Др. Владимир Ајдачић: НАУКА КАО БАЈКА Издавач: ДЕЧЈЕ НОВИНЕ, Горњи Милановац, 1990.год. Меки повез, 257 страна, латиница. Очувано као на фотографијама. `Владимир Ајдачић (Београд, 11. септембар 1933 — Београд, 19. октобар 2021) био је српски физичар светског угледа, популаризатор науке, еколог, књижевник и енциклопедиста. Постаје истакнути антинуклеарни активиста 1980-их. Један је од оснивача Викимедије Србије и Црне Горе. Биографија Основно и средње образовање стекао је у родном граду. Студирао је на Универзитету у Београду и Торонту. Каријеру је започео на студијама Физичке хемије са атомистиком на београдском Природно-математичком факултету. Научним радом бавио се у Институту у Винчи, СФР Југославија, као и на Универзитету Торонта и на Универзитету МекМастер у Хамилтону, оба у Канади. У Институту Винча је радио на великом реактору активираном 1959. године. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција. Током 1970-их постаје познат у најширим слојевима СФР Југославије, као популаризатор науке на телевизији и у другим медијима, а посебно у часопису Галаксија. Постаје истакнути еколог и антинуклеарни активиста 1980-их, због чега је са породицом и колегама трпео последице од титоистичког режима у СФРЈ. Између осталог је због активизма превремено пензионисан. Током НАТО рата против Југославије 1999. и после њега основна преокупација проф. Ајдачића је помоћ жртвама осиромашеног уранијума. Паралелно са научним радом, дуже од шест деценија година се бавио популаризацијом науке. Посебно је био у трећем добу утицајан као књижевник за децу на тему науке („Наука као бајка`, „Небеска позорница`, „Космичка бајка` и „Пиколино дете циркуса`). У браку са истакнутом научницом Надеждом Ајдачић добио је двоје деце. Његов син је филолог и слависта Дејан Ајдачић. Између осталог, професор Владимир Ајдачић је добитник прве „Невенове“ награде за популаризацију науке као и „Златног беочуга“ за животно дело. Био је члан Удружења књижевника Србије по позиву. Био је један од оснивача Викимедије Србије и Црне Горе, а председавао је оснивачком скупштином ове организације 3. децембра 2005. Сахрањен је 22. октобра 2021. године на Новом гробљу у Београду. Ставови Ајдачић је говорио да је први задатак човека трећег миленијума усклађивање са природом и другим људима. Да би се то постигло, приоритет морају да буду друштвене и хуманистичке, а не природне и техничке науке. „Пресудно ће бити објаснити самог човека, јер он себи још представља највећу непознаницу - и казну. Дакле: душа пре звезда`, рекао је Ајдачић у серијалу РТС-а Европа и Срби. По Ајдачићу ће питања човекове душе, осећања и смисла живота бити предмети од највећег научног значаја и прави истраживачки изазов трећег миленијума.`

Sa posvetom i potpisom pesnika! Autor - osoba Lukić, Dragan Naslov Od kuće do škole / Dragan Lukić ; [ilustrirala Zlata Živković-Žilić ; izbor Vladimir Milarić] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1985 Izdanje 3. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1985 Fizički opis 123 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Živković-Žilić, Zlata Milarić, Vladimir Zbirka Biblioteka Vjeverica Ilustracije: Zlata Živković Žilić Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 – Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac. Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama. Tokom 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri. Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964–1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967–1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri. Biblioteka Vjeverica MG94 (N)

"Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin" - Enid Blajton "Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin" je još jedna uzbudljiva avantura u serijalu Enid Blajton. U ovoj priči, Džordžin otac odlučuje da se privremeno preseli na ostrvo Kirin kako bi radio na svom tajanstvenom izumu. Međutim, kada primeti da se na ostrvu pojavljuje sumnjiv uljez, oseća potrebu da zadrži svog vernog psa Timija da ga čuva. Kada Timi iznenada nestane, petoro prijatelja shvata da se nešto ozbiljno dešava i da je neophodno da reše ovu zagonetku. Čuvena petorka kreće u istraživanje kako bi pronašla uhodu, rešila misteriju i sprečila krađu tajne formule koja je povezana sa Džordžinim ocem i njegovim izumom. Ova priča kombinuje elemente tajni, avanture i prijateljstva, pružajući mladim čitaocima uzbudljivo štivo koje će ih držati zainteresovanim dok prate pet prijatelja u njihovim pustolovinama na ostrvu Kirin. Knjiga "Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin" je izrađena u mekom povezu, ima 184 strane, autor je Enid Blajton . Težina je 0.3 kg. Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin cena Cena knjige "Pet prijatelja ponovo na ostrvu Kirin" je 699,00 dinara. Cena sa popustom je 594.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

Avgust Pulman je znao da nije običan desetogodišnjak. Osim što je na igralištu često krio lice ispod astronautske kacige, radio je sve što rade i ostala deca njegovog uzrasta: jeo sladoled, šutirao loptu i igrao igrice na kompjuteru. Ipak, navikao je da ljudi gledaju i upiru prstom u njega svaki put kada izađe na ulicu. Navikao je i da ga nazivaju nakazom. Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kada njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje. Borba s predrasudama ne muči samo Agija, već i njegove roditelje, sestru, nastavnike i malobrojne drugare. Svi oni se na različite načine suočavaju kako sa svojim doživljajem Agija tako i s reakcijama okoline. Knjiga o dečaku neobičnog lica dospela je na vrh „Njujork tajmsove“ bestseler liste, na kojoj i sada, dve godine nakon objavljivanja, zauzima prvo mesto. br. str.: 348 povez: broširan Format: 21 cm Pismo: latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zvonimir Balog (Sveti Petar Čvrstec u blizini Križevaca, 30. svibnja 1932. – Zagreb, 2. studenoga 2014.) bio je utemeljitelj suvremene hrvatske dječje poezije i najnagrađivaniji hrvatski dječji pisac. Rođen je 30. svibnja 1932. godine u Svetom Petru Čvrstcu blizu Križevaca. U Zagrebu je završio Školu primijenjenih umjetnosti i Pedagošku akademiju. Studirao je pedagogiju. U životu je radio puno poslova, a neki od njih su: administrator, pipničar, dekorater, nastavnik, predavač na Pedagoškoj akademiji, urednik časopisa, televizijski urednik i drugo. Osim što je bio pisac bio je i slikar, kipar i ilustrator. Napisao je šezdesetak knjiga za djecu i odrasle, a i autor je nekih antologija. U teoriji književnosti i književnoj kritici Zvonimir Balog smatra se utemeljiteljem suvremene hrvatske dječje poezije. Zvonimir Balog najnagrađivaniji je hrvatski dječji pisac. Višestruko je nagrađivan svim poznatim književnim nagradama. Književno djelo Zvonimira Baloga poznato je i čitateljima izvan Hrvatske. Tekstovi su mu prevedeni na devetnaest jezika. Preminuo je 2. studenoga 2014. Neka njegova djela je u svojoj antologiji Żywe źródła iz 1996. s hrvatskog na poljski prevela poljska književnica i prevoditeljica Łucja Danielewska... Biblioteka Vjeverica

Slikovnica je dobro očuvana. ,,Nagrada za najlepšu dečju knjigu 62. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Jednog čudnog popodneva devojčica Singi Lumba je radila svoj domaći zadatak. Nijedna olovka joj nije bila od koristi... Slikovnica vodećeg srpskog dizajnera. ``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lepe ilustracije! Ilustraciuje: N. Carusina Ivan Sergejevič Sokolov - Mikitov (17. [29] maj 1892, Oseki, Kaluška gubernija — 20. februar 1975, Moskva) — ruski sovjetski pisac i novinar, specijalni dopisnik. Ivan Sergejevič Sokolov-Mikitov je rođen u Oseki, Kaluška gubernija[4] ​​u porodici Sergeja Nikitiča Sokolova, upravnika šumskog zemljišta bogatih trgovaca Konšina. Godine 1895. porodica se preselila u domovinu svog oca u selo Kislovo, Ugranski okrug, Smolenska oblast). Od pete godine sa ocem je učestvovao u lovu, sa osam je od oca dobio na poklon malokalibarsku pušku Monte Kristo, iz koje je naučio da puca pre nego što je pošao u realnu školu (što je uticalo na njegovo dalja strast za lovom). Kada je imao deset godina, otac ga je odveo u Smolensk, gde ga je rasporedio u Smolensku Aleksandrovsku realnu školu. U školi se Sokolov-Mikitov zainteresovao za ideje revolucije. Zbog učešća u podzemnim revolucionarnim krugovima, Sokolov-Mikitov je izbačen iz petog razreda škole. Godine 1910. Sokolov-Mikitov odlazi u Sankt Peterburg, gde počinje da pohađa poljoprivredne kurseve. Iste godine napisao je svoje prvo delo - bajku `Sol zemlje`. Ubrzo Sokolov-Mikitov shvata da nema sklonosti za poljoprivredne poslove i postaje sve više zainteresovan za književnost. Posećuje književne krugove, upoznaje se sa mnogim poznatim piscima - Aleksejem Remizovim, Aleksandrom Grinom, Vjačeslavom Šiškovim, Mihailom Prišvinom, Aleksandrom Kuprinom. Od 1912. Sokolov-Mikitov je radio u Revelu kao sekretar lista Revel Leaflet. Ubrzo je dobio posao na trgovačkom brodu, posetio mnoge lučke gradove u Evropi i Africi. U vezi sa izbijanjem Prvog svetskog rata vratio se u Rusiju 1915. godine. Tokom rata, Sokolov-Mikitov je, zajedno sa poznatim pilotom Glebom Alehnovičem, leteo na ruskom bombarderu Ilja Muromets. „Upoznao sam februarsku revoluciju na frontu. Kao zamenik frontovskih vojnika, došao je u revolucionarni Petrograd, preplavljen crvenim zastavama. Ovde u Petrogradu. upoznao Oktobarsku revoluciju, slušao Lenjinov govor u sali Tauridske palate; ovde, u redakciji Novaja žizn, upoznao sam A. M. Gorkog i druge pisce, majstore reči, koji su bili ljubazni prema mojim spisima, prvi put sam počeo ozbiljno da razmišljam o tome šta je postalo moj životni put i sudbina. Revolucija je bila četvrta i poslednja prekretnica u mom životu: postao sam pisac“, sećao se I. Sokolov-Mikitov. Godine 1919. Ivan Sokolov-Mikitov se prijavio kao mornar na trgovački brod Omsk. Međutim, 1920. godine u Engleskoj, brod je uhapšen i prodat na aukciji za dugove. Za Sokolova-Mikitova je počela prisilna emigracija. Godinu dana živi u Engleskoj, a zatim se 1921. seli u Nemačku. Godine 1922. Sokolov-Mikitov se susreo u Berlinu sa Maksimom Gorkim, koji mu je pomogao da dobije dokumenta potrebna za povratak u domovinu. Po povratku u SSSR, Sokolov-Mikitov je mnogo putovao, učestvovao u arktičkim ekspedicijama na ledolomcu Georgij Sedov, koje je vodio Oto Šmit. Ekspedicije na Arktički okean, Zemlju Franca Josifa i Severnu Zemlju pratila je ekspedicija za spasavanje ledolomca Maligin, u kojoj je učestvovao kao dopisnik Izvestija. U 1929-1934 Sokolov-Mikitov je živeo i radio u Gatčini. Često su mu dolazili u posetu poznati pisci Evgenij Zamjatin, Vjačeslav Šiškov, Vitalij Bianki, Konstantin Fedin. U njegovoj kući je dugo živeo i poznati lovački pisac Nikolaj Anatoljevič Zvorikin (1873-1937). Godine 1930-1931 objavljeni su ciklusi Sokolova-Mikitova `Prekomorske priče` i `Na beloj zemlji`, kao i priča `Detinjstvo`. 1. jula 1934. godine primljen je u Savez pisaca SSSR-a. Tokom Velikog otadžbinskog rata, Sokolov-Mikitov je radio u Molotovu kao specijalni dopisnik Izvestija. U leto 1945. vratio se u Lenjingrad. Počevši od leta 1952. godine, Sokolov-Mikitov je počeo da živi u kući koju je izgradio sopstvenim rukama u selu Karačarovo, okrug Konakovo, Kalinjinska oblast. Ovde piše većinu svojih dela. Njegovu kuću „Karačarov” posetili su pisci Aleksandar Tvardovski, Viktor Nekrasov, Konstantin Fedin, Vladimir Soluhin, mnogi umetnici i novinari. Njegova proza je ekspresivna i ilustrativna pre svega u slučajevima kada se drži sopstvenog iskustva, slabija je kada pisac prenese ono što je čuo.[7] Sokolov-Mikitov je preminuo 20. februara 1975. godine u Moskvi. Prema testamentu, urna sa njegovim pepelom je sahranjena na Novom groblju u Gačini. Godine 1983. otkriven je spomenik na mestu sahranjivanja, čije je postavljanje inicirala gradska filijala VOPIIK-a Gatchina. Pored Ivana Sergejeviča, sahranjeni su i njegovi rođaci - majka Marija Ivanovna Sokolova (1870-1939) i ćerke Elena (1926-1951) i Lidija (1928-1931)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovao: Eugen Kokot Milovan Vitezović (11. 9. 1944. godine) je srpski pisac, profesor i scenarista. Piše pesme, romane, eseje, kritike, aforizme, filmska i tv scenarija. Objavio je više od četrdeset knjiga u preko sto pedeset izdanja; zastupljen je u preko pedeset antologija srpske i svetske poezije, proze, književnosti za decu, aforizama, fantastike i televizijskih drama. Aforizmi su mu objavljivani u nizu evropskih novina, od hamburškog Sterna, do moskovske Nedelje, prevođeni i na grčki, rumunski, hebrejski, švedski, italijanski... Vitezović je jedan od retkih naših savremenika, čija je knjiga bila zabranjena, pa čak i spaljivana u svom prvom izdanju; radi se o zbirci aforizama Srce me je otkucalo. Njegovi satirični tekstovi često su objavljivani u Ježu. Autor je brojnih televizijskih drama i serija, tekstova za pozorišna izvođenja i filmskih scenarija. Televizijski filmovi snimljeni po njegovim scenarijima prikazivani su na evropskim televizijama ORF i ZDF. Rođen je u Vitezovićima kod Kosjerića 11. septembra 1944. godine. Školovao se u Tubiću, Kosjeriću, Užicu i Beogradu; diplomirao je na Filološkom fakultetu, odsek opšta književnost, i na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgija. Bio je operativni urednik u Književnim novinama; u omladinskoj reviji Susret omladine, radio je kao urednik za književnost do 1969. godine, a od tada kao urednik glasila Čivija. Funkciju urednika igranih serija na RTS- u vršio je od 1977. do 1991. godine, kada postaje glavni urednik Umetničko-zabavnog programa RTS- a. Član je Udruženja književnika Srbije i srpskog PEN centra; govori i piše za Nacionalnu reviju, magazin o nacionalnoj baštini Srbije. Na Fakultetu umetnosti, u zvanju vanrednog profesora od 2001. godine predaje Filmski i TV scenario. Književni rad Kao pripovedač, tok radnje vodi neosetno, spontano i sa puno humora prilagođenim situaciji; dela se odlikuju razvijenom fabulom, anegdotskom naracijom, potpuno dočaranom atmosferom doba o kom se govori. Dijapazon tema kojima se Vitezović služi je veoma širok, od istorijskih ličnosti i događaja, preko izmišljenih likova našeg vremena, pa do omladinskog štiva koje predstavlja hroniku mladosti svih nas. U svojim delima pruža ne samo uvid u život i svet likova, već slika različite predele dajući opštu sliku prostora i vremena. Radovi Milovana Vitezovića zauzeli su mesto u školskoj lektiri, takođe i u nemačkoj srednjoškolskoj čitanci. Kao gost-urednik u Zavdu za udžbenike i nastavna sredstva, u ediciji kapitalnih izdanja uredio je izabrana dela Bogdana Popovića, Jovana Skerlića, Milana Kašanina i Stojana Novakovića. Najznačajniji romani Šešir profesora Koste Vujića Lajanje na zvezde Milena iz Knez Mihailove Sveta ljubav Hajduk Veljko Petrović Evropske godine kneza Miloša Čarape kralja Petra Hajduk Veljko Petrović, Evropske godine kneza Miloša i Čarape kralja Petra su romani istorijske tematike na čijoj je građi Vitezović radio gotovo dvadeset godina. Biblioteka vjeverica

Олала! ево, Олала! по томе ми мама често каже. Шта ја радим глупости? Али не, коначно! Ово су изненађења! Кад се мале свакодневне ствари претворе у бесмислице ... Све зависи од тога да ли их гледате као маму или девојчицу која само жели да јој удовољи.

Ilija dobija poziv iz policije. Odlazi na informativni razgovor. Inspektor se raspituje za Ilijinog Podstanara, coveka koji je 20 godina radio u Perizu. Podstanar se definitivno vratio I zeli da otvori krojacki salon u Beogradu. Mada u policiji nije saznao nista konkretno, najamanj da je njegov Podstanar ``opasan covek``, Ilija se odlucuje da ceo slucaj preuzme u svoje ruke: Kupuje foto aparate, magnetofon, dvogled... Zenu ubedjuje da je Podstanar spijun i pocinje da prati njega i njegove prijatelje. Paranoja iz dana u dan postaje sve teza. A, kada mu se javi misao da ce ga ``razbojnici`` ubiti jer ``sve zna``. okiva kucu resetkama, kupuje psa, naoruzava se i, na kraju, poziva brata blizanca koji mu svesrdno pomaze u obavljanju `` patriotske duznosti``. U biografijama Ilije i njegovog brata blizanca postoji jedan presudni podatak: obojica su ubedjeni staljinisti. Nekada su zbog tog opredeljenja bili u zatvoru, ali im se pogled na globalni svet ponovo javlja pojavom coveka iz Zapadnog sveta. Pocinju da primenjuju sve metode, dobro poznate u obracunavanju sa ``spijunima i agentima imperijalistickih sila``. Specijalni dodaci: Dusan Kovacevic o filmu Biografija Dusana Kovacevica scenario i rezija: Bozidar Nikolic i Dusan Kovacevic uloge: Danilo Bata Stojkovic, Zvonko Lepetic, Mira Banjac, Bora Todorovic U CELOFANU

ČUDO - R. H. Palasio Žanr: Knjige za decu Pismo: Latinica Broj strana: 348 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2015. Avgust Pulman je znao da nije običan desetogodišnjak. Osim što je na igralištu često krio lice ispod astronautske kacige, radio je sve što rade i ostala deca njegovog uzrasta: jeo sladoled, šutirao loptu i igrao igrice na kompjuteru. Ipak, navikao je da ljudi gledaju i upiru prstom u njega svaki put kada izađe na ulicu. Navikao je i da ga nazivaju nakazom. Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kada njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje. Borba s predrasudama ne muči samo Agija, već i njegove roditelje, sestru, nastavnike i malobrojne drugare. Svi oni se na različite načine suočavaju kako sa svojim doživljajem Agija tako i s reakcijama okoline. Knjiga o dečaku neobičnog lica dospela je na vrh „Njujork tajmsove“ bestseler liste, na kojoj i sada, dve godine nakon objavljivanja, zauzima prvo mesto. Posveta na predlistu, stanje odlično HOD.

Како да енглески језик уведемо у живот наше деце, на који начин да то урадимо, има ли смисла радити то док су деца још мала и слично? Ова занимљива књига даје једноставне одговоре: кроз забаву, неоптерећујуће активности, разнобојне цртеже, загонетке и стихове деца најбоље прихватају нове садржаје од најранијег доба.

Serija knjiga s korisnim pojmovima za decu od 2 do 4 godine. • Prva saznanja o svetu oko nas • Stabilni delovi, laki za rasklapanje • Lepe, jasne slike • Kratki i jednostavni tekstovi. Kako? Šta? Zašto? Deca imaju hiljadu pitanja. • Šta radimo kad dođe leto? • Zašto je lišće raznobojno? • Kako zimi žive životinje?

Serija knjiga s korisnim pojmovima za decu od 2 do 4 godine. • Prva saznanja o svetu oko nas • Stabilni delovi, laki za rasklapanje • Lepe, jasne slike • Kratki i jednostavni tekstovi. Kako? Šta? Zašto? Deca imaju hiljadu pitanja. • Šta radimo kad dođe leto? • Zašto je lišće raznobojno? • Kako zimi žive životinje?

Naucite da Koristite Racunar za 7 Dana (2007) DVD RW Zanr diska: Edukativni DVD kurs za ucenje rada na racunaru disk pusten malo video sam da otvara meni na disku nisam isao dalje da proveravam posto je disk dosta star ne mogu da garanutujem kako ce raditi,generalno je stanje kao nov nekoriscen.

Model EB595675LU 3100 mAh Originalna baterija, koriscena na Samsung Galaxy Note II N7100 pre oko 10 godina (od tada nije koriscena zbog neispravnosti telefona) i radila je besprekorno. Pretpostavljam da moze biti koriscena na jos nekim starijim Samsung modelima, ali nisam upucen. Zbog mogucih malverzacija ne prihvatam eventualne reklamacije. Kupujete na sopstveni rizik.

RAŠA POPOV KAD SAM PADAO U TRANS Tvrdi povez Izdavač Bookland Радивој „Раша“ Попов (Мокрин, 26. јун 1933 ― Београд, 19. април 2017) био је српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Форе и фазони. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.[1] Биографија Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.[2] Брат му је Душан Попов (публициста). Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност. Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године. Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године. Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“. Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, [3] „Шешир без дна“. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле: изд. Нолит: Два ока (1963); изд. Књижевна општина Вршац: Гвоздени магарац (1976); изд. Дневник: Жабац који не зна да ћути (1987); изд. Књижевна заједница Новог Сада: Трулеж зглаве (1991); изд. Монада: Шешир без дна (2001); изд. Тиски цвет: Лажљива уста истине (2002); изд. Градска народна библиотека Зрењанин: Возом посред улице (2003); изд. Orpheus: Пета визија (2003); изд. ЈОВ: Био сам срећни коњ (2003); изд. Bookland: Бајке за XXI век (2007); изд. Монарт: Чаробњаков СМС (2007); изд. Bookland: Мали зелени (2009); изд. Тиски цвет: Спев о транзицији (2009); изд. Југоисток: Како написати најгору песму (2010); изд. Bookland: Задимљена историја (2010); изд. Bookland: Опасне бајке (2010); изд. Ленто: Софија у канџама смора (2011); изд. Ленто: Софијине љубави (2011); изд. Bookland: Кад сам падао у фрас (2012); изд. Пчелица: Мокрински патуљци (2013); изд. Bookland: Усамљена принцеза (2014). Као колумниста дневних новина Политика углавном је писао о друштвеним темама.[4] Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (удату Тополац).[5] Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину[6]. Преминуо је 19. априла 2017. године[7] и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[8] У Београду постоји Плато Раше Попова где је у октобру 2020. постављена његова скулптура.[9][10][11] Цитати Не постоји осећање да си Војвођанин, ја се осећам Банаћанином. С једне стране, у градовима капитал држе нови компрадори, то су они који трговачким шпекулацијама стичу огроман капитал, a села узимају нови латифундисти. Све је по латиноамеричком обрасцу. Кад сам то рекао на једној приватној телевизији, цензурисали су ме. Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку. Богат си онолико, колико си пропутовао светом.

RAŠA POPOV OVČARSKO BABLARSKA BAJKA Tvrdi povez Izdavač Bookland Радивој „Раша“ Попов (Мокрин, 26. јун 1933 ― Београд, 19. април 2017) био је српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Форе и фазони. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.[1] Биографија Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.[2] Брат му је Душан Попов (публициста). Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност. Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године. Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године. Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“. Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, [3] „Шешир без дна“. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле: изд. Нолит: Два ока (1963); изд. Књижевна општина Вршац: Гвоздени магарац (1976); изд. Дневник: Жабац који не зна да ћути (1987); изд. Књижевна заједница Новог Сада: Трулеж зглаве (1991); изд. Монада: Шешир без дна (2001); изд. Тиски цвет: Лажљива уста истине (2002); изд. Градска народна библиотека Зрењанин: Возом посред улице (2003); изд. Orpheus: Пета визија (2003); изд. ЈОВ: Био сам срећни коњ (2003); изд. Bookland: Бајке за XXI век (2007); изд. Монарт: Чаробњаков СМС (2007); изд. Bookland: Мали зелени (2009); изд. Тиски цвет: Спев о транзицији (2009); изд. Југоисток: Како написати најгору песму (2010); изд. Bookland: Задимљена историја (2010); изд. Bookland: Опасне бајке (2010); изд. Ленто: Софија у канџама смора (2011); изд. Ленто: Софијине љубави (2011); изд. Bookland: Кад сам падао у фрас (2012); изд. Пчелица: Мокрински патуљци (2013); изд. Bookland: Усамљена принцеза (2014). Као колумниста дневних новина Политика углавном је писао о друштвеним темама.[4] Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (удату Тополац).[5] Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину[6]. Преминуо је 19. априла 2017. године[7] и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[8] У Београду постоји Плато Раше Попова где је у октобру 2020. постављена његова скулптура.[9][10][11] Цитати Не постоји осећање да си Војвођанин, ја се осећам Банаћанином. С једне стране, у градовима капитал држе нови компрадори, то су они који трговачким шпекулацијама стичу огроман капитал, a села узимају нови латифундисти. Све је по латиноамеричком обрасцу. Кад сам то рекао на једној приватној телевизији, цензурисали су ме. Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку. Богат си онолико, колико си пропутовао светом.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zlatna Knjiga Cirilica Naslovna: Jeza Milanovic Ilustracije: Jozef Capek Vaclav Rezač, pravim imenom Vaclav Vonavka (5. maj 1901, Prag — 22. jun 1956, tamo), bio je češki pisac. Mladost Vaclav Rezač, prvobitno nazvan Vaclav Vonavka, rođen je u porodici taksista Josefa Vonavka (1859-1904) i njegove majke Marie, rođene Martinkova, kasnije se ponovo udala za Hagelbauera (1879. ili 1871.-?]?). brat Josef je rođen 1886. godine. Odrastao je u delu starog grada Na Františku, otac mu je umro kada je imao tri godine.[p 2] Majka mu je radila kao pralja, a kasnije i domaćica. Preudala se za inženjera Jozefa Hagelbauera (1876-??); porodica se preselila u Novi grad.[4] Odnos Vaclava Rezača sa ocem bio je neljubazan, mrski i ogledao se u njegovim kasnijim delima (Sejanje vetra, Crna svetlost).Tokom Prvog svetskog rata, očuh je bio na frontu i porodica je živela samo od prihoda majke - pralje i domaćice. Vaclav Rezač je diplomirao 1919. godine u školi u Ječnoj ulici, zatim završio maturu i radio u Državnom zavodu za statistiku 1920-1940. Porodični život Godine 1920. tadašnji Vaclav Vonavka upoznaje Emu Rezačovu (1903-1997), koja je tada radila kao urednica u izdavačkoj kući Karel Šolc. Oženio se njome 1923. godine i uzeo njeno prezime. U braku su rođeni sinovi Ivan (1924-1977, kompozitor) i Tomaš (1935-1992, novinar standardizacije). Prva republika i protektorat U godinama 1924-1926, bračni par Rezač je živeo u Revnicama, pre a potom u Pragu. Godine 1932. preselili su se u svoju novu funkcionalističku vilu u kompleksu Na Baba. Od dvadesetih godina Vaclav Rezač je iz egzistencijalnih razloga učestvovao u češkoj periodici kao što su Lumir ili Svetozor. Tridesetih godina 20. veka postao je uspešan pisac, njegov Kluci, hurrai zach objavljen je 1933. kao nastavak u dodatku nedeljnih Lidove novini. Kritičari su pozitivno primili njegovu knjigu. Svoja najbolja dela objavio je u periodu protektorata. Kada je 1942. izašao Almanah češke knjige, Lidove novini su Vaclava Rezača proglasile prvim među zapostavljenim članovima „prve garde češke književnosti“. U godinama 1940-1945 bio je urednik Lidove novine, gde je vodio dečju rubriku i pisao feljtone. Posle drugog svetskog rata Od 1945. radio je zajedno sa Janom Drdom kao urednik u dnevnom listu Prace. Ovde je objavljivao i svoje izveštaje iz Kadanska, gde je kasnije postavio radnju svog romana Nastup. Od septembra 1945. postao je jedan od dramaturga grupe Barando Karela Feiksa, 1948-1949. bio je član produkcijske grupe Rezač-Faber-Šmida. Po njegovim temama i scenarijima snimljen je niz filmova posle rata, film Rozina sebranec je već snimljen tokom rata, završen posle oslobođenja. Od 1949. do smrti bio je direktor izdavačke kuće čehoslovačkog književnika. Delatnosti Drda-Rezač U posleratnom periodu, komunisti Jan Drda i Vaclav Rezač predstavljali su jedan od glavnih oslonaca režima u redovima pisaca; obojica su bili potpredsednici Sindikata čeških pisaca [str 3] U maju 1945. predvodili su takozvani revolucionarni komitet Sindikata (neizabrani), koji je prvo isključio neke članove svog komiteta, kasnije redovne članova. Februara 1948. pokrenuli su slično izbacivanje skoro svih nekomunističkih komiteta. Pisac A.C. Nor. je detaljno obradio njihove aktivnosti u svojoj spomen-knjigi. U kasnijem Savezu čehoslovačkih pisaca, Vaclav Rezač je bio predsednik sekcije romanopisaca.

OCUVANO ORIGINAL BEZ PREVODA MCA Universal Home Video ‎– VHR1182, CIC Video ‎– VHR1182 Format: VHS, PAL Country: UK Released: 1985 Genre: Rock, Blues Style: Blues Rock, Psychedelic Rock Tracklist Dance On Fire (1985) 0:65:50 1 Main Titles / Intro 0:31 2 Opening Explosion #1 0:35 3 Break On Through (Original Elektra Records Promo Clip) 2:24 4 People Are Strange (Performance From Ed Sullivan And Murray The K In New York) 2:22 5 Light My Fire (Performance From Ed Sullivan Show) 3:11 6 Wild Child (Filmed At Elektra Recording Session) 4:08 7 L.A. Woman (Director`s Cut By Ray Manzarek) 7:50 8 The Unknown Soldier (Original Elektra Promo Clip Banned In 1968/1986`s) 3:47 9 Roadhouse Blues (Filmed During 1968 American Tour) 4:32 10 Texas Radio And The Big Beat / Love Me Two Times (Live From Danish Television) 5:11 11 Touch Me (Performance From The Smothers Brothers Comedy Hour) 3:54 12 Horse Latitudes / Moonlight Drive (Performance From The Jonathan Winters Show) 4:35 13 Crystal Ship (Performance From American Bandstand) 2:57 14 Adagio (Composed By Tommasso Albinoni / Arranged By Paul Harris & The Doors) 2:08 15 Riders On The Storm / Credits 2:46 Notes Dance On Fire (C) 1985 Doors Music Company. Barcode and Other Identifiers Barcode: 5014437118226 Other Versions (5 of 10) View All

Zdravko Čolić ‎– Ušće 2011. 2xDVD Odlično očuvano Tracklist Position Title/Credits Duration 1-1 Sinoć Nisi Bila Tu 1-2 Produži Dalje 1-3 Vagabund 1-4 Živiš U Oblacima 1-5 Čija Je Ono Zvijezda 1-6 Pisaću Joj Pisma Duga 1-7 Zbog Tebe 1-8 E, Draga Draga 1-9 Ljubavnici 1-10 Jedna Zima Sa Kristinom 1-11 Kad Pogledaš Me Preko Ramena 1-12 Ko Te Ljubi Kad Nisam Tu 1-13 Jedina 1-14 Na Ovaj Dan 1-15 Malo Pojačaj Radio 1-16 Mangupska 1-17 Okano 1-18 Javi Se, Javi Se 1-19 Pjevam Danju, Pjevam Noću 1-20 Glavo Luda 2-1 Noć Mi Te Duguje 2-2 Pamuk 2-3 Stanica Podlugovi 2-4 Zagrli Me 2-5 Oktobar Je, Počinje Sezona Kiša 2-6 Prolaze Neke Slike 2-7 Ti Možeš Sve, Al` Jedno Ne 2-8 Hotel Balkan 2-9 Oj Devojko Selen Velen 2-10 Ajde, Ajde Jasmina 2-11 Sto Puta 2-12 Pusti Pusti Modu 2-13 Merak Mi Je 2-14 Mađarica 2-15 Ruška 2-16 Čaje šukarije 2-17 Zvao Sam Je Emili 2-18 Svadbarskim Sokakom 2-19 Kao Moja Mati 2-20 Poplava 2-21 April U Beogradu 2-22 Ti Si Mi U Krvi

Malo je žena koje skupe hrabrosti da se pobune protiv stereotipa muškim i ženskim zanimanjima. Amelija Erhart je jedna od takvih žena. Ne samo da je skupila hrabrosti da postane pilot, u vreme kada je i muških pilota bilo malo, nego je celom svetu pokazala da taj posao može raditi bolje od većine svojih muških kolega.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jedna stranica se uredno odvojila od tabaka, nista strasno. Mapet šou (engl. The Muppet Show) je britanska porodična TV-serija koju je producirao američki lutkar Džim Henson i u kojoj su nastupale njegove lutke poznate kao Mapeti (The Muppets). Serija je prikazivana u trajanju od pet sezona koje su činile 120 epizoda. Prvi put su prikazivane u Britaniji između 1976. i 1981. Serija je snimana u Elstri studiju u Engleskoj. Serija je predstavljala varijete predstave u stilu vodvilja ili mjuzik hola sa povremenim uvidom u njenu produkciju iza scene. Glavna zvezda je bio Žabac Kermit kao najavljivač koji pokušava da kontroliše ponašanje ostalih Mapeta i da bude dobar domaćin gostima.[1] Emisija je bila poznata po jedinstvenim likovima, vodviljskim doskočicama, fizičkom slepstiku, povremeno apsurdnoj komediji i duhovitim parodijama.[2] U svakoj epizodi je gostovala ljudska zvezda, a kako je rasla popularnost emisije, tako su u njoj htela nastupati mnoga poznata imena. Ukupno je u njoj nastupilo preko sto gostujućih zvezda, od kojih nijedna nije nastupila više puta. Mnogi od lutkara su prethodno radili na TV-seriji Sesame Street. Lutkari koji su radili na seriji su bili Henson, Frenk Oz, Džeri Nelson, Ričard Hant, Dejv Gelc, Stiv Vitmir, Luiz Gold, Keti Malen, Eren Ozker i Džon Lavlejdi. Dva stalna scenarista su bili Džeri Džul i Džek Barns. Mapet šou su u bivšoj Jugoslaviji krajem 1970-ih prikazivali Radiotelevizija Zagreb i Radiotelevizija Sarajevo u okviru mreže JRT. The Muppet Show je britanska televizijska serija koju je proizveo američki lutkar Jim Henson i u kojoj su nastupale njegove lutke poznate kao Muppeti (The Muppets). Serija je predstavljala varijete predstavu u stilu vodvilja ili music halla sa povremenim uvidom u njenu produkciju iza pozornice. Glavna zvijezda je Žabac Kermit kao najavljivač koji pokušava ostale Muppete držati pod nadzorom. Emisija je bila poznata po fizičkom slapsticku, absurdističkoj komediji i brojnim parodijama.[1] U svakoj epizodi je gostovala ljudska zvijezda, a kako je emisija postala popularna, tako su u njoj htjela nastupati brojna poznata imena. Ukupno je u njoj nastupilo preko sto gostujućih zvijezda. Mnogi od lutkara su prethodno radili na televizijskoj seriji Ulica Sezam. Muppetovski lutkari koji su radili u seriji su bili Henson, Frank Oz, Jerry Nelson, Richard Hunt, Dave Goelz, Steve Whitmire, Louise Gold, Kathy Mullen, Eren Ozker i John Lovelady. Dva stalna scenarista su bili Jerry Juhl i Jack Burns.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mapet šou (engl. The Muppet Show) je britanska porodična TV-serija koju je producirao američki lutkar Džim Henson i u kojoj su nastupale njegove lutke poznate kao Mapeti (The Muppets). Serija je prikazivana u trajanju od pet sezona koje su činile 120 epizoda. Prvi put su prikazivane u Britaniji između 1976. i 1981. Serija je snimana u Elstri studiju u Engleskoj. Serija je predstavljala varijete predstave u stilu vodvilja ili mjuzik hola sa povremenim uvidom u njenu produkciju iza scene. Glavna zvezda je bio Žabac Kermit kao najavljivač koji pokušava da kontroliše ponašanje ostalih Mapeta i da bude dobar domaćin gostima.[1] Emisija je bila poznata po jedinstvenim likovima, vodviljskim doskočicama, fizičkom slepstiku, povremeno apsurdnoj komediji i duhovitim parodijama.[2] U svakoj epizodi je gostovala ljudska zvezda, a kako je rasla popularnost emisije, tako su u njoj htela nastupati mnoga poznata imena. Ukupno je u njoj nastupilo preko sto gostujućih zvezda, od kojih nijedna nije nastupila više puta. Mnogi od lutkara su prethodno radili na TV-seriji Sesame Street. Lutkari koji su radili na seriji su bili Henson, Frenk Oz, Džeri Nelson, Ričard Hant, Dejv Gelc, Stiv Vitmir, Luiz Gold, Keti Malen, Eren Ozker i Džon Lavlejdi. Dva stalna scenarista su bili Džeri Džul i Džek Barns. Mapet šou su u bivšoj Jugoslaviji krajem 1970-ih prikazivali Radiotelevizija Zagreb i Radiotelevizija Sarajevo u okviru mreže JRT. The Muppet Show je britanska televizijska serija koju je proizveo američki lutkar Jim Henson i u kojoj su nastupale njegove lutke poznate kao Muppeti (The Muppets). Serija je predstavljala varijete predstavu u stilu vodvilja ili music halla sa povremenim uvidom u njenu produkciju iza pozornice. Glavna zvijezda je Žabac Kermit kao najavljivač koji pokušava ostale Muppete držati pod nadzorom. Emisija je bila poznata po fizičkom slapsticku, absurdističkoj komediji i brojnim parodijama.[1] U svakoj epizodi je gostovala ljudska zvijezda, a kako je emisija postala popularna, tako su u njoj htjela nastupati brojna poznata imena. Ukupno je u njoj nastupilo preko sto gostujućih zvijezda. Mnogi od lutkara su prethodno radili na televizijskoj seriji Ulica Sezam. Muppetovski lutkari koji su radili u seriji su bili Henson, Frank Oz, Jerry Nelson, Richard Hunt, Dave Goelz, Steve Whitmire, Louise Gold, Kathy Mullen, Eren Ozker i John Lovelady. Dva stalna scenarista su bili Jerry Juhl i Jack Burns.

Luksuzno izdanje godišnjaka našeg omiljenog junaka, u velikom formatu i tvrdom povezu. Ova knjiga je stvarno korisna iz mnogo razloga. Krcata je super stvarima za čitanje i igranje – što je dobro ako tražiš nešto što bi te zanimalo dok izbegavaš... 1. Da budeš sa gunđavom sestrom (u mom slučaju to je Dilija). 2. Radiš dosadne domaće zadatke. 3. Spremaš svoju sobu.