[6][7] а 2. фебруара 2017. Орденом Светог Саве другог степена.[8]Од 2020. године био је члан међународне Словенске академије.[9]Књижевни радНа промоцији књига Првослава Вујчића, 2005. годинеСа Божидаром Кљајевићем на сајму књига у Београду, 2013. годинеКао приповедач, ток радње водио је неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела му се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о коме је говорио. Опсег тема којима се Витезовић служио веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружао је не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанки. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[10] Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка).Његов роман „Чарапе краља Петра” је 2013. године преведен на италијански језик.[11]У 2013. приредио је и објавио капитално дело „Свети Сава у руском царском летопису”.[12]Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година.У рукопису му је остао „Роман са Ћопићем”.[13]Десет одабраних афоризамаПартијске књижице се најчешће носе у новчанику!Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме!У мрачним временима храброст је бити свитац!Пао је за отаџбину природном смрћу!Не вреди преврнути лист. Књига је иста!У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице!Лака им била црна отаџбина!Мислим, дакле, сумњам да постојим!Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере!Голуб мира је превртач![14]ДелаРоманиШешир професора Косте Вујића (1983)Лајање на звезде (28 издања) (1978)Милена из Кнез МихаиловеСвета љубавХајдук Вељко ПетровићЕвропске године кнеза МилошаЧарапе краља ПетраСимфонија ВинаверСинђелић се са сунцем смириоПринц РасткоБурлеска у ПаризуКад је невен био сунцеГоспођица ДесанкаКњиге афоризамаСрце ме је откуцалоМождане капиМисларицаЛуди драги каменЧовече, наљути сеВитешки кодексЗбирке песама за децуЈа и клинци ко песници (1971)Ђачко доба Шумарице (1972)Ђачко доба (1977)Наименовања (1981)Изабрано детињство (1981)Мој деда је био партизан (1981)Како подићи небо (1986)Детињство памети (1987)Телевизијске драме и серијеГде цвета лимун жутКраљевина СрбијаКнежевина СрбијаДимитрије ТуцовићВук КараџићОнда лоле измисли паролеЂачко добаСнохватице I и IIШешир професора Косте ВујићаСрећни људи6/3

Milovan Vitezović Izabrano detinjstvoTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzabrane pesme za decuМилован Витезовић (Тубићи, код Косјерића, 11. септембар 1944 — Београд, 22. март 2022) био је српски књижевник, сценариста и универзитетски професор.Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма.Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански и друге језике.Био је један од ретких српских писаца чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију.БиографијаРођен је у селу Тубићи (у засеоку Витезовићи) код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићима, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија.Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a. Био је члан Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говорио и писао за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Изабран је за председника Удружења књижевника Србије 2018. године.Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама.На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Након тога био је у звању редовног професора на Катедри за драматургију.Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран.[1] Изабран је за академика Академије науке и умјетности Републике Српске 2021. године.Отворио је 64. Београдски сајам књига 20. октобра 2019. године.[2]Преминуо је у Београду, 22. марта 2022. године, услед компликација изазваних корона вирусом.[3][4] Сахрањен је 26. марта на гробљу Лешће.[5]НаградеДобитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велика базјашка повеља (2005), Кочићева награда (2005. год.) – Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи.Добитник је руског одликовања `Златни витез`. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности.Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана,[6][7] а 2. фебруара 2017. Орденом Светог Саве другог степена.[8]Од 2020. године био је члан међународне Словенске академије.[9]Књижевни радНа промоцији књига Првослава Вујчића, 2005. годинеСа Божидаром Кљајевићем на сајму књига у Београду, 2013. годинеКао приповедач, ток радње водио је неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела му се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о коме је говорио. Опсег тема којима се Витезовић служио веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружао је не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанки. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[10] Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка).Његов роман „Чарапе краља Петра” је 2013. године преведен на италијански језик.[11]У 2013. приредио је и објавио капитално дело „Свети Сава у руском царском летопису”.[12]Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година.У рукопису му је остао „Роман са Ћопићем”.[13]Десет одабраних афоризамаПартијске књижице се најчешће носе у новчанику!Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме!У мрачним временима храброст је бити свитац!Пао је за отаџбину природном смрћу!Не вреди преврнути лист. Књига је иста!У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице!Лака им била црна отаџбина!Мислим, дакле, сумњам да постојим!Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере!Голуб мира је превртач![14]ДелаРоманиШешир професора Косте Вујића (1983)Лајање на звезде (28 издања) (1978)Милена из Кнез МихаиловеСвета љубавХајдук Вељко ПетровићЕвропске године кнеза МилошаЧарапе краља ПетраСимфонија ВинаверСинђелић се са сунцем смириоПринц РасткоБурлеска у ПаризуКад је невен био сунцеГоспођица ДесанкаКњиге афоризамаСрце ме је откуцалоМождане капиМисларицаЛуди драги каменЧовече, наљути сеВитешки кодексЗбирке песама за децуЈа и клинци ко песници (1971)Ђачко доба Шумарице (1972)Ђачко доба (1977)Наименовања (1981)Изабрано детињство (1981)Мој деда је био партизан (1981)Како подићи небо (1986)Детињство памети (1987)Телевизијске драме и серијеГде цвета лимун жутКраљевина СрбијаКнежевина СрбијаДимитрије ТуцовићВук КараџићОнда лоле измисли паролеЂачко добаСнохватице I и IIШешир професора Косте ВујићаСрећни људиТекстови за позоришна извођењаДискоТесно добаУсклађивао луд збуњеногДобро дошли..Сценарија за филмВанбрачна путовањаБранислав НушићСнови, живот, смрт Филипа ФилиповићаЛајање на звездеШешир професора Косте Вујића12/30

D 1 etektiv inspektor Ray Stevens stajao je uz prozor i mozgao o svom uredskom stolcu, kojem je lijevi naslon za ruku bio slomljen već najmanje godinu dana. Dosad je tome pristupao pragmatično i jednostavno se nije naslanjao na njega, ali dok je on bio na ručku, netko je na poleđini naslona crnim flomasterom napisao „defektan”. Ray se pitao hoće li se novopronađeni entuzijazam nadređenih kojim su pristupili reviziji inventara protegnuti do zamjene manjkavog stolca, ili mu je suđeno da bristolski odjel kriminalističke policije vodi sa stolca koji baca ozbiljnu sumnju na njegovu vjerodostojnost. Nagnuo se prema stolu kako bi u kaotičnoj gornjoj ladici pronašao flomaster pa čučnuo i preinačio natpis u „efektan”. Vrata njegova ureda otvorila su se i on je brzo ustao vraćajući čep na flomaster. – Ah, Kate, baš sam… – Zanijemio je shvativši što znači izraz na njezinu licu gotovo i prije no što je opazio ispis u njezinoj ruci. – Što imaš? – Bijeg s mjesta prometne nesreće u Fishpondsu, šefe. Poginuo je petogodišnji dječak. Ray je uzeo ispis iz Kateine ruke i preletio pogledom preko njega, dok je Kate u nelagodi stajala na vratima. Nedavno položivši detektivski ispit, u kriminalističkom odjelu radila je tek nekoliko mjeseci i još je uvijek hvatala konce. Međutim, bila je dobra: bolja no što je znala. Knjigu potražite OVDE

Kijara i njen brat Markus pokušavaju da prežive u Istočnom Ouklandu, u kompleksu stanova poznatom kao Rigal haj. Njihova porodica je prošla kroz teška iskušenja, sa smrću i zatvorom koji su ih razdvojili. Dok Markus sanja o uspehu kao rep zvezda, Kijara se bori da pronađe posao kako bi plaćala skučeni stan i brinula se o devetogodišnjem dečaku iz susedstva, koga je majka napustila. Jedne noći, pijani nesporazum sa neznancem pretvara se u neočekivanu priliku za Kijaru. Očajnički potrebna novca, ona se upušta u posao koji nikada nije ni sanjala da će raditi. Međutim, njen život se menja iz korena kada se njen identitet pojavi u policijskoj istrazi koja otkriva veliki skandal unutar ouklandske policije. Lejla Motli majstorski prikazuje snagu i hrabrost Kijare dok se suočava sa izazovima života. Ova knjiga nas vodi na putovanje kroz njenu borbu za opstanak, suočavanje sa tajnama i suočavanje sa sistemom koji je korumpiran. “Noćna ptica” nas tera da razmišljamo o socijalnim nepravdama i posledicama seksualnog zlostavljanja, dok istovremeno ističe važnost hrabrosti i odlučnosti u borbi za pravdu. Ovaj roman je snažna i emotivna priča o izdržljivosti, borbi za istinu i pronalaženju nade u teškim vremenima. “Noćna ptica” će vas duboko dirnuti i podstaći na razmišljanje o društvenim pitanjima koja često ostaju skrivena. Lejla Motli stvara autentične i slojevite likove koji će vam ostati urezani u sećanju dok pratite njihovu neumornu borbu za pravdu.