Ukidajući vizualnost i linearnost prostora i vremena radio-drama omogućava istraživanje i zalaske u prostore sna, uspomene i podsvesnog. Ove mogućnosti radio-drame pokazaće se kao idealne za literarno-filozofske preokupacije Radomira Konstantinovića. . Radio-drama svojim nadpredmetnošću reč najviše približava njenoj čistoti, ali i njenom ništavilu. Dramatizam koji se ovde postiže jeste konstantni sukob iracionalnog i racionalnog, vidljivog i nevidljivog, bića suočenog sa ne-bićem. U medijumu radija, više no igde, ovo iskušavanje smrti, i ništavila, dolazi do prirodno najvišeg svog izraza. Konstantinovićeve radio-drame prate navedene misaone odrednice. Likovi u njima su u konstantnom ambivalentnom odnosu sami sa sobom, iskušavajući prazninu sjeta i rastapajući se jedni u drugima i potvrđujući nemogućnost postizanja identičnosti sa samim sobom što potvrđuje tezu o svetu koji nas okružuje kao o svetu problematičnog identiteta.

Odlomak: Sklonost ka primitivizmu ili podmuklost intelektualaca. Jedan od razloga za restauraciju primitivizma je intelektualizam, koji je a) zapetljan u samome sebi i b) koji hoće da izađe na čistinu, da stvari učini opipljivim, jasnim, bez kolebanja, efikasnim i efektnim. Ako se ovome pridruži moralizam moje vrste,onda se dobija i sklonost ka tezi, koja je jasna sklonost ka uprošćavanju. Spoj između intelektualizma i literarnog primitivizma je teza.Teza je instrument, oruđe kojim intelektualizam sve uprošćava, sve čini primitivno jednostavnim. Primitivizam nije socijalna nego intelektualna kategorija, a posteriori? SADRŽAJ NAKNADNA (AUTOKRITIČKA) NAPOMENA 7 Filip David: RADOMIR KONSTANTINOVIĆ U SVETU RADIO DRAME 9 Branislava Vasić Rakočević: O RADIO DRAMAMA RADOMIRA KONSTANTINOVIĆA 13 SAOBRAĆAJNA NESREĆA 33 VELIKIEMANUEL 55 IZNENAĐENJE 83 EURIDIKA 95 IKAROVLET 121 LIPTONOV ČAJ 149 OBIČNA, OH, KOKOŠKA 169 EMITOVANJA, PUBLIKOVANJA, NAGRADE 191 Aleksandra Bosnić Đurić: ANTICIPACIJE U SVETU OSUJEĆIVANIHIDENTITETA 195 NAKNADNA (AUTOKRITIČKA) NAPOMENA Sklonost ka primitivizmu ili podmuklost intelektualaca. Jedan od razloga za “restauraciju” primitivizma je intelektualizam, koji je a) zapetljan u samome sebi i b) koji hoće da izađe na ćistinu, da stvari ućini opipljivim, jasnim, bez kolebanja, efikasnim i efektnim. Ako se ovome pridruži moralizam moje vrste.onda se dobija i sklonost ka tezi, koja je jasna sklonost ka uprošćavanju. Spoj između intelektualizma i literarnog primitivizma je tcza.Teza je instrument, oruđe kojim intelektualizam sve uprošćava, sve ćini primitivno “jednostavnim”. Primitivizam nije socijalna nego intelektualna kategorija, a posteriori? Duh teži primitivizmu ukoliko je izgubljeniji u samom sebi. Ličnosti drame se pretvaraju ovim pojednostavljivanjem, tobože u realistički uverljive (“životnost” i td.), tako da ova podmuklost hoće sebe da predstavi kao vernost istini sve do naturalizma a u stvari oni se svode na sastojke, na elemente jedne teze. Oni se uprošćavaju, ubogaljuju, samo zato da bi teza bila efikasna. Između efikasnosti i prostog, kauzalna je veza. Tu umire nerazumljivo, tajna. Računi su svedeni sve iako njihovo značenje ne prelazi granicu ideje o fatalnom, nepromenljivom. Ovo je jedna zakonita stvar, čovek uleće u ovu igru bez pune svesti. Ja sam žrtva tog pojednostavljivanja u službi intelektualizma. Otuda paradoks, koji izgleda prividno nerazrešiv, da ja kao “intelektualac”(?) pišem o primitivnim Ijudima i izražavam se njihovim “primitivnim”iezikom. Ovaj jezik je neuverljiv upravo zbog toga. On krije (neuspešno) subjekat intelektualizma. Stvar je “viđena” pre nego što se dogodila. Svetu predhodi konstrukcija, a ne doživljaj. Doživljavanje je simulirano, prividno, a sa njim i jezik kojim se ova bića izražavaju. Međutim, kako to promeniti? Intervencijom u pravcu kojim bi se izašlo iz ovog intelektualizma? Šta me tamo čeka? Poezija mesa izgleda mi besmislena, suvišna, znamo je dobro, gađenje me tu očekuje. Ipak ovo rasvetljenje (intelektualizam - primitivizam) izgleda mi potrebno. Raščistiti sa svojim jeftinim iluzijama, učiniti svesnim otpor koji sam uvek osećao prema ovakvim tekstovima, što je i bio razlog da ih dosad ne štampam. Beograd, jula 1968. Radomir Konstantinović

Dosta dobro očuvana Dr Milan M. Šunjevarić pukovnik , Vojnoizdavački i novinski centar Beograd 1991 , Biblioteka Vojnostručna literatura Tvrd povez 605 strana 1220 grama iz sadržaja: Osnovni pojmovi , definicije i primena radio-gonimetrije Prostiranje radio-talasa i radio-goniometrija Metode radio-goniometrisanja Radio – goniometarski uređaji Greške radio-goniometrisanja Određivanje lokacije izvora radio-talasa Ucrtavanje radio-smera na kartu Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . Količinski popust ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Naslov: Antene i prostiranje radio talasa Autor: Momčilo Dragović Izdavač: Akademska misao Godina izdanja: 2008 Strana: 156 Povez: meki Pismo: latinica Format: 18x25.5 cm ISBN: 978-86-7466-317-2 Opis: Ova knjiga namenjena je studentima Odseka za elektrotehniku, telekomunikacije i automatiku Elektrotehničkog fakulteta, a cilj joj je da pruži pregled postojećih tipova antena i njihovih karakteristika.Knjiga se sastoji iz devet poglavlja i obuhvata: uvodni deo, predajne antene, prijemne antene, osnovni tipovi antena, raspodela struje u anteni, impendansa antena, antenski sistemi, zračeće površi i prostiranje radio talasa.

Dosta dobro očuvana , 703 strane 825 grama Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Dosta dobro očuvano Veći format tvtd povez 361 strana 995 grama 1975 godina Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Otpozdravi zaslušanog, Đorđe Đurđević Biblioteka umetnost zvuka Zapisi radio kritičara Radio televizija Srbije, 1996 broširan povez, strana 271, 24 cm. Stanje Vrlo dobro, pečat bivšeg vlasnika.

Rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine, koje su imale za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način.

U periodu od 1966. do 1979. godine Radomir Konstantinović je na Trećem programu Radio Beograda, u tada uticajnoj emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”, komentarisao jugoslovensku, pre svega književnu periodiku. U knjizi “Na Margini” sarajevski izdavač IKD Universsity press sakupio je Konstantinovićeve tekstove o sarajevskim časopisima, među kojima su bili “Izraz”, “Odjek” i “Život”. Tekstovi su dati prema vremenu njihovog prvobitnog emitovanja (1966-1979). Radomir Konstantinović (1928 – 2011.) je bio srpski filozof i književnik, veliki kritičar nacionalizma i rata. Sarađivao je kao član Literarne redakcije Radio Beograda. Više decenija bio je ugledni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Knjiga Na margini je prvo štampano izdanje iz piščeve zaostavštine

Izlečite dušu, umi telo holističkom psihologijom U knjizi Radite na sebi ona nudi manifest samoisceljenja, kao i vodič za stvaranje autentičnijeg i radosnijeg života. Oslanjajući se na najnovija istraživanja iz različitih naučnih oblasti i modela lečenja, autorka nam pomaže da prepoznamo načine na koje loša iskustva i traume iz detinjstva žive sa nama i dovode do disfunkcije celog tela. Budući da aktiviraju štetne odgovore na stres, ta iskustva i traume drže nas zaglavljenima u obrascima zavisnosti od drugih, emocionalne nezrelosti i traumatskih veza. Ukoliko ne radimo na njima, ova samosabotirajuća ponašanja mogu postati ciklična, ostavljajući nas u osećanjima nesreće i neispunjenosti. Dr Lepera čitaocima nudi svojevrsne alate koji će im omogućiti da se oslobode destruktivnog ponašanja kako bi povratili ili ponovo stvorili svoj život. Ova knjiga nudi promenu paradigme i afirmiše vrstu osnaživanja koja će zauvek promeniti način na koji pristupamo mentalnom zdravlju i brizi o sebi. Radeći kao klinički psiholog, dr Nikol Lepera često je bila nezadovoljna zbog ograničenja tradicionalne psihoterapije. Želeći više za svoje pacijente – a i za sebe – započela je put ka razvoju ujedinjene filozofije mentalnog, fizičkog i duhovnog zdravlja, koja pruža interdisciplinarne alate i tehnike neophodne za samoisceljenje. Nakon što je uvidela da su joj rezultati ovakvog rada promenili život, počela je da deli sa drugima ono što je naučila – i tako je nastao njen projekat Holistički psiholog.

Zbirka pesama Boška Lomovića, po zanimanju novinara i književnika, koji je objavio više od 20 zbirki pesama za decu i odrasle, kao i romana i pripovedaka. U Srbiji i drugim zemljama osvojio je 160 nagrada. Piše i radio-drame, koje su emitovane na Radio Beogradu i Zagrebu, dok su njegove pesme i priče objavljivane u listovima i časopisima na slovačkom, jermenskom, rumunskom, bugarskom, makedonskom, turskom, engleskom i mađarskom jeziku.

Dr med. Konstantin Peičić – Pravila dugovečnosti (Dispanzer za kardiovaskularne bolesti u Somboru, Sombor, 1982, broš, 87 str., ilustrovano) Konstantin Peičić. Rođen je 1802. godine u Borovu. Završio medicinske nauke u Pešti, a studirao i pravo i filozofiju. Radio u Somboru kao lekar od 1831. do 1834. Živeo i radio i u Sremskoj Mitrovici, Sremskim Karlovcima, Pančevu i Pešti. Utemeljivač zdravstvenog prosvetiteljstva u nas. U Somboru napisao 1834. godine knjigu `Rukovoditelj k izgubljenom zdravlju`. MK-0X

Autobiografija za prijatelje Šta sam sve radio, video i čuo Miloš Ćirić

Slobodan Žunjić je 2014. dobio Nagradu „Nikola Milošević“, koju dodeljuje Radio Beograd 2. Razgovor sa dobitnikom je vodio Đorđe Malavrazić, osnivač Nagrade „Nikola Milošević“ i glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, programa kulture i umetnosti. On se, po prirodnom redu stvari, povukao u penziju u jesen 2015, ali je nastavio intelektualnu aktivnost i marta sledeće godine izložio Slobodanu Žunjiću koncept jednog njihovog mogućeg studioznog razgovora, imajući u vidu, za ovu priliku, ne samo Prirok i suštastvo nego i problematiku pokrenutu laureatovom narednom knjigom Istorija srpske filozofije, čija je pojava izazvala mnogobrojne prikaze i polemičke napade na autora. Mada suočen sa lošim prognozama lekara, o kojima je otvoreno govorio prijateljima i saradnicima, Žunjić je prihvatio ovu zamisao, a istovremeno radio na još nekoliko dela zahtevne i ambiciozne zamisli, odlučan da filosofiji, kao što je i rekao u jednom momentu ovog razgovora, da i svoj poslednji izdisaj. Tako nastali i veoma obimni intervju, proširen u odnosu na početni projekat, Đorđe Malavrazić je naslovio Zanemarena i osvetljena filozofska baština.

Obrada zvuka Alek Nisbet za radio tv i film 1988 mek povez 20 cm stanje vrlo dobro, bez nedostataka

Priče iz Silmariliona bile su početna inspiracija za izmaštani svet Dž. R. R. Tolkina; radio je na toj knjizi čitavog života i nikada je nije završio.

Almanah - film Dvadeset godina akademije za pozorište, film, radio i televiziju Izdavač - Umetnička akademija , Beograd, 1971.god. Tvrd povez, latinica, ilustrovano, 247. strana. Dobro očuvana knjiga.

Knjiga je rezultat zajedničke saradnje na pripremanju radio emisija emitovanih na programu Stereorama Radio Beograda tokom 2011-2012. godine. Emisije, sada pretočene u tekstove, imale su za cilj da važne segmente muzičke produkcije izvuku iz senke filmova i predstave ih na nov način. Tekstovi obiluju informativnim, stručnim, edukativnim i zanimljivim pojedinostima i temama vezanim ne samo za muziku već i za brojne filmove, njihove autore i protagoniste kao i za epohu i istorijski kontekst u kojima su nastali, uz bogat ilustrativni materijal. Ovaj radijski dijalog bio je prožet muzičkim numerama (koje su obeležene oznakom – od 1 do 92) čiji se spisak nalazi na kraju knjige.

Pesme u ovoj zbirci, koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića Pevam danju, pevam noću; J.J. Zmaja: Pesmo moja zakiti se cvetom i A. Šantića: Što te nema, koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Izdavačka kuća Prometej u saradnji s Radio-televizijom Vojvodine izdala je verovatno najinresantniju knjigu savremene srpske poezije „Srpske poetske pletenice“, autora Dejana Tomića. Srpske poetske pletenice (2) su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić, Dragomir Brajković, Nenad Grujičić, Miro Vuksanović, Boško Ivkov, Danica Vujkov, Anđelko Erdeljanin, Đorđo Sladoje, Gordana Đilas, Blagoje Baković, Milutin Ž. Pavlov, Mirjana Šuljmanac - Šećerov, Milan Aleksić, Miodrag Petrović, Olivera Šijački, Luka Hajduković, Nebojša Devetak, Spasenija Cana Sladojev, dr Stojan Berber, Radmila Đukelić, Milan Tripković, Marija Bugarski, Dušica Pejović, David Kecman, Marina Žinić - Ilić, Milan Micić, Zorka Abadžić, Lidija Đogo, Ranka D. Srdić, Aleksandar Savić, Jelena Stojsavljević, Vesna Mijin, Radovan Vlahović, Gordana Volaš, Zvezdana Cvijić...

,,Povratna adresa" je zapravo lutanje po arhipelagu sećanja. Na svakom ostrvu čekaju nas auotorovi preci, idoli i prijatelji. Među njima su Petar Vajl i Sergej Dovlatov, Sinjavski i Bahčanjan, Brodski i Barišnjikov, Tatjana Tolstoj i Sorokin, Neizvestni i Šemjakin, Komar i Melamid, Novi Amerikanac i Radio Sloboda.

Zbirka poezije. Reč autora: Ova knjiga koja pripada Kristel i koja joj sve duguje bratski je posvećena proleterima svih zemalja, nepismenima i krezubima uz koje sam toliko naučio, smejao se, patio i radio, Šarlu Treneubez čijih pesama ne bih izdržao kao i M. D. G. i mojoj majci.

ZEMLJA NIJE MOJ DOM tamo brzine pobesneli voz, spolja usijan red, iznutra haos i bol, mašine rade na tom’, tamo nije moj dom, ne, nije moj dom ovde kvarna je smrt, kvarna laž, tri zrnca istine, znaj, život sačuvaće tvoj, ovde je pre propalo, ovde nije moj dom ne, nije moj dom jedino ti mi značiš zbog tebe sam još uvek tu, na krovu spasa ćemo naći, jedno drugo ako prođemo opasnost svu tamo čekaju kola i stan, kuća bez zidova, bar-kod da uđeš u raj, paklom popločan put, tamo nije moj dom ovde nije moj dom jedino ti mi značiš sa tobom sam hteo na put u sili zabave ćeš naći ništa više od praznine u vremenu zemljom šarenilo ukralo gen čovek sam sebi plen ruši svo dobro od pre na zemlji zbira se gnev zemlja nije moj dom, ne, nije moj dom Kralj Čačka (Nenad Marić) – rođen je u Čačku 1979 godine. Diplomirao je slikarstvo 2006, godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2001 godine bavi se kantautorskim radom, od 2004. godine, u javnosti se pojavljuje pod pseudonimom Kralj Čačka. U novembru 2014. godine objavljuje prvi singl za pesmu Moj avatar a početkom 2016. godine drugi singl za pesmu Deda Mraz je švorc. Krajem 2016. godine u okviru izdavačke kuće LOM objavljuje zbirku pesama Na margini, a zatim i debitantski album Zemlja snova. Dobitnik je nagrade “Strune od svetla” za 2017. godinu koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Krajem 2018. godine objavljuje drugi muzički album Spusti svetlost na put, koji je izabran za “Album godine 2018.” od strane slušalaca radio Beograda 202. U saradnji sa Radio Teatrom iz Zagreba 2020. godine učestvuje u radu na radio drami Soundtrack za film koji nije snimljen a 2021. godine radi na songovima za predstavu Halo, halo, ovdje radio Zagreb. Zajedno sa bratom Markom Marićem, koautor je muzike za film, Poslednji povratak Kaktus Bate, izdanje objavljeno 2020. godine, film Realna priča i serija Mama i tata se igraju rata. Krajem 2022. godine, objavljuje singl za pesmu Zemlja nije moj dom.

Politika, vlast, opozicija, politika i mediji i politika u medijima, približavanje demokratiji, ali više udaljavanje od nje, tranziciona posrtanja, nedostatak društvenog konsenzusa o poželjnim promenama, teme su ove knjige, koja hronološki osvežava sećanja na sporne trenutke u kojima smo više nazadovali nego napredovali. Tekstovi su nastali u periodu od 2011. godine do danas, a predstavljaju pokušaj analize političkih procesa i njihovih epiloga i mučnog prilagođavanja našeg medijskog sistema zahtevima demokratskog, otvorenog društva. Dilema: da li smo sazreli za ono što se naziva građanskim, tolerantnim, humanim društvom u kome je ostvaren korpus ljudskih prava, neće biti manja i posle čitanja ovog štiva. Rade Veljanovski rođen je u Beogradu 1952. godine. Diplomirani je politikolog, magistar političke sociologije i doktor komunikologije. Posle završenih osnovnih studija skoro trideset godina radio je u medijima: Studiju B, Programu 202, Prvom programu Radio Beograda, listu Danas i nezavisnoj produkciji Doba razuma. Bio je novinar, urednik emisije, urednik rubrike, zamenik glavnog urednika, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, a kasnije i direktor Radio Beograda. Pisao je i za Republiku, Našu Borbu, Svet (Skoplje), NIN, VREME i druge medije. Na Fakultetu političkih nauka, prošao je kroz sva zvanja od nastavnika veština do redovnog profesora. Predavao je sedam predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama, kako novinarske, praktične, tako i teorijske discipline. Bio je jedno vreme šef novinarsko-komunikološkog smera FPN, a predavao je i na master studijama novinarskog smera Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i na Visokoj školi novinarstva u Sarajevu. Objavio je nekoliko monografija i veći broj radova u časopisima i zbornicima u zemlji i inostranstvu. Uredio je desetak zbornika i časopisa sa stručnim i naučnim radovima iz medijske oblasti. Učesnik je velikog broja naučnih i stručnih konferencija u zemlji i van nje, od kojih je nekoliko i sam organizovao. Od 2000. godine bavi se reformom medijskog sistema Srbije, medijskim zakonima i strategijama. Od tada sarađuje sa OEBS- om, Savetom Evrope, predstavništvom Evropske unije i drugim evropskim organizacijama. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije i član Međunarodne federacije novinara. Od mladosti je aktivista u političkim i organizacijama civilnog društva.

Knjiga Moje Vreme nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. Moje Vreme je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. Moje Vreme je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo Moje Vreme. Dr Miloš Starović Radoslav Ćebić rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.