Ova monografija rezultat je višegodišnjeg rada i proučavanja ovog problema. Autor je punih 25 godina radio u timu koji se bavio zbrinjavanjem preloma ove vrste i učestvovao u kreiranju novih implantata koji su značajno poboljšali uspeh lečenja.

TREĆI PROGRAM Broj 24, Zima 1975. (Radio Beograd, 1975, broš, 522 str.) IZ SADRŽAJA: - Ivan Foht: geneza literature - Stefan Moravski: O funkcijama najnovije umetnosti - Tomas Man: Nastanak Doktora Faustusa - Radomir Konstantinović: Četiri Pesnika - Klod Levi-Stros: Totemizam danas

Tekstovi u ovoj knjizi su hronika kulture, naših društveno-političkih prilika i politike. Oni treba da predstave raznovrsnost novinvskih članaka koje je dugi niz godina Zoran Hr. Radosavljević radio. Tu su sabrani intervjui sa poznatim linostima, beleške, osvrti, reportaže, komentari.

Naslov: Pozorište kao stvaranje sveta Autor(i): Zorica Jevremović Izdavač: Institut za pozorište, film, radio i televiziju Mesto: Beograd Godina: 2008 Povez: mek Strana: 322 Format: 15x23 Pismo:Latinica Stanje knjige: odlično očuvano Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje (Beograd - centar)

TREĆI PROGRAM Broj 14, Leto 1972. (Radio Beograd, 1972, broš, 522 str.) IZ SADRŽAJA: - Miloš Crnjanski: Engleske uspomene - Radomir Konstantinović: Gospodin pesnik Jovan Dučić - Vladimir Jankelevič: Rasprava o životu i smrti - Oto Bihalji Merin: Umetnost kao univerzalna pojava - Stefan Moravski: Hepening

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

U ovoj knjizi možete pročitati, nova, prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zaspisi, koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su delimično na talasima Radio Beograda u okviru emisije Talasi neba. Celokupan razgovor je čekao ovu knjigu. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez.

Iako je Mita Živković u Bosni živeo i radio kratko vreme, Sarajevo ostavlja dubok trag. U zbirci priča Bosančice, kratke priče iz Bosne (1892) na realistički način se prikazuje život Sarajlija. Humoristički, ali i veoma ozbiljno pripoveda se o svakodnevnom životu ljudi različitih generacija ove multikulturalne sredine.

Raspad jedne ljubavne veze i braka između uspešnog četrdesetdvogodišnjeg uspešnog naučnika i prelepe mlade studentkinje. Iz recenzija : „Brutalno precizno.“ — Cathy Rentzenbrink, Stylist „Književnost u najpotentnijem izdanju.“ — Julie Myerson, The Observer „Bolan i poput žileta oštar portret muškarca u srednjim godinama, napet, koncizan i prelepo napisan roman.“ — Mariella Frostrup, BBC Radio 4

Priča o profesoru istorije u penziji koji dolazi na proslavu u školu u kojoj je nekada radio. Međutim, pred njim iskrsavaju aveti okoline koja ne mari ni za koga i on u svetu vidi nečoveštvo i stare neizmirene račune. Sve se dešava pod lupom najveće ljudske boljke koja se zove vlast.

Prodajem izuzetno očuvanu, maltene novu knjigu priča naše priznate i nagrađivane autorke i nekadašnje novinarke Radio Beograda Jelene Lengold. Smatra se da su ovom delu ,,biseri njenog pera". Povez:Tvrdi Izdavačka kuća:Arhipelag Format:14x21 Lično preuzimanje na teritoriji Beograda,moguće i pouzećem. Budite slobodni da me kontaktirate radi dogovora putem mejla: [email protected]

Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008) i Umorni kao psi (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac Slavoljub Stanković, autor romana “The Box” i “Split” (Geopoetika, 2010), te “Knjige utisaka” (sa dizajnerom Slamirom Stojanovićem), kao i romana u stigu za decu “Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga”, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao se za oblast oglašavanja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, te upisao doktorske studije. Autor je i velikog broja reklama za domaće i inostrane brendove. Stanković je i koscenarista igranog filma “The Box”. Po “Knjizi utisaka” kreirao je animiranu seriju istoimenog naziva, zajedno sa Dušanom Kojićem Kojom, Brankom Citlikom i Slavimirom Stojanovićem. Romani su mu prevođeni na engleski, slovenački i makedonski jezik.

Roman iz serijala Noćne priče. Šila O’Rork uspešno vodi noćnu radio emisiju i ispunjava muzičke želje svojim brojnim slušaocima. Ponekad se desi da joj poziv uputi neki ludak. Međutim, nikada se nije desilo ništa ozbiljno. Sve do jednog sablasnog poziva koji je ponavlja iz noći u noć. Detektiv Bojd Flečer je zadužen da istraži slučaj i sačuva Šilu od opasnosti...

Grad En predstavlja autobiografsko delo jednog od najznačajnijih ruskih proznih pisaca iz dvadesetog stoleća. O autorovom životu se veoma malo zna. Rodio se 1894. godine, završio je Politehnički fakultet u Petrogradu, radio je u Brjansku kao statističar. Književno stvaralaštvo započeo je 1924. godine kada su prvi put objavljena njegova dela. Sumnja se da je izvršio samoubistvo 1936. godine. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.

Pred čitaocima je zbirka komentara diplomate, koji je više decenija svoje karijere radio raznovrsne diplomatske poslove, ne samo u oblasti bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje naše zemlje, već i na različitim pitanjima. U njegovoj diplomatskoj torbi se nalaze saopštenja koje je objavljivao kako u štampanim medijima, kao što su Jedinstvo, Telegraf, Politika i drugi, tako i na elektronskim portalima, Sputnjiku i brojnim drugim.

U malo francusko selo posle oluje i obrušavanja statue čuvenog junaka sa visokog stuba, dolazi stranac i smešta se na njegov vrh poput drevnog stilita. Stranac u početku izaziva podozrenje, ali kada lokalni čelnici shvate da od njegovog prisustva mogu da naprave turističku atrakciju, dozvoljavaju mu da se tamo zadrži. Posetilac je izvor znatiželje, a njegova neobična pojava postepeno se pretvara u medijski spektakl. Naizgled skriveni, ali glavni motivi Stilita jesu užurbanost današnjeg sveta i naša fascinacija životima drugih. U njemu se govori o slobodi, poverenju i odgovornosti vlasti. Alegoričan, pronicljiv i prepun živopisnih likova, ovo je roman u kojem se može uživati na više nivoa: univerzalna priča koja čitaoce u isto vreme i zabavlja i tera na razmišljanje. “Koncizna, sjajna priča u čijem je središtu mali postupak jednog čoveka koji se pretvara u nešto ogromno, kao u mitskom romanu Baron na drvetu, Itala Kalvina.” – Pep Molist, Faristol Uri Kostak (Barselona, 1973), novinar, pisac i univerzitetski profesor, izveštavao je za dnevne novine Vangardija i radio stanicu Kadena Ser. Kao kreativni direktor radio je u brojnim marketinškim agencijama. Drži nastavu iz kreativnog pisanja na master studijama Univerziteta Pompeu Fabra iz Barselone. Stilit je njegov prvi roman.

Zbornik priča. Iz recenzije: „Svaki deo grada zaslužuje svoju knjigu. Na hiljade različitih priča kojima smo možda koračali. Ova zbirka priča pruža tačno to: tanano prelamanje svetla u izlogu omiljene prodavnice u kraju, tuđu uspomenu koja je možda tvoja. Svako ko živi u bilo kom delu bilo kog grada zaslužuje knjigu o jutru sa prozora.“ Ana Marija Grbić, novinarka kulture na Radio Beogradu, pesnikinja i urednica književnih večeri ARGH

Evo šta se zaista dogodilo… (2016) Dlanovi (2013) Ne vraćam se više… (2011) Zamoliću te da se iseliš… (2010) raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila četiri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011), “Dlanovi” (2013) i “Evo šta se zaista dogodilo…” (2016).

Knjiga Slučaj tzv. humoreske Vojko i Savle, autora Hadži Dragana Antića, sačinjena je iz četiri dela: Memorandum SANU, Uvod u Osmu sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, Anonsa o dr Živoradu Žiki Minoviću i završnog poglavlja Stope u blatu. Autor je opisao dešavanja u Srbiji s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina XX veka, kroz prizmu rada u dnevnim novinama Politika, gde je radio do 5. oktobra 2000. godine, kao glavni i odgovorni urednik.

Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti.

Pojmovnik Novi mediji i društvene mreže predstavlja pregled najvažnijih pojmova iz više paralelnih, ukrštenih i simultanih oblasti (IT, mediji, digitalni marketing, itd), koje tvore osnovu svakodnevnog odnosa korisnika sa novim medijima, i obratno. Sa preko 500 odrednica, ovaj pojmovnik nam, na jednom mestu, daje moguća tumačenja koncepata, teorija, tehničkih termina, koji iz jezika medija, novinarstva, radio-difuzije, telekomunikacija, računarstva, novih medija, sve više prodiru u naš svakodnevni govor kao odraz nove digitalne stvarnosti.

Uz novi hit u izdanju Kompanije „Novosti“, u saradnji sa koncertnom agencijom „Long plej“, dobija se na poklon najnoviji CD Bajage i „Instruktora“ pod imenom „Daljina, dim i prašina“. Knjiga je, po Bajaginim rečima, podeljena u tri celine – stare pesme za matični bend, pesme koje je radio za druge i tekstovi sa novog albuma. Disk sadrži, uz pet numera koje su već prezentovane (Ako treba da je kraj, Vreme, Suza, Mala uska haljina, Daljina, dim i prašina), pesme Stari put za Novi Sad, Od sumraka do svitanja i Još jednom (najduža u Bajaginoj diskografiji, 8:21) i, kao bonus, takođe poznatu temu iz serije Vratiće se rode – Bežiš od mene, ljubavi i Još jednom – radio edit. „Bilo je logično da u nekom trenutku napravim zbirku pesama“, smatra Bajaga. „Napisao sam ih mnogo više nego što ih ima u knjizi, ovo je neki moj izbor uz pomoć prijatelja. Što se tiče zvuka na albumu – sve su živi instrumenti, pojačala sa lampama... Ukombinovali smo to sa novom tehnologijom, mislim da je recept pravi“. Prof. dr Aleksandar Jerkov je naglasio da Bajaga pokazuje da „poezija ima smisla“ i da treba da postoji, podsećajući da je „ona u antičkoj Grčkoj i nastala uz pratnju instrumenata“.

“Prtko je nastao kao mala “bezobrazna” priča u šali ispričana kčerki Ivi i potom oblikovana kao unikatna slikovnica (1989). Priča se, slučajno i neočekivano, pokazala kao uspešna i u psihoterapeutskoj praksi kod dece sa sklonošću ka autizmu (“Prtkocilin”, termin koji je dala Marija Milić, klinički psiholog). Početkom 1992. Boda Marković, veteran naše radiofonske scene, režirao je radio fantaziju Prtko (u trajanju od oko 20 minuta), koja je učestvovala na međunarodnom festivalu radio drame u Monte Karlu, maja 1992. Za tu priliku, slikovnica je prevedena na četiri jezika i umnožena u malom tiražu od stotinak primeraka, kao prvo izdanje ove knjige u štampanom obliku. Prva priča o Prtku pretvorena je u kratki crtani film Prtko (2:30), u animaciji i režiji Rastka Ćirića (produkcija Dunav film/Aura, Beograd, 1993). Prikazan na mnogim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima bio je i nagrađen u Beogradu, Novom Sadu i Zlatiboru, na Međunarodnom festivalu ekološkog (!) filma.” R.Ć Rastko Ćirić diplomirao je i postdiplomske studije završio na fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Predavao je na predmetima Ilustracija i Animacija u istoj školi, a odnedavno je u penziji. Bavi se ilustracijom, grafičkim dizajnom, animacijom i muzikom. Objavio je brojne knjige i knjižice, kao i 16 animiranih filmova.