SV 4 59944) Kako poraviti stare radio aparate na engleskom jeziku How To Repair Old Time Radios , Clayton L. Hallmark , Tab books USA 1979 , Ako ste kolekcionar starih radija, ili ako jednostavno želite da vratite stari radio koji je stajao na tavanu u radno stanje, ova praktična knjiga će vam pokazati kako da to uradite na pravi način! Moći ćete da locirate problematična mesta, popravite neispravne delove ili saznate kako da nabavite zamenu za zastarele cevi i druge komponente. Ovaj dobro ilustrovani vodič objašnjava sve suptilnosti i nijanse nekadašnje tehnologije. Pruža važne smernice za rešavanje problema sa starim kolima i pronalaženje zamene za zastarele, nezamenljive delove. Tu je i zgodan vodič za otkrivanje uzroka problema poput slabog i izobličenog prijema, zujanja, cviljenja ,isprekidanog pucketanja i svih drugih problema koji muče staromodnu radio opremu. tvrd povez, format 13,5 x 21,5 cm , engleski jezik, ilustrovano, 249 strana

dobro stanje potpuno čista knjiga tvrd povez 29 x 21 cm 635 strana

Diskovi su potpuno novi. Made in UK 2012 god. ocene:5,5,5,5. Izvođač: Everly Brothers Zemlja izdanja: UK

Ponegde podvlacene knjige. Tvrdokoricene u originalnom omotu. Religija pojam, struktura i funkcije. Znacenja, teorije, preplitanja, susreti Susnji. Je rodjen 02.maja 1934 god. u Rudopolju. Filozofski fakultet zavrsio je Zagrebu 1959. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1965 sa tezom `Pojam zakona u sociologiji`. U Institutu drustvenih nauka u Beogradu radio je 12 godina kao naucni saradnik zatim na Filozofskom fakultetu u Nisu do 1978. Za docenta je biran 1967god radio je kao redovn iprofesor u Institutu za drustvena istrazivanja Sveucilista u Zagrebu. Na Sveucilistu je predavao Metodologiju drustvenih nauka i Sociologiju religije. Do 1993 radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sada ue redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetu sociologija religije. Izdanje u samo 500 primeraka.

Stanje: CD 5/5-, Omot: 5- prednja strana omota u gornjem desnom uglu upisan broj, sa unutrasnje strane u gornjem levom uglu ispisano -radio valjevo- vidi se na slici

Knjaževac BMG, 1997. Novinarska enciklopedija sadrži u sebi građu za 12 manjih priručnika OSNOVI NOVINARSTVA štampa, radio, televizija, ili upoznavanje štampe, radija i televizije NOVINARSKI LEKSIKON 1000 medijskih termina, pojmova, značenja, opisa i definicija MALA HRESTOMATIJA najlepših misli o novinarstvu i novinarima PRAKTIČNO NOVINARSTVO od povoda do teme, od teme do teksta, smisao i tehnika novinarskog rada NOVINARSKA SPOTICANJA primeri grešaka u mišljenju i izražavanju KODEKS NOVINARSKE ETIKE sa primerima medijskog beščašća IZBOR poslovica i izreka, aforizama i poređenja ili MALA ANTOLOGIJA poslovica, izreka, aforizama i poređenja pogodnih za življe novinarsko izražavanje ALBUM 1000 NOVINSKIH FOTOGRAFIJA I KARIKATURA SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA 140 naslova iz novinarstva, komunikologije, društvenih nauka, jezika i stila IMENIK 720 ličnosti MEDIJI JUGOSLAVIJE od dnevnih listova i nedeljnih revija do lokalne štampe, radija i televizije DOKUMENTACIJA o medijima u 180 zemalja, agencije, listovi, magazini, revije, radio i televizija. Dušan Đurić rođen je u Beogradu 1929, profesionalni novinar postaje 1949. Saradnik i urednik u Radio Beogradu, u publicističkom odeljenju Direkcije za informacije Vlade FNRJ i, najduže, od 1954. do 1979, u Večernjim novostima. I kao urednik ne prestaje da piše, a učitelj je i osam generacija mladih novinara. Od 1979. do 1990. predaje u novinarskim školama Jugoslovenskog instituta za novinarstvo i na mnogima seminarima novinara malih redakcija. Autor je stručnih knjiga: Osnovi novinarstva, Smisao i tehnika novinarskog rada, Novinarske radionice.

Tenk T-34 i T-34B: Priručnik za vojnika (drugi deo) Beograd 1994. Tvrd povez, ilustrovano, 285 strana. Knjiga je odlično očuvana. J10 Tenk T-34 i T—34B — priručnik za vojnika sadrži tri dela. U prvom delu obraduje rukovanje i održavanje tenka; u drugom taktičku obuku; u trećem pravilo gađanja naoružanjem tenka. Namenjeno je za obuku vojnika u OMJ. Sadržaj: UVOD Glava I: POZNAVANJE, RUKOVANJE I ODRŽAVANJE TENKA 1. OSNOVNI PODACI O TENKU I POSADI 1) Namena i borbene osobine tenka 2) Delovi tenka i podela na odeljenja 3) Naoružanje i oprema tenka 4) Naziv, razmeštaj i opšte dužnosti članova posade 2. MITRALJEZI I MUNICIJA ZA MITRALJEZE 1) Mitraljez 7,62 mm DT (DTM) 2) Protivavionski mitraljez 12,7 mm „BROWNING` 3. TOP I MUNICIJA ZA TOP 1) Namena i glavni delovi topa 2) Cev sa zadnjakom i zatvaračem (1) Rasklapanje i sklapanje zatvarača (2) Otvaranje i zatvaranje zatvarača (3) Punjenje i pražnjenje topa (4) Okidanje topa i mitraljeza (5) Zastoji na topu i njihovo otklanjanje 3) Postolje topa 4) Uređaj za okretanje kupole sa utvrđivačem kupole 5) Čišćenje, podmazivanje i pregledi naoružanja 6) Municija za top 7) Sastav i razmeštaj borbenog kompleta u tenku 4. SREDSTVA ZA NIŠANJENJE I OSMATRANJE 1) Sredstva za nišanjenje (1) Nišanska sprava TŠ-16 (TŠ-15) (2) Nišanska sprava PPU-8-T (3) Kupolski uglomer (4) Daljinar 3) Sredstva za osmatranje (1) Periskop TPK-1 (2) Periskop TPKU-2B (3) Periskop MK-4 (4) Periskop vozača (5) IC periskop BVN 5. SREDSTVA VEZE U TENKU 1) Radio-uređaj R-113 (1) Taktičko-tehnički podaci (2) Glavni delovi i opis 2) Radio-uređaj R-123 (1) Taktičko-tehnički podaci (2) Glavni delovi i opis 3) Rukovanje radio-uređajem (1) Priprema radio-uređaja za rad (2) Provera napajanja radio-uređaja (3) Provera ispravnosti UMR (4) Provera ispravnosti primopredajnika (5) Podešavanje radio-uređaja na talas (6) Provera veze u radio-mreži (7) Održavanje radio-veze iz tenka 4) Signalna sredstva veze 6. MOTOR I NJEGOVI UREĐAJI 1) Motor 2) Uređaj za napajanjem gorivom i dovod vazduha 3) Uredaj za podmazivanje 4) Uređaj za hlađenje 5) Uređaj za zagrevanje 6) Uređaj za puštanje motora u rad sabijenim vazduhom 7) Najčešće neispravnosti motora i njegovih uređaja i način njihovog otklanjanja 7. TRANSMISIJA 1) Glavno kvačilo 2) Menjač 3) Bočna kvačila sa uređajem za upravljanje i kočenje 4) Bočni prenosi 5) Najčešće neispravnosti transmisije i način njihovog otklanjanja 8. HODNI DEO 9. ELEKTRIČNI UREĐAJ 1) Izvori električne energije 2) Potrošači električne energije 3) Delovi za razvođenje, rukovanje i kontrolu 4) Neispravnosti električnog uređaja i način njihovog otklanjanja 10. UREĐAJ ZA STVARANJE DIMA 11. PROTIVPOŽARNI APARATI 12. REZERVNI DELOVI, ALAT I PRIBOR TENKA 13. OSNOVNO ODRŽAVANJE TENKA 1) Dnevni pregled tenka 2) Periodični pregled 3) Opsluživanje 14. PUŠTANJE MOTORA U RAD I KONTROLA RADA 15. VOŽENJE TENKA 16. PREVOŽENJE TENKA ŽELEZNICOM I SKELOM Glava II: TAKTIČKA OBUKA 1. OSMATRANJE IZ TENKA 2. RAD POSADE TENKA NA PRIPREMI ZA IZVRŠENJE ZADATKA 1) Smeštaj i pakovanje lične opreme i naoružanja 2) Popuna tenka municijom 3) Popuna tenka gorivom, mazivom i tečnošću za hlađenje 4) Proveravanje tačnosti nišanskih sprava 5) Provera zategnutosti, podešavanje i nameštanje gusenica 6) Pregled i kontrola spremnosti tenka za upotrebu 3. POSTUPAK POSADE PO KOMANDI „SPREMA ZA PALJBU” 4. POSTUPAK POSADE PO KOMANDI „SPREMA ZA MARŠ” 5. PRINUDNO NAPUŠTANJE TENKA I DEJSTVO POSADE VAN TENKA 6. PREGLED I SMEŠTAJ TENKA POSLE IZVRŠENOG ZADATKA Glava III: PRAVILO GAĐANJA NAORUŽANJEM TENKA 1. NAČINI GAĐANJA IZ TENKA 2. PRIPREMA GAĐANJA 1) Izbor i uređenje vatrenog položaja 2) Osmatranje bojišta i otkrivanje ciljeva 3) Određivanje daljine do cilja, pravca i brzine kretanja cilja 4) Pokazivanje cilja 5) Izbor oruđa-oružja, projektila i upaljača 6) Izbor načina gađanja 7) Određivanje pravca i brzine sopstvenog tenka 8) Određivanje i zauzimanje popravki zbog odstupanja uslova gađanja od tabličkih uslova 9) Određivanje početnih elemenata 10) Izdavanje komande za gađanje i postupak posade tenka po komandi 11) Mere sigurnosti pri punjenju, opaljenju i pražnjenju topa 3. IZVOĐENJE GAĐANJA 1) Gadanje iz topa sa mesta i zastanka (1) Gadanje nepokretnih ciljeva (2) Gadanje pokretnih ciljeva 2) Gadanje iz topa sa kratkog zastanka (1) Gađanje nepokretnih ciljeva (2) Gađanje pokretnih ciljeva 3) Gadanje topom iz pokreta (1) Gađanje nepokretnih ciljeva (2) Gađanje pokretnih ciljeva 4) Gađanje spregnutim mitraljezom 5) Gađanje čelnim mitraljezom 6) Gađanje protivavionskim mitraljezom 7) Gađanje u različitim uslovima (1) Gađanje noću i u uslovima ograničene vidljivosti (2) Gađanje preko sopstvenih jedinica (3) Gađanje kroz međuprostore i pored krila sopstvenih jedinica 8) Posredno gađanje, gađanje na velikim daljinama i gađanje ručnim bombama iz tenka Prilog 1 Prilog 2

Narodne melodije, igre i nošnje peštersko-sjeničke visoravni Autori: Petar D Vukosavljević; Jasna Bjeladinović; Olivera Vasić; Vladimir Tjapkin; Bruno Ravnikar Iydavač: Radio-Beograd ; Sjenica : Samoupravna interesna zajednica za kulturu i fizičku kulturu, 1984 344 strane, odlično očuvano. Narodne melodije igre i nošnje peštersko sjeničke Narodne melodije igre i nošnje Peštersko Sjeničke Народне мелодије игре и ношње Пештерско Сјеничке

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ratko Lalić slikar neprekinutog kontinuiteta , Cicero Beograd 2010 , Lalić je objasnio da je monografija vrlo obimna, da sadrži nostalgično napisane tekstove i veliki broj slika iz njegovog slikarskog opusa. `Put od Moneovih kasnih slika do apstraktne umetnosti pređen je brzo. Apstraktna je zbrisala distance između slikara posmatrača i prirode i otkrila da se može biti ispred i iza nje i u njoj, da ne postoji njena predstava, da se može beležiti samo njeno konstituisanje i rastakanje`, rečenice su kojima je prije nešto više od 20 godina slikar Stojan Ćelić opisao slikarstvo Ratka Lalića, a koje su sadržane u monografiji ovog slikara. Slikarstvo Ratka Lalića traje, tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta, od sredine sedamdesetih godina proteklog vijeka do danas. Na samom početku, označen je kao značajni akter i pokretač slikarstva nove figuracije. Tokom nekoliko decenija, Lalić će ostati posvećenik realizma i slikarstva prizora. Lalićev realizam posjeduje zaseban pikturalni senzibilitet i snažan poetski naboj. Ratko Lalić rođen je u Dolipolju kod Visokog 1944. godine. Diplomirao i magistrirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Bogradu. Radio je na Fakultetu umjetnosti u Sarajevu, gdje ga je zatekao rat. Prešao je na Cetinje, gdje je radio kao profesor na Fakultetu likovnih umjetnosti, a potom je otišao na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, gdje je izabran za redovnog profesora crtanja i slikanja. Istovremeno je radio u Banjaluci kao pedagog. Izlaže od 1969. godine. Član je ULUS i dobitnik je više značajnih nagrada za stvaralaštvo. Živi i radi u Beogradu. Platna Ratka Lalića kao da ne oblikuje ljudska ruka, no duh same prirode, jedna je od rečenica koje sadrži obimna monografija `Ratko Lalić — Slikar neprekinutog kontinuiteta`, a koju je o ovom značajnom slikaru svojevremeno napisao jedan od najznačajnijih srbijanskih režisera i pisaca Živojin Pavlović i dodao: `I po toj osobini njegovo slikarstvo se nalazi u carstvu amorfije. Jer, u njemu je sve prolazno: stručak trave, grana, zalelujani list, senka stabla polegla po grudvi zemlje, bleda svetlost kojom je obasjano ogoljeno korenje.` dvojezično srpsko- engleski , tvrd povez, format 23,5 x 33 cm , zaštitni omot, ilustrovano u boji, latinica, 374 strane

CDi nikada preslusani - omot i knjiga kao NOVO - prodaje se u stanju kao na slikama Siggi Loch ( Siegfried Loch ) nemacki je muzicki producent vezan za izdavacku kucu ACT Music Radio je sa mnogim Dzez i Blues muzicarima: Yusef Lateef, Eddie Harris, Joe Pass, Tim Hagans, Terri Lyne Carrington, Dave Brubeck, Vijay Iyer, Vince Mendoza, George Gruntz, Esbjörn Svensson Trio and Manu Katché, Memphis Slim, Willie Dixon, Muddy Waters, Sonny Boy Williamson , Otis Spann, Matt `Guitar` Murphy,Lonnie Johnson, Michael Brecker + Jorge Pardo, Juan Manuel Canizares*, Al DiMeola, Peter Erskine, Nguyên Lê, Dieter Ilg, Danny Gottlieb, Jack DeJohnette + Bernhard Purdie*, Stanley Turrentine + Vincent Herring, Junior Mance, Cornell Dupree, Stanley Banks

Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 603 Format: 19x26,5 Kolor ilustrovana, štampano na kunstdruku! 2000 fotografija i crteža, 500 uokvirenih saveta, 250 ilustrovanih uputstava za rad veoma praktična knjiga za sve koji žele sami da obave poslove uređenja i obnove svoga doma. Zidarski i stolarski radovi, obnova vrata, prozora ili tavanica i postavljanje obloga na zidove ili podove, izolacija, vodoinstalacije i grejanje, električne instalacije, restauracija nameštaja, uramljivanje. Uradi sam – u redakciji Mišela Galija, stručnjaka za radove u kući, autora radio emisija, i TV emisija na TF1 i Antenne 2. NAPOMENA: Knjiga je nova, samo je došlo do veoma blagog oštećenja na zadnjoj naslovnoj strani, u dnu rikne, što se vidi i na fotografiji. Ostalih oštećenja nema, u odličnom je stanju!

JAKO RETKO Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова – синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“. Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност. У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста. Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе. У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела, где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност. Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације. Vladan Radovanović rođen je 1932. u Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je kompoziciju u klasi profesora Milenka Živkovića, učestvovao je ‘58. godine u osnivanju grupe Mediala koju je ubrzo napustio da bi nastavio svojim posebnim umetničkim putem koji je podrazumevao i sve druge umetnosti osim slikarstva i vizuelnih umetnosti, pa je tako inicirao i osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda sedamdesetih, a radio je i u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada samo u oblasti muzike, tri za književnost i četiri za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Profesor je po pozivu na Grupi za višemedijsku umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, zvanično je proglašen i počasnim doktorom višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti. Nolit, 1968., kartonski povez sa klapnama, 116 strana, malo zacepljen omot,

Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова – синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“. Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност. У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста. Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе. У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела, где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност. Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације. Vladan Radovanović rođen je 1932. u Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je kompoziciju u klasi profesora Milenka Živkovića, učestvovao je ‘58. godine u osnivanju grupe Mediala koju je ubrzo napustio da bi nastavio svojim posebnim umetničkim putem koji je podrazumevao i sve druge umetnosti osim slikarstva i vizuelnih umetnosti, pa je tako inicirao i osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda sedamdesetih, a radio je i u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada samo u oblasti muzike, tri za književnost i četiri za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Profesor je po pozivu na Grupi za višemedijsku umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, zvanično je proglašen i počasnim doktorom višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti. ➣Nolit, 1968., kartonski povez sa klapnama, 116 strana, nepodvlačena, nema posvetu, zacepljena prednja korica, očuvana. *

Istorija civilizacije u Egiptu i na Bliskom istoku do Aleksandrove smrti, i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do današnjih dana sa uvodom o prirodi i osnovama civilizacije i 86 ilustracija i mapa. Na ovoj knjizi dr Djurant radio je od 1927. do 1932. godine i knjiga predstavlja treću kompletno dopunjenu verziju. Knjiga se može porediti sa velikim delima francuskih enciklopedista osamnaestog veka jer predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj našeg doba da se obuhvati ogromna panorama ljudske istorije i kulture. U njoj ćete naći sve o Sumeru kao kolevci prvih gradova i pisanih zakona, Egipćanima koji su usavršili monumentalnu arhitekturu, medicinu i mumifikaciju pre 3500 godina, Vaviloncima koji su razvili astronomiju i fiziku i posadili seme zapadne mitologije, Judejce, bičeve božje Bliskog istoka i njihovog kralja Asurbanipala, koji je na skulpturama prikazan kao pola čovek, pola čudovište, Judejce koji su odoleli svim pokušajima da ih zatru i zauvek sačuvali svoju kulturu u besmrtnom Starom zavetu. Povez knjige : tvrd Strana : 1000 Format : 210mm x 290mm Pismo : ćirilica

Stanje: Disk 5- veoma sitne skoro neprimetne linije , Omot: 5-, na omotu prednja strana pečat Radio Beograda vidi se na slici, pečat i na disku, nalepnica besplatan primerak, sa unutrasnje strane u donjem desnom uglu upisan broj, vidi se na slici -------------------- Label: ITMM ‎– CD 4009 Format: CD, Album Country: Yugoslavia Released: 1996 Genre: Hip Hop Style: Conscious Tracklist 1 Intro 0:54 2 Welcome To Belgrade Co-producer – Zoran* 3:37 3 Tablica Množenja Co-producer – Zoran* Lyrics By – Mad Mike (3) 4:57 4 Baby (Don`t Say No Say Maybe) Co-producer – Richie* 4:11 5 So Far, So Good, So What Co-producer – Sveta* 4:49 6 Last Night 4:14 7 Običan Dan Co-producer – Richie* 4:25 8 XXL Co-producer – Richie* 4:42 9 W.I.T.B. Strikes Again 4:42 10 Monday (Stories From The Embargoland) Co-producer – Sveta* 4:01 11 Man`s Gotta Do What A Man`s Gotta Do Co-producer – AtmanActive 4:19 12 Outro

REMBRANDT SELF PORTRAITS Christopher Wright NEMA U PRODAJI !!! Luksuzna monografija Rembratovih autoportreta, njujorško izdanje, 136 strana, veliki format 29 x 23 cm, tvrd platneni povez, zlatotisak, pun kolor, zaštitni omot. Knjiga je odlično očuvana, čista i uredna, sasvim diskretan miris ustajalosti, čak je i zaštitni omot odlično očuvan. Potpis na predlistu. Rembrant Harmenson van Rajn (1606 - 1669), holandski barokni slikar i grafičar, jedan od najveštijih slikara naracije u istoriji umetnosti, izuzetnog umeća u umetnosti portreta i dramskih scena. Rembrant je takođe poznat kao slikar svetla i senke i jedan od onih koji su bili skloni beskompromisnom realizmu. Na početku svoje karijere i nešto kasnije, Rembrant je uglavnom slikao portrete. Mada je nastavio da slika, radi gravire i ponekad crta portrete tokom svoje karijere, vremenom je to radio sve ređe. Rembrant je najveći i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika zapadnoevropske umetnosti XVII veka. Psihološka dubina njegovih portreta i produbljena interpretacija biblijskih događaja koje je rado slikao, ostale su do danas jedinstvene i neponovljive.

Жива вода“ је албум традиционалних српских песама београдске групе Дрина, коју су чиниле Светлана Спајић и Миња Николић.[1] У облику компакт диска објавила га је цетињска кућа Радио Светигора, 2000. године. Албум је добио врло повољне критике у стручним и научним круговима, а Дрина је оцењена као једна од најуспешнијих српских група за традиционалну музику.[2] Певачице су и након престанка рада дуета наставиле сарадњу, у Пјевачкој дружини Светлане Спајић. Label: Радио Светигора ‎– Д2001 Format: CD, Album Style: Folk Tracklist Списак песама Се навали Шар планина (2:33), овчарска песма, подручје Шар-планине, Стара Србија Соко пије вода на Вардарот (2:06), Македонија Ред се редат кочански сејмени (1:54), Македонија Густа ми магла паднала (1:57), Косово Замучи се Божја мајка (2:59), божићна песма, село Вукманово, Југоисточна Србија, Проблејало младо јагње (3:31), чобанска песма на бас, село Ласово, околина Зајечара, источна Србија, према певању Бокана Станковића Тупан ми тупа у село (1:58), Ускршња (Велигденска) песма на бас, село Видровац, околина Неготина, североисточна Србија Пораниле две девојке младе (2:38), жетелачка песма на бас, село Сеселац, источна Србија Бела вило на тебе ми криво (1:55), на бас, село Милатовац, Хомоље, источна Србија, према певању Светлане Стевић Ој, јабуко зеленико (3:38), старинска свадбена песма, село Грачаница, Косово Озрен горо, пови брду гране (2:56), песма на сватовски глас, подручје Озрен планине, источна Босна Дрину воду затровале виле (1:04), канталица, село Цулине, србијанско Подриње Кад се сејо удамо ја и ти (1:23), канталица, село Доња Пилица, босанско Подриње Заспала Јока Богутовка (2:05), на глас, село Растошница, босанско Подриње Што Морава мутна тече (1:18), канталица, село Доња Бадања, Јадар, србијанско Подриње Стојна мома бразду копа (2:01), копачка, село Грачаница, Косово Крајишка контра (3:31), пјевање у колу, Поткозарје, Босанска Крајина Нема раја без роднога краја (2:09), на бас, Книнска Крајина Где си било јаре моје (3:40), чобанска песма, Врање, југоисточна Србија, према певању Маје Ивановић Дрино водо, жубора ти твога (1:34), традиционална, Дрина, крајишко ојкање, Книнска Крајина Recorded At – Boris Kovač Studio, Bukovac Credits Backing Vocals – Миња Николић* Design – Зоран Туцић*, Rade Tovladijac* Engineer – Маре Вукмановић* Lead Vocals, Vocals – Светлана Спајић* Other [Make Up] – Наташа Бошковић* Photography By – Милинко Стефановић*, Мирослав Заклан* Producer – Борис Ковач* CD jak 4+,VRLO DOBAR Buklet 5-,4+ ,SA TEKSTOVIMA

Veliki format, bogato ilustrovano, novo! Autor - osoba Medaković, Dejan, 1922-2008 = Medaković, Dejan, 1922-2008 Naslov Srpski slikari XVIII-XX veka : likovi i dela / Dejan Medaković ; [urednici Zoran Vapa, Zoran Kolundžija] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Petrovaradin : Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture ; Novi Sad : Prometej, 2021 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 417 str. : ilustr. u bojama ; 31 cm Drugi autori - osoba Vapa, Zoran = Vapa, Zoran Kolundžija, Zoran, 1952- = Kolundžija, Zoran, 1952- Radojčić, Svetozar, 1909-1978 = Radojčić, Svetozar, 1909-1978 Đurić, Vojislav J., 1925-1996 = Đurić, Vojislav J., 1925-1996 Trifunović, Lazar, 1929-1983 = Trifunović, Lazar, 1929-1983 Davidov, Dinko, 1930-2019 = Davidov, Dinko, 1930-2019 ISBN 978-86-80929-48-4 (PZZZSK)(karton) Napomene `Dejan Medaković 1922-2022 - sto godina od rođenja` → prelim. str. `Povodom 70 godina Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture` → prelim. str. Tekst štampan dvostubaćčno Tiraž 1.000 Str. 7-8: Predgovor / urednici Str. 387-388: Moderna analiza žitija i dela / Svetozar Radojčić Str. 388-389: Doživljaj i otkriće / Vojislav J. Đurić Str. 389-391: Naučno istraživanje slikarstva / Lazar Trifunović Str. 391-393: Naučna literarna esejistika / Dinko Davidov O tekstovima: str. 396 Beleška o piscu: str. 416-417 Pečat na nasl. str.: Poklon iz biblioteke Prof. dr Slobodan Tomić: SID: Z 4 75 Bibliografija: str. 402-406 Registar. Predmetne odrednice Srpski slikari -- 18-20. v. Srpsko slikarstvo -- 18-20. v. Baveći se godinama srpskim slikarima Dejan Medaković je u obliku portreta i kraćih monografija uspeo da prikaže važnije nosioce našeg umetničkog razvoja, posebno onog u XVIII i XIX veku. Njegova namera da pišući o našim slikarima XVIII i XIX veka pruži što sažetiju sliku njihovog života i rada sada je, po njegovoj koncepciji, dopunjena reprezentativnim izborom prikaza najboljih umetničkih ostvarenja. Otuda ova knjiga nije stroga antologija, ona je znatno bliža istoriji naše umetnosti, odnosno njena prefinjena interpretacija. U odnosu na davno izdanje sada donosimo dopunjeno i autorovom rukom korigovano novo izdanje sa potpuno novim reprodukcijama, u kvalitetnoj opremi. Ova monografija doprinosi sagledavanju celovitije slike o novijoj srpskoj umetnosti, dokumentuje i predstavlja vrhunska dostignuća nepokretnog nasleđa širokoj publici. Ujedno, ova knjiga, stilski izvrsno napisana, pravi je trezor znanja i doprineće edukaciji novih generacija. U monografiji su predstavljeni sledeći slikari: Hristifor Žefarović Janko Halkozović Zaharija Orfelin Teodor Kračun Jakov Orfelin Teodor Ilić Češljar Arsa Teodorović Konstantin Danil Jovan Klajić Pavle Simić Novak Radonić Đura Jakšić Steva Todorović Miloš Tenković Đorđe Krstić Stevan Aleksić Leon Kojen Ljubomir Ivanović Marko Murat Uroš Predić Paja Jovanović Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Gimnaziju je završio 1941. u Sremskim Karlovcima. Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akademije 1958). Potom je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu gde je ostao do penzionisanja 1982. godine. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je dekan Filozofskog fakulteta, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU, kao i predsednik SANU (1999–2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana naučnog društva Leibnic Societ u Berlinu. MG125 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpski rečnik sinonima Već svojim prvim izdanjem iz 2008. ovaj rečnik iz autorske radionice Pavla Ćosića popunio je uočljivu prazninu u našoj leksikografiji. Prethodno izdan sličan rečnik postao je u velikoj meri zastareo, pa je pojavljivanje ovog dela obezbedilo jedan od osnovnih alata svim poslenicima javne reči – od novinara, preko pravnika i političara, sve do književnika. U makrostrukturi je primetno da rečnik sadrži nekih četiri stotine odrednica više od prethodnog izdanja i nekih 2.000 reči više po sinonimskim gnezdima. Usto, selekcija je znatno konsistentnija. Još jedna značajna novina je to da ovo izdanje donosi i registar reči, pa se pojedina reč može naći u svim sinonimskim gdnezdima gde se javlja. Naravno, osnovni princip makrostrukture, organizacija po sinonimskim gnezdima, koja je i jedini logičan pristup ovakvom rečniku, ostaje na snazi. Pomenuti registar dobrodošao je dodatak uz tabele sa hiponimima, koje su bile prisutne u prethodnom izdanju, ali u ovom izdanju nalazim četrnaest novih takvih tabela. U mikrosrukturi glavna novina je to da se sada beleži i akcenat reči (uz već postojeće parafraze značenja, razdvajanje višestrukih smislova, korišćenje bogatog i doslednog sistema upotrebnih etiketa). „Uveren sam, bez ikakvih rezervi, da ovo novo izdanje Srpskog rečnika sinonima Pavla Ćosića predstavlja značajan iskorak u pravcu dovođenja rečnika na nivo izvrsnosti. Time, a i činjenicom da zadovoljava potrebe i znatno šireg kruga korisnika jer sad se reč i njeni sinonimi pomoću registra mogu veoma lako naći bez ikakvog znanja leksičkih relacija.“ – Prof. dr Danko Šipka Pavle Ćosić (24. avgust 1967) u Beogradu, srpski je lingvista, pisac, leksikograf, satiričar i izdavač. Takođe je poznat po svom multimedijalnom satiričnom angažmanu unutar, sad već nepostojeće, kulturno-umetničke grupe Ilegalni poslastičari. Osnovni cilj grupe bio je da podigne građansku svest, a rad se zasnivao na ismevanju društveno i politički značajnih tema, kao i na širenju lažnih vesti sa ciljem da se raskrinkaju mehanizmi i obrasci funkcionisanja medija i propagande. U sklopu svog angažmana, grupa je organizovala koncerte, izložbe, promocije i druga kulturna dešavanja.[1] Magistrirao je na lingvistici što mu je osnovna i najvažnija profesija.[2] Osim navedenim angažmanima, bavio se i filmom i filmskom kritikom, kao i blogovima od kojih je najpoznatiji blog Svetopavlje i blog na stranici portala Kornet. Izdavaštvo, umetnost i lingvistika Nastanak izdavačke kuće Kornet[3], čiji je Ćosić vlasnik, a koja je i nazvana po Ilegalnim poslastičarima kao njihova podružnica, započela je s radom tako što je objavljivala blogove sa željom da promoviše neafirmisane autore. Prvo izdanje Korneta bila je slikovnica Borisa Starešine Marko Kraljević – Natprirodni ciklus (2006), potom roman Ivana Tobića Tobiđenja, dušo moja, zbirka priča Divne Peškir Domicid[4], a zatim i Ćosićev roman Leposava[5] koji je doživeo veliki uspeh i mnogo izdanja, a ušao je i u uži izbor za Ninovu nagradu. Naredne godine, Ćosić isto za Kornet objavljuje svoje najsveobuhvatnije delo, Rečnik sinonima, sa preko 23.000 odrednica, 2008. godine. (ovo izdanje Rečnika se još od 2012. godine nalazi u srpskom Vikirečniku ustupkom autora, a u planu je i onlajn izdanje drugog i dopunjenog izdanja kao zasebne stranice na internetu). Ovom delu prethodilo je drugo značajno delo iz oblasti jezika, Srpski za strance (testovi, vežbanja, igre), izdato 2004. za vreme Ćosićevog boravka na mestu lektora na Univerzitetu Adam Mickjevič u Poznanju, u Poljskoj.[6] Osim što je radio na sopstvenim projektima, uz podršku lingviste Ivana Klajna, Ćosić je potpomogao, u funkciji saradnika, i izdanje Rečnika kolokvijalnog govora Danka Šipke, izdatog za Danvudi pres iz Springfilda 2000. godine.[7] Od 2010. do 2014. godine imao je svoju satiričnu kolumnu u nedeljniku Pečat u kom je objavljivao satirične tekstove u vidu lažnih vesti. Taj period prekinut je njegovim privođenjem zbog navodne pretnje smrću Aleksandru Vučiću preko društvene mreže Fejsbuk. Ilegalni poslastičari su, pored lažnih vesti, najviše zapamćeni po postavljanju Ćoška Salvadora Dalija[8][9][10]u Beogradu na uglu Simine i Kapetan Mišine ulice 2007. godine koji je postao turistička atrakcija, Ćošku Marka Kraljevića u Šangaju[11] 2008. godine u okviru Festivala međunarodne savremene umetnosti, i Banderi Ilegalnih poslastičara[12] u Ljubljani u Metelkovoj. Jedno vreme je na istom ćošku, u dogovoru sa Sašom Markovićem Mikrobom na istom ćošku stajao i njegov rad pod nazivom „Ventilator”, ali je nakon godinu dana ukraden. Ćosićeva poslednja knjiga iz oblasti lingvistike, Jezičke nedoumice: zablude i mitovi, iz 2022. godine, izdata u saradnji izdavačkih kuća Kornet i Prometej, izazvala je kontroverze, kako u stručnim krugovima, tako i među laicima. U planu je drugo dopunjeno izdanje, kao i školsko izdanje. U martu 1999. za vreme NATO bombardovanja SRJ, Ćosić zajedno sa Ratkom Ristićem i Nelom Šukarom osniva prvi srpski sajber magazin, odnosno satirični portal, pod nazivom Krompir.[13] Izašla su četiri broja koja su dopunjavana do 2005. godine, a i danas im se može pristupiti putem platforme Audiolinuks. Film Devedesete su obeležene Ćosićevim doprinosom u oblasti novinarstva i uredništva. Osim što je pisao kolumnu o žargonu pod nazivom „Gistro Šatro” za mesečnik Iks Zabava (X Zabava, koji je uređivao Petar Luković), radio je kao lektor, filmski kritičar i urednik za Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije. Sarađivao je i sa drugim dnevnim listovima i televizijskim i radio-stanicama, a autor je i dva kratka filma, dokumentarnog Slobo – Klintone! iz 1999, koji je prikazan na više evropskih filmskih festivala i nacionalnoj holandskoj telefiziji pre kraja bombardovanja SRJ, i igranog filma Nije dobar, nije loš, zao, grupe Les Autres u kojoj su još Stefan Kostadinović i Stanislav Stojanović, i u kom je učestvovao u ulozi režisera, scenariste i snimatelja.[14] Takođe, reditelj je i scenarista za reklamne spotove priručnika „Jezičke nedoumice : Zablude i mitovi” za Kornetovu produkciju na iste izdavačke kuće. Prvi je nesvakidašnja reklama za knjigu, a drugi u duhovitom spotu u kom učestvuje i ugledna novinarka i književna kritičarka Olivera Đurđević, pod nazivom „Kratki film o prebijanju`. Svoje poimanje sveta i Beograda, kao i svojih sugrađana, Ćosić je obradio u epizodi „Školsko” serije „Na veslu priča”. Pisci, ekolozi, filolozi i muzički umetnici dele sa gledaocima svoje utiske o modernom vremenu, istoriji, ekologiji, gradovima u regionu.[15] Fikcija Društveno-političku klimu devedesetih Ćosić je umetnički preradio u svom jedinom delu fikcije, satiričnom distopijskom romanu Leposava iz 2007. godine. Od 2022. godine, roman Leposava se zove Nova Leposava i stalno se menja od izdanja u izdanje, postavši tako jedinstven eksperiment jer se akteri i zbivanja stalno menjaju zavisno od društveno-političke situacije. Po prvom izdanju Leposave snimljena je i radio-drama u produkciji RTS Radio Beograda.

Video i multimedijalni prenos putem celularnih mreža NOVA U CELOFANU Ова одлична референца пружа детаљну анализу и оптимизацијске аспекте живих 3Г мобилних комуникационих мрежа Видео и мултимедијални преноси путем целуларних мрежа описују врхунски пренос мултимедије преко ћелијских мрежа, процењују перформансе оперативног система на основу мерења и праћења живих мрежа и на крају представљају концепте и методе за унапређење квалитета у таквим системима. Кључне карактеристике: Обраћа се преносу различитих медија преко ћелијских мрежа, са фокусом на развијајуће се УМТС преносне системе Омогућава детаљно покривање мрежне архитектуре УМТС-а и преглед 3ГПП видео услуга Описује карактеристике грешака слоја везе у приступној мрежи УМТС земаљске радио станице (УТРАН), добијене опсежним мерењима у УМТС мрежама уживо Покрива кодирање и декодирање видео записа, уводећи Х.264 / АВЦ видео кодек, као и адресирање различитих нових концепата за већу отпорност на грешке Расправите алгоритме у реалном времену који су погодни за имплементацију у терминале ограничене снаге и величине Представља методе за праћење квалитета, као и за анализу и моделирање еволуције саобраћаја у ћелијској мобилној мрежи Ова књига нуди драгоцјену референцу за истраживаче и студенте који раде на пољу преноса мултимедија путем бежичних мрежа. Индустријски стручњаци и професионалци који раде у тој области такође ће пронаћи ову књигу од интереса. This excellent reference provides detailed analysis and optimization aspects of live 3G mobile communication networks Video and Multimedia Transmissions over Cellular Networks describes the state-of-the-art in the transmission of multimedia over cellular networks, evaluates the performance of the running system based on the measurements and monitoring of live networks, and finally presents concepts and methods for improving of the quality in such systems. Key Features: Addresses the transmission of different media over cellular networks, with a focus on evolving UMTS transmission systems Provides in-depth coverage of UMTS network architecture, and an overview of 3GPP video services Describes the characteristics of the link layer errors in the UMTS Terrestrial radio Access Network (UTRAN), obtained by extensive measurements in live UMTS networks Covers video encoding and decoding, introducing H.264/AVC video codec, as well as addressing various novel concepts for increased error resilience Discusses the real-time capable algorithms that are suitable for implementation in power and size limited terminals Presents the methods for monitoring quality, as well as analyzing and modelling traffic evolution in the cellular mobile network This book provides a valuable reference for researchers and students working in the field of multimedia transmission over wireless networks. Industry experts and professionals working within the field will also find this book of interest.

Odlično Kao novo Priručnik za određivanje životinjskih vrsta Ta bogato opremljena knjiga predstavlja Vam faunu evrope podeljenu na sistematske kategorije. Iscrpan uvod, pregledne tablicei sazeti opisi omogucuju citatelju da lakse pronadje ono sto trazi! stručni saradnici Otto v. Frisch i Friedrich Schaller ; ilustracije u boji Wilhelm Eigener Izdavač: Mladinska knjiga Prevod dela: Fauna Europas Prevod: Ivo Matoničkin, Ivan Habdija i Nikola Tvrtković Godina: 1981 Broj strana: XXXII, 550, ilustrovano Format: 27.5x16.5 Povez: tvrd Geografska zoologija. Zoogeografija. Fauna. Geografska rasprostranjenost životinja. Sistematska zoologija Harri Garms (rođen 20. oktobra 1903. u Hamburg-Cranz, † 1987) bio je njemački biolog i didaktika biologije. Poznat je po udžbenicima iz biologije. Garms je bio sin ribara i pohađao je koledž za obuku nastavnika u Stadeu sa prvim ispitom nastavnika 1925. Zatim je pohađao Abitur u Schlesvig-u i studirao biologiju na Univerzitetu u Hamburgu sa doktoratom 1930. godine (studije o zarastanju rana u plodovima). Zatim je predavao na Vichernschule, gdje je 1936. godine dobio pun posao. Godine 1933. pridružio se NSDAP-u i bio aktivan u Nacionalnoj socijalističkoj asocijaciji nastavnika, kao šef biologije u Gaufachschaft II (srednjim školama). Godine 1937. postao je predavač biologije na Visokoj školi za obrazovanje učitelja u Hamburgu (završno zaposlenje 1939). Objavio je o nasleđu i rasnoj nauci u nacionalsocijalističkom smislu i održao predavanja o tome. Godine 1945. Britanci su otpušteni iz javne službe, a 1948. je uspio da se vrati na posao kao državni službenik. Postali su poznati po udžbenicima iz biologije i 1957. godine višim savjetnikom. Godine 1965. ranije je penzionisan iz zdravstvenih razloga. Bio je oženjen od 1930. godine i imao je troje djece. Kao odgovoran za obuku nastavnika iz biologije (bio je predavač na Institutu za obuku nastavnika), ispitao je, između ostalog, i Loki Schmidt u Hamburgu Otto von Frisch, sin zoologa i naučnika o ponašanju Karl von Frisch, studirao je zoologiju zbog svog interesa za životinje. Tako je napisao doktorsku tezu o pticama za šljuke i pljačkašima i, između ostalog, pregledao divljinu u bavarskim močvarama iu Camargueu na jugu Francuske. Godine 1957. Von Frisch je svirao u bajkovitoj adaptaciji Vuk i sedam dječaka u ulozi Geissenova učitelja. To je bila jednokratna filmska uloga koju je prihvatio za svoju ljubav prema životinjama. Godine 1959. Otto von Frisch postao je naučni asistent za kralježnjake u Prirodnjačkom muzeju u Braunschveigu, 1970. godine imenovan je za kustosa, od 1978. do penzionisanja 1995. godine bio je direktor muzeja. Godine 1965. bio je habilitovan na TU Braunschveig, koji ga je 1970. godine imenovao za profesora. Fon Frish je objavio brojne knjige, od kojih je njegov rad Hiljadu trikova kamuflaže nagrađen Nemačkom omladinskom nagradom iz 1974. godine. Od 1971. do 1973. moderirao je dokumentarnu seriju ZDF Paradise of Animals Friedrich Schaller (rođen 30. avgusta 1920. u Gleismuthhauzenu, Gornja Frankonija, † 5. maj 2018. u Beču) bio je nemački ili austrijski zoolog. Friedrich Schaller je bio sin nastavnika osnovne škole Nikolausa Schallera i njegova supruga Dorothea. Odrastao je uglavnom u Rothmanstalu. [2] Nakon diplomiranja na Novoj gimnaziji u Bambergu, Schaller je studirao od 1939. do 1944. zoologiju na Univerzitetu u Beču sa fokusom na biologiju, antropologiju, paleontologiju i nauku o tlu. Nakon što je radio kao asistent istraživač na Univerzitetu Philipps u Marburgu i Johannes Gutenberg Univerzitetu Mainz, bio je od 1947. do 1957. u Mainzu. Profesor. Godine 1950. habilitirao je s pisanjem o ekologiji pijeska u Mainzu. Godine 1958. prihvatio je profesuru na Tehničkom univerzitetu u Braunschveigu i institutu i ​​direktoru muzeja u Braunschveigu. Godine 1968. prelazi u redovnog profesora i člana upravnog odbora 1. Zoološkog instituta Univerziteta u Beču. Godine 1987. postao je emeritus. Schaller je živeo u Beču. Vilhelm Eigener (rođen 13. marta 1904. u Holzmindenu, 9. oktobra 1982. u Hamburgu) bio je ilustrator nemačkih životinja i grafičar. Vilhelm Eigener dolazi iz porodice umetnika. Preci su bili ikonopisci iz Ulma, koji su kasnije emigrirali u Moskvu, gde su postavili fabriku boja. Nakon požara grada, vratili su se u Njemačku i nastanili se u Holzmindenu na Veseru. Po završetku srednjeg obrazovanja u humanističkoj gimnaziji, Eigener je završio slikarsko naukovanje. Od 1920. do 1924. studirao je umjetnost kod Alberta Aereboea u Kunstgeverbeschule Kassel, sa Arthur Illies u Školi primijenjenih umjetnosti u Hamburgu i sa Ludvigom Bartningom i Oskar Hermann Verner Hadank u United State Schools of Free and Applied Arts u Berlinu. Vilhelm Eigener je radio od 1930. do 1938. godine kao glavni dizajner u štamparijama Friedlander, štamparskoj firmi sa sedištem u Hamburgu koja se specijalizovala za cirkus i plakate umetnika. Tokom Drugog svetskog rata služio je kao vojnik u Poljskoj i Rusiji. Nakon ilustracije nekih knjiga iz bajke nakon rata, postao je jedan od najtraženijih nemačkih ilustratora knjiga životinja i prirode iz 1950-ih. Njegovi živopisni crteži u akvarelima mogu se naći u mnogim životinjskim, prirodnim, biološkim knjigama, ali i na naslovnicama zooloških vodiča berlinskog zoološkog vrta. Da bi mogao da posmatra životinje izbliza, Eigener se upustio u studijska putovanja kroz Afriku u godinama 1956, 1959 i 1965, među njima u Kairo, Kejptaun, Zanzibar, džunglu Kongo, pustinju Namib i Obalu kostura u jugozapadnoj Africi. Godine 1977. otputovao je u Iran i 1979. u Indiju. Od 1978. do 1980. Eigener je bio naučni savjetnik za ARD večernju seriju Velt der Tiere, moderator Dietmar Schonherr. Eigener je radio više od 30 godina nezavisno, uključujući i crtača za životinjski park Hagenbeck. Njegova najpoznatija knjiga je Enciklopedija životinja (1971), u kojoj je u boji prikazano 4000 vrsta životinja, od kojih je nekoliko prvi put. Pored toga, radio je kao ilustrator u enciklopediji Grzimeks Animal Life. Većina njegovih radova se arhivira u Biohistoricum u Zoološkom istraživačkom muzeju Alekander Koenig u Bonu. Biologija zivotinjske vrste evrope carls darvin flora i fauna leptiri ptice

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. Jezik! Retko !!! Contents - Power - Confrontation - Rebellion Nakon pobjede partizana koja je 1944. godine dala komunistima kontrolu nad Jugoslavijom, Đilas je postao jedan od Titovih najbližih suradnika. Desetljeće kasnije izbačen je iz CK i zatvoren devet godina. Njegov unutarnji izvještaj o revoluciji koja je pošla po zlu je bolna, strastvena knjiga gorkih istina. Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 4. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) bio je crnogorski i jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Rođen je 4. juna 1911. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti - đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime.[1] Đilasov otac Nikola je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema.[2] Imao je i starijeg brata Aleksu i mlađeg Milivoja. Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje. Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu, 1932. godine. Tada se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a, septembra 1932. godine. Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas aprila 1933. godine primljen u KPJ. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. godine, na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici Policijski snimak Milovana Đilasa u sremskomitrovačkoj kaznionici 1933. Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba Ivo Lola Ribar i Milovan Đilas Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori.[3] Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906—1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914—1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921—1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871—1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice.[4][5][6] Borba sa Informbiroom Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva.[7] Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork Tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“.[8] Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas.[9] U inostranstvu Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani Tabla na zgradi u Palmotićevoj ulici u kojoj je stanovao Milovan Đilas Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča[10] U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede. Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948—2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921—1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava.[11] U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju,[12] pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta...

Žikica Simić Električna zastavaMeki povezVeliki formatElektrična zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje.„Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige.„Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života.Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.13/0

ŽIKICA SIMIĆ ELEKTRIČNA ZASTAVA Meki povez Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.