duzina 23 cm od plastike made in japan pretpostavljam kraj sezdesetih ispod gepeka ide baterija od 9 volti kad se stavi baterija nista nema ni sustanja krov je malo napuko na pocetku ne ceo vidi sliku ostatak je ok

Sanyo 3 band radio, potpuno ispravan, radi kasetofon, nema kabl za napajanje, ne hvata fm stanice. Za kolekcionare.

ULTRA REDAK RADIO,NE ZNAM DA LI RADI,GORNJI I DONJI DEO SE OKRECU,VISINA STANDARNE FLASICE KOKA KOLE 20 CM

Dosta star radio, veoma ocuvan. Proizveden je u Jugoslaviji, ei Nis, model je melodija e 70, 220v, 50w, 50-60Hz , , uz radio ide i prikljucni kabl i antena .Ima ulaz za zvucnike, antenu,zemljovod,gramofon, magnetofon . Radio je dosta star i dugo se ne koristi, da li radi ne mogu da garantujem,prodajem ga kao neispitan uredjaj.Kada se utakne u struju daje neki tupi zvuk , ali kada se traze stanice ne reaguje, ne znam da li je to do kabla ili sta je . Kada se utakne u struju daje neki zvuk ali ne znam kako se traze stanice, tu ne reaguje,mislim da je do kabla nesto oko kontakta ali nisam sigurna . Radio svakako ima svoju vrednost cak i da ne neisparavan posto je dosta star ,skoro 50 godina.Za kolekcionare idealna ponuda.

Originalni  filmski (bioskopski) plakat iz vremena Jugoslavije. Radio Vihor zove Andjeliju 1979. Dimenzije  69 x 48 cm Stanje vidlivo na slikama, ukoliko imate nedoumica, pre kupovine pitajte (kupindo) porukom.

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi je igracka iz filma Transformers - Decepticon FRENZY, generalno odlicno ocuvana i kao talva predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Nedostaje disk da bi igracka bila u potpunosti kompletna. Transformers ima dva mod-a: 1. Oblik tranzistora (radio), sa sacuvanom antenom; 2. Robot Hasbro, Takara 2006. Prava prilika za sve kolekcionare da po zaista extra ceni upotpune svoje kolekcije transformers igracaka. Objektivno stanje igracke je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

Karte sa slike!!!

Plakat Radio televizija Novi Sad : Oj Dunave, Dunave plavi : Narodna muzika podunavskih zemalja, 1974. U dobrom stanju Dimenzije: 84 x 59 cm

Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

UTOPIAN Japanska stona lampa sa radiom. Lampa ima podešavanje na slabije i jače osvetljenje. Radio ispravan i može 1-2 stanice da uhvati.

Za ucesnike trke,Jugoslavija 1990ta.Glanc novo,koza,a pljosku radio Rubin

Prirucnik dezurnom radio telefonisti- telegrafisti Artilerisko odeljenje Vrhovnog staba NOV i POJ, 1945. Mek povez, 15 strana. EKSTREMNO RETKO RATNO IZDANJE!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepe ilustracije! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu, uključujući rad u: Pinokio, Dami Editore Firenze, 2002 Le Storie del Bosco, (serija Voodland Folk, koju je takođe napisao) Na farmi, Running Press Kids, 2005 U gradu, Running Press Kids, Brdbk izdanje, 2005 Džek i Džil Takođe je dao grafički doprinos adaptacijama knjiga švajcarske TV serije Pingu o glini. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill.Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

Star sat u drvenom ramu sa ukrasima sa strane. Dimenzije sun 28 cm, 16 cm visine. Ima quartz mehanizam. Dugo nije radio , več stoji kao ukras u vitrini.

2 AUTOMOBILA IZ 70-TIH GODINA,BELI JE RADIO DO PRE 10-TAK GODINA,SADA GA NISAM ISPROBAO ZBOG BATERIJA,ALI MISLIM DA RADI,DIMENZIJE 21 CM,DRUGI CRVENI OD METALA 27 CM

Lemmy Motorhead uramljen plakat kluba sedel povodom Lemijevog rodjendana, tribute party. dimenzije sa ramom : 44,5 x 32,5 cm. Plakat je radio svajcarski strip crtač, Stanje odlicno. Preporucujem licno preuzimanje u NS ili u Zablju.

Jako lepo uradjena figura Zvončiće unutar `zastakljene` svetiljke. Fenjer je urađen da bude radio prijemnik. Verovatno radi na četvrtastu bateriju od 9 V (koju nemam pa nisam ni testirao funkcionalnost radija). Prodaje se kao igračka - figura. Disney original Dimenzije sa slika

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

PROMO FOTO SA AUTOGRAMOM DUBRAVKE NEŠOVIĆ IZ 1966. Poslata iz Milana 10. septembra 1966. godina Crno bela fotografija 14 x 10 cm Dubravka Nešović (1932 - 1019 ) Još kao mala naučila je prve note, svirala klavir i pevala u horu.. Roditelji bili bili pozorišni glumci, nikada je nije privlačilo da postane glumica. Ipak na insistiranje dramaturga Velimir Živojinović Masuka Narodnog pozorišta u Nišu Dubravka je dobila ulogu u pozorišnoj predstavi Koštana, koju je igrala naredne tri godine u Nišu, a kao nakon toga na scenama širom Jugoslavije. Nastavlja školovanje u muzičkoj školi Stanković, pa na Fakultetu muzičke umetnosti. Studirala je zajedno sa Biserkom Cvejić i Radmilom Bakočević gde je Dubravka bila najbolji student sa svim desetkama. Nakon diplomiranja, sa državnom stipenijom nastavila u Belgiji, gde je usavršavala crkveno pevanje postavši prvi magistar u tadašnjoj Jugoslaviji. Nakon povratka bila je solista hora Radio Beograda i hora Branko Mrsmanović - Krsmanac, sa kojim je, nastupala u Milanskoj skali, Gavo sali u Parizu I dr. Pevala je starogradske i romanse na srpskom, ruskom i mađarskom jeziku. Nastupala je na mnogim festivalima bila redovan učesnik u programima Jugoslovenske radio-televizije. Dubravka je snimala za arhiv Radio Beograda,, često otvarala Skadarlijska leta i glumila u Pozorištu na Terazijama. Tokom svoje karijere snimila je veliki broj pesama, izdala je 18 sing ploča, 5 LP i 2 CD-a. Pesmu Kad bi ove ruže male iz 1958. godine, posvetila je Novom Bečeju, mestu gde je provela svoje detinjstvo.

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

O knjizi: Zašto su izgrađeni viseći vrtovi u Vavilonu? Kada je uništen Kolos sa Rodosa? Kako je radio svetionik Faros u Aleksandriji? Sedam čuda starog sveta i mnoga savremena čudesa predstavljena su kroz fantastične ilustracije i spektakularne fotografije. Istražite stare i nove spomenike iz celog sveta, uključujući Empajer stejt bilding i Tadž Mahal. Saznajte nešto o velikim izumima i prirodnim pojavama kao što je Maunt Everest.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fun with words : a picture dictionary for children - Višnja Anić, Branimir Dorotić Fun with words : tekst rječnika s prijevodom Zagreb : Školska knjiga, 1989. U ovom popularnom izdanju engleskog slikovnog rečnika mali čitaoci, koji su se odlučili na rano učenje engleskog jezika, mogu da nađu više od 2 000 reči i fraza u stripu. S luckastim zmajem Arturom i devojčicom Alisom učenje engleskog jezika postaje zabava. Branimir Dorotić (Supetar, 1951.), hrvatski slikar, ilustrator, dizajner, putopisac i pedagog. Živi i radi u Samoboru. Životopis Rodio se je 1951. godine u bračkom mjestu Supetru. Poslije završetka srednje škole radio je na crtanom filmu, gdje je radio kao ilustrator i pedagog. Studirao je u Zagrebu na Akademiji likovnih umjetnosti gdje je diplomirao 1983. godine u klasi prof. Vasilija Jordana. Kao slikar se istakao sakralnim opusom djela kojem raspon ide od oltarnih slika do vitraja. Djela mu se nalaze diljem Hrvatske i susjedstva, od Međugorja, preko Čakovca, Metkovića, Splita, Osijeka itd. Djela mu se nalaze i u inozemstvu: SAD, Francuska i Kanada. Izlagao je samostalno i skupno. Sudionik je brojnih likovnih kolonija. Brojna je djela donirao. Osim slikarskog posla, danas dizajnira i ilustrira časopise, slikovnice i knjige. Sudionik je Domovinskog rata, koji je zabilježio u putopisima-dnevnicima.

Ne znam da li ima sve delove, prodaje se u stanju kao što je na slikama, bez reklamacije. Technical Details Product Dimensions ‎5.08 x 1.02 x 0.43 cm; 117.93 Grams Manufacturer recommended age ‎16 years and up Item model number ‎TM35038 Language: ‎English, Italian, French, German, Spanish Number of pieces ‎1 Assembly Required ‎Yes Scale ‎1:35 Batteries Required? ‎No Batteries included? ‎No Material Type(s) ‎Plastic Remote Control Included? ‎No Radio Control Suitability ‎Indoor Release date ‎5 Sept. 2012 Mfg Recommended age ‎16 - 99 years

Originalni bioskopski (filmski) plakat : DOBRI STARI PIANINO Dobri stari pianino je jugoslovenski crno-beli ratni film snimljen na slovenačkom jeziku 1959. godine u režiji Franceta Kosmača. Temelji se na istoimenoj radio-drami Franeta Milčinskega - Ježka. Događa se za vreme Drugog svetskog rata, a protagonist je učitelj klavira koji je toliko posvećen muzici da ga se ratna zbivanja ne tiču sve dok ga slučajno ne uhapse nemački okupatori. Režija: France Kosmač Scenario: France Kosmač, Frane Milčinski - Ježek Uloge: Frane Milčinski - Ježek, Vida Kuhar, Vekoslav Janko Kao na fotografijama. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Milan Andonović Originalni rukopis na vizit karti. Milan Andonović (Požarevac, 23. jul 1849 — Beč, 31. avgust 1926) je bivši geodeta, građevinski inženjer i profesor Univerizteta u Beogradu (1879—1924). Bio je član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u 11/23. jula 1849. godine u Požarevcu. Studirao je u Beogradu i Nemačkoj i specijalizovao mehaniku, geodeziju i astronomiju. Radio je prethodno 1875-1878. godine kao profesor u beogradskoj realki. Nastavio je naknadno specijalističke studije u Ahenu, Karlsruu i Ahenu.[2] Predavao je od 1880. godine geodeziju i srodne nauke na Tehničkom fakultetu Velike škole. Njegova univerzitetska karijera trajala je do 1905. godine. Zatim je kao honorarni nastavnik držao istu katedru do penzionisanja 1925. godine. Osnovao je Geodetski institut (1888), Zemljomersku školu (1890) i privatnu Geodetsku i građevinsku akademiju (1907). Postavio je temelj srpskoj naučnoj terminologiji iz geodezije. Uveo je eksperimentalnu metodu u geodetskoj nastavi i sa svojim studentima, u okviru geodetske prakse, premerio mnoga mesta u Srbiji i Bugarskoj (Valjevo, Kruševac, Užice, Varna, Šumen, Sliven i dr.), a za neke od njih izradio je regulacijske i nivelaacijske planove. Postavio je solidne temelje geodezijskoj nauci, nastavi i praksi u Srbiji. Po svom radu bio je poznat i van garnica naše zemlje. Vrlo je aktivan u javnom i kulturnom životu svoga vremena. Izabran je za počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Radio je na zbližavanju srpskog naroda sa ostalim slovenklim i balkanskim narodima. Osvivač je Akademskog pevačkog društva Obilić 1884. godine. Kao na fotografijama.