Odlomak: Ova knjiga plod je težnji autora da u formi monografskog objavljivanja dokumenata publikuju deo veoma važne i gotovo nedostupne arhivske građe proistekle iz delovanja Jugoslovenske vojske u otadžbini. Na preko 1.000 stranica u ovom zborniku dokumenata prikupljeno su, prekucane i priređene radio-depeše koje je Vrhovna komanda JVuO primila i poslala tokom 1942. godine. Ova arhivska dokumenta, koja su pohranjena u Vojnom arhivu u Beogradu, zbog obima i činjenice da su dobrim delom pisana rukom, većinom su nepoznata i fragmentarno korišćena u našoj istoriografiji. Sadržinski, depeše pokrivaju najširi dijapazon tema i odnose se na celokupnu teritoriju okupirane Kraljevine Jugoslavije. Pored dokumenata sastavni deo publikacije je sveobuhvatna uvodna studija u kojoj su autori korišćenjem relevantne literature i arhivskih izvora čitaocima nastojali da pruže istorijski kontekst u kojem su dokumenta nastajala. Posebna pažnja posvećena je rekonstrukciji i analizi sistema veze JVuO, što je u domaćoj istoriografiji neistražena tema. Autori su i na osnovu podataka iz depeša i drugih relevantnih dokumenata rekonstruisali formaciju korpusa ovog pokreta otpora na teritoriji današnje Srbije. U većini depeša lična imena su pisana pod šifrom. Ovo je stvorili potrebu dešifrovanja, sistematizovanja i objavljivanja spiska imena u formi priloga.

Naslov: Komponente i praktična realizacija elektronskih uređaja Autor: Filipovic D. Miomir Izdavač: MikroElektronika Strana: 214 Povez: meki Pismo: Format: 18x22 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-84417-16-1 Opis: Knjiga je je namenjena svima koji žele da sami, svojim rukama, naprave ispravljač, audio pojačavač, radio-prijemnik, radio-predajnik, alarm i druge elektronske uređaje. U njoj ćete naći električne šeme, kratak opis principa rada uređaja, izgled štampane pločice i opis postupka realizacije i podešavanja uređaja.

Muzika kao primenjena umetnost, Vartkes Baronijan Univerzitet umetnosti, Beograd 1981. Udžbenički format, 164 strane. mek povez. Muzika, džez, teatar, televizija, radio... Stanje Veoma dobro.

Marko Marković je svojim reporterskim umećem, izuzetno slušanim i gledanim emisijama, originalnim idejama... odavno zauzeo jedno od počasnih mesta u jugoslovenskom novinarstvu. To je i bio izazov Miroslavu Nešiću da što verodostojnije i detaljnije otkrije njegov način razmišljanja, rada, profesionalnih načela... koji su mu doneli takav ugled u struci, a mogu da budu od koristi svim generacijama novinara. Sećanjem na njegov doprinos razvoju sportske radio-reportaže, na nastanak kultnih emisija: Sportski pregled, Indirekt, Sportska subota, Radija 202, na saradnju sa novinarima, snimateljima, rediteljima... i na ovaj način sačuvan je deo istorije Radio-televizije Beograd kojoj je Marko Marković, kako je govorio; „dao sve, a i ona njemu".

Naslov: Pravila o gradnji pomorskih brodova - tom XIV - Radio uređaj Izdavač: Jugoslavenski Registar Brodova Mesto: Split Godina: 1974 Povez: tvrd Strana: 197 Format: 24 cm Pismo:Latinica - Srpsko/Engleski Stanje knjige: odlično očuvano - na korici zalepljen beli papir Lično preuzimanje (Beograd - centar) Troškove slanja plaća kupac.

Godina izdanja: 2010 Ilustrovana verzija: Da Autor: Domaći Tematika: Geografija Jezik: Srpski Autor: Stevan Kovačević Format: 22 cm Broj strana: 272 Povez: Tvrd Obnovljeno i prošireno izdanje knjige „Gradovi Srbije – u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. „Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, novinar Radio Beograda. Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Delo je kombinacija autobiografije i eseja. Delo govori o periodu kada je autor radio za izdavačku kuću Pier Paolo Pasolini i tada je, zaslugom Lauri Betti, bivšoj glumici i direktorki izdavačke kuće, bio podvrgnut obredu inicijacije. U delu se nalaze i razmišljanja o ’’Nafti’’, veoma značajnom Pasolinijevom delu.

Đorđe balašević i život ide dalje (sve dalje odavde) - đorđe balašević klimav alibi za međuvreme razuma 1991/92 kolumne iz radio tv revije oktobar – maj 1991- 1992. Autor: đorđe balašević izdavač: autorsko izdanje, novi sad broj strana: 106 povez: mek format: 22cm stanje vrlo dobro, prednji povez blago prelomljen.

Knjiga Moje Vreme nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. Moje Vreme je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. Moje Vreme je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo Moje Vreme. Dr Miloš Starović Radoslav Ćebić rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

IMonografija dr Vesne Kesić nastala je kao potreba da se ženama obolelim od raka omogući lečenje kako bi mogle da ostanu u drugom stanju. straživački medicinski tim sa kolegama svih specijalnosti radio je dugo na pokušaju da se nađe adekvatno lečenje za žene koje boluju od raka i omogući im se potomstvo.

Vuk, televizija, fotografija Kožul (Biblioteka časopisa RTB-teorija i praksa. Specijalno izdanje) Vuk Karadžić televizija, fotografija, autor fotografija Ljubinko Kožul, Radio televizija Beograd 1987, knjiga o snimanju serijala Vuk Karadžić, mek povez, ćirilica, format 25 X 25 cm, izbor tekstova iz scenarija i Vukovog dela, dvojezično srpsko-engleski,168 strana veoma bogato ilustrovano, Stanje veoma dobro.

Nakon što su proterani iz Bounvila, tri rođaka Boun dospeće u misterioznu dolinu. Tu ih čekaju pacolika stvorenja, Veliki Crveni Zmaj, dobrodušni meštani koji žive jednostavnim životom i jedna žilava baka kojoj je najveća zabava da se trka s kravama. Ali u toj dolini počiva i nešto drevno, što vekovima pokušava da se oslobodi iz zatočeništva. Sledi najveća – i najzabavnija – avantura u životima ove male družine. Boun je genijalni spoj avanture, fantastike i komedije, i jedna od najbolje ispripovedanih priča u svetu stripa. Boun je ovenčan s 11 nagrada Harvi i 10 nagrada Ajzner, kao i s pregršt sličnih priznanja u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Po oceni magazina Tajm, to je „najbolji strip za sve uzraste ikada napisan“. Džef Smit je američki stripski autor rođen u Pensilvaniji, a odrastao u Ohaju. Za stripove i animaciju zainteresovao se još u detinjstvu, a likove koji će postati osnova njegovog najpoznatijeg serijala Boun osmislio je u razdoblju od pete do devete godine. Veliki je poštovalac radova Čarlsa Šulca i Karla Barksa, kao i romana Mobi Dik i Avanture Halkberija Fina. Nakon studija, sa prijateljima je osnovao studio za animaciju Karakter Bilders, ali posle nekoliko uspešnih projekata odlučio je da sa suprugom Vidžajom osnuje sopstvenu firmu Kartun Buks i da se posveti stvaranju Bouna. Od 1991. do 2004. godine radio je na ovom serijalu, zahvaljujući kojem je stekao poštovanje publike i kritike. Za izdavačku kuću DC komiks radio je na serijalu Shazam! The Monster Society of Evil, a za Fantagrafiks je dizajnirao novo integralno izdanje Pogoa Volta Kelija. Od 2008. do 2012. godine radio je na novom autorskom serijalu Rasl, naučnofantastičnom noaru crtački i narativno drugačijem od Bouna, čime je želeo da se oproba u novom stilu stripskog pripovedanja.

Ideja za pisanje liječničkih dijagnoza na latinskome potekla je od prerano preminulog dr. Joška Bublića tijekom njegove specijalizacije kirurgije. Zapravo, radio je to za svoju majku, kako bi imala priručnik u svakodnevnom radu. Uvidjevši veliku vrijednost njegova truda i želje za pefekcionizmom, želja Nede Aberle bila je urediti vrijedan rad i pridonijeti tome, da liječnici u pisanju dijagnoza koriste klasični, gramatički ispravan, latinski jezik.

S.M. Marinković - Kriminološke slike kod srpskih sudova, Iz advokatskih beležaka Beograd, 1906. Tematika: proza Meki povez, bez korica. Strana (1)+ VIII+ 145 Sava M. Marinković ( Beograd, 1866 - Šabac, 1933) advokat, pripovedač, slikar. Pokrenuo je 1926. godine nedeljnik `Šabačke novosti`. Slikarstvo je učio kod Đorđe Krstića. Radio je akvarele i ulja, većinom pejzaž i mrtvu prirodu. Lično preuzimanje knjige je moguće (po dogovoru) u ulici Braće Jerković

Ova knjiga će vam pomoći da upoznate različite vrste komunikacija koje se koriste, a koje možete ostavariti i na vašem PC računaru. Svi primeri u knjizi napisani su programskom jeziku C#-a uz podršku MS Visual Studia 2008. Knjiga je nastavak prethodne autorove knjige „PC Interfejsi“. Dati su novi primeri, a dodate su i dve nove vrste komunikacije One Wire i Radio komunikacija uz primenu popularnih Xbee Pro modula. Svi primeri u knjizi su napisani i provereni od strane autora.

MODERNI KLASIK SUPERHEROJSKOG STRIPA. Vizija je među Osvetnicima iskusio trijumf, prijateljstvo, izdaju, poraz, smrt, pa čak i ljubav u naručju Grimizne Veštice – što se nije dobro završilo. Želeo je porodicu – suprugu i dvoje dece, možda i psa – pa ih je napravio. Želeo je dom u predgrađu. I sve će biti u redu dok smrt ne zakuca na vrata njihovog doma. Spasao je svet trideset i sedam puta. Za svoju novu porodicu spreman je da ga uništi makar jednom. Potresna superherojska priča o ljudskosti i gubicima, zahvaljujući kojoj je Tom King postao jedan od najuticajnijih scenarista nove generacije. NAGRADA AJZNER ZA NAJBOLJI MINI-SERIJAL, NAJBOLJE IZDANJE I KOLOR. Tom King (1978) američki je pisac i scenarista. Odrastao je u južnoj Kaliforniji, započeo studije prava u Vašingtonu, a potom prihvatio položaj analitičara u CIA. Napustio je Agenciju posle sedam godina i nekoliko misija u inostranstvu da bi se posvetio pisanju. Debitovao je superherojskim ilustrovanim romanom A Once Crowded Sky 2012. godine, a od 2015. jedan je od najistaknutijih scenarista superherojskog žanra u Marvelu i DC-ju. Vizija je jedan od njegovih najcenjenijih naslova, a pored njega radio je na Sheriff of Babylon, Betmenu i Mister Miracle. Živi u Vašingtonu sa suprugom i troje dece. Džordi Beler (1988) američka je koloristkinja. Radi za razne velike izdavačke kuće, među kojima je i Marvel. Više puta je nominovana za nagradu Ajzner, a za rad na serijalu Vizija, po scenariju Toma Kinga, osvojila je ovu prestižnu nagradu. Jedna je od pokretača inicijative „Stripovi su za sve“, kojom se promoviše inkluzivnost i dostupnost ovog medija. Trenutno živi u Irskoj. Gabrijel Hernandez Valta (1973) španski je crtač i umetnik, rodom iz Melilje. Odrastao je u Malagi i studirao umetničku akademiju u Granadi do 1996. godine. Počeo je da radi kao ilustrator na dečjim i edukativnim knjigama, a stripsku karijeru započinje 2003. godine u izdavačkoj kući IDW vampirsko-špijunskim trilerom CVO: Artifact. Pored autorskih serijala koje je radio sa scenaristom El Toresom za IDW, poznat je po izvanrednim ostvarenjima na polju superherojskog stripa. Radio je za Marvel na naslovima poput X-Necrosha, Necrosha: The Gathering, Nati-on X, X-Men: Curse of the Mutants – Smoke and Blood i X-Men vs. Vampires. Vizija po scenariju Toma Kinga jedno je od njegovih najboljih ostvarenja.

Laura Perls Psihologinja, gestalt terapeutkinja i supruga Fritza Perlsa. Vodila Gestalt Institut New York. Dok je Fritz razvijao svoj “kalifornijski stil” gestalt terapije, Laura je nastavila s tradicionalnijom praksom gestalt terapije s Istočne obale. Isadore From Jedan od ključnih teoretičara gestalt terapije. Njegov akcent bio je na fenomenologiji. Vodio je edukacijske grupe iz gestalt terapije. Bio je terapeutom mnogim generaci­jama gestalt terapeuta. Neko je vrijeme radio i u Europi. Erving Polster Stekao doktorat u području kliničke psihologije. Vodio Gestalt institut u Clevelandu. Zajedno sa suprugom Miriam zatim je osnovao i vodio Gestalt edukacijski centar u San Diegu. Autor više knjiga iz gestalt psihoterapije. Miriam Polster Svjetski poznata gestalt terapeutkinja. Autorica više tekstova o gestalt terapiji. Knjigu Integrirana gestalt terapija (Gestalt therapy integrated) napisala u koautorstvu sa suprugom Ervingom. Bila suvoditeljicom Gestalt edukacijskog centra u San Diegu. Elliott S. Shapiro Edukator i doktor znanosti iz područja kliničke psihologije. Šezdesetih godina borio se protiv siromaštva i protiv birokratske letargije u obrazovnom sustavu. Bio veteran rasne integracije i decentralizacije sustava javnih škola u New Yorku te ravnatelj Javne škole 119 u Harlemu. Bio članom Gestalt instituta u New Yorku gdje je radio kao gestalt terapeut i edukator. Predavao psihologiju i edukacijske znanosti na Sveučilištu Columbia u New Yorku te na Sveučilištu California u Berkeleyju. Iva Žegura Klinička psihologinja s edukacijom iz gestalt terapije. Zaposlena pri Klinici za psihijatriju Vrapče.

Beket pripаdа plejаdi irskih pisаcа kojа je zаblistаlа nа književnom nebu Evrope. Uz Sviftа, Sternа, Jejtsа, Vаjldа i DŽojsа, postаo je nezаobilаzаn u svim relevаntnim аntologijаmа književnosti, а njegovа proznа i drаmskа delа obeležilа su XX vek. Ovа svojevrsnа hrestomаtijа sаbirа tekstove posvećene rаzličitim аspektimа Beketovog stvаrаlаštvа, proistekle iz perа nаjeminentnijih beketologа. Osim tekstovа o odnosu Beketа i trаdicije, njegovim proznim i drаmskim ostvаrenjimа i delimа pisаnim zа rаdio i film, hrestomаtiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Mаnifest vertikаlizmа“, Beketovа biogrаfijа i hronologijа stvаrаlаštvа, kаo i izаbrаnа bibliogrаfijа.

OVO JE POSAO ZA SPAJDERMENA. Za sve Spajdermene koji su ikad postojali. Zajedno! Nad svet se nadvila najveća pretnja koju je Spajdermen ikad iskusio. Neko lovi one koji poseduju moći pauka u multiverzumu i isisava im životnu energiju. Biće potrebno da se SVI Spajdermeni udruže kako bi zaustavili ovu pretnju – neverovatni, spektakularni, superiorni, čudesni, robotski, noar, ultimativni, žene-paukovi… U ovom ratu, koji se proteže multiverzumom, svako ko u sebi nosi esenciju pauka biće borac – ili žrtva. Scenarista Den Slot i grupa autora donose detaljno osmišljenu i maestralno izvedenu priču o Spajdermenu, priču koja će predstaviti neizmerno narativno bogatstvo ovog junaka. Den Slot (1967) američki je stripski scenarista, najpoznatiji po svom dugom radu na Čudesnom Spajdermenu, ali i drugim naslovima, poput Fantastične četvorke, Žene-Hulka, Srebrnog Letača, Superiornog Spajdermena, Moćnih osvetnika. Slot je za Marvel počeo da radi početkom devedesetih, a zatim se, nakon pauze tokom koje je radio za druge izdavače, vratio Kući ideja 2004, kako bi pokrenuo novi serijal Žene-Hulk. Tokom dvehiljaditih potpisao je ekskluzivni ugovor sa Marvelom. Na Čudesnom Spajdermenu počeo je da radi nakon kontroverzne priče „One More Day“, kao jedan od četvorice scenarista, a od 2010. ostaje jedini pisac tog serijala, započevši priču „Big Time“, koja se završila sedamstotim brojem Čudesnog Spajdermena i takođe izazvala veliku kontroverzu među ljubiteljima tog stripa. Na tu priču nadovezuje se novi serijal – Superiorni Spajdermen, koji takođe piše Slot. Rad na Spajdermenu završio je 2018. godine. Đuzepe Kamunkoli (1975) italijanski je stripski crtač, poznat po svom radu za Marvel. Za njih je radio na naslovima kao što su Čudesni Spajdermen, Superiorni Spajdermen i Darth Vader: Dark Lord Of The Sith. Stripsku karijeru je započeo 1997. godine, a za američke izdavače radio je od 2000. Predaje u Međunarodnoj školi stripa u gradu Ređo Emilija. Olivje Koapel je francuski stripski crtač. Godine 2005. potpisao je ekskluzivni ugovor za Marvel kao jedna od novih uzdanica Marvelovog crtačkog tima, uz Dejvida Finča, Stiva Maknivena i druge. Jedan od prvih angažmana bio mu je rad na naslovu Kuća M. Potom je počeo da radi na redovnom serijalu Tor, koji je pokrenut 2007. pod perom scenariste Majkla Stražinskog. Ta saradnja se okončala 2009. godine, a Koapel je zatim s Brajanom Majklom Bendisom sarađivao na Marvelovom „događaju“ Opsada. Godine 2011. nastavlja da crta Tora, a naredne godine radi na mini-serijalu Avengers vs. X-Men. Nacrtao je i pet epizoda serijala Čudesni Spajdermen, koje su objavljene 2014. godine i deo su šire priče o spajderverzumu.

OVO JE POSAO ZA SPAJDERMENA. Za sve Spajdermene koji su ikad postojali. Zajedno! Nad svet se nadvila najveća pretnja koju je Spajdermen ikad iskusio. Neko lovi one koji poseduju moći pauka u multiverzumu i isisava im životnu energiju. Biće potrebno da se SVI Spajdermeni udruže kako bi zaustavili ovu pretnju – neverovatni, spektakularni, superiorni, čudesni, robotski, noar, ultimativni, žene-paukovi… U ovom ratu, koji se proteže multiverzumom, svako ko u sebi nosi esenciju pauka biće borac – ili žrtva. Scenarista Den Slot i grupa autora donose detaljno osmišljenu i maestralno izvedenu priču o Spajdermenu, priču koja će predstaviti neizmerno narativno bogatstvo ovog junaka. Den Slot (1967) američki je stripski scenarista, najpoznatiji po svom dugom radu na Čudesnom Spajdermenu, ali i drugim naslovima, poput Fantastične četvorke, Žene-Hulka, Srebrnog Letača, Superiornog Spajdermena, Moćnih osvetnika. Slot je za Marvel počeo da radi početkom devedesetih, a zatim se, nakon pauze tokom koje je radio za druge izdavače, vratio Kući ideja 2004, kako bi pokrenuo novi serijal Žene-Hulk. Tokom dvehiljaditih potpisao je ekskluzivni ugovor sa Marvelom. Na Čudesnom Spajdermenu počeo je da radi nakon kontroverzne priče „One More Day“, kao jedan od četvorice scenarista, a od 2010. ostaje jedini pisac tog serijala, započevši priču „Big Time“, koja se završila sedamstotim brojem Čudesnog Spajdermena i takođe izazvala veliku kontroverzu među ljubiteljima tog stripa. Na tu priču nadovezuje se novi serijal – Superiorni Spajdermen, koji takođe piše Slot. Rad na Spajdermenu završio je 2018. godine. Đuzepe Kamunkoli (1975) italijanski je stripski crtač, poznat po svom radu za Marvel. Za njih je radio na naslovima kao što su Čudesni Spajdermen, Superiorni Spajdermen i Darth Vader: Dark Lord Of The Sith. Stripsku karijeru je započeo 1997. godine, a za američke izdavače radio je od 2000. Predaje u Međunarodnoj školi stripa u gradu Ređo Emilija. Olivje Koapel je francuski stripski crtač. Godine 2005. potpisao je ekskluzivni ugovor za Marvel kao jedna od novih uzdanica Marvelovog crtačkog tima, uz Dejvida Finča, Stiva Maknivena i druge. Jedan od prvih angažmana bio mu je rad na naslovu Kuća M. Potom je počeo da radi na redovnom serijalu Tor, koji je pokrenut 2007. pod perom scenariste Majkla Stražinskog. Ta saradnja se okončala 2009. godine, a Koapel je zatim s Brajanom Majklom Bendisom sarađivao na Marvelovom „događaju“ Opsada. Godine 2011. nastavlja da crta Tora, a naredne godine radi na mini-serijalu Avengers vs. X-Men. Nacrtao je i pet epizoda serijala Čudesni Spajdermen, koje su objavljene 2014. godine i deo su šire priče o spajderverzumu.

Reč autora : ’’Vojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju. Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju."

Zbirka poezije.

Odlomak: Hrvatska zemlja vrijedi danas, na žalost, više od nas. Naš svijet se ne raduje jer je praznik, nego jer zbog praznika ne mora raditi. Mi ne svetkujemo jer radimo, nego svetkujemo da ne moramo raditi. Gdje je Hrvatska najbjednija, tu je najhrvatskija. Hrvatska je danas zemlja potpunog bankrotstva: političkog, ekonomskog, socijalnog i literarnog. Inteligentnija i energičnija radna snaga seli se u Ameriku. Glupost je velevlast i samo glup političar s njome ne računa. I dok je srca, bit će i Kroacije!

Romani Aleksandre Marinjine, ruske Agate Kristi, najuspešniji su izvozni arikal ruske književnosti posle Tolstoja! Ponikla u porodici pravnika (otac je radio kao detektiv, majka kao profesorka prava), Aleksandra Marinjina je provela dvadeset godina u ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. To iskustvo joj je pomoglo da uverljivo uobliči svoje junake sa obe strane zakona, pre svega detektivku Anastasiju Kamensku, koja je zadobila ogromne simpatije u Rusiji i inostranstvu. O svojim romanima Marinjina kaže: Godinama sam se bavila kriminalom, i zaključila sam da zločin uopšte nije zanimljiv i da ne može ni da bude. Zato moje knjige ne govore o kriminalu, već o ljudima, njihovim sudbinama, dušama, mislima koje ih motivišu, vode u njihovom delovanju, čak i kad to što čine jeste zločin.

Ciklus radiodrame Slobodana Novaka posebno je značajan, posebno smješten, u svom posebnom, pomaknuto-iskrivljenom prostoru radio-teatra. Bespoštedan naspram svakoj moralnoj hipokriziji, nadahnut i pokrenut za stvaranje samo onda kad se u jeziku njegovog travestijskog i grotesknog svijeta može obraniti samim duhom jakog i otpornog jezika – bar trenutak istine, bar jedno lice u košmarnom prizoru življenja. Nedvojbeno: novelist kojem je stran princip preoblačenja u povijesne halje, u šifrirane simbole, u povijesne temate i mitologiju dramskih sujeta, da bi s tim prokušanim mehanizmima zaobilaženja došao do svoje i naše stvarnosti; on otklanja povijesne zastore od žive drame prostora, on svlači preobučene moraliste i slika ostatke njihove dehumanizirane stvarnosti, pronalazeći sebe u društvu svojih malih i smiješnih antiheroja kojima je jezik doista jedino sredstvo obrane nepatetizirane časti i ljudskosti ...