Stanje ko na slici odlicno ocuvana 416 strana Knjigu je napisao Lukić Milan, inače je to izdanje Radio-Beograda iz 1988. godine. Ima 413 strana. Prvo se 1969. godine pojavio časopis `Treći program`, misli se na Treći program Radio-Beograda. Sada je tu knjiga sa ozbiljnim temama: -Bipolarizam u svetu, naučni skupovi -Položaj marksizma u jugoslovenskoj filozofiji -Filozofski angažman i kriza -O političkom pluralizmu -Književne rasprave -Teorijska psihoanaliza itd.

Časopis Treći program / broj 23 Izdavać: Radio Beograd Jesen 1974

Treci program broj 115-116 , izdanje Radio Beograd . Knjiga - 5

Treći program broj 105, 106 , izdanje Radio Beograd . Knjiga - 4+

Dejvid Oven: BALKANSKA ODISEJA Mek povez, 410stana, izdavač: RADIO B92

Časopis Treći program broj 111 , izdanje Radio Beograd . Knjiga - 5 / 5-

Časopis Treći program broj 117-118 , izdanje Radio Beograd . Knjiga - 5-

Treći program , broj 73 II - 1987 , izdanje Radio-Beograd . Odlično očuvana

Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

TREĆI PROGRAM Br. 59 – IV (Jesen) (Radio Beograd, Beograd, 1983, broš, 443 str.)

Treći program broj 79 IV - 1988 , izdanje Radio-Beograd . Knjiga - 4+ , unutra odlična

Izdavač: RADIO-BEOGRAD, Beograd 431 str. ; 16 x 23 cm - Latinica / Mek povez

Izdavač: Radio i film RTB Bor Broj strana: 172 Pismo: ćirilica Povez: mek

Izdaje - Čigoja štampa Jelica Roćenović, novinar i književnik, rođena 1949. godine u Lipljanu, na Kosovu i Metohiji, u Srbiji. Završila studije srpskog jezika i književnosti. Godine 1985-86. boravila na Univerzitetu u Parizu kao francuski stipendista u oblasti književnosti. Radila kao novinar u kulturnoj redakciji lista `Jedinstvo`, urednik u Domu kulture Studentski grad, novinar RTS - Drugog i Prvog programa Radio Beograda. Dobitnica je godišnje nagrade Radio televizije Srbije za brojne emitovane književne prikaze, eseje i razgovore iz književnosti i kulture u emisiji `Vreme radoznalosti` Prvog programa Radio-Beograda. Sarađivala sa `Književnim novinama`, `Književnom reči`, `Intervjuom`, `Epohom`, `Nedeljnim telegrafom`, NIN-om, `Svedokom`, `Zbiljom` i `Pravoslavljem`. Jelica Roćenović je pisac knjiga `Srbi bez krivice krivi` i `Zašto raspinju Srbe?`, `Svi smo jedno u Hristu`, razgovora sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem. Član je Udruženja književnika Srbije. Nezavisan je novinar. Živi na Novom Beogradu. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 141.strana

TREĆI PROGRAM Br. 25, God. VII - Proleće 1975. (Radio Beograd, Beograd, 1975, broš, 581 str.)

predgovor Dusan Batakovic Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

mejbel sinkler stobart Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

Istorija radiofonije u tri epohe 1877-1906 1906-1948 dve knjige, solidno očuvane kutija1 Prva knjiga koja pokriva period od 1877. do 1906. izašla je jubilarno povodom 80 godina radiodifuzije i 75 godina radio drame u Srbiji i bavi se tehničkim počecima radija. Ako se ova, inače najtanja od tri knjige, svede na osnovnu dilemu, ona bi bila pitanje ko je otac radija. Jokić svodi ovo pitanje na narodnu dilemu – šta je starije, kokoš ili jaje, odnosno žabac ili princ, ali, iako pošteno navodi gotovo sve bitnije ljude koji su doprineli nastanku radija ( Tomas Edison, Emil Berlinerpatentira, Hajnrih Herc, Samjuel F. B. Morze, Aleksandar Bel, Mihajlo Pupin, Guljelmo Markoni ), Jokić očigledno navija za Nikolu Teslu, zaključujući na samom kraju knjige da ima dosta očeva radija, ali samo jedan deda, ovaj čiji citat stoji u zaglavlju Radara. Za ljude koji su nepismeni ili nezainteresovani za fiziku i tehnologiju ova prva knjiga može biti zamorna, posebno zato što se oglušuje o pravilo koje je patentirao Stiven Hoking, a to je da ako želiš pisati knjigu o nauci za širu publiku, treba da izbegavaš formule i grafikone, jer se Jokić školski bavi i teorijama o prostiranju zvuka, da bi postupno došao do toga kako je zapravo nastao radio. Ovu prvu knjigu nikako ne treba preskakati zato što autor s pravom insistira na činjenici da je radio, tokom cele svoje istorije bio dete tehnologije i umetnosti koji su se međusobno inspirisali i podsticali. O tome najbolje svedoči tzv. Magnetofonska revolucija u kojoj je upravo jedno tehnološko otkriće kao što je magnetofon zapravo i omogućilo nastanak savremene radio drame zasnovane na montaži i umetničkoj manipulaciji snimljenim materijalom. Sa druge strane, prva knjiga omogućava savremenom čitaocu da zaviri u prve nade i viđenja radija od strane pionira na ovom polju koji, kada se danas sagledaju, ulivaju sasvim i nenadano svežu krv obnavljajući oduševljenje za ovu, može se reći, tehnološki prevaziđenu, birokratski zarobljenu i kulturološki svarenu stvar kao što je radio i, unutar njega, radio drama. Tako nas oduševljavanje Tesle za tranzistor kao čudesnu stvar koju će svaki bogovetni stvor na planeti moći da nosi u džepu i prima čudesne talase odozgo, podseća na činjenicu da je ovo malo sokoćalo, koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje je 60-ih godina bilo statusni simbol u našem gradu, zapravo pravo čudo! Čudo na koje smo se navikli. Takođe, u prvoj knjizi, Jokić se bavi pojmom radiofonije u njegovim začecima postavljajući ga u kontekst ostalih umetnosti poput filma sa kojim ga neretko poredi i sa kojim je, u svojoj istoriji, imao dosta dodirnih tačaka (recimo, braća Pate su svoj prvi kapital, kasnije uložen u film, zaradili valjajući fonografe po vašarima kao novo čudo tehnologije; kasnije, usavršavanjem radio drame, uostalom i drugih radijskih formi dolazi se do zaključka da umetnička komunikacija počiva na definisanju najmanje montažne jedinice koja nastaje snimanjem (kadra, odnosno zvučnog zapisa), te da su i filmski i radiofonijski jezik uslovljeni montažnim konstituisanjem najmanjih jedinica značenja – kadra i zvučnog zapisa). Ovakvo postupno traganje za počecima radija i u najzabitijim delovima sveta u vezi je sa Jokićevim insistiranjem na činjenici da je izumom radija promenjena logika kretanja čovekovog duha. Otuda, kako i sam kaže, bez radio-tehnike nemoguće je sagledati estetiku osme umetnosti. Takođe, vraćanjem u ove prenatalne dane radija, Jokić jasno ukazuje na jaku pupčanu vrpcu koja je od starta radio vezivala za institucije moći i kontrole, odnosno, na prvom mestu državu i vojsku. U prvim danima, za bilo kakve eksperimente koji bi ubrzali saznanja o radiju i njegovo usavršavanje bio je potreban novac, a samim tim i pokroviteljstvo države, a kasnije će se ova zavisnost usložniti, odnosno postati daleko perfidnija dovodeći radio u poslušnički položaj i čineći ga, u isto vreme, svedokom grubih promena u istorijskim tokovima na našim prostorima, zbog čega je Jokićevo delo u neku ruku i ogledno delo na polju domaće istorije u naznačenom periodu.

Broj 59, IV- 1983. Izdavač: RADIO BEOGRAD, Beograd 443 str. ; 16 x 23 cm - Latinica / Mek povez

ravnogorski pokret jugoslovenska vojska u otadžbini radio veze i depeše nova tvrd povez borba srba protiv komunista

Radio amater, 1947. Časopis radioamatera Jugoslavije Devet brojeva: Svi sem broja 1 za 1947. godinu Veoma očuvani.

Црвена нит овог истраживања су радио-везе и депеше између Југословенске владе и Драже Михаиловића током Другог светског рата, под британском и мимо британске контроле. Аутор Милан Терзић истражио је и систематизовао обимну грађу похрањену у Војном архиву и Архиву Југославије која се односи на југословенско-британске преписке око радио-веза и депеша. Расветљавање ове важне комуникације омогућава да сагледамо шире преламање међународних односа на југословенску ратну ситуацију, а разрешењем појединих питања надопуњава се југословенски ратни мозаик. 17 х 24 цм, 444 стр., тврд повез

Miriam Margraf Neue freunde Berlin 1986 tvrde korice odlično očuvana posveta Мириам Марграф Нови пријатељи Мириам Марграф, рођена 1964. године, рођена је у Халле / Саале. Прво је студирала глуму у Берлину, учествовала у неколико позоришних, филмских и радијских представа и радила за штампу и радио као музички критичар и репортер. 1984. објавила је своју прву књигу, свеску о коњским причама. Од тада пише књиге за децу и младе, али и поезију и приповетке за одрасле, радио драме и сценарије. Мириам Марграф живи са ћерком, сином, два коња и псом у Неуенхагену близу Берлина.

Dusan Batakovic SRBIJA I BALKAN ,,ALBANIJA,BUGARSKA,GRCKA,1914-1918 PERFEKT PROMETEJ NOVI SAD RADIO-TELEVIZIJA SRBRIJE F-0

vladimir j. radojevic dobrosav j. milenkovic Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije