Prodajem knjigu iz opste i neorganske hemije od milosa b.rajkovica i caslava lacnjevca za 1 godinu za poljoprivredni fakultet mada moze i za druge skole i fakultete recnik predmeta u medjunarodnom sistemu mernih jedinica opsta hemija osnovni zakoni supstance struktura supstance periodni sistem elemenata hemijska veza disperzni sistem hemijske reakcije hemijska ravnoteza hidroliza soli i puferski sistemi reakcija oksido redukcije neorganska hemija vodonik elementi 1.grupe 1.a podgrupe elementi 2.grupw 2.a podgrupe prelazni metali elementi 13 grupe 3a podgrupe elementi 14 grupe 4a podgrupe elementi 15 grupe 5a podgrupe elementi 16 grupe 6a podgrupe elementi 17 grupe 7a podgrupe elementi 18 grupe 8a podgrupe radioaktivnost i radio aktivni elementi nepotpisana koriscena nova placena 4000 dinara

Dosta dobro očuvano , vrlo malo oštećena zadnja korica zalepljeno selotejpom 353 strane 290 grama Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav – melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas i zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.

Trideset deveti maj četvrta je zbirka poezije koju je Marko Tomaš objavio u izdavačkoj kući LOM, a ukupno deveta samostalna. U Beogradu mu je objavljena i knjiga poezije i priča Odrastanje melanholije (Kontrast izdavaštvo) i publicistička knjiga Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić) Živeo je i radio u Kljajićevu, Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Trenutno živi u Mostaru.„Kada bih vam pričao o Marku Tomašu, čovjeku, uz džez i rakiju, bila bi to balada o Mostaru naše mladosti, melanholiji i čamotinji, neshvaćenoj i uzaludnoj ljepoti korijena smokve i vječnim nesporazumima oštećenog srca u ruševinama grada koji umire. U međuvremenu, dok svakog od vas ne sretnem ponaosob, dopustite da Trideset deveti maj to uradi na svoj usamljenički način.

DETALJNIJE Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svih vremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi! Edicija Ko je bio? Donosi zanimljive biografije velikih umova i umetnika kao što su Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Leonardo da Vinči i Volfgang Amadeus Mocart. Osim što će saznati ko su bili i čime su se bavili, mališani će pronaći i odgovor na važno pitanje: na koji način su ovi veliki umovi doprineli razvoju nauke i umetnosti. Kategorija NAUKA I OPŠTA INTERESOVANJA ZA DECU Autor Džim Điljoti Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2019 Format 13x20 Strana 112

Predrag Vranicki - FILOZOFIJA HISTORIJE Izdavač - Naprijed, Zagreb, 1988.god. Tvrdi povez sa zaštitnim omotom, latinics, 270. strana. Dobro očuvana. Predrag Vranicki bio je niz godina predstojnik katedre za teorijsku filozofiju i ujedno Katedre za marksističku filozofiju [1], dekan Filozofskog fakulteta (1964./1965. do 1965./1966.) Uz profesora Vladimira Filipovića jedan je od utemeljitelja Instituta za filozofiju i njegov prvi ravnatelj 1967.[1], 1966. izabran je za predsjednika Jugoslavenskog udruženja za filozofiju. Od 1972 do 1976. je rektor Zagrebačkog sveučilišta, a od 1973. je redovni član Jugoslavenske Akademije znanosti i umjetnosti[2]. Do svog umirovljenja 1976. radio je kao profesor na Filozofskom fakultetu, 1990-ih nije ušao u nikakve političke vode, nastavio je raditi svoje kapitalno djelo Filozofija historije koje mu je izašlo neposredno pred smrt.

Knjiga sadrži eseje nastale tokom sedam godina – perioda koji karakteriše specifična dinamika tranzicije u Bugarskoj. U tom neobičnom, ponekad grotesknom svetu kulturnih interpretacija, paralelno opstaju bugarska književnost, internet, pas Lajka, Šredingerova mačka, utvara Mari Selest, Ćele kula u Nišu, izazovne art instalacije itd. Napisani veoma živo, duhovito i interesantno, eseji čuvaju nervozni ritam vremena zadržavajući svoju analitičku dubinu. Sadržaj je krajnje raznovrstan, ali su osnovne teme povezane sa ulogom pisca, korišćenjem jezika i književnosti u savremenom društvu, rađanjem novih mitova u tačkama ukrštanja umetnosti, života i kulture. Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Podnaslov ovog romanesknog prvenca ima dvostruko, krajnostima suprotstavljeno, značenje: hteo bi da kaže kako je sve u životu ništavno, a istovremeno Ništavnost zapravo opovrgava. Autor i te kako o mnogo čemu govori, a ako ćemo i o kvalitetu romana – štošta u njemu zaslužuje superlative. Glavna ravan romana je privid, takoreći prevara čitaoca: grubost jezika i postupaka glavnog junaka krije ranjivog, senzibilnog „grubijana“. Knjigu čine urbani mitovi i gradska modernost, vrlo prepoznatljiva realnost Beograda preko atmosfere kancelarija, kafana, porodičnih odnosa, devojaka i žena, ljubavi („Ljubav je tu, ali je ne vidimo. Ona je nešto kao bakterija. Kao virus.“). Kritikom grada kojem nesumnjivo pripada, drski junak daje i sliku današnje Srbije. Mihajlović koristi realnu topografiju kao ineke postojeće ličnosti (pravi mali biljur je opis atmosfere, već mitske, Bajine Bašte). Ipak, ovo nije prepisana stvarnost: reč je o autentičnom, osmišljenom književnom delu, važnom prilogu urbanoj (de)mistifikaciji Beograda. Razmišljanje o procesu pisanja i piscu knjigu podiže na viši nivo. Ali koristeći istovremeno i humor i morbidnost, autor kao da pravi eksperiment u kojem dokazuje kako je roman sve bolji i ubedljiviji kako mu se bliži kraj, kao uostalom i njegovom junaku. A kraj je nadrealan. Možda zato što pisac misli da je „život stoka neopevana“. A šta je onda smrt? Vladislav Bajac Petar Mihajlović je rođen 1979. godine u Kragujevcu. Studirao je medicinu, upisao treću godinu prava, a onda diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za tekst drame Samo ne u Švajcarsku dobio je nagradu „Slobodan Selenić“, a za dramu Radnička hronika Sterijinu nagradu na konkursu za originalni domaći dramski tekst. Po njegovim tekstovima izvedeno je nekoliko predstava, radio-drama i radio-minijatura. Scenarista je više dugometražnih igranih filmova u nastajanju i koscenarista jedne od popularnih televizijskijih serija. Izdao je zbirku kratkih priča Serijski samoubica (2000). Živi i radi u Beogradu.

Dva rođena brata iz Bugarske, dve sasvim različite prirode, nađu se zajedno u Americi da istraže nerasvetljene okolnosti očeve smrti. Roman sa naizgled klasičnim kriminalističkim zapletom prerasta, međutim, u grotesknu priču o socijalizmu i kapitalizmu pred raskrinkavanjem, o sveopštim usponima i padovima, o čuvanju pasa i novcu… Tu se, u duhu tranzicije, pojavljuju nenadani obrti i, iznad svega, autorov prepoznatljivi, povremeno brutalni, humor, koji neodoljivo vlada radnjom i junacima. Za roman Psi u niskom letu Alek Popov je dobio nagradu Elijas Kaneti za 2007. godinu. Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Romani Aleksandre Marinjine, ruske Agate Kristi, najuspešniji izvozni artikal ruske književnosti posle Tolstoja, prvi put na srpskom jeziku. Ponikla u porodici pravnika (otac je radio kao detektiv, majka kao profesorka prava), Aleksandra Marinjina je provela dvadeset godina u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To iskustvo joj je pomoglo da uverljivo uobliči svoje junake sa obe strane zakona, pre svega detektivku Anastasiju Kamensku, koja je zadobila ogromne simpatije u Rusiji i inostranstvu. O svojim romanima Marinjina kaže: “Godinama sam se bavila kriminalom, i zaključila sam da zločin uopšte nije zanimljiv i da ne može ni da bude. Zato moje knjige ne govore o kriminalu, već o ljudima, njihovim sudbinama, dušama, mislima koje ih motivišu, vode u njihovom delovanju, čak i kad to što čine jeste zločin.”

Kad me pitate šta je vreme – ne znam. Kad me ne pitate – znam. Avgustin U ovim dvema knjigama iz svojih ispovesti, Stvaranje sveta i vreme i Nebo i zemlja, Avgustin iz Hipona, kasnije proglašen za sveca, živo iznosi svoje viđenje svakodnevnih pitanja koja sebi postavlja gotovo svaki hrišćanin.Šta je Bog radio pre nego što je stvorio svet? Polazeći od čega i kako ga je stvorio? Da li je vreme postojalo pre stvaranja sveta? Kako ga meriti? Šta je Božja večnost? Da li je prošlost različita od sadašnjosti i budućnosti ili je samo neki subjektivni doživljaj? Da li je nebo iznad naših glava isto s Božjim nebom? To su pitanja koja sebi postavljamo svakodnevno i na koja Avgustin pokušava da odgovori s dubokom verom povezanom sa zdravim razumom.

Da je moguće od jedne svakodnevne teme kao što je saobraćaj načiniti izuzetnu umetničku prozu, pokazuje nam Gunstejn Bake u romanu Mod i Aud. Mladi bračni par i njihove dve ćerke, sedmogodišnje bliznakinje, voze se planinskim putem. U samo jednom trenu taj dan, sasvim nalik na pređašnje, gubi sve epitete običnog i premeće se u porodičnu tragediju koja će preživele zauvek obeležiti duhovnim i fizičkim traumama. Tri decenije potom, Aud, jedna od sestara, poznati je radio-izveštač o saobraćaju. Ona u helikopteru jutrima nadleće ulice Osla i obaveštava o gužvama, nesrećama i zastojima. U tome joj društvo pravi osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski napisi o tajanstvenim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa…Za ovaj uzbudljiv i izazovan roman Gunstejn Bake je 2012. dobio Evropsku nagradu za književnost.

Kurt je viljuškarista. Svakog dana vozi viljuškar na pristaništu i prenosi sanduke teške i preko hiljadu kilograma. Kurt ima brkove, slatku suprugu i troje neobične dece. Jednog dana Kurt nađe nešto na pristaništu. Nađe nešto što nikada ranije nije video. Nešto stvarno ogromno. Erlend Lu je rođen 1969. u Trondhajmu, u Norveškoj. Studirao je folklor, filmologiju i književnost. Pre nego što je postao jedan od najpopularnijih pisaca u Norveškoj, pravio je muzičke spotove, kratke filmove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao učitelj i kao prevodilac. Objavljuje knjige za odrasle i decu. Njegove knjige o Kurtu doživele su veliki uspeh, a pretočene su i u animirani film. Živi u Oslu sa suprugom i tri sina i uživa u biciklizmu.

Saga Istražitelji Ser Ros Kenon bio je zgodan udovac sa dubokim džepom i značajnim društvenim i političkim uticajem. Važio je za jednog od najpoželjnijih neženja u Londonu, ali bolno sećanje na prerano preminulu suprugu nije mu dozvoljavalo da emotivni život nastavi dalje. Utehu je pronašao u poslu i radio je kao glavni sudija i upravitelj elitnom jedinicom londonskih istražitelja godinama, bez prestanka. A onda je konačno shvatio da mu je potrebna pomoć. Dao je oglas da traži pomoćnika i jedino što nije očekivao, bilo je da će se na oglas prva javiti žena zanosne lepote Sofija Sidnej. Bez preporuka, ali odvažna u svojoj nameri, uspela je da ga ubedi da je ona prava osoba za taj posao. Međutim, nije to bila jedina njena namera…

Stilista Smrt i malo ljubavi Romani Aleksandre Marinjine, ruske Agate Kristi, najuspešniji izvozni artikal ruske književnosti posle Tolstoja, prvi put na srpskom jeziku. Ponikla u porodici pravnika (otac je radio kao detektiv, majka kao profesorka prava), Aleksandra Marinjina je provela dvadeset godina u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To iskustvo joj je pomoglo da uverljivo uobliči svoje junake sa obe strane zakona, pre svega detektivku Anastasiju Kamensku, koja je zadobila ogromne simpatije u Rusiji i inostranstvu. O svojim romanima Marinjina kaže: “Godinama sam se bavila kriminalom, i zaključila sam da zločin uopšte nije zanimljiv i da ne može ni da bude. Zato moje knjige ne govore o kriminalu, već o ljudima, njihovim sudbinama, dušama, mislima koje ih motivišu, vode u njihovom delovanju, čak i kad to što čine jeste zločin.”

Priče u ovoj knjizi izbor su istoimene zbirke grčkih i rimskih priča nemačkog pesnika Gustava Švaba (1792 - 1852), objavljene u tri toma u Štutgartu, 1838 - 1840. godine. Oslanjajući se na grčke i rimske autore Švab je u ovoj zbirci ispričao i u skladnu celinu sastavio mnoštvo klasičnih priča. Ali, nije upotrebio samo velika pesnička dela klasične starine, nego vrlo često i mnoštvo malih podataka, katkad od nekoliko redaka ili stihova, koji su se našli u citatima starih učenjaka. Bio je to mučan posao. Sam Švab kaže da je na tom delu radio dvadeset godina. Želeo je da posebno mladima približi jedan deo kulturne baštine koji Evropa duguje antičkoj Grčkoj. I uspeo je, jer je knjiga odmah poslata vrlo popularna, a dosad je izašla u nebrojano izdanja, potpunih i skraćenih.

Dobro očuvana 145 strana 170 grama збирка седам приповедака објављена 1976. године, аутора Данила Киша. У неким тумачењима, ова књига заправо представља роман.[3] Приповетке су засноване на историјским догађајима и баве се темама политичке обмане, издаје и убиства у Источној Европи у првој половини 20. века (осим новеле Пси и књиге у којој се радња одвија у 14. веку). Неке од прича су написане као фиктивне биографије у којима главни ликови интерагују са стварним личностима. Киш је ову књигу написао док је радио на универзитету у Бордоу, мотивисан углавном својом фрустрацијом проузроченом незнањем и неверовањем својих студената који су, махом левичарски оријентисани, одбијали да поверују чак и у постојање гулага.[4] Недуго по објављивању, повела се о аутентичности књиге једна од највећих расправа у Европи у 20. веку.[7]

Zbirka pesama Neće biti djece za rat Dijale Hasanbegović stihovima igra nekoliko značajnih ironično-inverznih, tek prividno oksimoronskih igrarija: slobodu osvešćene teskobe; poverenje kritikujućeg glasa u svet; nežnu dobronamernost sarkazma. Svezemaljska buka – kako nam je već sasvim jasno – nesklona je čoveku, pa prema tome i poeziji, ali čitanje ove knjige je ogledna vežba za prevladavanje buke bukom samom, sve dok je buka zamahnuta ka licu sveta takva da su njeni uzvičnici hrabro ljudski. Dijalina knjiga ovo predočava pesnički ubedljivo i sa nedvosmislenošću manifesta. Dijala Hasanbegović je pesnikinja, novinarka i kritičarka. Radila je za nedeljnik Dani kao književna i pozorišna kritičarka, kao novinarka Radio Sarajevo portala i kolumnistkinja na portalu Diskriminacija. Objavljivala je eseje, poeziju i kritike za različite književne časopise. Pesme su joj prevođene na engleski, poljski i norveški. Prvi engleski prevod objavljen je u The American Poetry Review (septembar, 2007). Trenutno radi kao kolumnistkinja za Prometej.ba. Živi u Sarajevu.

U Rusiji bliske budućnosti sve je isto kao i danas. Sve je isto kao što je bilo nekad. Sve je onako kako će uvek biti. Osim ako neko odluči da ima dovoljno jak razlog da pokuša da promeni stvari. Najtanja, gotovo nevidljiva granica razdvaja život skromnog, baksuznog službenika Turbanova od sveta vlastodržaca, nemaštinu od velikog novca, zakonoposlušnost od zločina, praznik – od kraja sveta. Jednom, spasavajući voljenu ženu, Turbanov prelazi tu granicu… Sloboda u krvi je roman o ljubavi i unutrašnjoj slobodi „privatnog“ lica, silom prilika uvučenog u politički apsurd. Igor Sahnovski (1958–2019) bio je ruski pisac rođen u Orsku. Posle studija ruskog jezika i književnosti, radio je kao književni urednik i konsultant u brojnim časopisima i izdavačkim kućama. Bio je suosnivač nedeljnika Književni klub. Napisao je četiri romana i tri zbirke priča, za koje je dobio brojne nagrade.

Sajmon Aksler, jedan od vodećih američkih pozorišnih glumaca, povlači se u samoću. U njegovom životu neočekivano se pojavljuje žena sa kojom se upušta u neobičnu erotsku avanturu, toliko rizičnu i kontroverznu da u njoj ne nalazi zadovoljstvo i utehu, već se nezadrživo kreće ka tragičnom kraju. Filip Rot majstorski raskrinkava sve ono što nam u životu predstavlja oslonac: ljubav, seks, nadu, talenat, profesionalni ugled… Izgubio je magiju. Pokretna sila se istrošila. Nikad nije omašio u pozorištu, sve što je radio bilo je uverljivo i uspešno, a onda se dogodila ta strahota: nije mogao da igra. Izlazak na pozornicu postao je mučenje. Umesto uverenosti da će biti čudesan, bio je siguran da će omašiti. To se dogodilo tri puta zaredom, a poslednji put nikoga nije ni zanimalo, niko se nije pojavio. Nije mogao da dopre do publike. Njegov je talenat bio mrtav.

Godina izdanja: 1964 Jezik: Srpski Autor: Strani Polovna knjiga, odlično očuvana. Izdavač: Svjetlost - Sarajevo, 1964. god. Broširan povez, 17 cm. 198 str. Мark Tven (еngl. Mark Twain), pravo ime Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens; Florida, 30. novembar 1835 — Reding, 21. april 1910)[1] bio je američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa. Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija učio je za tipografa, radio kao pilot na rečnom brodu, išao u potragu za zlatom u Kaliforniju, putovao po Srednjem istoku i Evropi. Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih radova. Bio je dobar prijatelj Nikole Tesle. Njegovi najpoznatiji junaci su dečaci Tom Sojer i Haklberi Fin. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Zar Zaga? Zaga zagovarala zdravlje, zelen, zelenilo, zelje, zeleniš, zrelost, zagovaranje, zastupanje, zbrinjavanje, zdravo zaključivanje, zimnicu. Zero zezanje. Zatim Zagu zamorilo zagovaranje. Zaboravila zimnicu, zanemarila zdravo zaključivanje. Zbogom zrelosti! Zavolela Zaga zezanje. Zagu zezanje zdravo zabavlja. Zar Zagu? Zagu. Zaista? Zaista. Slavica Miletić je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radila je kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Urednica je edicije prevedene proze DANiNOĆ od osnivanja Fabrike knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Džon Berdžer, Žoel Eglof, Marđan Satrapi, Silvija Plat, Žan Tardije, kao i filozofi i teoretičari Džudit Batler, Meri Daglas, Klod Levi-Stros, Žil Delez, Rolan Bart, Pol Riker, Ardžun Apaduraj, Dejvid Bordvel, Eme Sezer. Dobitnica je nagrada za prevod “Miloš N. Đurić”, “Aleksandar I. Spasić” i “Mihajlo Đorđević”. Jana Oršolić predaje oblikovanje slova na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2001. godine dizajnira korice za ediciju DANiNOĆ Fabrike knjiga.

Borisаv Jović rođen je 1928. u selu Nikšić, opštinа Bаtočinа. Nа Ekonomskom fаkultetu u Beogrаdu diplomirаo je 1952. а doktorirаo 1965. godine. Rаdio je u privredi od 1953. do 1964. godine. U držаvnim orgаnimа SFRJ i Srbije bio je nа sledećim funkcijаmа: člаn Vlаde Srbije – od 1965. do 1970; člаn Sаvezne vlаde i generаlni direktor Sаveznog zаvodа zа plаnirаnje – od 1971. do 1975; аmbаsаdor SFRJ u Itаliji – od 1975. do 1979; nаrodni poslаnik u pаrlаmentu Republike Srbije i Jugoslаvije – od 1980. do 1989; predsednik Nаrodne skupštine Republike Srbije – 1988. i 1989; člаn Predsedništvа SFRJ – od 1989. do 1992; predsednik Predsedništvа SFRJ – 1990. i 1991. godine. Jedаn je od osnivаčа Socijаlističke pаrtije Srbije, člаn njenog nаjužeg rukovodstvа i njen predsednik 1991. i 1992. godine. Objаvio je osаm knjigа, iz oblаsti nаuke i politike, pored ostаlih i dnevnik Poslednji dаni SFRJ, kаo i dve knjige sа grupom аutora.

Godina izdanja: 2015 Tiraž: 300 Autor: Borislav Boro Čejović Oblast: poezija Jezik: srpski Pismo: ćirilica Izdavac: Skala radio-Kotor Povez: tvrd Stranica: 179 ilustrovanih Stanje: odlično očuvana Dimenzije: 210x150 mm Na uvodnoj strani ima posveta autora knjige. Kupoprodaja se obavlja na sledeće načine u dogovoru sa kupcem: 1. Lično preuzimanje u viđenom stanju na adresi prodavca. 2. Nakon potvrde o uplati PostNetom ili na račun (Banka Poštanska štedionica) šaljem Post Expressom ili preporučenom tiskovinom gde kupac uplaćuje cenu robe uvećanu za troškove PTT. NE ŠALJEM POUZEĆEM !!! - Proverite da li je predmet na stanju. - Ne šaljem u inostranstvo. - Ne odgovaram za štetu nastalu u transportu. Trudim se da paket što bolje i bezbednije zapakujem. U slučaju da se pošiljka ošteti tražite od Post Expressa da naprave zapisnik i refundiraju vam novac. - Kontakti su putem inbox poruka zbog transparentnosti i kako bi se izbegli nesporazumi. Hvala na poseti! Pogledajte i ostale moje oglase!

Dva vremenska toka ovog romana sa više ukrštenih ličnosti no što su to Andreas Sam i njegov književni tvorac, čine zapravo lavirint sastavljen iz faktografije i fikcije: nesumnjivi i sumnjivi dokumenti isprepletani su sa izmišljenim verzijama (ne)poznatog. Dvostruka prošlost (istog junaka i ove i Piščevih knjiga) sastoji se od sećanja, fotografija, kadrova filma i života. Ovo je igra citatnosti: domišljenih i skrivenih citata, asocijativnosti, produbljene i produžene ideje Piščevog ciklusa o detinjstvu i porodici (Rani jadi, Bašta, pepeo i Peščanik) u kojoj je Andreas Sam Piščev lik – dečak, Pisac – sam, ali i njegov drug – vršnjak. On lebdi između svih ovih sopstvenih verzija i, u zbiru, dovodi čitaoca do Grobnice za Borisa Davidoviča kao uzroka za Piščevu građu Časa anatomije, tog udžbenika za moral i intelektualnu čistotu. Smrt u Piščevom delu ima nastavak i u Čolovićevom: ovde je u obličju devojke koja ga, kao Bergmanova simbol-slika Smrti, vodi do novosadskog stratišta i zapravo do Enciklopedije mrtvih. Autor ovog romana koristi fizičke i duhovne seobe kao čin potrage za identitetom i njegovim istovremenim brisanjem: bilo nasilno, od Drugog, ili voljno ka gubljenju nacionalnog. Razbrajalica za Andreasa Sama je svakako ozbiljna dečja igra, ali i igra odraslih sa neizvesnim krajem (izvesna je samo smrt). Ona je omaž i knjiga-orden dodeljen D. K.-u u 30. godini Piščevog produženog života. – Vladislav Bajac Filip Čolović je filmski i televizijski reditelj, scenarista i pisac. Rođen je u Beogradu 1978. godine. Uglavnom je poznat po dokumentarnim filmovima koji su bili zapaženi na festivalima širom sveta, a nagrađivani su kod nas i u inostranstvu. Učestvovao je nekoliko godina zaredom u razmenama Evropske radiodifuzne unije (European Broadcasting Union), gde je sa svojim dokumentarnim filmovima predstavljao Beograd i Radio televiziju Srbije. Pisao je radio-drame. Autor je nekoliko scenarija za različite televizijske forme, a režirao je i brojne igrane serijale. Takođe, reditelj je dva TV filma, Albatros (2011) i Ono malo časti (2016). Njegove pesme i kratke priče našle su svoje mesto u nekoliko antologija i književnih časopisa. Do sada je objavio dve knjige poezije Zemlja i krv (2003) i Kamena svetlost (2005), zbirku pripovedaka Najbolji od svih svetova (2011), kao i romane U đavoljoj koži (2008) i Zima bez brata (2015).

Alek Popov se, u svom maniru, otvoreno ismeva pojedinim bugarskim, ali i slovenskim osobinama, a njegovi dobro znani motivi – opšta nekultura, neznanje, nepoštenje, (ne)snalaženje, bahatost – prisutni su i u svim pričama Nivoa za napredne. Uz to, još su im pridodati i kafkijanski zapleti i neočekivana rešenja. U britkoj kritici bugarskog mentaliteta, Popov ne štedi ni sveobećavajući Zapad (naročito u pričama koje se bave prostorom bivše Jugoslavije). Ta autorova oštrina i gruba iskrenost ponekad su prosvetljujuće, a uvek duhovite – do suza; no beskompromisnost cinizma, ironije i crnog humora ponekad dovedenog do nelagode, zalečena je jasnom dobronamernošću i željom da ljudi i svet oko njih – budu bolji. Autor, ipak, kao da nam poručuje da taj proces teče veoma teško i sporo. Da li zato što je to zaista tako, ili samo zato da bi sebi obezbedio još dovoljno materijala za ismevanje a zarad dobrobiti čitaoca i njegove književne zabave? Kako god bilo, Bugarska i Istočna Evropa (a bogme i ceo svet) još su prepuni apsurda i paradoksa. A Alek Popov, srećom, još piše i opisuje… V. Bajac Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.