Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jako lepe ilustracije! Antonio Lupateli (1930 – 18. maj 2018) je bio italijanski ilustrator, strip crtač i pisac koji je radio pod pseudonimom Toni Volf. Lupateli je najpoznatiji po svojim ilustracijama knjiga za decu, uključujući rad u: Pinokio, Dami Editore Firenze, 2002 Le Storie del Bosco, (serija Voodland Folk, koju je takođe napisao) Na farmi, Running Press Kids, 2005 U gradu, Running Press Kids, Brdbk izdanje, 2005 Džek i Džil Takođe je dao grafički doprinos adaptacijama knjiga švajcarske TV serije Pingu o glini. Lupateli je radio sa Fratelli Fabbri Editori, Paiot Film, Fleetvai Publications i Dami Editore. Kao strip crtač, bio je jedan od nekoliko umetnika koji su crtali za Fleetvai-jeve dečije časopise Plaihour i Jack and Jill.Među serijama na kojima je radio bile su Freddie Frog, Fun in Toiland, Little Sooti i Mooni of the Moon. U italijanskom časopisu Il Corriere dei Piccoli stvorio je Ciccio Sprai i Robi e Robo. Preminuo je u Italiji 18. maja 2018.

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Slovacki jezik! Jako lepe ilustracijie! Bela princeza Ilustracije: Miroslav Cipar / Miroslav Cipár Marija Đuričkova (pravo ime Marija Masarikova, rođena Pieckova; * 29. septembar 1919, Zvolenska Slatina — † 15. mart 2004, Bratislava) bila je slovačka književnica, prevodilac, scenarista i autor književnosti za decu i mlade. Rođena je 29. septembra. 1919. u Zvolenskoj Slatini u seljačkoj porodici i školovala se u Zvolenskoj Slatini, Zvolenu i na učiteljskom zavodu u Lučenecu, kasnije je nastavila studije radeći na pedagoškom fakultetu u Bratislavi, ali nije završila studije. Radila je kao učiteljica, npr. u Hornom Tisovniku, Omastini ili Bratislavi. Godine 1951. bila je glavni i odgovorni urednik časopisa Družba, 1952. godine postala je glavni i odgovorni urednik časopisa Zornička. Od 1954. bila je urednica izdavačke kuće Mlade leta, a 1969-1970. glavna urednica obnovljenog Slniečeka. Od 1971. godine potpuno se posvetila svom književnom radu. Stvaranje Svoje prve radove počela je da objavljuje u raznim časopisima (Zornička, Ohnik), a njen prvi prvenac objavljen je 1954. godine. Njen rad se fokusirao isključivo na dela za decu i mlade. U svojim radovima je umela da senzibilno uhvati životna iskustva tinejdžerske mladosti, njihove emocionalne kolizije i sukobe, često je koristila školski žargon, ali je umela i da stavi veliki akcenat na karakter likova. Ostavlja otvorenu granicu između stvarnog i fantastičnog, koji se međusobno prepliću. Pored sopstvenog rada, posvetila se i sastavljanju antologija i izbora, u kojima je često posezala za narodnom tematikom i narodnom književnošću. Radila je i na prevodima sa ruskog, češkog i nemačkog (pripovesti Bohatier Kremienok, Sedemfarebny kvietok, Krasa unseen ili priče o Nevedku). Miroslav Cipar (* 8. januar 1935, Visoka nad Kisucou-Semeteš — † 8. novembar 2021, Bratislava) je bio slovački slikar, grafičar, ilustrator i vajar. Kratka biografija Miroslav Cipar je rođen u selu Semeteš, u sastavu sela Visoka nad Kisucou od 1902. godine. Poticao je iz porodice trgovca Štefana Cipara, jedinog preživelog od tragedije u Semetešu 20. aprila 1945. godine, kada je grupa Vlasova u naselju ubila 21 muškarca i dečaka od 16 do 61 godine i spalila 13 kuća. Njegovi roditelji su bili Amerikanci, vratili su se u Kisucu iz SAD 1932. godine.[5] Posle državnog udara 1948. godine, komunisti su eksproprisali kuću i radnju Ciparovaca kao neprijatelja nacije. Osnovnu školu završio je u selu Semeteš, od 1945. godine pohađao gimnaziju u Žilini. Od 1953. studirao je slovački jezik i likovno obrazovanje na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi. Od 1955. do 1961. studirao je grafiku i monumentalno slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi (kod profesora Vincenta Hložnika i Petra Matejke). Posle odsluženja vojnog roka 1961-1963, radio je kao slobodni umetnik u Bratislavi. 1971-1972 radio je godinu dana u Indiji na Institutu za dečiju knjigu u Nju Delhiju. Bio je na početku nekoliko kulturnih projekata, kao što su Bratislavsko bijenale ilustracije (BIB), Trijenale umetnosti Insitne, Bijenale Danuvius. Godine 1989. bio je na čelu gradskog ogranka Saveza likovnih umetnika. Igrao je važnu ulogu tokom Nežne revolucije. Slovački umetnici su se sastali u njegovom ateljeu 19. novembra 1989. i napisali prvu revolucionarnu deklaraciju. Zatim je postao jedan od osnivača pokreta Javnost protiv nasilja i radio u VPN koordinacionom centru. Nakon prvih slobodnih izbora u junu 1990. prestao je da se bavi VPN-om i ponovo je radio kao slobodni umetnik...

Autor: Robert Ripli Format: 22x 30 Povez: tvrd Štampano na kartonu! Trodimenzionalno! Ovaj fascinantni faksimil dnevnika pruža priču iz prve ruke o putovanju Roberta Riplija, tridesetih godina prošlog veka, u egzotične zabiti planete, u potrazi za neobičnim i čudesnim. U knjizi su Riplijevi crteži, skice i vrednosti koje oživljavaju nesvakidašnji, čudan svet koji se rastvorio pred njegovim očima. Od jezera sode i mostova krvi, do prepariranih ljudskih glava, pred vama su Riplijeva otkrića koja možete istražiti u fantastičnim trodimenzionalnim dodacima u ovoj izuzetnoj knjizi. Robert L. Ripli (1890-1949), bio je istraživač u stalnoj potrazi za čudima, umetnik, strip crtač, najneobičniji radio voditelj, televizijska i filmska zvezda, a iznad svega neumorni svetski putnik. U beskrajnom traganju za čudesnim obišao je 201 zemlju širom planete. Zbog toga su ga prozvali “moderni Marko Polo”...

Odličan ruter, solidno očuvan, ispravan , stanje kao na slikama. Može i da posluži kao AP i da proširite i pojačate signal u stanu ili kući, ali može da radi i kao switch. Može i da se zakači eksterni HDD pa da bude i media server. Wifi 2,4 i 5 ghz, puno je bolji od ovih naših što dele u SBB-u i MTS-u na kojima su zaključani portovi i neupotrebljivi su za širu primenu. Ide bez adaptera za struju, može bilo koji 12V 2,5A kod mene radio na univerzalnom. RUTER JE IZ TZV. N KLASE BRZINE 300m/s I IMA ODLIČAN DOMET. Device Type: Wireless router - 4-port switch (integrated) Data Transfer Rate:300 Mbps Enclosure Type: Desktop Features: Firewall protection, Wi-Fi Protected Setup (WPS), UPnP Media Server, DLNA Media Server, fibre-to-the-home (FTTH) Connectivity Technology: Wireless, wired

Odlicna Retko prvo izdanje Rade Obrenović (Beograd, 1942 - Novi Sad, 1995) bio je srpski književnik i novinar. Biografija[uredi | uredi izvor] Rade Obrenović je od 1945. godine, živeo je u Novom Sadu gde je proveo detinjstvo, školovao se, studirao prava i jugoslovensku književnost. Radio je kao korektor, potom kao novinar, te urednik brojnih listova i časopisa. Bio je dugodišnji direktor Međunarodnog centra književnosti za decu Zmajeve dečje igre. Nagrada za najbolji roman za decu i mlade, koja nosi njegovo ime, sastoji se od povelje, plakete i novčanog dela, a dodeljuje se u okviru manifestacije Decembarski Zmajdani. Bibliografija[uredi | uredi izvor] `Tata, zvoni telefon` (1973) `Vozovi odlaze, mi mašemo iza crvene kuće` (1974) `Mi smo smešna porodica` (roman 1977, televizijska serija 1979) `Poslednje leto detinjstva` (1977) `Iz porodične sveske` (1980) `Soliter je drvo` (1984) `Roditelji na navijanje` (roman, 1989) `Tata vikend i mama vikendica` (roman, 1989).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi deo: Stari zavet Drugi deo: Novi zavet Prelepe ilustracije: Maria Pascual Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya.... Stari zavet (originalno: Sveto pismo Staroga zavjeta) jeste hrišćanski naziv za zbirku svetih spisa koji prethode Isusu Hristu i Novom zavetu. Jevreji ga nazivaju Tanah.[1] Sastoji se od knjiga zakona, istorije, proročanstava i pesama. Za hrišćane, Stari zavet čini prvi deo Svetog pisma (drugi deo čini Novi zavet).[2] Vremenom je hrišćanski Stari zavet stekao izvesne razlike u odnosu na jevrejski Tanah. Za judaizam, zbirka svetih knjiga Tanaha na hebrejskom jeziku je uobličena još u 5. veku p. n. e. Rana hrišćanska crkva koristila je grčki prevod iz 2. veka p. n. e, koji je uključivao i spise kojih nema u jevrejskom kanonu. Jeronim je sumnjao u autentičnost tih knjiga, ali su one tek protestantskom reformacijom odvojene od Starog zaveta. Pravoslavni i rimokatolici ih zovu devterokanonskim, a protestanti apokrifnim knjigama....

Odličan ruter gigabitni(koliko košta vidi se na zadnjoj slici ), solidno očuvan, ispravan , stanje kao na slikama. Može i da posluži kao AP i da proširite i pojačate signal u stanu ili kući,ali može da radi kao repeater i switch. Može i da se zakači eksterni HDD pa da bude i media server. Wifi 2,4 i 5 ghz. Ide bez adaptera za struju, može bilo koji 12V 2,5A kod mene radio na univerzalnom. Maximale LAN Datenü bertragungsrate: 1000 Mbps Produktlinie: Speedport Produktart: DSL Anzahl der LAN-Anschlü sse: 4 Angebotspaket: Nein Modifizierter Artikel: Nein Unterstü tzte WLAN-Standards: Wi-Fi 802.11ac, Wi-Fi 802.11b, Wi-Fi 802.11g, Wi-Fi 802.11n Funktion: Firewall Modell: W724V Typ A Konnektivitä t: Wireless-Wi-Fi 802.11a, Wireless-Wi-Fi 802.11ac, Wireless-Wi-Fi 802.11b, Wireless-Wi-Fi 802.11g, Wireless-Wi-Fi 802.11n, USB WLAN-unterstü tzte Frequenz: 2. HG & amp; 5G Besonderheiten: 4G, Dualband Anwendung: Multi-Service Marke: Huawei Maximale kabellose Datenü bertragungsrate: 1300 Mbps EAN: Does not apply Farbe: Weiß Power Supply 12 V 2.5 A

Dva komada za cenu jednog!!Odličan ruter, solidno očuvan, ispravan , stanje kao na slikama. Može i da posluži kao AP i da proširite i pojačate signal u stanu ili kući, ali može da radi i kao switch. Može da se podeli na 2 mreže različite 2,4 ghz. Jedan ima postolje drugi ne. Puno je bolji od ovih naših što dele u SBB-u i MTS-u na kojima su zaključani portovi i neupotrebljivi su za širu primenu. Ide bez adaptera za struju, može bilo koji 12V 3A kod mene radio na univerzalnom. Molim kupce pre nego što se se odluče za kupovinu rutera da se upoznaju sa opcijama i opisom istog, naknadne reklamacije ne prihvatam. Svi ruteri su ispravni i testirani. WLAN 2.4 GHz AP with 2×2 int. antennae supports Standard 802.11 b/g/n xDSL Internet connection VDSL2 (vectoring), ADSL, ADSL2+ via analogue or ISDN Fibre optic Internet connection • FTTH • XGS-PON Up to 100 Mbps- Up to 1 Gbps (SFP module) Ethernet ports Max. Number of clients at Ethernet connections 4×100 Mbps Internet Backup Via 3G or 4G USB stick (optional) Additional ports 2× USB 2.0 Imam dosta rutera, za više komada može dogovor.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I izdanje !!! 1981 g. Dusan Petricic Ima li šta lepše od toga da svom detetu, sa smeškom na licu, kažete: ’Sedi da razgovaramo’? Ako pri tom još imate knjigu u ruci... onda je uživanje zagarantovano. Izdavač: Radnički univerzitet Radivoje Ćirpanov - Novi Sad, 1981. god. Tvrd povez, 25,5 cm. 40 str. Ilustrovano Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio-emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost. Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...` Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Odlično očuvano, s posvetom i potpisom Duška Radovića! Autor - osoba Radović, Dušan Naslov Igre i igračke / Dušan Radović ; [ilustrovao Zlatko Bourek] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1979 Fizički opis 117 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Bourek, Zlatko Zbirka Biblioteka Vjeverica Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963–1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG46 (N)

O knjizi: Sve što treba da znaš da bi bio spreman za teren! Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna!

O knjizi: Sve što treba da znaš da bi bio spreman za teren! Uz ovu zanimljivu knjigu naučićeš kako da napraviš vigvam, da razlikuješ otrovne i neotrovne zmije, da čitaš mapu, kako da raspoznaješ insekte, šta da radiš kad se povrediš, kako da napraviš društvene igre... Ovde ćeš pronaći sve što pravi avanturista treba da zna!

N301 je zameski proizvod za : N150 (150N Tenda ruter) , N3 (150N Tenda ruter) Hardverske karakteristike: Protokoli i standardi IEEE 802.3/3U IEEE 802.11n/g/b Interfejs 1 10/100Mbps VAN port 3 10/100Mbps LAN porta Antena 2 fiksne 5dbi Omni Directional antene Dugme 1 Dugme Reset/VPS Dimenzije (DxŠxV) mm 127,4mm x 90,5mm x 26mm Bežične karakteristike: Brzina bežične veze IEEE 802.11n: do 300 Mbps IEEE 802.11g: do 54 Mbps IEEE 802.11b: do 11 Mbps Frekvencijski opseg (GHz) 2,412 GHz-2,472 GHz Režim rada: Univerzalni repetitor, AP, VISP, VDS Bridge Wireless Security: 64/128bit VEP, VPA-PSK, VPA2-PSK, VPS podrška Bežična funkcija: Omoguc´i/onemoguc´i bežični radio Kontrola bežičnog pristupa Osetljivost prijema b režim: 1M -92dBm@8% 11M -87dBm@8% PER; g režim: 54M -72dBm@8% PER; n režim:72.2M -68dBm@8% PER; 150M -68dBm@8% PER; Funkcije softvera: Tip Internet veze Dinamički IP?PPPOE?Statični IP?L2TP?PPTP DHCP server Ugrađeni DHCP server Lista DHCP klijenata Adresa Rezervacija Prosleđivanje porta virtuelnog servera DMZ Host Filter klijenta roditeljske kontrole Mac filter Websites Filter Dinamički DNS bez IP-a dindns VPN Pass-Through PPTP L2TP Druga napredna funkcija kontrole propusnog opsega Klon Mac adrese Daljinsko upravljanje webom Sistemski dnevnik Sadržaj paketa: Bežični N300 Ruter za jednostavno podešavanje N301 Vodič za brzu instalaciju Eternet kabal Adapter za napajanje CD sa resursima Radna temperatura okoline: 0c~40c Temperatura skladištenja: -40c~70c Radna vlažnost: 10%~90% bez kondenzacije Vlažnost skladištenja: 5%~90% bez kondenzacije Sertifikati FCC, CE, RoHs Nacin podesavanja UNIVERZALNI REPEATAR: https://www.tendacn.com/product/faq/N301.html Tenda Mrežni bežični adapteri i ruteri adsl 3g tp-link N301 je zameski proizvod za : N150 (150N Tenda ruter) , N3 (150N Tenda ruter) Hardverske karakteristike: Protokoli i standardi IEEE 802.3/3U IEEE 802.11n/g/b Interfejs 1 10/100Mbps VAN port 3 10/100Mbps LAN porta Antena 2 fiksne 5dbi Omni Directional antene Dugme 1 Dugme Reset/VPS Dimenzije (DxŠxV) mm 127,4mm x 90,5mm x 26mm Bežične karakteristike: Brzina bežične veze IEEE 802.11n: do 300 Mbps IEEE 802.11g: do 54 Mbps IEEE 802.11b: do 11 Mbps Frekvencijski opseg (GHz) 2,412 GHz-2,472 GHz Režim rada: Univerzalni repetitor, AP, VISP, VDS Bridge Wireless Security: 64/128bit VEP, VPA-PSK, VPA2-PSK, VPS podrška Bežična funkcija: Omoguc´i/onemoguc´i bežični radio Kontrola bežičnog pristupa Osetljivost prijema b režim: 1M -92dBm@8% 11M -87dBm@8% PER; g režim: 54M -72dBm@8% PER; n režim:72.2M -68dBm@8% PER; 150M -68dBm@8% PER; Funkcije softvera: Tip Internet veze Dinamički IP?PPPOE?Statični IP?L2TP?PPTP DHCP server Ugrađeni DHCP server Lista DHCP klijenata Adresa Rezervacija Prosleđivanje porta virtuelnog servera DMZ Host Filter klijenta roditeljske kontrole Mac filter Websites Filter Dinamički DNS bez IP-a dindns VPN Pass-Through PPTP L2TP Druga napredna funkcija kontrole propusnog opsega Klon Mac adrese Daljinsko upravljanje webom Sistemski dnevnik Sadržaj paketa: Bežični N300 Ruter za jednostavno podešavanje N301 Vodič za brzu instalaciju Eternet kabal Adapter za napajanje CD sa resursima Radna temperatura okoline: 0c~40c Temperatura skladištenja: -40c~70c Radna vlažnost: 10%~90% bez kondenzacije Vlažnost skladištenja: 5%~90% bez kondenzacije Sertifikati FCC, CE, RoHs Nacin podesavanja UNIVERZALNI REPEATAR: https://www.tendacn.com/product/faq/N301.html Tenda Mrežni bežični adapteri i ruteri adsl 3g tp-link

KNJIGE SU NOVE, ALI NA JEDNOJ KNJIZI POSTOJI PREVOJ NA ĆOŠKU PRVIH 10 LISTOVA Izdavač: Propolis Books Broj strana: 261+282 Povez: tvrd Format: 12.7 x 20 cm Godina izdanja: 2017. Mag dečje književnosti donosi nam ne jednu, nego deset novih priča u tvrdom povezu! Mnogo novih, otkačenih, uvrnutih likova koje će deca obožavati. Deset priča o pet đavolskih dečaka i pet zverčica od devojčica. Očekujte i pojavljivanje svima omiljenog Radža! Svako od njih ima ponešto što ima svako od nas: Petra kinji brata, Si Ma mora uvek da bude u pravu i odlično mu ide računanje, Sofija mnogo voli da gleda te-ve, Smiljka ne voli da sprema svoju sobu, Bane voli da drema na časovima, Ogi je preterano ozbiljan. Svakome od njih Dejvid Valijams ima ponešto da kaže. Pazite! Slušajte roditelje, spremajte sobe, ne čačkajte nos, ne gledajte te-ve, ne vrpoljite se u školi. Jer – ko nije dobar, naći će se u knjizi Najgora deca na svetu 2! Upoznajte okrutnu Oktaviju koja kinji životinje i to joj se vratilo. Stelu Draškov, najbolju pevačicu koju je svet ikad čuo… misli ona. Mrljavog Mrguda koji nije voleo povrće i zbog kojeg se setimo Žaka Prevera. Groznu Grozdu, bljakavo-fujavu ljubiteljku gmižućih gmazova, čija je ljubav ka njima bila bolna. Tu je i Zaharije, koji nikada domaći radio nije, sve do pojave strrrašne nastavnice i nekih snova… pardon, duhova. Razmaženog Rašu, superbogatog klinca koji nije voleo da deli bilo šta… pa ni rođendansku tortu.

Odlično očuvan i ispravan sa strujnim adapterom. Stanje vidljivo na fotografijama. AVM FRITZ! Box 7330 - Technical Specifications Router Functions High-performance WLAN router with firewall/NAT, DHCP server, DynDNS client, UPnP Integrated ADSL modem for ADSL (6 Mbit/s and 24 Mbit/s) Router operation even at a cable modem or with a UMTS stick (UMTS/HSPA) Complete support for IPv6 in the home network and Internet Setup in web browser, independent of operating system, allows use with Windows, Mac OS and Linux computers Stateful Packet Inspection Firewall with port forwarding for secure web surfing Secure remote access to the FRITZ! Box network with VPN (IPSec) Telephony Functions Telephone system for Internet telephony and the analog fixed-line network DECT base station for up to 6 cordless telephones 1 a/b port for connecting analog telephones, answering machines and fax DECT voice transmission encrypted ex works for greater security Internet telephony even when the PC is switched off Supports HD telephony for natural sound Bandwidth management: calls and surfing over DSL in optimum quality DECT full eco mode reduces power consumption and transmitter strength 5 integrated answering machines featuring voice-to-mail Fax reception with e-mail forwarding (fax-to-mail) Comprehensive telecommunications functions like call diversion, internal calls, three-party conferences, call transfer, call blocking, alarm, VIP calls and caller ID display Internet telephony SIP-compliant in accordance with RFC 3261 WLAN Functions WLAN radio networks according to 802.11n (up to 300 Mbit/s per frequency band), downward compatible to WLAN 802.11g and b WLAN N for use in the 2.4-GHz band Preconfigured WLAN encryption with WPA/WPA2 mixed mode, WPA2, WPA, WEP-64 or WEP-128 AVM Stick & Surf: automatic security for wireless surfing WLAN pushbutton (to switch WLAN on/off manually) Wi-Fi Protected Setup (WPS) for especially easy and safe WLAN connections at the touch of a button or by entering a PIN WLAN guest access – secure surfing for friends and visitors Integrates iPhone and Android smartphones wirelessly in the home network and allows for fixed-line and Internet telephony Support for the Wireless Distributed System (WDS) for extending your network`s range WLAN eco mode reduces radio signal power Media Functions FRITZ! NAS – simple, browser-based access to all files in the network, wherever they are stored Media server: makes music, pictures and videos in the network available to playback devices (SMB, FTP, UPnP-AV) Powerful processor for networked applications like IPTV, video on demand and music streaming Connection options Connection to ADSL + ISDN, or ADSL + analog fixed network 1 x gigabit Ethernet (10/100/1000 Base-T) and 1 x Fast Ethernet (10/100 Base-T) for connecting to PCs and game consoles 1 connection for analog phone, fax or answering machine 2 USB 2.0 ports for printers and storage devices in the network and for Stick & Surf Keypad Features For ADSL: ADSL line in accordance with 1TR112/U-R2 On the LAN port (Ethernet, 10/100/1000 Base-T): PC, notebook, Mac, game consoles/other network devices For WLAN connection: WLAN client in accordance with IEEE 802.11n, g and b Device dimensions 226 x 159 x 47 mm, mounted on table or wall Average power consumption: 8-11 w

POZOR, SAD, ODRASTI ! ŠTA SE DEŠAVA SA MOJIM TELOM? KNJIGA ZA MLADE DEVOJKE AUTOR: LINDA MADERAS Danas u pubertet ulaze mnogo mlađe devojčice nego ranije. Prvi znaci puberteta često se vide na devojčicama u trećem ili četvrtom razredu. Knjiga im daje odgovore na mnoga pitanja (Kakve su to malje po mom telu? Kada ću da dobijem brus? Šta da radim sa bubuljicama?). IZDAVAČ: SIL, BEOGRAD GODINA IZDANJA : 2005. MEK POVEZ PISMO: ĆIRILICA BROJ STRANA : 120 STR. STANJE ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA stočić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica Veliki Format Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veliki Format Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Boris Dogan Pjotr Pavlovič Jeršov (ruski: Pëtr Pavlovič Eršov; 6. ožujka [22. veljače] 1815. - 30. kolovoza [18. kolovoza] 1869.) bio je ruski pjesnik i autor poznate poeme bajke Mali grbavac (Konyok-Gorbunok) . Biografija Pjotr Jeršov rođen je u selu Bezrukovo, gubernija Tobolsk (sada Išimski okrug, Tjumenska oblast). U djetinjstvu je živio u gradu Berjozovu. Od 1827. do 1831. studirao je u tobolskoj gimnaziji, gdje je navodno osnovao društvo za etnografsko proučavanje Sibira i čak planirao izdati vlastiti znanstveni časopis. Od 1831. do 1836. Jeršov je studirao filozofiju na Sveučilištu u Sankt Peterburgu, gdje je u dobi od 19 godina napisao svoje remek-djelo, pjesmu iz bajke Mali grbavi konj. Mali grbavac na marki iz 1961. Veliki odlomak iz njega objavljen je 1834. i Jeršovu je donio trenutnu slavu. Aleksandar Puškin je napisao da je Jeršov potpuno upravljao svojim stihovima kao što zemljoposjednik upravlja svojim kmetovima. Puškin je također najavio da će prestati pisati bajke jer je Jeršov to radio puno bolje. Unatoč tome, Puškin je napisao Priču o ribaru i ribici godinu dana nakon ove objave. Godine 1836. Yershov se vratio u Tobolsk, gdje je radio kao nastavnik u tobolskoj gimnaziji. Ravnatelj škole postao je 1858. godine. Jeršov je objavio mnogo lirskih stihova, dramu pod nazivom Suvorov i šef postaje i nekoliko kratkih priča, ali nijedna od njih nije imala isti uspjeh kao Konj grbavac. Navodno je također napisao veliku bajku pod nazivom Ilja Muromets i ogromnu poemu pod nazivom Ivan Carevič u deset tomova i stotinu pjesama, ali ih je naknadno uništio. Sačuvao se samo kratki odlomak iz Ivana Carevića. Jeršov je umro 1869. u Tobolsku. Njegovi biografi bilježe da su katastrofe često pratile njegov život. Godine 1834., neposredno nakon trijumfa Grbavog konja, Pyotrov otac i brat umrli su u roku od nekoliko dana. Godine 1838. umrla mu je majka; 1845. umrla mu je žena; 1847. ponovno se oženio, ali mu je druga žena umrla 1852. Od njegovih 15 djece samo je šestero preživjelo. Boris Dogan, slikar i dizajner, rođen je 1923. godine u Zagrebu, gdje upisuje i pohađa građansku školu, no zbog slabog materijalnog stanja roditelja bio je prisiljen prekinuti školovanje 1940. godine. Partizanskom pokretu priključuje se 1943. godine. Nakon rata nastavlja školovanje te 1945. godine završava gimnaziju, a naredne godine upisuje Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu, koju završava 1950. godine. Po završetku akademije, do 1952. pohađa specijalku kod Ljube Babića, da bi potom postao suradnik u radionici K. Hegedušića, gdje se zadržao do 1960. Godine 1957. postaje članom slikarske grupe Mart. Na studijskim boravcima bio je u nekolicini europskih zemalja te u SAD-u. Bio je aktivan i u sferi politike te je od 1974. do 1978. bio na mjestu potpredsjednika Skupštine grada Zagreba, zaduženog za kulturu. U ranijoj slikarskoj fazi, 50-ih i 60-ih godina stvarao je poetične, nadrealne i simboličke krajolike, da bi se u kasnijem periodu djelovanja, 70-ih i 80-ih, formalno približio tašizmu i enformelu, radeći krajolike na granici apstrakcije, koji su odražavali iskonske procese stvaranja i razaranja. U domeni oblikovanja sklonost nadrealnom dolazi do izražaja naročito u radovima koji su nastajali za naručioce iz sfere umjetnosti i kulture, dok je pri oblikovanju ideološki jasnije određenih radova pokazao modernističke impulse (primjerice, korištenje fotomontaže još 50-ih godine). Sudjelovao je na brojnim izložbama te dobio nekolicinu nagrada, od čega dvije za ilustraciju: 1974. „Grigor Vitez“, za ilustraciju knjige Crna kraljica Čede Price te 1976. „Novo pokoljenje“, za knjigu Bajka o vratima Danijela Dragojevića. Godine 1980. organizirana mu je monografska izložba u Modernoj galeriji u Zagrebu. Boris Dogan preminuo je u Zagrebu 1992.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica! Veliki Format Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Biografija Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je iz Vranića kod Čačka rođen u Čolića kući, a majka Sofija Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića”. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir Brana Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Njegova dela prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko.[4] Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Povodom 100 godina od njegovog rođenja objavljena je monografija „100 godina Duška Radovića”.[5] Književnik Matija Bećković je za njega napisao da je Ivo Andrić koji je odbio da odraste. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada. Priznanja Dobitnik godišnje Kanadske nagrade u oblasti dečje literature 2014. godine kao ilustrator, zajedno sa književnicom Kejti Stinson za knjigu „Čovek sa violinom”.[2] Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3] Dela In the Tree House, written by Andrew Larsen, 2013 Mr. Zinger`s Hat, Cary Fagan, 2012 My Toronto, Petričić, 2011 When Apples Grew Noses And White Horses Flew, Jan Andrews, 2011 Better Together, Simon Shapiro, 2011 Jacob Two-Two on the High Seas, Cary Fagan, 2009 Jacob Two-Two Meets the Hooded Fang, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two`s First Spy Case, Mordecai Richler, 2009 Jacob Two-Two and the Dinosaur, Mordecai Richler, 2009 Mattland, Hazel Hutchins and Gail Herbert, 2008 The Queen`s Feet, Sarah Ellis, 2008 On Tumbledown Hill, Tim Wynne-Jones, 2008 The Longitude Prize, Joan Dash, 2008 My New Shirt, Cary Fagan, 2007 Lickety-Split, Robert Heidbreder, 2007 Alphabad: Mischievous ABCs, Shannon Stewart, 2007 Bashful Bob and Doleful Dorinda, Margaret Atvud, 2006 Bagels from Benny, Aubrey Davis, 2005 Rude Ramsay and the Roaring Radishes, Margaret Atwood, 2004 Ned Mouse breaks away, Tim Wynne-Jones, 2003 Wings and Rockets: The Story of Women in Air and Space, Jeannine Atkins, 2003 Grandmother Doll, Alice Bartels, 2001 Earthlings Inside and Out: A Space Alien Studies the Human Body, Valerie Wyatt, 1999 The Enormous Potato, Aubrey Davis, 1997 La Grosse Patate, Aubrey Davis and Michel Bourque, 1997 Bone Button Borscht, Aubrey Davis, 1996 Let`s Play: Traditional Games of Childhood, Camilla Gryski, 1996[4] Scary Science: The Truth Behind Vampires, Witches, UFO`s Ghosts and More, Sylvia Funston, 1996 The Color of Things, Vivienne Shalom, 1995 Guliver med pritlikavci (Gulliver in Lilliput), from the 1726 classic by Jonathan Swift, 1987

Beograd,1953. tvrd povez, 47 strana ultra retko u dobrom stanju Ništa ne označava bolje sećanje od knjige, voljene knjige. Jednu od najdražih knjiga koje sam imala dala sam, zajedno sa drugim dečijim knjigama, putujućoj biblioteci za romsku decu: dala sam je i zato što se savršeno sećam svake stranice, ilustracije, dodira knjige – njeno prisustvo mi više nije potrebno. U tu, tako lepu, pametnu i zabavnu knjigu, mogao bi se još neko zaljubiti. Uostalom, imaju je tako reći sve javne biblioteke u Srbiji i u Sloveniji. Izašla je veoma davne 1954, i nije ni do danas izgubila svoju svežinu i duhovitost. U knijzi su pričice o životinjama, pesmice, i sjajne ilustracije Fransoaz Estaši, koja je inače četrdesetih i pedesetih godina slikala za velike modne kreatore u Parizu. Od svih priča mi je najdraža ona o problemima crnih i belih mačaka: konačno rešenje je zajednički noćni rusvaj u podrumu, gde zbog ugljene prašine sve mačke postanu sive. Tako mačke ostvaruju svoju jednakost bez učešća drugih, kada hoće i koliko hoće. Priča “Noću su sve mačke sive” mi je bila najdraža. No iza knjige se krije i priča za odrasle, koju ne bismo smeli zaboraviti, jer ima još mnogo više smisla danas u novoj, drugačijoj i ne mnogo srećnoj Evropi. Klod Avlin je bilo književno ime Jevgenija Avcina, maloga ruskoga Jevrejina koji je rođen 1901. u Francuskoj. Porodica je dobila državljanstvo kada je on imao četiri godine. Dečko je bio nežnoga zdravlja, tako da nije završio školu, ali je bio dovoljno hrabar da se u prvome svetskome ratu prijavi za bolničara. U tim godinama počinje jedna sasvim neverovatna karijera, jedan život obeležen radoznalošću, spremnošću da se uvek počne nešto novo, bez straha, bez licemerja, posvećen drugima i prijateljstvu mnogo više nego radu na sebi i za sebe. Klod Avlin je počeo kao izdavač, nastavio kao pesnik, biograf-učenik Anatola Fransa, romanopisac, esejista, slikar, filmofil i filmski kritičar, autor kriminalnih romana, književnosti za decu, kolekcionar i crtač (flomasterom, u poznim godinama), autor koji je ogromno mnogo radio za radio, pisao scenarije za film. U tome što je radio često je bio zaboravljeni uzor: njegov roman Zatvorenik poslužio je Alberu Kamiju da napiše svoje remek-delo Stranac. Njegov roman Mačje oko smatra se klasikom kriminalnog romana u Francuskoj. Bio je zadnji model kiparu Zadkinu. Njegova pesma Portret ptice koje nema prevedena je na 55 jezika. Autor je zamolio svoje prijatelje slikare da naprave portret ptice: preko stotinu radova je dobio u deceniji pedesete-šezdesete, još osamdesetak u deceniji posle. Dela su više puta izlagana, kolekciju je Avlin poklonio nacionalnom Muzeju moderne umetnosti u Parizu. O čemu još? Spisak Avlinovih radova je beskonačan. Dvadesetih godina prošloga veka bio je zajedno u bolnici sa mladim filmskim stvaraocem. Posle njegove rane smrti, ustanovio je nagradu Žan Vigo, i brinuo se o njegovoj kćerki, kada je i žena umrla. Nagrada Žan Vigo je još i danas najprestižnija filmska nagrada u Francuskoj. Isto tako je učestvovao u ustanovljavanju filmske nagrade Luj Delik, nazvane po drugome francuskom filmskom stvaraocu koji je umro mlad. Avlin je docnije usvojio još jednoga dečka. Za vreme španskoga građanskoga rata odlazi na kongres za odbranu kulture u Valenciji i Madridu. Za vreme drugoga svetskog rata bio je u Pokretu otpora, preživeo je nekoliko gestapovskih upada, a posle rata se sa mnogima sa levice bacio na nove kulturne aktivnosti, osnivanje časopisa, kulturnih centara, i slično. Nikada nije bio član nijedne stranke, ali su njegove političke preference nervirale i desnicu i levicu. Posle jugoslovenskoga raskida sa Staljinom, bio je prvi koji se okrenuo izopšteničkoj državi, dok su ostali evropski levičari optuživali “titoiste”: on je bio prvi titoista na Zapadu. To nije bila deklarativna poza, jer je Avlin došao u Jugoslaviju. Tu je imao status kulturnog poluboga. No umesto patetike i velikih tema, Avlin se pre svega obraćao deci. U doba kada je lokalna cenzura tek počinjala da otvara vrata prema Zapadu i kada je ideološki sloj bio neophodan preko svakog umetničkoga dela, deca su, mogli bismo reći, bila privilegovana: ideologija je za mnoge bila suviše ozbiljna stvar da bi se nametala deci. Takva je upravo bila Avlinova književnost za decu, carstvo humora i fantazije. Svoj položaj zvezde u Jugoslaviji je Avlin skupo platio: njegove bolesti su se vratile, i izgubio je jedno oko. Njegov boravak u Jugoslaviji ostavio je duboke tragove: njegovi glavni romani i biografija Anatola Fransa su prevedeni na skoro sve jugoslovenske jezike. Krajem šezdesetih godina, izložba njegovih crteža stigla je do Ljubljane, Zagreba i Beograda. Kada je Avlin došao u Jugoslaviju, njegov gest je imao toliku snagu da nije morao ništa reći ni o sistemu ni o ideologiji: bio je protiv Staljina i njegovog terora, i to je bilo dovoljno. Vratio se u Francusku, dajući jasnu lekciju Staljinovim privrženicima, koji će konačno osvešćenje doživeti tek 1968, posle upada u Čehoslovačku – pa čak ni onda svi. Klod Avlin je dugo živeo – sve do 1992. Doživeo je pad berlinskoga zida i Evropsku zajednicu u formiranju. Začudo, ovaj protivnik svih totalitarizama i pravi evropski model radoznalosti i multikulturalizma još nije ustoličen kao evropska ikona. Njegovi autobiografski spisi nisu prevođeni u druge jezike, a morali bi biti na listi osnovne evropske literature. Za vreme jugoslovenskoga rata videli smo dosta zapadnih intelektualaca – a i istočnih – koji su, uvek uz osiguranu prisutnost kamera, zastupali zaraćenu stranu koja im je najviše odgovarala, a bogami i više strana jednu za drugom, gde je već izgledalo unosnije. Čak i najtupaviji izbor, koji predstavlja oduševljenje Petera Handkea za srpske ratne uspehe, otkriva jednostavnost i uspešnost recepta: lokalna slava, nagrade, publikacije, i u ovome slučaju, potoci rakije. U poređenju sa njima, Klod Avlin je svoj gest izveo diskretnije, elegantnije i neuporedivo toplije. Njemu sigurno objavljivanje i prisutnost u kulturi nisu bili problem. Uostalom, za razliku od mnogih, njegov rad je uvek bio posvećen drugima – vrednijim autorima, uzbudljivijim životima, onima koji se nisu stigli proslaviti, onima koji su prerano nestali, onima koji su nepravedno zaboravljeni. Prema svome delu je imao ironičan stav, slava mu nije bila potrebna. Teško bi i bilo zamisliti, u takvoj raznolikosti interesa i takvoj višestranosti talenata, šta uopšte slaviti. Upravo zato je teško zamisliti nešto “evropskije” od lika Kloda Avlina. Jugoslovenska epizoda u tome jedinstvenom životnom eksperimentu ima najveću težinu. Stoga bismo mogli reći, prelistavajući slovenski prevod O čemu još?, da u rukama držimo knjigu ranog i pravog Evropejca, na čijem se primeru, danas kao i tada, možemo pitati šta je to evropska kultura, ili bar šta bi mogla biti. I mogućni ključ za odgovor nalazi se u svim javnim bibliotekama, na odeljenju dečijih knjiga – sem jedne stvari: Avlin je mogao da se izdržava radeći samo ono što je voleo. Možda je trenutak da se Evropi postavi i takav zahtev?

Tajne mog srca je knjiga i dnevnik. S jedne strane je knjiga, a ako okrenete poleđinu knjige pronaći ćete dnevnik. Na koricama ćete pronaći srce od šljokica, a ako pređete rukom nagore preko srca promenićete sliku. Tajne mog srca je knjiga i dnevnik u isto vreme. S jedne strane je knjiga koja sadrži stranice na kojima ćeš pisati šta te raduje, šta te muči, na čemu si zahvalna, koji su ti omiljeni hobiji, šta bi promenila u vezi s tvojom školom, šta bi ponela na pusto ostrvo, svoje liste želja i još mnogo toga... Tu su i razni testovi, kvizovi, kao i ideje za stvari koje možeš raditi kod kuće.Kada okreneš poleđinu knjige, u dnevnik možeš zapisati svoje dnevne i mesečne planove i obaveze, čemu se raduješ svakog meseca i šta si volela u prethodnom mesecu…

A természet tanösvényén - Vadvirágok A természet legszebb részét, a vadvirágok világát ismerheted meg e könyv segítségével. Sok érdekességet tudhatsz meg róluk, és megmutatjuk, hogyan azonosítsd be a látott virágokat. Fedezd fel, milyen hasznosak a vadvirágok az állatok és az emberek számára, és tanuld meg, hogyan lehet egyszerűen virágot préselni, ültetni, és még sok érdekes tevékenységet végezni! Kiadó: Mérték Oldalak száma: 80 str. Kötés: papír / puha kötés Súly: 200 gr ISBN 978-615-5113-11-6 Kiadás éve: 2011 На стази природе - Дивље цвеће Најлепши део природе, свет дивљег цвећа, можете упознати уз помоћ ове књиге. Можете научити много занимљивих чињеница о њима, а ми ћемо вам показати како да препознате цвеће које видите. Откријте предности пољског цвећа за животиње и људе и научите како да лако пресујете цвеће, посадите га и радите многе друге занимљиве активности!

Opis proizvoda Serijal knjiga o Džeronimu Stiltonu u izdanju Vulkančića donosi niz naslova do sada neobjavljenih na našem jeziku! Knjige o avanturama čuvenog miša i njegove družine prevedene su na preko 35 jezika, a prodate su u preko 175 miliona primeraka širom sveta! Džeronimo Stilton je urednik Mišjih novosti, najpoznatijih novina na Ostrvu miševa i „jedan vrlo zanimljiv tip, to jest miš.“ Uživa u pisanju knjiga o svojim pustolovinama, koje su propraćene smehom, šaljivim dosetkama i zabavnim preokretima. U njima ga prate sestra Tea, rođak Trapola i sestrić Bendžamin – likovi koji obogaćuju Stiltonov život i uotpunjuju zajedničke avanture. Na supertajnom ostrvu krije se misterija… neuništivih dinosaura! Pitate se šta radim u ovoj nedođiji u Pacovskom okeanu, među fosilima i hiljadugodišnjim stenama? Prosto je kao pasulj! Uhvatio sam se ukoštac sa tajnim zadatkom, njušku u njušku sa preslatkim (i za sve pare nestašnim) mladunčetom tiranosaura. Spremite se: Ostrvo dinosaura nas čeka, prepuno neverovatnih tajni i avantura od kojih zastaje dah!