Adam je u zatvoru, a Anita ga čeka... Njih dvoje su se upoznali pre 20 godina u Parizu na jednoj žurki. Oboje su smatrali da ne pripadaju tamo. Zaljubili su se na prvi pogled, venčali, preselili na obale Atlantskog okeana i dobili ćerku Loru. Adam je radio kao arhitekta, a Anita kao frilenser za lokalne novine. Monotonija ih ubija i dovodi do udaljavanja. Mauritanska imigrantkinja Adel unosi ponovnu iskru koja je im je bila potrebna da se ponovo približe.

Izuzetan pozanavalac dela Emila Siorana, Marta Petreu je napisala brilijantan esej o vezi između Sioranovog dela i njegove mistike. Knjiga, koju je sa rumunskog preveo Đurđa Miočinović, čita se i kao uzbudljiv roman o velikom skeptiku i ciniku, filozofu koji je sve radio samo da ne bi dobio i tu „prokletu“ Nobelovu nagradu. U stvari, u knjizi koje je izašla u Vršcu, Sioran je otkrio filozofsku vrednost patnje, njenu funkciju i da se kroz bol dostiže mističko otkrovenje.

Roman koji razbija predrasude o našim precima, govori o njihovom junaštvu i vekovnom stradanju, pečalbi u dalekoj Americi i Beču, njihovom radnom elanu, glamuru i obrazovanju. Glavni lik doktor Petar Rundo je živeo i radio u Trebinju, sve do 1942. godine kada je pod tajanstvenim okolnostima obešen u ustaškom zatvoru. Pisanju ovog istorijskog romana je doprineo sin doktora Petra Runda, dr Mihailo Rundo, anesteziolog u penziji koji živi na relaciji Frankfurt – Risan i ovaj roman je ustvari njegova ispovest.

Knjiga ,,Beogradski mačor" govori o Srbiji u tranziciji, a njegovi zaključci su vrlo onespokojavajući i ozbiljni. Naime, pisac je dugi niz godina radio za dve velike američke korporacije, zauzimao je visoke rukovodeće položaje, bio regionalni direktor korporacije za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Takvi poslovi su mu pomogli da bolje od drugih upozna savremene ekonomske odnose i kako se Zapad ponaša prema zemljama Trećeg sveta. Ovaj roman želi da otrezni sve one koji boluju od iluzija i nekritičkog odnosa prema Zapadu.

U ovoj knjizi pisac se bavi istraživanjem na koji način je došlo do velike ekspanzije video spotova praćenih muzikom što u potpunosti odgovara stihu iz pesme Buggles-a: "Video killed the radio star." Petar Jončić piše o fenomenu muzičkih video-spotova za vreme osamdesetih, i njegovo istraživanje je fokusirano na reditelje i kako su oni spajali muziku sa spotovima. Vrlo interesantno polje proučavanja koje do sada niko nije istraživao. Knjiga za ljubitelje muzike, a pogotovu za one koji vole muziku osamdesetih!

Daša Drndić rođena je 1946. godine u Zagrebu. Objavila je sledeće knjige proze: “Put do subote” (Beograd: Prosveta, 1982), “Kamen s neba” (Beograd: Prosveta, 1984), “Marija Czestochowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu” (Rijeka/Zagreb: Adamić/Arkzin, 1997), “Canzone di guerra. Nove davorije” (Zagreb: Meandar, 1998), “Totenwande. Zidovi smrti” (Zagreb: Meandar, 2000), “Doppelgänger” (Beograd: Edicija Reč, 2002). Piše i radio drame i književnu kritiku, a bavila se i dokumentarnom radiofonijom. Od 1953. do 1992. živela je i radila u Beogradu. Godine 1992. odlazi u Rijeku gde i danas živi i radi.

Žerminal Čivikov, dugogodišnji novinar i istraživač u oblasti književnosti, rođen je 1945. u mestu Ruse, na Dunavu, u Bugarskoj, a od 1975.živi u Hagu, u Holandiji, odakle već godinama izveštava za nemačku radio stanicu u Kelnu „Dojče vele“ (’’Deutsche Welle’’) o zbivanjima u sudnicama haškog Tribunala. Godine 2006. objavio je knjigu o procesu Slobodanu Miloševiću u izdanju bečke izdavačke kuće ’’Promedia Ferlag’’. Knjiga Žerminala Čivikova ’’Srebrenica – krunski svedok’’ naišla je na veliki odjek na nemačkom jezičkom području: skoro da nema lista, radio ili televizijske stanice u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj koji nisu objavili prikaz ili osvrt na njegovu najnoviju knjigu. Ovim spisom Čivikov se osmelio da progovori o jednoj od najdelikatnijih tema posleratne evropske istorije. Autorovo istraživanje o masovnom ubistvu u Srebrenici, tokom etničkog rata u BiH, sprovedeno je vrlo temeljno, gotovo do najsitnijih detalja. Knjiga se čita sa uzbuđenjem, kao da je reč o dramskom zapletu u nekom kriminalističkom romanu. Čivikov je korak po korak, sa naglašenom skrupuložnošću posvedočio kako je Tribunalu u Hagu, sve do ovog trenutka uspelo da optužbe za najstrašniji zločin u Evropi posle 1945. godine temelji na iskazu jednog jedinog svedoka. Čitanjem ove knjige, objektivnost Tribunala za bivšu Jugoslaviju, dovedena je ozbiljno u pitanje. Ogrešenje o zakone i pravdu i logiku zdravog razuma, vidljivo je na bezbrojnim primerima. Uostalom, konverzija pravne procedure u eminentno politički proces, neizbežno otvara mogućnosti velike manipulacije.

Ministarstvo izbavljenja, irskog pisca Konala Morisona, je drama u dva čina, koja obrađuje najznačajnija savremena pitanja, kao sto su odnos crkve i današnjice, potrošačkog društva i budućnosti. Konal Morison (Conall Morrison) je irski pisac i reditelj, direktor Irskog narodnog pozorišta Ebi (Abbey Theatre), u kome je režirao petnaest pozorišnih komada, od kojih je nekoliko preneto u Nacionalno pozorište u Londonu. I kao reditelj radio je s raznim drugim ansamblima, uključujući i Kraljevskoj Šekspir Kompaniji (The Royal Shakespeare Company) i Engleskoj nacionalnoj operi (English National Opera).

Ova knjiga nastala je na osnovu radio emisije posvećenw delu Mila Savića. U toj emisiji, u kojoj je birana knjiga godine, vođena je diskusija između Nikole Miloševića, Sime Elakovića i Miška Šuvakovića i odlučeno je da nagradu dobije Mile Savić. Naime, ,,Politika filozofskog diskursa" ima jedno ključno mesto na kojem su se diskutanti zaustavili. Reč je o Kosovu i Metohiji. Mile Savić na jednom mestu u svojoj knjizi pominje da Žak Derida nije znao da je Kosovo sastavni deo Srbije. Ovo je jedno značajno svedočanstvo o delu koje je uzdrmalo našu intelektualnu javnost.

Prof. Vladimir Vlada Petrić, filmski i televizijski stvaralac, pedagog i istoričar filma i televizije, autor više značajnih knjiga iz ovih oblasti, profesor i osnivač filmskog arhiva na Harvardu (SAD), u viši navrata je razgovarao sa Melihom Pravdić za Radio Beograd 2. Intervju je ostao samo u pisanom obliku, autorizovan i dovršen. U ovom intervjuu prof. Petrić na lični zahtev, postavljajući to kao ultimatum, ponajmanje govori o umetnosti, filmu, pozorištu… Možda do ovoliko neposrednog razgovora o mnogim delikatnim pitanjima ne bi ni došlo da su se sagovornici striktno držali uobičajenih tema.

Studija koncertnog života u Beogradu između dva svetska rata. Sadržaj Inicijative koncertnog izvođaštva Vrhunski muzički umetnici u Beogradu 7 Solističko i kamerno muziciranje 15 Zreli muzički umetnici koncertiraju Violinisti i violončelisti 19 Duo Tkalčić - Ličar 28 Samo jedna harfistkinja Ivanka Milojević i vokalni solisti Emil Hajek i pijanisti u njegovom okruženju 32 Mlađa generacija muzičkih umetnika Jelka Stamatović-Nikolić i drugi vokalni solisti na koncertnom podijumu 44 Marija i Olga Mihailović i koncerti violinista 52 Pijanistkinja Ljubica Maržinec i njene kolege 67 Kamerno muziciranje i njegovi zastupnici 85 Kamerni koncerti profesora muzičkih škola 87 Kamerni sastavi ruskih muzičkih umetnika 89 Beogradski kvartet 95 Još neki kamerni ansambli 97 Institucije kao organizatori koncerata 101 Muzička družina Stanković 103 RuSki narodni univerzitet 106 Narodni konzervatorijum 109 Kolegijum muzikum 112 Kolarčev narodni univerzitet 118 Društvo prijatelja slavenske muzike 121 Orkestri 123 Orkestar Kraljeve garde 124 Repertoar 128 Vrednovanje izvođaštva 132 Beogradska filharmonija 136 Osnivanje i organizacija 137 Godine pred Drugim svetskim ratom 141 Programska politika 142 Uspon orkestra 149 Dirigenti 152 Stevan Hristić 153 Brezovšek, Baranović i Vukdragović Lovro Matačić 159 Strani dirigenti 162 Solisti 165 Kamerni orkestar Beogradske filharmonije 167 Orkestar Muzičkog društva Stanković 171 Ostali beogradski orkestri 175 Pevačka društva 179 Pregled razvoja horskog pevanja 180 Beogradsko pevačko društvo 187 Akademsko pevačko društvo Obilić 192 Muzičko društvo Stanković 198 Još neka beogradska pevačka društva 204 Koncerti sa mešovitim programima 213 Muzika na Radio-Beogradu Resitali i koncerti za dva ili više solista. 219 Kamerni ansambli 219 Orkestri 221 Programska koncepcija Javno koncertiranje 225 Kamerni radio-hor 228 Prilog Hronološki pregledi nastupa solista (izbor) 231 Istaknuti inostrani i jugoslovenski solisti na beogradskom koncertnom podijumu 231 Resitali beogradskih solista 232 Resitali vrhunskih inostranih solista i koncerata istaknutih evropskih ansambala u Beogradu 233 Hronološki pregledi koncertnih programa solista i ansambala Resitali 234 Koncerti za dva i više solista (i kamerne ansamble) 246 Kamerni koncerti 256 Orkestri Orkestar Kraljeve garde 256 Pozorišni (operski) orkestar 266 Beogradska filharmonija 268 Orkestar Muzičkog društva Stanković 280 Orkestar Beogradskog muzičkog društva 283 Orksstar Kolegijuma muzikuma 284 Gostujući orkestri 288 Pevačka društva 288 Koncerti različitih učesnika (solisti, ansambli, dramski i baletski umetnici) 303 Institucije kao organizatori koncerata Muzička škola 308 Muzičko društvo Stanković 309 Ruski muzički umetnici i ruske muzičke iistitucije u Beogradu 316 Narodni konzsrvatorijum 331 Kolegijum muzikum 337 Kolarčev narodni univerzitet 344 Društvo prijatelja slavenske muzike 351 Muzika na Radio-stanici Resitali i koncerti za više solista. Kamerni ansambli 353 Orkestri 357 Kamerni radio-hor 371 Pregled izvođenih. dela srpskih i beogradskih kompozitora (izbor) Resitali 373 Koncerti za dva i više solista (i kamerne ansamble) 375 Kamerni koncerti 377 Orkestri 377 Orkestar Kraljeve garde 377 Pozorišni (operski) orkestar 380 Beogradska filharmonija 381 Orkesgar Beogradskog muzičkog društva 384 Pevačka društva 384 Koncerti različitih učesnika (solista, horova i ansambala, muzičara i drugih umetnika) 391 Institucije i grupe muzičara Muzička škola 394 Grupa umetnika 394 Muzičko društvo Stankoeić 394 Ruski muzički umetnici i ruske muzičke institucije u Beogradu 397 Narodni konzervatorijum 398 Kolegijum muzikum 400 Kolarčev narodni univerzitet 401 Druppvo prijatelja slavenske muzike 402 Indeks imena 403

Данило Николић Данило Николић (Сплит, 2. фебруар 1926 — Београд, 6. фебруар 2016), српски приповедач, романописац, писац за децу и драмски писац. Биографија Рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту од оца Спасоја Николића, Никшићанина, иначе службеника Банске управе у Сплиту, и мајке Крстине, домаћице, из Зеленике у Боки Которској. Детињство и рану младост провео је у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. из Никшића. Прва два разреда основне школе завршио је у Витомирици, а остале и гимназију у Пећи. По завршеној матури, кратко време је радио у дрвном комбинату, а потом као просветни референт у Среском одбору у Пећи. У том периоду започео је сарадњу с листом „Јединство“ као дописник из Метохије. Због једног текста, који се тада није допао властима у Пећи, да би га склонили даље од себе, дају му стипендију и шаљу га на студије права у Београд 1946. године. На студијама у Београду Николић ће освојити неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима и тиме скренути пажњу књижевне јавности на себе, што је био повод да га позову у Радио Београд за сарадника 1950. године. Након дипломирања на Правном факултету, запослиће се као новинар у овој информативној кући, и потом бити уредник у програмима за књижевност и културу, те драматург и драматург-уредник у Драмском програму све до пензије. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. plastificirani kartonski omot,izdata 1997 god,308 stranica,kao nova

Vesna Parun, Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1979, 172 strane, tvrd povez. Knjiga je u stanju kao da je danas kupujete u knjižari. Nova. neotvorena. Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na otoku Zlarinu blizu Šibenika, gdje joj je otac radio kao općinski činovnik koji je često bio premještan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna obitelj (četvero djece) živjela u prilično teškim uvjetima. Zato je Vesna dobar dio djetinjstva i mladosti provela kod tete i tetka u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Otac Ante rodom je s otoka Prvića, a majka Antica sa Šolte. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu gdje je 1940. maturirala. Bila je odličan učenik i već se od 14. godine uzdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studij romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Onda je došao rat, bježanje u Split, povratak u Zagreb (1942. ). Tada su živjeli u Sesvetama kod Zagreba gdje joj je otac radio u općini. Odatle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo. U to vrijeme često je obolijevala. Poslije završetka rata nastavila je studij na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju. 1947. radila je na pruzi Šamac - Sarajevo, oboljela je od tifusa, a u isto je vrijeme doživljavala krize zbog nesretne ljubavi koja je trajala od 1938. Sve su to bili razlozi prekida studija. Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gdje se udala, razvela i doživjela novi niz nedaća. Od tada je živjela uglavnom u Zagrebu i radila ka

Zakopana mačka je kratki roman, a istovremeno i poigravanje sa kriminalističkim žanrom. Savršenim osećajem za jezik Susan Ringel oživljava ne samo svoje likove, već i malo mesto na obali mora. Selo ne spava čak ni kad je mrak. Susan Ringel, finsko-švedska spisateljica rođena u Helsinkiju, poznata je po kratkim, blago apsurdnim pričama. Piše radio-drame i komade za pozorište. Njena prva knjiga pripovedaka Obećano dete postiže uspeh, a za roman Zakopana mačka 2004. godine dobija nagradu Švedskog književnog društva u Finskoj. Godine 2010. dobija nagradu za dramsko stvaralaštvo, a potom, iste godine, i nagradu za zbirku Vode.

Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara. .. Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – "Izum svega ostalog" vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

Traženje smisla života pojedinca i života uopšte tema je “Fausta”, Geteovog najzanačajnijeg dela, na kome je sa prekidima radio punih šest decenija. Polazeći od legende o čoveku koji je prodao dušu đavolu, Gete (1749-1832) je stvorio dramu čovečanstva. Relevantna pitanja filozofije i religije, politike, nauke i etike pokrenuta su u ovom najznačajnijem književnom delu na nemačkom jeziku. Šta je “Faust” značio pesniku, rekao je on sam neposredno po njegovom završetku: „Na svoj dalji život mogu od sada da gledam kao na čist dar, i sada je u stvari sasvim svejedno hoću li uopšte i šta ću možda još stvoriti".

»Bolje je ne raditi ništa nego formalno raditi na vidljivosti onoga što za imperiju postoji.«

Odlomak: Bolje je ne raditi ništa nego formalno raditi na vidljivosti onoga što za imperiju postoji.

Odlomak: Pri radu na tekstovima za knjigu „Vertikale sa dna pakla“ korišćeni su, najčešće u fragmentima, kritički osvrti, novinski, radijski i časopisni tekstovi, Davida Kecmana Dake koji su nastajali i objavljivani u periodu od 1976. godine kada je objavljena prva knjiga pesama Stojana Berbera ’’Bela jutra’’, sve do 2017. godine, po izlasku knjige ’’Venac’’ Laze Kostića. Razgovori povodom Berberovih književnih ostvarenja, mnogi osvrti, novinske i časopisne kritike ovog autora objavljivane su tokom minulih četiri decenije u ’’Somborskim novinama’’, listovima ’’Dnevnik’’, ’’Misao’’, ’’Komunist’’ (Novi Sad), ’’Politika’’, ’’Borba’’ (Beograd), ’’Glas’’ (Banja Luka), ’’Oslobođenje’’ (Sarajevo), na stranicama književnih časopisa ’’Luča’’, ’’Rukovet’’ (Subotica), ’’Trag’’ (Vrbas), u književnim zbornicima, u emisijama na talasima ’’Radio-Sombora’’…

Pisac Gunstejn Bake je uspeo da od jedne uobičajene teme kao što je saobraćaj napiše uzbudljiv i izuzetan roman. Mladi bračni par i njihove dve ćerke voze se planinskim putem. Lep, prijatan dan završiće se porodičnom tragedijom koja će zauvek ostaviti posledice i traume na jednu od ćerki Aud. Aud će trideset godina nakon toga postati poznati radio-izveštač o saobraćaju. Ona će svakog dana helikopterom leteti iznad ulica Osla obaveštavajući slušaoce o mogućim gužvama, nesrećama i zastojima. Društvo će joj praviti osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski zapisi o misterioznim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa. Za ovaj roman Gunstejn Bake je 2012. godine dobio Evropsku nagradu za književnost.

Mega hit! Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije…Izdavač: Narodna knjiga. Slanje knjige: AKS kurirskom službom. Plaćanje: Pouzećem

Poslednje što treba da uradimo je da nastavimo da na istovetan način radimo sve što smo radili ranije.

Zbirka književnih kritika Saše Ćirića „Ne uzimaj me u usta“ druga je takva zbirka ovog nažalost skribofilnog kritičara čiji tekstovi izlažu maltretmanu čitav postjugoslavenski prostor. Vjerujemo da bi autor volio vjerovati kako piše britke, upućene i elokventne kritičke tekstove, koji uvijek pogađaju u srž stvari i teže da budu neizostavan dio održavanja higijene u regionalnom književnom polju. Knjiga „Ne uzimaj me u usta“ kritički je presjek regionalne književne produkcije između 2008. i 2012., za koji se nadamo da će biti podjednako intrigantan i koristan svima, od voajerskih fanova polemičkih pljuvačina, preko nagrđenih autora koji vapiju za osvetom, pa sve do drugih književnih kritičara, zavidnih na upotrijebljenoj količini kritičarskog baruta. Riječima Saše Ćirića: „Ko je bez čitalačkog greha, neka se prvi baci (na mene) ovom knjigom! Ili, u znak protesta, neka je slobodno uzme u usta!“ Saša Ćirić (1975., Pirot) – završio Filološki fakultet u Beogradu, grupu za srpsko-svjetsku književnost. Radi na Radio Beogradu 2, gdje prati postjugoslavenske i balkanske književnosti. Urednik u Betonu, dodatku dnevnog lista Danas. Književni kritičar tjednika Novosti iz Zagreba od 2009. godine. Pisao političke analize za e-novine, e-balkan, portal Peščanik i povremeno ih piše za sajt elektrobeton.net. Objavio knjige kritika Užici hermeneutike (Zrenjanin, 2009.) i Ujed istorije (Ulcinj, 2009.), kao i knjigu drama Tri radio drame (Beograd, 2015.). Od suradnje s postjugoslavenskom periodikom, pisao književnu kritiku za web-portal knjižare Booksa i bio urednik književno-kritičke razmjene s Booksom iz Srbije (2008.-2011.). Najčešće pisao za časopise: Zarez i Quorum, Sarajevske sveske i SIC!. Pisao komparativne analize za emisiju „Pojmovnik postjugoslavenske književnosti“ Trećeg programa Hrvatskog radija. Pojedini tekstovi su mu prevedeni na njemački, albanski, slovenski i makedonski jezik.

Porodicu Sen Pjer prati loš glas zbog skandala glave porodice Ksavijera. Šardone je rešena da popravi lošu sliku o svojoj porodici i prijavljuje se na dobrotvorno takmičenje i time pomogne ugroženim doseljenicima. Međutim, njen rival za prvu nagradu na trkačkoj stazi je Rajder Mekbrajd. Rajder se celog života mučio i radio da bi vodio računa o braći, sestri i majci pošto mu je otac poginuo. On sve zna o sestrama Sen Pjer, ali i ne sluti da će trku koju treba da pobedi biti i pobeda nad svojim srcem koje polako biva osvojeno zanosnom Šardone. Bogata naslednica i poznati glumac će se sve više zbližavati. Da li će njihova ljubav na kraju izaći kao pobednik?

Lek uvodim postepeno. Na predlog lekara, da bismo pratili učinak, vodim dnevnik glavobolje. Beležim celodnevne promene. Jačina: na skali od 0 do 10. Lokacija: desno oko, cela glava, levo oko, čelo, potiljak, teme, prsten oko glave, vilica, vratne žile pozadi. Vrsta: mutno, potmulo, pulsirajuće, užarena kugla koja se kotrlja unutar lobanje. Šta gde ko kad. Mene zanima zašto. I do kada. Odavde do večnosti, izgleda. Kao i sve. Rodi se, nemaj detinjstvo da bi se školovao, školuj se da bi radio, radi da bi umro pre penzije. Uvek isti put za svakog, isti redosled. Toliko razmišlja o večnosti, o beskraju, a čovek je već večan: vrti se u krug, nema kraja, igranka bez prestanka. Odlomak iz knjige.