O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

O knjizi: Već deset godina Norma je glas utehe narodu slomljenom nasiljem. Ona vodi Radio izgubljeni grad, najslušaniju emisiju u bezimenoj južnoameričkoj zemlji koja se bori s teškim nasleđem rata. Svake nedelje, Indijanci s planina i siromašni stanovnici visoravni slušaju njen glas kako čita imena nestalih, onih koje je progutao grad koji se nezaustavljivo širi. Bližnji se ponovo susreću, a izgubljeni se pronalaze. Svake nedelje, ona se vraća na radio-talase krijući svoj lični gubitak: muž joj je nestao krajem rata. Međutim, život na koji se navikla zauvek se menja kada joj dolazak jednog dečaka iz džungle ukaže na sudbinu njenog davno nestalog muža.

ČEKAJUĆI HIMNU Indeksovo radio pozorište beograd 1988 mek povez, strana 170 stanje bez nedostataka

Fischer Bücherei odlično očuvana DEUTSCH.9

O knjizi: Knjigu "Miloš Crnjanski - radio drame", koju prati i CD izdanje, uredila je Vesna Perić u okviru edicije "Opredmećeni zvuk". Knjiga sadrži najpoznatija dela našeg slavnog književnika - Seobe, Druga knjiga Seoba, Dnevnik o Čarnojeviću, Lirika Itake RADIO-DRAME. Početkom 2013. godine nastala je ideja da deo produkcije Dramskog programa Radio Beograda bude posvećen obeležavanju 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Ispostavilo se da je transponovanje njegovih dela u medij radija, otvorilo autorima nesagledivo polje slobode. Zvuk, umetnost zvuka, provokacija unutarnjeg slušaočevog oka, polje slika nesvesnog, magijskog, beskrajnoplavokružnog, ono specifično vreme koje samo radio ume da iznedri, pružili su autorima i saradnicima radost i privilegiju da pulsiraju njegovim istovremeno divljim i melanholičnim damarima. Sada se taj svet otvara i pred vama, slušaocima i čitaocima.

O knjizi: Knjigu "Miloš Crnjanski - radio drame", koju prati i CD izdanje, uredila je Vesna Perić u okviru edicije "Opredmećeni zvuk". Knjiga sadrži najpoznatija dela našeg slavnog književnika - Seobe, Druga knjiga Seoba, Dnevnik o Čarnojeviću, Lirika Itake RADIO-DRAME. Početkom 2013. godine nastala je ideja da deo produkcije Dramskog programa Radio Beograda bude posvećen obeležavanju 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Ispostavilo se da je transponovanje njegovih dela u medij radija, otvorilo autorima nesagledivo polje slobode. Zvuk, umetnost zvuka, provokacija unutarnjeg slušaočevog oka, polje slika nesvesnog, magijskog, beskrajnoplavokružnog, ono specifično vreme koje samo radio ume da iznedri, pružili su autorima i saradnicima radost i privilegiju da pulsiraju njegovim istovremeno divljim i melanholičnim damarima. Sada se taj svet otvara i pred vama, slušaocima i čitaocima.

Antologija Srpske Radio Drame 2 - Jokić - Kostić Naravno da nemam 1. knjigu jer bi inače bile prodavane u komletu, neću je nabavljati i ne znam ko je ima. Iz 2004. god. 294 str. odlično očuvano. ------------------ 23.10.23.K

ŠEKSPIR NIKADA OVO NIJE RADIO - Čarls Bukovski Izdanje: LOM Beograd, 2010. F: 12x20 cm O: 117 str Mek povez, latinica, ilustrovano crno-belim fotografijama. Knjiga je potpuno N O V A. Knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog po Evropi počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje...

Autor - osoba Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Naslov Bez tereta / Saša Jelenković Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2022 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis VI, 29, 33 str. ; 19 cm Zbirka ǂEdicija ǂDžepni anagram. Poezija Napomene Nasl. str. prištampanog teksta: Radio Itaka / Saša Janković Tiraž 300. Saša Jelenković (1964) Objavio knjige pesama: Neprijatna geometrija (1992) Ono što ostaje (1993) Heruvimske tajne (1994) Kraljevska objašnjenja (1998) Knjiga o srcu (2002) Elpenorova pisma (2003) Elpenorovo buđenje (2004) Elpenori (2006) Knjiga o sumnji (2010) Gola molitva (2013) Pedeset (2014) Sećanja počinju posle smrti (2017) Gibraltar (2018) Izabrane pesme (2019) VeriZen (2020) Dobitnik književnih nagrada: Matićev šal, 1992. Milan Rakić, 1993. Vasko Popa, 2003. Borislav Pekić, 2005. Disova nagrada, 2010.

Meki povez, dobro očuvana B2

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evrop. Počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje… Čarls Bukovski (engl. Charles Bukowski; Andernah, 16. avgust 1920 — San Pedro, 9. mart 1994) je bio američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva. Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj.[1] Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života. Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu `Ham on Rye`. Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču `Aftermath of a Lenghty Rejection Slip`. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles. Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa `Arlekin`. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u `Arlekinu` i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu `Post Office`. Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama `Flower, Fist and Bastial Wail` Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće `Outsider` Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu `Outsider of the Year`, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu `Chicago Literary Times`. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča ` All Assholes in the World and Mine` objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama `At Terror Street and the Agony Way` (1968) i `The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill` (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom `The Notes of the Dirty Old Man` u časopisima `Open City` i ` Los Angeles Free Press` koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije. Godine 1970. Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće `Black Sparrow Press` Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman `Post Office`. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za „andergraund“ pisca čija dela objaljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma `Bukovski` reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama. Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa `U-2` mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film `Priče o običnom ludilu` sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film `Barfly` koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama ` The Last Night of the Earth Poems`, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u `Grean Hills` memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

RTS PJ Israživanja RTS Sektor za izdavačku delatnost Radio Beograd Dramski program 2005. 225 strana. Radio drame za decu MEDENI ŽIVOT HLEBNO DRVO LUTANI LAMEREDE DETE VAĐA ZVERINJAK ANĐEO JE PROŠAO LAKU NOĆ, DOBRO JUTRO, DOBAR DAN Radiodramske minijature LANJSKI SNEGOVI PO - GREŠNA VEZA OBJEKAT Radio drama s

ZORAN ĆIRIĆ Slivnik 2004 Narodna knjiga/Alfa Korice 4+ Unutrašnjost 5- Izvedena i kao radio drama na Radio Beogradu. Roman za prave sladokusce.

Godina smrti Rikarda Rejsa-Zoze Saramago.Izdavac Radio B92,1997 godine.Mek povez,446 str.Dobro ocuvana.

Petrovaradin - Ištvan B. Foki Izdavač: Autorsko izdanje - Novi Sad, 1977. god. Broširan povez, 20 cm. 171 str. Ilustrovano VRLO DOBRO OCUVANO ,IMA samo potpis autora na najavnoj stranici Foki B. Ištvan je rođen u Bezdanu 26. septembra 1934. godine, gde je završio četiri razreda osnovne škole. U Sombor se seli 1956. godine i završava četiri razreda gimnazije, nakon čega odlazi u Suboticu gde završava više razrede i stiče učiteljsku diplomu. Kao učitelj je radio u Bogojevu i Telečki i tamo došao u prvi kontak sa radom sa decom. Istovremeno je pisao brojne takstove za ondašnje novine, kao i poeziju na mađarskom jeziku. Na Radiju Novi Sad je bio urednik i saradnik dečijeg programa na mađarskom jeziku sve do penzionisanja. Pisao je i piše pesme, prozu, radio drame, radio igre i pozorišne komade najviše za decu i omladinu ali i za odrasle. Radio igre su mu donele brojne nagrade a kasnije bile i povod za veliki broj njegovih knjiga. Prevodi poeziju i prozu sa srpskog na mađarski jezik. Sarađivao je sa mnogim domaćim književnicima od kojih izdvaja Miroslava Antića, Ljubivoja Ršumovića i Mariju Šimković sa kojima je pisao dvojezične knjige ili prepeve. Njegova prva knjiga, pesmarica za decu Mačji klavir, objavljena je 1972. godine na spskom jeziku. Nakon ove izdao je još šesnaest knjiga. Poslednjih godina bavi se prozom i stvarnim problematičnim pričama subotičke omladine (prostitucijom, krađama, noćnim živitom, druženjem.. (KUTIJA 2)

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Posveta autora na predlistu. Izdavač: Autorsko izdanje - Novi Sad, 1977. god. Broširan povez, 20 cm. 171 str. Ilustrovano Foki B. Ištvan je rođen u Bezdanu 26. septembra 1934. godine, gde je završio četiri razreda osnovne škole. U Sombor se seli 1956. godine i završava četiri razreda gimnazije, nakon čega odlazi u Suboticu gde završava više razrede i stiče učiteljsku diplomu. Kao učitelj je radio u Bogojevu i Telečki i tamo došao u prvi kontak sa radom sa decom. Istovremeno je pisao brojne takstove za ondašnje novine, kao i poeziju na mađarskom jeziku. Na Radiju Novi Sad je bio urednik i saradnik dečijeg programa na mađarskom jeziku sve do penzionisanja. Pisao je i piše pesme, prozu, radio drame, radio igre i pozorišne komade najviše za decu i omladinu ali i za odrasle. Radio igre su mu donele brojne nagrade a kasnije bile i povod za veliki broj njegovih knjiga. Prevodi poeziju i prozu sa srpskog na mađarski jezik. Sarađivao je sa mnogim domaćim književnicima od kojih izdvaja Miroslava Antića, Ljubivoja Ršumovića i Mariju Šimković sa kojima je pisao dvojezične knjige ili prepeve. Njegova prva knjiga, pesmarica za decu Mačji klavir, objavljena je 1972. godine na spskom jeziku. Nakon ove izdao je još šesnaest knjiga. Poslednjih godina bavi se prozom i stvarnim problematičnim pričama subotičke omladine (prostitucijom, krađama, noćnim živitom, druženjem...).

SAMA AMERIKA - Tomislav Longinović Izdavač: RADIO B92 Beograd Godina izdanja: 1994. Povez: broš Broj strana: 253 Pismo: latinica Stanje: dobro

O knjizi: Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije.U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva).Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima.

O knjizi: Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije.U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva).Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima.

Opis Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Službeni glasnik, 2015. Jelica Zupanc dramaturg je i dramski pisac, autorka poznatih televizijskih i pozorišnih ostvarenja i romana Kafkine adrese. Dobitnik je Nagrade „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije za najboLji dramski tekst 1985. za dramu Crnjanski ili lako je Andriću, Godišnje nagrade RTS-a za najboLji scenario 1995. za Isidoru, kao i nagrade „Žensko pero“, koju dodeLjuje časopis Bazar, za Kafkine adrese, kao najboLji roman 2002. godine. „Ovim romanom-prepiskom pokušavam da otvorim svet ’demokratije mrtvih’ (Česterton) i pokrenem vezu s nama koji smo još uvek ’pukom igrom slučaja tu, u prolazu’. Mnogi delovi su zato izvorni, autentični, sasvim jednostavno pokazuju da je dokument koji se ukLjučuje u sadašnjost jači i čudesniji od svake fikcije. U ovom poduhvatu, pomogli su mi mnogi koji veruju u moć podataka i činjenica, a njihove dragocene beleške i zapažanja, informacije, pitanja, pa i sumnje, dali su mu krila – pre svih, naravno, sam Dragiša Vasić svojim delom i samim sobom.“ Jelica Zupanc (1952) dramski pisac, diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgije, 1975. u Beogradu. Od diplomiranja radi kao dramaturg i urednik u TV Beograd. Objavljene i izvedene drame: Za pozorište: Crnjanski ili lako je Andriću (`Scena`, 1986, Atelje 212, 1987), Srbijom uzvodno (Beogradsko dramsko pozorište, 1989), Ognjena kupina (`Scena`, 1992, nova verzija teksta u časopisu `Raška`, 1997, Teatar Joakim Vujić, 1997), Isidora (Festivak monodrame i pantomime u Zemunu, 1989), Gle, Srbi (Festival monodrame i pantomime u Zemunu, 1990), Nedovršena simfonija (Savremena srpska drama, 1998); Breg čežnje (`Scena`, 2002). TV drame: Učini to svojski (TV Sarajevo, 1985), Zagreb-Beograd preko Sarajeva (TV Beograd, 1992, Antologija TV drame, knjiga peta, 2002), Isidora (TV Beograd, 1995), Naša Engleskinja (TV Beograd, 1997), Nedovršena simfonija (TV Beograd, 1998), Breg čežnje (TV Beograd, 2002). Radio drame: u saradnji sa suprugom, dramskim piscem Miodragom Zupancom: Zamena (Radio Beograd, 1974) i Kuća na Kalvariji (Radio Beograd, 1975), Nedovršena simfonija (Radio Beograd, 2001). TV serija za decu i po njoj knjiga Crveno, žuto, zeleno, kreni (Plato, 2002). Roman Kafkine adrese (Čigoja štampa, 2002). Premijera monodrame Isidora prikazana je 1989. godine na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu. Predstavu je režirala Slobodanka Aleksić, a igrala je Mira Banjac.

Narodna knjiga, Alfa, 2004. Tvrd povez, 144 strane. Odlično očuvana. Kjartan Poskit je rođen 1956. godine u Jorku u Engleskoj. Ovaj svestrani autor je poznat po serijalu knjiga o Urgumu sekirašu. Radio je na BBC-ju na serijalima za decu o matematici i nauci. Napisao je i nekoliko stripova, scenarija i pesama.

Plato, 2022. Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. – Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka „Priče o pivu“ (Laguna, 2008) i „Umorni kao psi“ (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča „Umorni kao psi“. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)