Da bih perfektno podesio pokretan offset tanjir sa DiSEqC motorom meni je početni podatak geografska širina i geografska dužina pozicije tanjira nakon čega proračunom uz pomoć digitrona dobijam sve potrebne podatke za podešavanje sistema pa sam u mogućnosti da ostvarim prijem sa svih nama dostupnih satelita od 75º E do 30º W, oko 20 do 40 pozicija satelita, oko 7000 TV i oko 2000 radio kanala. Na 10 pozicija satelita sam postigao kvalitet prijema 100%. Autor Možete na TV-u imati najbolju sliku jedino direktno sa satelita i gledati hiljade kanala bez mesečne pretplate za to, i na najstarijem TV-u gledaćete digitalne kanale, knjiga vam ukazuje koja i kakva oprema vam je potrebna za to, šta je HDTV, šta je rezolucija, kako da izaberete novi TV aparat, kako da najbolje povežete sve audio i video uređaje, šta znače skraćenice, moguće je perfektno podesiti pokretan tanjir i primati odličan signal sa svih nama dostupnih satelita, gde su sateliti itd.

Čudno vreme je zabavan priručnik koji deci (ali i odraslima) objašnjava klimatske promene Zbog čega zimi sve ređe pada sneg? Zašto su leta sve toplija a poplave sve češće? Zašto se klima menja i ko je za te promene odgovoran? Junaci knjige Čudno vreme, Lota i Kasper, rešili su da sami potraže odgovore na ova i mnoga druga pitanja. Polazeći od od osnovnih pojmova, kao što je razlika između klime i vremenskih prilika, Laura Ertimo uz zabavne ilustracije Mari Ahokojvu upoznaje čitaoce sa uzrocima zagađenja vazduha, posledicama masovnog konzumerizma i načinima na koje svako od nas može učestvovati u usporavanju klimatskih promena. Čudno vreme je moderna riznica saveta kako da na lak način doprinesemo boljoj budućnosti planete i pokazuje kako i najmanji korak pojedinca može biti presudan za čovečanstvo. Predstavljanje novih Odisejinih izdanja u emisiji ,,Kulturni krugovi" 23.11.2020. U emisiji ,,Kulturni krugovi" (Radio Beograd 2) predstavili smo nekoliko novih izdanja koje vam preporučujemo za jesen! Detaljnije

U ovoj divnoj knjizi, Lujza L. Hej govori o moći i značaju pozitivnih izjava i pokazuje vam kako da ih primenite odmah. Lujza objašnjava da kada izgovorite pozitivnu izjavu time u stvari poručujete sopstvenoj podsvesti: „Preuzimam odgovornost. Svestan sam da mogu da promenim nešto.“ Na ovim stranicama, Lujza razmatra određene teme i brige (zdravlje, emocije straha, zavisnosti, pitanja prosperiteta, ljubavi i intimnost i još toga) i predstavlja vežbe koje vam pokazuju kako da unapredite doslovno svaki aspekt sopstvenog života. Lujza L. Hej, autor međunarodnog bestselera Moć je u vama, metafizički je učitelj s više od četrdeset miliona prodatih knjiga širom sveta. Više od dvadeset pet godina Lujza pomaže ljudima da otkriju i primene puni potencijal sopstvenih stvaralačkih moći radi ličnog napretka i samoisceljenja. Pojavila se u emisiji Šou Opre Vinfri i mnogim drugim TV i radio programima, kako u SAD tako i u inostranstvu. Lujza je osnivač i predsednik Hay House Inc. koja distribuira knjige, CD i DVD diskove i druge proizvode koji doprinose izlečenju planete.

Živojin Bata Kara – Pešić (1938) je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu, (1964) posle čega je boravio u Parizu, Salcburgu i Londonu na postdiplomskom usavršavanju. Radio je kao samostalni istraživač u urbanizmu i kao vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu ( 1989-1993). Objavio je veći broj radova o urbanizmu, arhitekturi i drugim srodnim temama u zagrebačkim, beogradskim i novosadskim časopisima. Kraće tekstove pisao je za Student, Književnu reč, NIN, Politiku, Dnevnik, Republiku, Vreme… U toku 1993/1994. godine sarađivao je sa radijom B-92 (emisije „Beograde bez ograde“ i „Ritam iskusnog srca“). Preveo je više književnih tekstova sa francuskog, engleskog, italijanskog i ruskog. Bio je potpredsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije (1996-2000). Za visoke domete ostvarene u prevodilačkom radu dobio je nagradu „Miloš N. Đurić“ (2011). Objavio je knjigu ogleda o arhitekturi i urbanizmu Dorasti za bravu (Novi Albatros, 1986). PRIKAZ knjige: Ivan Milenković, ”Ko drži dizgine, a ko će da izgine”, u: Vreme, br. 1517, 30. januar 2020.

Pisac, sociolog i oštroumni esejista, Fransisko Ajala (Granada 1906), u toku svog života aktivno je učestvovao u događajima u toku tragične i nemirne istorije svoje zemlje, zbog čega pouzdano može da svedoči o njima sa svoje lične tačke gledišta. Njegova intelektualna iskrenost, nasuprot onome što samo sebe smatra najvišom istinom, ne dopušta kompromise, niti se zaklanja iza izgovora. Sećanja i zaboravi prvi put izlaze kao jedna knjiga, u kojoj Ajala spaja tri dela svojih memoara. Prvi deo „Iz raja u progonstvo” obuhvata period od piščevog detinjstva do kraja Španskog građanskog rata. Drugi deo „Egzil”, podseća na godine u toku kojih je autor, posle španske katastrofe, bio primoran da svoj život obnovi u Argentini, Brazilu i Porto Riku. Treći deo govori o njegovom boravku u SAD gde je radio kao profesor na najuglednijim univerzitetima, kao i o njegovom povratku (1960), u rodnu zemlju koju je dvadeset godina pre toga morao da napusti. Cena: 594.00 din.

raša kominac radoslav ostao je privržen svojim junacima. Šta god da im se događa, on ih verno sledi i opisuje. Na početku nam se činilo da su ti karakteri gotovo nesposobni da od silne strasti i zagledanosti u sebe uspostave čvrste veze međusobnog poverenja i razumevanja. Ali takve kakvi su, kominac je svoje junake s pažnjom i saosećanjem vodio iz jedne zbirke u drugu, i širio sliku na kojoj su njihova ponašanja i zaslepljenosti traganjem za ljubavlju bili sve manje sebični, a sve više neuspešni odgovori na zlosrećne prilike. Tako smo zajedno sa njima, u ovoj knjizi, stigli do ivice, svi nagnuti nad provalijom na čijem dnu leže životi kominčevih junaka. raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila tri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011) i “Dlanovi” (2013).

Kolin Holbruk je radeći u tajnoj službi Krune stekao ugled i izvesno bogatstvo, koje je zajedno sa svojim prijateljem uvećavao izgradivši moćnu brodsku kompaniju. Posle svega što je radio kao tajni agent kraljevstva, sada uživa u mirnom momačkom životu, ali sudbina ima druge planove za njega. Kao amanet svom prijatelju na samrti, Kolinov otac, vojvoda od Vilijamšira, obećao je da će štititi njegovu kćer princezu Alesandru kada stasa za udaju i napusti manastir u kome je živela. Po dolasku u Englesku, Alesandra hitno mora da se uda kako bi pobegla od generala Ajvana, koji je želi samo da bi stekao pravo na bogatstvo i tron njenog pokojnog oca. Kako bi osujetili njegove planove, Alesandra i vojvoda počinju da prave listu najpoželjnijih mladoženja, a prvi na listi je Kolin. Iako nema nameru da se ženi, Kolin traži mane svakom sledećem kondidatu i priznaje da je jedino rešenje – on! Nevoljno shvata da je podlegao čarima crnokose princeze…

Život je ono što nam se dešava dok smo obuzeti drugim planovima. Oslobodite se svih iluzija, postanite svesni i počnite da živite. Deo iz knjige: Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima. Celoga života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla. Prošle su godine i orao je ostario. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila. Stari orao zapanjeno je gledao uvis. »Šta je to?« pitao je. »To je orao, kralj ptica«, rekla mu jejedna kokoš. »On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji.« I tako je orao umro među kokošima, ne znajući ko je. Nesvestan život nije vredan da bude proživljen. Kada odbacite svoje iiuzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji. Antoni de Melo

Prvo Žizberovo delo objavljeno na našem jeziku je Amerikanac (“Clio” 2005) i već sa tom knjigom, naša kritika i čitalačka publika prepoznali su ono što je prepoznao svet – vrsnog pisca. Žizberova karijera vezana je za novinarstvo, diplomirao je u Centru za obrazovanje novinara, godinama je radio u Nuvel observateru, pisao čuvene reportaže iz Vašingtona, a od 1997. bio ditrektor Figaroa i Figaro magazina. Od septembra 2000. stupa u Poen, gde je generalni direktor i predsednik. Godine 1997. dobio je književnu nagradu Prince Pierre de Monaco za sveukupno delo. Brlog je delo o poljoprivrednom radniku koji se zove Isus i živi u zabačenom selu Normandije. Ima neobičnu moć – razume sve što se oko njega dešava, sve što govore, misle i osećaju ljudi, ali i životinje i biljke. U trenutku kad budu počinjena dva zločina, Isus je taj koji će znati sve. U ovom delu, Žizber spaja višestruke, dramske obrte sa poetskim i panteističkim, u duhu kojih je intonirana ova opojna proza. Žoslen je u “Nuvel observateru” ovu knjigu nazvao “bizarnom, smešnom, okrutnom, divljom i veličanstvenom”, a Žizbera – neverovatnim piscem.

Od četiri musketara kubizma - Braka, Grisa, Ležea i Pikasa - Huan Gris je bio najposvećeniji i najtemeljniji predstavnik ovog slikarskog pravca. U ovoj knjizi su sabrani njegovi tekstovi u kojima Gris obrazlaže kubističke postupke i njihova značenja. Knjiga je podeljena na dva dela. U prvom se nalazi esej Danijel Anrija Kanvajlera, istoričara umetnosti, najvećeg trgovca slikama njegovog vremena i jedne od najvažnijih ličnosti umetničkog Pariza uoči Prvog svetskog rata, u kome on objašnjava i tumači Grisovo delo i kubistički umetnički eksperiment koji je svesrdno pomagao i branio od čestih napada. U drugom delu knjige nalazi se čuveno Grisovo predavanje “Mogućnosti slikarstva” održano na Sorboni 1924. godine, kao i niz drugih njegovih autopoetičkih zapisa iz periodike i prepiske. U uvodu za zbirku Grisovih tekstova, Kanvajler je napisao: “Pikaso mi jednog dana pred slikom Huana Grisa reče, mnogo godina posle Grisove smrti: ‘Lepo je imati slikara koji je znao šta je radio.’ Za tu lucidnost Huana Grisa, koju je Pikaso potvrdio, i o kojoj i svedoče njegova pisma, naći ćemo još jedan primer u ovim zapisima koje je sam Gris redigovao za objavljivanje.”

Prvo Žizberovo delo objavljeno na našem jeziku je Amerikanac ("Clio" 2005) i već sa tom knjigom, naša kritika i čitalačka publika prepoznali su ono što je prepoznao svet - vrsnog pisca. Žizberova karijera vezana je za novinarstvo, diplomirao je u Centru za obrazovanje novinara, godinama je radio u Nuvel observateru, pisao čuvene reportaže iz Vašingtona, a od 1997. bio ditrektor Figaroa i Figaro magazina. Od septembra 2000. stupa u Poen, gde je generalni direktor i predsednik. Godine 1997. dobio je književnu nagradu Prince Pierre de Monaco za sveukupno delo. Brlog je delo o poljoprivrednom radniku koji se zove Isus i živi u zabačenom selu Normandije. Ima neobičnu moć - razume sve što se oko njega dešava, sve što govore, misle i osećaju ljudi, ali i životinje i biljke. U trenutku kad budu počinjena dva zločina, Isus je taj koji će znati sve. U ovom delu, Žizber spaja višestruke, dramske obrte sa poetskim i panteističkim, u duhu kojih je intonirana ova opojna proza. Žoslen je u "Nuvel observateru" ovu knjigu nazvao "bizarnom, smešnom, okrutnom, divljom i veličanstvenom", a Žizbera - neverovatnim piscem.

Knjiga nam otkriva Lazu Lazarevića kao hrišćanskog pisca. Laza K. Lazarević (13. maj 1851. - 10. januar 1891.) Rođen u Šapcu, u trgovačkoj porodici. U devetoj godini ostaje bez oca. Osnovnu školu i nižu gimnaziju uči u rodnom Šapcu, a potom u Beogradu višu gimnaziju, gde se upisuje na Pravni odsek Velike škole. U vreme njegovog studiranja na Velikoj školi u Beogradu među ondašnjim studentima veoma je jak pokret Svetozara Markovića, kojim je i Lazarević najpre bio oduševljen. Međutim, kasnije je uticaj njegov majke, potpuno suprotan onom Svetozara Markovića, očigledno nadvladao. Kao državni stipendist boravi u Berlinu gde studira medicinu (1872 - 1879). Kasnije je radio kao lekar praktičar, civilni i vojni lekar, a uz put se bavi književnim radom. Književni rad počinje 1868. prevodima Černiševskog, Gogolja i darvinističkih prirodnjačkih članaka, a potom 1879. i svojom pripovetkom Prvi put sa ocem na jutrenje. Napisao je malo, devet završenih i osam nezavršenih pripovetki. O Lazareviću se uglavnom govori kao o pesniku srpske patrijarhalne porodice i idiličnog života srpskog sela. Gotovo nikako Lazarević nije tretiran kao hrišćanski pisac. Umro je od tuberkuloze.

Teofil Pančić je rođen 1965. godine u Skoplju. Kolumnista je i kritičar beogradskog nedeljnika « Vreme ». Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-jugoslovenskog područja, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja. U Biblioteci XX vek objavljene su njegove knjige : Urbani Bušmani – Život i smrt u srpskom postkomunizmu (2001), Čuvari bengalske vatre – Život i smrt u srpskom postkomunizmu,2 (2004), Kroz klisurine. – Život i smrt u srpskom postkomunizmu,3 (2007) i Karma koma (2007). Kod drugih izdavača Pančić je objavio: Osobeni znaci (Beopolis, Beograd, 2006), Na hartijskom zadatku (Dnevnik, Novi Sad, 2006), Tih famoznih 400 kilometara (VBZ, Zagreb, 2007), Peščani sprud (Peščanik, 2008) i Pepeo bez bašte (Dnevnik, Novi Sad, 2009). Knjiga Kroz klisurine sadrži Pančićeve kolumne objavljene na Trećem programu Radio Beograda i u nedeljniku “Vreme” od marta 2003. do marta 2006. godine. Knjiga, kaže autor, prati “vreme restauracije”, odnosno “jedan samoskrivljeni pad, s namerom da mu- kad već ne može da ga zaustavi – barem izmeri dubinu”.

Filip Tesar (Tesař) rođen je 1969. godine u Pragu. Studirao je etnologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Od 1990. godine posvećuje se istraživanju postkomunističke tranzicije, evroatlantskih integracija i uticaja Kine. Radio je kao novinar, prevodilac, humanitarni radnik, diplomata i kao politolog na Institutu međunarodnih odnosa u Pragu. Predavao je antropologiju Balkana na nekoliko čeških univerziteta. Obavio je niz terenskih istraživanja, naročito u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj, centralnoj Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji. Autor je nekoliko strateških analiza za Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Predsedničku kancelariju Republike Češke. Za potrebe češke diplomatije napisao je priručnik o ekonomskoj, javnoj i kulturnoj diplomatiji na Balkanu. Sadržaj I. TEORIJSKA POLAZIŠTA. – II. BIOLOGIJA KONFLIKATA. Za šta smo programirani. – III. PSIHOLOGIJA KONFLIKATA. Šta je to što nas goni naprijed? – IV GEOGRAFIJA I HISTORIJA KONFLIKATA. Uvijek i svugdje. – SOCIOLOGIJA KONFLIKATA.Zašto se jedni podnose a drugi ne? – VI. ANTROPOLOGIJA KONFLIKATA. Mislimo u mitovima. – VII. POLITOLOGIJA I EKONOMIJA KONFLIKATA. Interesi u pozadini. – VIII. FILOZOFIJA KONFLIKATA. Zašto ubijamo? – IX. RJEŠAVANJE KONFLIKATA. – Pogovor prevoditelja : MATERNJI JEZIK MOJE OTADŽBINE.

Reč izdavača: ’’U knjizi „Život sa pesmom“ opisana su sećanja na bogatu karijeru Oneščuka, a o njoj govore i zapisi o nostalgiji, sećanja na muziku iz čerge, sati koji su prolazili i noću i danju u tamburanju, u hladu duda, a u slavu bagrema i kako su nekada umetnici pevali za svoj groš. Stare gradske, romanse, pa dalmatinske, napolitanske i još mnoge lepe pesme, i eto repertoara Miše Oneščuka koji od 1953. godine nastupa kao vokalni solista Radio Novog Sada,a kasnije i Televizije. I kada treba nešto za svoju dušu, nešto za stolom u četvoro,šestoro i osmoro u ravnici ili negde drugde onda Miša zapeva „Kad mi pišeš mila mati“, zapisano je u knjizi „Život s pesmom“. Mihajlo Oneščuk romansama, starogradskim i evergrin pesmama i danas podseća na stara vremena, za koja mnogi žele da se vrate. Mihajlo Oneščuk je više puta pevao za jugoslovenske i svetske državnike i predsednika Tita, što je svojevremeno bio reper za kvalitet, a nosilac je brojnih priznanja izdvajamo Estradnu nagradu Jugoslavije.’’

Dragi tinejdžeri, iz priručnika "Obuka roditelja" saznaćete šta TREBA, a šta NE TREBA da radite ako želite da vas roditelji puste na rok koncert, da ofarbate kosu, ako želite da izbegnete kućne obaveze ili porodične proslave, ako ne želite da vas oslovljavaju nadimcima ili da društvu prepričavaju događaje iz vašeg detinjstva. Drugim rečima, šta treba a šta na treba da radite da biste konačno naučili roditelje da se ponašaju na prihvatljiv način. Uzrast: 12-15 godina Edicija smešno-ozbiljnih ilustrovanih priručnika pod nazivom TREBA - NE TREBA namenjena je tinejdžerima koji pokušavaju da se snađu u odnosima sa roditeljima i mnoštvu porodičnih pravila, ali i u nepredvidivom i ponekad surovom svetu vršnjaka.

Profesorka Zuzana Gindl-Tatarova (1956), završila je filmsku akademiju (FAMU) u Pragu. Radila je kao novinar i filmksi kritičar i autorka je nekoliko knjiga. ‘Praktična dramaturgija’ (2005) je svojevrsni uvod u kreativno pisanje.

Ulazak komunističke vojske u Beograd 20. oktobra 1944. godine proslavljen je kozaračkim kolom na Pozorišnom trgu. Beograd je tada prvi put čuo dinarsko-rusku smešu masovnih pesama i partizanskih kola. Ipak politički, ekonomski i demografski prevrat nije u potpunosti ukinuo tanku nit koja je Beograd povezivala sa Evropom i svetom čak i za vreme nemačke okupacije. Muzika sa radio Londona je utihnula sve do prvih džez orkestara koji su svirali na igrankama između dva partizanska kola. Kako se u Beogradu sviralo, pevalo i igralo u senci proletkulta, kožnih mantila OZNE, prvomajskih i drugih proslava komunističke revolucije? Zastrašeno i siromašno, u prepravljenim očevim i dedinim odelima, uz muziku čije su note iz sveta stizale najčudnijim putevima, koje su znali samo muzički gerilci tog vremena. Tokom dvadeset godina igranke i svirke u čuvenom Lazarcu ili na Zvezdinom pratile su sve mene i promene “revolucije”. Knjiga Ivane Lučić-Todosić “Od trokinga do tvista” prati muziku i igru, oblačenje i ponašanje onih čiju je mladost neko, neuspešno, gurao u kolhoze, sovhoze i svakojake kolektive, u komunističku partiju, u siromašnu i bednu stvarnost, koja sanja svetlu budućnost. Ona predstavlja dokument o nasilju i prkosu i, nadasve, pouku.

Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“ „Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“ Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča… zadavljena je. Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo. Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru. „Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books „Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement

Vladimir Arsenijević (Pula, 1965) prvi roman, U potpa-lublju (koji je ujedno i prvi deo predviđene tetralogije Cloaca Maxima), objavio je 1994. godine. Za tu knjigu dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine. Roman U potpalublju preveden je na ukupno dvadeset jezika a istoimena pozorišna predstava po motivima ovog romana nagrađena je Sterijinom nagradom 1997. godine. Drugi Arsenijevićev roman, Anđela – drugi deo ciklusa Cloaca Maxima objavljen je 1997. godine. Posle boravka u Meksiku (maj 1999 – septembar 2000), Arsenijević 2001. godine objavljuje knjigu Meksiko – ratni dnevnik. Njegov ilustrovani roman Išmail, koji je nastao u saradnji sa crtačem stripova Aleksandrom Zografom, izlazi 2004. godine, a 2008. godine izlazi i njegova peta knjiga, roman Predator. Od 2000. do 2007. godine Arsenijević je radio kao urednik u beogradskoj izdavačkoj kući Rende, posle čega prelazi u zagrebačku izdavačku kuću VBZ, gde radi kao urednik njenog beogradskog ogranka. Živi u Beogradu. Jugolaboratorija saži tridesetak Arsenijevićevih eseja napisanih posle 2005. godine. U knjizi su oni podeljeni u 6 poglavlja: 1.Moj život na putu do WC-a, 2. Zemlja s druge strane ogledala, 3. Futurama, 4. Kad luzeri marširaju, 5. Novi replikatori i 6. Zidovi

Tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, Alberto Mangel, tada tinejdžer, radio je posle škole u knjižari u Buenos Ajresu. Jednog dana legendarni Horhe Luis Borhes, koji bi posle posla svraćao u knjižaru, pitao je mladića da li bi mogao da dolazi kod njega u stan i čita mu tokom večeri. Borhes, kolos moderne književnosti, postepeno je oslepeo i više nije mogao sam da čita svoje voljene knjige. Tokom nekoliko godina Mangel je provodio mnoge večeri čitajući velikom piscu i bio je svedok izuzetne sposobnosti slepog Borhesa da sa police izabere naslove knjiga u kojima je znao da će uživati pošto bi samo prstima prošao preko poveza neke od njih. Otkrio je Borhesovu ljubav prema Šerloku Holmsu i vikinškim ratnicima, gledao s njim gangsterske filmove sa Džemsom Kegnijem u glavnoj ulozi, kao i Priču sa zapadne strane. Dok nam Mangel opisuje te posete Borhesovom mračnom, skromnom stanu, i kako naglas čita i razgovara sa njim o knjigama, imamo privilegiju da zađemo u unutrašnji svet književne legende. Ilustrovana retkim Borhesovim fotografijama koje je snimila Argentinka Sara Fasio, ova knjiga predstavlja nesvakidašnji prozor u privatan život jednog od najvećih autora dvadesetog veka.

Tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, Alberto Mangel, tada tinejdžer, radio je posle škole u knjižari u Buenos Ajresu. Jednog dana legendarni Horhe Luis Borhes, koji bi posle posla svraćao u knjižaru, pitao je mladića da li bi mogao da dolazi kod njega u stan i čita mu tokom večeri. Borhes, kolos moderne književnosti, postepeno je oslepeo i više nije mogao sam da čita svoje voljene knjige. Tokom nekoliko godina Mangel je provodio mnoge večeri čitajući velikom piscu i bio je svedok izuzetne sposobnosti slepog Borhesa da sa police izabere naslove knjiga u kojima je znao da će uživati pošto bi samo prstima prošao preko poveza neke od njih. Otkrio je Borhesovu ljubav prema Šerloku Holmsu i vikinškim ratnicima, gledao s njim gangsterske filmove sa Džemsom Kegnijem u glavnoj ulozi, kao i Priču sa zapadne strane. Dok nam Mangel opisuje te posete Borhesovom mračnom, skromnom stanu, i kako naglas čita i razgovara sa njim o knjigama, imamo privilegiju da zađemo u unutrašnji svet književne legende. Ilustrovana retkim Borhesovim fotografijama koje je snimila Argentinka Sara Fasio, ova knjiga predstavlja nesvakidašnji prozor u privatan život jednog od najvećih autora dvadesetog veka.

MRAČNA KOMORA - Rejčel Sajfert Drama Izdavač: Laguna, Beograd, 2003.god. Broširan povez, latinica, 267. strana. Dobro očuvana. Najuži izbor za Bukerovu nagradu. „Ambiciono i snažno… Sajfert piše jasnu i čistu prozu. Ona vešto tka velike događaje u živa, lična iskustva svojih likova… Dirljivo i u krajnjoj liniji optimistično… Zadivljujuće.“ New York Times Mračna komora pripoveda o tri obična Nemca: Helmutu, mladom berlinskom fotografu iz tridesetih godina prošlog veka, koji koristi svoju veštinu kako bi iskazao patriotsku srčanost; Lori, dvadesetpetogodišnjoj devojci koja 1945. godine vodi svoje mlade rođake preko razorene Nemačke nakon što su joj roditelje, naciste, zarobili saveznici; i, pedeset godina docnije, o Mihi, mladom učitelju, koga opseda pitanje šta je njegov deda radio u ratu, i koji se bori sa demonima prošlosti svoje porodice i svoje zemlje. „Značajna knjiga koja predstavlja oštru kritiku moralnih principa prethodnog veka, u kojoj je jasno da niko nije u potpunosti lišen krivice... Izuzetno.“ Sunday Times „Neobično hrabra knjiga… Opčinjujuća… Izazovna i suštinska.“ Time Out „Krivica, stid, odgovornost, novi počeci, uloga pojedinca u istoriji – ovo su teme kojima se bavi Sajfertova, i sve to ispripovedano je stilom zavaravajuće jednostavnosti… Provokativno i veličanstveno.“ The Times

Roman Osvajanje vrha nije lako ukratko predstaviti zbog slojevitosti koja će, verujemo, biti primamljiva kako čitaocima-ljubiteljima literature, tako i onima koji se književnošu profesionalno bave. Homel priču smešta u neobičan, pomalo bizaran predeo američke provincije, a njenu osnovu čine niske ljudske strasti – zavist u porodici, ljubomora, incest.. Glavni akteri ovog dela, Sabita Hanter i Nejtan Gazara predstavljaju, u najmanju ruku, čudan par izgubljenih duša koje lutaju kvazi-biblijskim predelima Amerike. Gazarin ugao gledanja na stvari jeste muška vizura, egocentrična, iako često dobronamerna, dok Sabita, ženski Mesija, predstavlja ženu lišenu svih emocija, ali koja poseduje snagu i zastrašujuću autodestruktivnost. Naizgled bezočna i gruba priča puna dubokog pronicanja u prirodu zla i ljubavi, koja čitaoca zbunjuje i začuđuje, čini ovaj roman D. Homela iznenađujuće originalnim, oštrim i iskrenim. Dejvid Homel (David Homel), kanadski pisac, rođen u Čikagu 1952. godine. Radio je kao novinar, urednik, književni prevodilac i učitelj. Dobitnik je Glavne državne nagrade za prevod 1995.g., kao i brojnih drugih nagrada za prozu u Kanadi i Evropi. Njegovi romani objavljeni su na mnoge svetske jezike: Sonja i Džek (Sonya & Jack), Pacovski dlanovi (Rat Palms), Strujne oluje (Electrical Storms), The Speaking Cure… Homel živi u Montrealu, Kanada.

Slučajevi Herkula Poaroa.Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“„Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča... zadavljena je.Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo.Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru.„Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books„Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement