Stari crno-beli TV radio CROWN 9TV-304 dosta dobro očuvan i ispravan. Radio radi na AM i FM talasima. Televizor isto ispravan. Dimenzije 24x24x24 cm.

Stari radio tranzistor Odlicno ocuvan i ispravan. Hvata samo AM radio stanice i to slabije. Kad uhvati signal u ritmu muzike mu se otvaraju usta. Napominjem da slabo hvata stanice. Sirina 15cm Visina 17cm

Stari radio aparat Daje kontakt sa strujom, ali ne radi

Stari radio tranzistor Ocuvan i ispravan. Hvata samo AM radio stanice ali slabije. Dimenzije 11cm x 11cm

Dosta dobro ocuvan stari radio, koristio je specijale baterije pa menogu da ga probam, neznam dali radi ali on je kolekcionarski primerak. Cosmos M napravljen u Sojvetskom savezu 1964 godine.

Dosta dobro ocuvan stari radio, koristio je specijale baterije pa menogu da ga probam, neznam dali radi ali on je kolekcionarski primerak. Cosmos M napravljen u Sojvetskom savezu 1964 godine. Futrola je odlicno ocuvana I skroz je braon, sbog svetla ispada da je negde skroz plava.

Stereo radio Kasetofon `SONY` CFS-W350L, odvojivi zvučnici, radi na kablić, a verovatno i na baterije (ali nije probano jer nemam te baterije). Radio je odličan, a kasetofon, oba deka, iako uredno motaju nemaju zvuk.

Radio je kompletan i sve je originalno.Postoje tragovi curenja baterija na donjem delu. Kada se stave baterije, cuje se krcanje. Skala je ispravna. Antena je citava. Baterije ne idu uz radio. Dakle, samo radio, kako je opisan. Podaci sa net-a: Year: 1965/1966 transistors 9: AF106 AF125 AF126 AF126 AF126 AC126 AC126 AC127 AC128 Tuned circuits 6 AM circuit(s) 10 FM circuit(s) Long Wave and FM or UHF. Details Power type and voltage Dry Batteries / 8 × 1,5 Volt from Radiomuseum.org Model: Perfect 642A [Nr.: 1.112.451 - 1.188.050] - Minerva-Radio Radiola- Dimensions (WHD) 230 x 140 x 62 mm / 9.1 x 5.5 x 2.4 inch Notes 642A ist die richtige Bezeichnung dieses Gerätes. Durch einen Druckfehler auf der Serviceanleitung auch angelegt als Perfekt 652. Net weight (2.2 lb = 1 kg) 1.6 kg / 3 lb 8.4 oz (3.524 lb)

Stari radio Simfonija F69 `Ei` Niš Jugoslavija,iz 1969 godine,nije kompletan i može se iskoristiti za delove,prodaje se kao neispravan. Nedostaci: -Nema zvučnik i zadnji poklopac od lesonita,naponski kabal odsečen,elektronika nije skidana.

Stari električni sat (budilnik) `WESTCLOX` USA,u originalnom pakovanju,nekorišten. Pošto je sat donešen iz Amerike da bi radio potreban je adapter za naš napon.

Izdavač: RADIO B92, Beograd 1. DNEVNIK APATRIDA 2. BAROKNO OKO 3. PRIVATNA PRAKSA 4. NOVI STANAR 5. STAROST U BERLINU 6. PROJEKT KASPAR 13,5 x 20 cm - Latinica / Mek povez

Novo, nečitano, nema posvete. Film i muzika - Borislav Stojkov Godina izdanja: 2016 Broj strana: 192 Povez: Mek Knjiga je rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine. Emisije, sada pretočene u tekstove, imale su za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način. Tekstovi obiluju informativnim, stručnim, edukativnim i zanimljivim pojedinostima i temama vezanim ne samo za muziku već i za brojne filmove, njihove autore i protagoniste kao i za epohu i istorijski kontekst u kojima su nastali, uz bogat ilustrativni materijal. Ovaj radijski dijalog bio je prožet muzičkim numerama (koje su obeležene oznakom – od 1 do 92) čiji se spisak nalazi na kraju knjige.

Recnik knjizevnih termina, predstavlja enciklopediju svih pojmova vezanih za estetiku, jezik i lingvistiku kulturu, filozofiju ili istoriju, kao i za druge umetnicke discipline i medije - muziku, pozoriste, film, radio televiziju, slikarstvo i arhitekturu... Izdavac Logos Art Povez tvrd Strana 832 Godina 2010 drugo izdanje MOJ DUĆAN http://s.javorina.kupindo.com/kupindo Pogledajte moje ostale predmete `ALBUMI I SLICICE` https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=995 STRIPOVI i CASOPISI https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=Kibo899&Grupa=

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5Tvrdi povez1 Drame2 Hleb i so3 Boj na Kosovu4 Duplo dno5 Kovačnica na ČakoviniЉубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности.БиографијаЉубомир Симовић потписује књиге за АдлигатРођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. [1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “ Видици” . Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „ Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “ Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “ Вестима” , “ Младој култури” , “ Омладини” , “ Студенту” , “ Летопису Матице српске” , “ Међају” , “ Политици” , “ Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др.Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности. [1]РецепцијаМиодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „ лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског” . [2]Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „ мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „ залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина10/5

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Agape antologija 6 - Aleksandar Gajšek Godina izdanja: 2020 Broj strana: 224 Povez: Tvrd Knjiga Agape Antologija 6 sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva.Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov.Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva.

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5Tvrdi povez1 Drame2 Hleb i so3 Boj na Kosovu4 Duplo dno5 Kovačnica na ČakoviniЉубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности.БиографијаЉубомир Симовић потписује књиге за АдлигатРођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др.Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1]РецепцијаМиодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2]Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина”.10/1310/5

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5 Tvrdi povez 1 Drame 2 Hleb i so 3 Boj na Kosovu 4 Duplo dno 5 Kovačnica na Čakovini Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Биографија Љубомир Симовић потписује књиге за Адлигат Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда. Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др. Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1] Рецепција Миодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2] Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина

Ljubomir Simović Komplet 1 - 5 Tvrdi povez 1 Drame 2 Hleb i so 3 Boj na Kosovu 4 Duplo dno 5 Kovačnica na Čakovini Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Биографија Љубомир Симовић потписује књиге за Адлигат Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда. Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др. Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1] Рецепција Миодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2] Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина”.[3]

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Život u rukavicama u centru svetske politike: Sećanja jednog diplomate - Prvoslav Davinić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 479 Povez: Mek – VECERA SA ŠVEDSKIM KRALJEM– UBISTVO AMBASADORA ROLOVICA U ŠVEDSKOJ– KAKO JE STRADAO DAG HAMARSELD, GENERALNISEKRETAR UN– KAKO JE CIA REGRUTOVALA NAJVIŠE RANGIRANOGPREDSTAVNIKA SSSR-a U UN– DA LI JE IRAK RADIO NA IZGRADNJI NUKLEARNEBOMBE?– RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM IRAKA SADAMOMHUSEINOM– RAZGOVORI SA RADOVANOM KARADŽICEM O NJEGOVOJPOLITICKOJ BUDUCNOSTI– DA LI JE ZAKLJUCEN SPORAZUMKARADŽIC–HOLBRUK–MILOŠEVIC?– SVEDOCENJE PRED HAŠKIM TRIBUNALOM O NAPADU NAPIJACU MARKALE U SARAJEVU– POVERLJIVA PORUKA SLOBODANU MILOŠEVICU OPLANIRANOJ VOJNOJ INTERVENCIJI NATO-a PROTIV SRJ– ISTINA O RACKU I NJEGOVOJ ULOZI U NATO AGRESIJI

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Brojanice od žada - Boris Akunjin Izdavač: Informatika Godina izdanja: 2009 Broj strana: 554 Format: 22 cm Povez: Broširani Posle dvanaest romana o Erastu Fandorinu pred čitaocima je i trinaesta knjiga čuvene serije o ruskom detektivu. Brojanice od žada je hronika života Erasta Petroviča u poslednjoj deceniji XIX veka, sastavljena od tri veće i sedam manjih novela. Knjiga je, u već prepoznatljivom stilu Informatikinih izdanja, ilustrovana fotografijama i slikama vezanim za kulturni kontekst opisanog istorijskog vremena ili sakriveni smisao priča, i propraćena temeljito urađenim Pojmovnikom. Gde je bio i šta je radio Erast Petrovič… Poslednji put uživali smo u tome kako Erast Petrovič Fandorin svoj deduktivni metod koristi u borbi protiv japanskog kriminala, u romanu Dijamantska kočija. Nova knjiga Borisa Akunjina čitaocu otkriva gde je bio i šta je radio Erast Petrovič u pauzama između slučajeva već opisanih u prethodnim romanima ove serije. Dobićete i odgovare na mnoštvo zanimljivih pitanja – na primer, zašto je dobio ime Erast, odakle mu brojanice od žada od kojih se ovaj naš junak nikad ne odvaja, koja je predstavnica lepšeg pola u njegovom srcu zasenila divnu O-Jumi… Radnja se seli iz Japana u Sibir, iz Engleske u Ameriku, iz Rio de Žaneira u Podmoskovlje, iz Bristola u Moskvu… I kao uvek kod Akunjina, u tekst su utkane nenametljive postmodernističke igre. Svaki siže upućuje na klasike intelektualnog krimića ili prosto – klasike: Vašingtona Irvinga, Morisa Leblana, Edgara Alana Poa, Agatu Kristi, Umberta Eka, Artura Konana Dojla… Uz to, u igru se uključilo i uredništvo „sakrivši“ tu i tamo po knjizi nekoliko Akunjinovih razmišljanja o životu, koja možemo primiti i kao svojevrsne aforizme.

KOMPL7)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. Djeca propasti slijede iza romana Djeca vremena. Smješten je u isti svemir s novim likovima i uzbudljivim narativom. Čekalo je stoljećima, a sada je došlo vrijeme za pustolovinu… Prije nebrojenih tisuća godina program teraformiranja krenuo je put zvijezda. Na svijetu nazvanom Nod znanstvenici su otkrili vanzemaljski život – no njihov je zadatak bio da svijet izbrišu i ispune ga sjećanjem na Zemlju. No tada je veliko ljudsko carstvo propalo, a odluke izgubljene u vremenu. Eonima kasnije, čovječanstvo i njihovi paukoliki saveznici otkrili su fragmentarne radio signale koji su stizali sa zvijezda. Odaslali su istraživački brod u nadi da se otkriju sunarodnjaci sa stare Zemlje. No, ti drevni teraformeri su na Nodu probudili nešto što nisu trebali. A ono ih je jedva dočekalo…

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vojvoda Stepa Stepanović, II tom - Petar Opačić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 301 Povez: Tvrd Vojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.Autori

Kao novo. Bez posvete. Bruin sings the blues - Dušan Kovačević Godina izdanja: 2016 Broj strana: 294 Povez: Mek Dušan Kovačević was born on 12th July 1948 in Mrđenovac, near Šabac. He attended primary school in Šabac and gram mar school in Novi Sad, completing his secondary education in 1968. He studied at the Theatre, Film, Radio and Television Academy in Belgrade and graduated from the dramaturgy department in 1973. He lives and works in Belgrade. Plays: The Marathon Men Run the Lap of Honour, Radovan the Third (1973), What is it about a human being that drives him to drink (1976), Spring in January, Space Dragon (1977), Village Lights (1978), Collection Centre (1982), Balkan Spy (1983), St George Kills the Dragon (1986), Claustrophobic Comedy, (1987), The Professional (1990), Tragedy Burlesque (1991), Larry Thompson – a Tragedy of One Man’s Youth 1996), Five Star Dustbin (1999), Doctor Cobbler (2001).

Odlično stanje Retko u ponudi Prvo izdanje Pisac ovih redaka naklonosti veoma je obradovan Otićevom odlukom da ukoriči deo od svojih priča o običnicima u neobičnim vremenima. Naime, već dugi niz godina malo ko obraća pažnju na običnog čoveka, junaka svakodnevlja, a sva mudrost ovoga sveta ne počiva samo na iskazima genija i darovitih nego na mudrosti čoveka iz naroda. Da nije ove knjige i dugog, uspešnog, izvanrednog Otićevog radio i televizijskog stvaralačkog opusa, mnoge bi živote, dragocene za sveopšte življenje ljudi, prekrio kobni veo zaborava. Ništa od njih, sem uspomena koje nestaju sa onima koji uspomene pamte, ne bi ostalo. Ovako, imamo priliku da čitamo knjigu koja je napisana u slavu običnog življenja, knjigu u kojoj ljudi kazuju i kazivanjem ispisuju istine o lepoti i gorčini življenja. Onako kako govore, tako je i zapisano. I to je jedna od vrlina ove knjige: sačuvan jezik sredina, čitav rečnik provincijalizama, tako lepih i tako živototvornih. Ovi književni dragulji su otporni na uvrštavanje u književne žanrove, moglo bi se reći da su koktel priče i putopisa, sa povremenim insertiranjem iz vrhunske reportaže. Onaj koji piše je onaj koji sluša i beleži. Ali nisu zabeležene samo reči, zabeležene su osobine onog koji govori, likovi ove knjige otkrivaju se svojim divanima, ali i opisima pisca prostora i vremena u kojem priče nastaju. Prelepih priča ima u ovoj knjizi, tako bogatoj sudbinama i neobičnostima na oko običnih života. Samo neko ko veoma voli i razume ljude može da napiše ovakvu knjigu. A oni koji svojim životnim pričama, pričama iz svog života, čine tako zanimljivom ovu knjigu, otvaraju se sagovorniku jer mu veruju. Otić ume da stekne poverenje sabesednika, na tome počivaju, uglavnom, sem njegove darovitosti za razgovor, čari njegovih radijskih i televizijskih ostvarenja. Ova knjiga je prava riznica podataka o malim našim mestima, naseljima, kaštelima, dvorcima, selima i sredinama na rubu gradova, o rekama i šumama, o tome kako svaki život zavređuje priču, ako ne već roman. I u njoj je, kako sam već pominjao, sačuvan jezik koji nestaje i govor koji se kruni u modernim vremenima. Emisija šorom, sredom Vojvodina etnografija etnologija narodni obicaji vojvodine vojvodjana radio televizija rtv

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Razmišljaj kao šampion: neformalno obrazovanje u poslu i životu - Donald Tramp Godina izdanja: 2020 Broj strana: 210 Povez: Mek Jedna od prednosti rada s Donaldom je u tome što možete da ga gledate u akciji u stvarnom životu. S vremenom sam upoznao i pravog Donalda i „slavnog Donalda“. Otkrio sam da je to isti čovek... U stvari, on je zapravo veći u stvarnom životu nego u svojoj slavi.Dok sam radio s njim, gledao sam ga kako razmišlja, zatim slušao kako se njegove misli pretaču u reči i kako se njegove reči i misli pretvaraju u dela. U većini slučajeva su njegove misli, reči i dela isto. Možda je zbog toga direktan i bez dlake na jeziku. A može da bude takav jer su misli, reči i dela kod njega udružene, podudarne, funkcionišu kao jedno.Mnogi od nas znaju ljude koji zapravo imaju tri lica. Jedno misle, govore nešto drugo, a ne rade ni ono što govore niti ono štomisle. Posmatrao sam kako takvi ljudi, ljudi s tri lica, dostignu određen uspeh i vode sučeljene živote.