Radio drame su ponovo aktuelne. Ovaj vid adaptacije ponekad ume da vam približi neko književno delo mnogo više od bilo kog drugog vizuelnog vida. Na CDu se nalaze sledeća dala pretočena u radio drame: Seobe, Druga knjiga Seoba, Dnevnik o Čarnojeviću i Lirika Itake. Početkom 2013. godine nastala je ideja da deo produkcije Dramskog programa Radio Beograda bude posvećen obeležavanju 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Ispostavilo se da je transponovanje njegovih dela u medij radija, otvorilo autorima nesagledivo polje slobode. Zvuk, umetnost zvuka, provokacija unutarnjeg slušaočevog oka, polje slika nesvesnog, magijskog, beskrajnoplavokružnog, ono specifično vreme koje samo radio ume da iznedri, pružili su autorima i saradnicima radost i privilegiju da pulsiraju njegovim istovremeno divljim i melanholičnim damarima. Sada se taj svet otvara i pred vama, slušaocima i čitaocima.

Podnaslov dela je: Radiofonija u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

“Jednog jutra ostrvljani nađoše čoveka na plaži, tamo gde su morska struja i sudbina nanele njegov splav. Bio je drugačiji od njih…” Armin Greder je rođen 1942. u švajcarskom gradu Bilu, gde je izučio zanat tehničkog crtača, radio kao maketar i objavio prve satirične crteže. Godine 1971. emigrirao je u Australiju i radio kao grafički dizajner, pravio crtane filmove, a potom predavao grafiku i ilustraciju na Univerzitetu Grifit u Brizbejnu. Nosilac je brojnih međunarodnih nagrada, kao što je Bologna Ragazzi Award, a bio je nominovan i za nagradu Hans Kristijan Andersen.

NEDOVRŠENI MIR Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Radio B92-Naša Borba Beograd 1998, strana 208. broširan povez. Stanje vrlo dobro.

Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac

Ova monografija rezultat je višegodišnjeg rada i proučavanja ovog problema. Autor je punih 25 godina radio u timu koji se bavio zbrinjavanjem preloma ove vrste i učestvovao u kreiranju novih implantata koji su značajno poboljšali uspeh lečenja.

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Priča o profesoru istorije u penziji koji dolazi na proslavu u školu u kojoj je nekada radio. Međutim, pred njim iskrsavaju aveti okoline koja ne mari ni za koga i on u svetu vidi nečoveštvo i stare neizmirene račune. Sve se dešava pod lupom najveće ljudske boljke koja se zove vlast.

Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008) i Umorni kao psi (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Grad En predstavlja autobiografsko delo jednog od najznačajnijih ruskih proznih pisaca iz dvadesetog stoleća. O autorovom životu se veoma malo zna. Rodio se 1894. godine, završio je Politehnički fakultet u Petrogradu, radio je u Brjansku kao statističar. Književno stvaralaštvo započeo je 1924. godine kada su prvi put objavljena njegova dela. Sumnja se da je izvršio samoubistvo 1936. godine. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Pred čitaocima je zbirka komentara diplomate, koji je više decenija svoje karijere radio raznovrsne diplomatske poslove, ne samo u oblasti bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje naše zemlje, već i na različitim pitanjima. U njegovoj diplomatskoj torbi se nalaze saopštenja koje je objavljivao kako u štampanim medijima, kao što su Jedinstvo, Telegraf, Politika i drugi, tako i na elektronskim portalima, Sputnjiku i brojnim drugim.

Zbornik priča. Iz recenzije: „Svaki deo grada zaslužuje svoju knjigu. Na hiljade različitih priča kojima smo možda koračali. Ova zbirka priča pruža tačno to: tanano prelamanje svetla u izlogu omiljene prodavnice u kraju, tuđu uspomenu koja je možda tvoja. Svako ko živi u bilo kom delu bilo kog grada zaslužuje knjigu o jutru sa prozora.“ Ana Marija Grbić, novinarka kulture na Radio Beogradu, pesnikinja i urednica književnih večeri ARGH

Pojmovnik Novi mediji i društvene mreže predstavlja pregled najvažnijih pojmova iz više paralelnih, ukrštenih i simultanih oblasti (IT, mediji, digitalni marketing, itd), koje tvore osnovu svakodnevnog odnosa korisnika sa novim medijima, i obratno. Sa preko 500 odrednica, ovaj pojmovnik nam, na jednom mestu, daje moguća tumačenja koncepata, teorija, tehničkih termina, koji iz jezika medija, novinarstva, radio-difuzije, telekomunikacija, računarstva, novih medija, sve više prodiru u naš svakodnevni govor kao odraz nove digitalne stvarnosti.

Adam je u zatvoru, a Anita ga čeka... Njih dvoje su se upoznali pre 20 godina u Parizu na jednoj žurki. Oboje su smatrali da ne pripadaju tamo. Zaljubili su se na prvi pogled, venčali, preselili na obale Atlantskog okeana i dobili ćerku Loru. Adam je radio kao arhitekta, a Anita kao frilenser za lokalne novine. Monotonija ih ubija i dovodi do udaljavanja. Mauritanska imigrantkinja Adel unosi ponovnu iskru koja je im je bila potrebna da se ponovo približe.

Ova knjiga nastala je na osnovu radio emisije posvećenw delu Mila Savića. U toj emisiji, u kojoj je birana knjiga godine, vođena je diskusija između Nikole Miloševića, Sime Elakovića i Miška Šuvakovića i odlučeno je da nagradu dobije Mile Savić. Naime, ,,Politika filozofskog diskursa" ima jedno ključno mesto na kojem su se diskutanti zaustavili. Reč je o Kosovu i Metohiji. Mile Savić na jednom mestu u svojoj knjizi pominje da Žak Derida nije znao da je Kosovo sastavni deo Srbije. Ovo je jedno značajno svedočanstvo o delu koje je uzdrmalo našu intelektualnu javnost.

Studija koncertnog života u Beogradu između dva svetska rata. Sadržaj Inicijative koncertnog izvođaštva Vrhunski muzički umetnici u Beogradu 7 Solističko i kamerno muziciranje 15 Zreli muzički umetnici koncertiraju Violinisti i violončelisti 19 Duo Tkalčić - Ličar 28 Samo jedna harfistkinja Ivanka Milojević i vokalni solisti Emil Hajek i pijanisti u njegovom okruženju 32 Mlađa generacija muzičkih umetnika Jelka Stamatović-Nikolić i drugi vokalni solisti na koncertnom podijumu 44 Marija i Olga Mihailović i koncerti violinista 52 Pijanistkinja Ljubica Maržinec i njene kolege 67 Kamerno muziciranje i njegovi zastupnici 85 Kamerni koncerti profesora muzičkih škola 87 Kamerni sastavi ruskih muzičkih umetnika 89 Beogradski kvartet 95 Još neki kamerni ansambli 97 Institucije kao organizatori koncerata 101 Muzička družina Stanković 103 RuSki narodni univerzitet 106 Narodni konzervatorijum 109 Kolegijum muzikum 112 Kolarčev narodni univerzitet 118 Društvo prijatelja slavenske muzike 121 Orkestri 123 Orkestar Kraljeve garde 124 Repertoar 128 Vrednovanje izvođaštva 132 Beogradska filharmonija 136 Osnivanje i organizacija 137 Godine pred Drugim svetskim ratom 141 Programska politika 142 Uspon orkestra 149 Dirigenti 152 Stevan Hristić 153 Brezovšek, Baranović i Vukdragović Lovro Matačić 159 Strani dirigenti 162 Solisti 165 Kamerni orkestar Beogradske filharmonije 167 Orkestar Muzičkog društva Stanković 171 Ostali beogradski orkestri 175 Pevačka društva 179 Pregled razvoja horskog pevanja 180 Beogradsko pevačko društvo 187 Akademsko pevačko društvo Obilić 192 Muzičko društvo Stanković 198 Još neka beogradska pevačka društva 204 Koncerti sa mešovitim programima 213 Muzika na Radio-Beogradu Resitali i koncerti za dva ili više solista. 219 Kamerni ansambli 219 Orkestri 221 Programska koncepcija Javno koncertiranje 225 Kamerni radio-hor 228 Prilog Hronološki pregledi nastupa solista (izbor) 231 Istaknuti inostrani i jugoslovenski solisti na beogradskom koncertnom podijumu 231 Resitali beogradskih solista 232 Resitali vrhunskih inostranih solista i koncerata istaknutih evropskih ansambala u Beogradu 233 Hronološki pregledi koncertnih programa solista i ansambala Resitali 234 Koncerti za dva i više solista (i kamerne ansamble) 246 Kamerni koncerti 256 Orkestri Orkestar Kraljeve garde 256 Pozorišni (operski) orkestar 266 Beogradska filharmonija 268 Orkestar Muzičkog društva Stanković 280 Orkestar Beogradskog muzičkog društva 283 Orksstar Kolegijuma muzikuma 284 Gostujući orkestri 288 Pevačka društva 288 Koncerti različitih učesnika (solisti, ansambli, dramski i baletski umetnici) 303 Institucije kao organizatori koncerata Muzička škola 308 Muzičko društvo Stanković 309 Ruski muzički umetnici i ruske muzičke iistitucije u Beogradu 316 Narodni konzsrvatorijum 331 Kolegijum muzikum 337 Kolarčev narodni univerzitet 344 Društvo prijatelja slavenske muzike 351 Muzika na Radio-stanici Resitali i koncerti za više solista. Kamerni ansambli 353 Orkestri 357 Kamerni radio-hor 371 Pregled izvođenih. dela srpskih i beogradskih kompozitora (izbor) Resitali 373 Koncerti za dva i više solista (i kamerne ansamble) 375 Kamerni koncerti 377 Orkestri 377 Orkestar Kraljeve garde 377 Pozorišni (operski) orkestar 380 Beogradska filharmonija 381 Orkesgar Beogradskog muzičkog društva 384 Pevačka društva 384 Koncerti različitih učesnika (solista, horova i ansambala, muzičara i drugih umetnika) 391 Institucije i grupe muzičara Muzička škola 394 Grupa umetnika 394 Muzičko društvo Stankoeić 394 Ruski muzički umetnici i ruske muzičke institucije u Beogradu 397 Narodni konzervatorijum 398 Kolegijum muzikum 400 Kolarčev narodni univerzitet 401 Druppvo prijatelja slavenske muzike 402 Indeks imena 403

Pisac Gunstejn Bake je uspeo da od jedne uobičajene teme kao što je saobraćaj napiše uzbudljiv i izuzetan roman. Mladi bračni par i njihove dve ćerke voze se planinskim putem. Lep, prijatan dan završiće se porodičnom tragedijom koja će zauvek ostaviti posledice i traume na jednu od ćerki Aud. Aud će trideset godina nakon toga postati poznati radio-izveštač o saobraćaju. Ona će svakog dana helikopterom leteti iznad ulica Osla obaveštavajući slušaoce o mogućim gužvama, nesrećama i zastojima. Društvo će joj praviti osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski zapisi o misterioznim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa. Za ovaj roman Gunstejn Bake je 2012. godine dobio Evropsku nagradu za književnost.

Zbirka književnih kritika Saše Ćirića „Ne uzimaj me u usta“ druga je takva zbirka ovog nažalost skribofilnog kritičara čiji tekstovi izlažu maltretmanu čitav postjugoslavenski prostor. Vjerujemo da bi autor volio vjerovati kako piše britke, upućene i elokventne kritičke tekstove, koji uvijek pogađaju u srž stvari i teže da budu neizostavan dio održavanja higijene u regionalnom književnom polju. Knjiga „Ne uzimaj me u usta“ kritički je presjek regionalne književne produkcije između 2008. i 2012., za koji se nadamo da će biti podjednako intrigantan i koristan svima, od voajerskih fanova polemičkih pljuvačina, preko nagrđenih autora koji vapiju za osvetom, pa sve do drugih književnih kritičara, zavidnih na upotrijebljenoj količini kritičarskog baruta. Riječima Saše Ćirića: „Ko je bez čitalačkog greha, neka se prvi baci (na mene) ovom knjigom! Ili, u znak protesta, neka je slobodno uzme u usta!“ Saša Ćirić (1975., Pirot) – završio Filološki fakultet u Beogradu, grupu za srpsko-svjetsku književnost. Radi na Radio Beogradu 2, gdje prati postjugoslavenske i balkanske književnosti. Urednik u Betonu, dodatku dnevnog lista Danas. Književni kritičar tjednika Novosti iz Zagreba od 2009. godine. Pisao političke analize za e-novine, e-balkan, portal Peščanik i povremeno ih piše za sajt elektrobeton.net. Objavio knjige kritika Užici hermeneutike (Zrenjanin, 2009.) i Ujed istorije (Ulcinj, 2009.), kao i knjigu drama Tri radio drame (Beograd, 2015.). Od suradnje s postjugoslavenskom periodikom, pisao književnu kritiku za web-portal knjižare Booksa i bio urednik književno-kritičke razmjene s Booksom iz Srbije (2008.-2011.). Najčešće pisao za časopise: Zarez i Quorum, Sarajevske sveske i SIC!. Pisao komparativne analize za emisiju „Pojmovnik postjugoslavenske književnosti“ Trećeg programa Hrvatskog radija. Pojedini tekstovi su mu prevedeni na njemački, albanski, slovenski i makedonski jezik.

Lek uvodim postepeno. Na predlog lekara, da bismo pratili učinak, vodim dnevnik glavobolje. Beležim celodnevne promene. Jačina: na skali od 0 do 10. Lokacija: desno oko, cela glava, levo oko, čelo, potiljak, teme, prsten oko glave, vilica, vratne žile pozadi. Vrsta: mutno, potmulo, pulsirajuće, užarena kugla koja se kotrlja unutar lobanje. Šta gde ko kad. Mene zanima zašto. I do kada. Odavde do večnosti, izgleda. Kao i sve. Rodi se, nemaj detinjstvo da bi se školovao, školuj se da bi radio, radi da bi umro pre penzije. Uvek isti put za svakog, isti redosled. Toliko razmišlja o večnosti, o beskraju, a čovek je već večan: vrti se u krug, nema kraja, igranka bez prestanka. Odlomak iz knjige.

Trideset deveti maj četvrta je zbirka poezije koju je Marko Tomaš objavio u izdavačkoj kući LOM, a ukupno deveta samostalna. U Beogradu mu je objavljena i knjiga poezije i priča Odrastanje melanholije (Kontrast izdavaštvo) i publicistička knjiga Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić) Živeo je i radio u Kljajićevu, Sarajevu, Zagrebu i Splitu. Trenutno živi u Mostaru.„Kada bih vam pričao o Marku Tomašu, čovjeku, uz džez i rakiju, bila bi to balada o Mostaru naše mladosti, melanholiji i čamotinji, neshvaćenoj i uzaludnoj ljepoti korijena smokve i vječnim nesporazumima oštećenog srca u ruševinama grada koji umire. U međuvremenu, dok svakog od vas ne sretnem ponaosob, dopustite da Trideset deveti maj to uradi na svoj usamljenički način.

Podnaslov ovog romanesknog prvenca ima dvostruko, krajnostima suprotstavljeno, značenje: hteo bi da kaže kako je sve u životu ništavno, a istovremeno Ništavnost zapravo opovrgava. Autor i te kako o mnogo čemu govori, a ako ćemo i o kvalitetu romana – štošta u njemu zaslužuje superlative. Glavna ravan romana je privid, takoreći prevara čitaoca: grubost jezika i postupaka glavnog junaka krije ranjivog, senzibilnog „grubijana“. Knjigu čine urbani mitovi i gradska modernost, vrlo prepoznatljiva realnost Beograda preko atmosfere kancelarija, kafana, porodičnih odnosa, devojaka i žena, ljubavi („Ljubav je tu, ali je ne vidimo. Ona je nešto kao bakterija. Kao virus.“). Kritikom grada kojem nesumnjivo pripada, drski junak daje i sliku današnje Srbije. Mihajlović koristi realnu topografiju kao ineke postojeće ličnosti (pravi mali biljur je opis atmosfere, već mitske, Bajine Bašte). Ipak, ovo nije prepisana stvarnost: reč je o autentičnom, osmišljenom književnom delu, važnom prilogu urbanoj (de)mistifikaciji Beograda. Razmišljanje o procesu pisanja i piscu knjigu podiže na viši nivo. Ali koristeći istovremeno i humor i morbidnost, autor kao da pravi eksperiment u kojem dokazuje kako je roman sve bolji i ubedljiviji kako mu se bliži kraj, kao uostalom i njegovom junaku. A kraj je nadrealan. Možda zato što pisac misli da je „život stoka neopevana“. A šta je onda smrt? Vladislav Bajac Petar Mihajlović je rođen 1979. godine u Kragujevcu. Studirao je medicinu, upisao treću godinu prava, a onda diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za tekst drame Samo ne u Švajcarsku dobio je nagradu „Slobodan Selenić“, a za dramu Radnička hronika Sterijinu nagradu na konkursu za originalni domaći dramski tekst. Po njegovim tekstovima izvedeno je nekoliko predstava, radio-drama i radio-minijatura. Scenarista je više dugometražnih igranih filmova u nastajanju i koscenarista jedne od popularnih televizijskijih serija. Izdao je zbirku kratkih priča Serijski samoubica (2000). Živi i radi u Beogradu.

Da je moguće od jedne svakodnevne teme kao što je saobraćaj načiniti izuzetnu umetničku prozu, pokazuje nam Gunstejn Bake u romanu Mod i Aud. Mladi bračni par i njihove dve ćerke, sedmogodišnje bliznakinje, voze se planinskim putem. U samo jednom trenu taj dan, sasvim nalik na pređašnje, gubi sve epitete običnog i premeće se u porodičnu tragediju koja će preživele zauvek obeležiti duhovnim i fizičkim traumama. Tri decenije potom, Aud, jedna od sestara, poznati je radio-izveštač o saobraćaju. Ona u helikopteru jutrima nadleće ulice Osla i obaveštava o gužvama, nesrećama i zastojima. U tome joj društvo pravi osamnaestogodišnjak koga privlače neobični novinski napisi o tajanstvenim noćnim avanturama nepoznatog vozača mercedesa…Za ovaj uzbudljiv i izazovan roman Gunstejn Bake je 2012. dobio Evropsku nagradu za književnost.

Zbirka pesama Neće biti djece za rat Dijale Hasanbegović stihovima igra nekoliko značajnih ironično-inverznih, tek prividno oksimoronskih igrarija: slobodu osvešćene teskobe; poverenje kritikujućeg glasa u svet; nežnu dobronamernost sarkazma. Svezemaljska buka – kako nam je već sasvim jasno – nesklona je čoveku, pa prema tome i poeziji, ali čitanje ove knjige je ogledna vežba za prevladavanje buke bukom samom, sve dok je buka zamahnuta ka licu sveta takva da su njeni uzvičnici hrabro ljudski. Dijalina knjiga ovo predočava pesnički ubedljivo i sa nedvosmislenošću manifesta. Dijala Hasanbegović je pesnikinja, novinarka i kritičarka. Radila je za nedeljnik Dani kao književna i pozorišna kritičarka, kao novinarka Radio Sarajevo portala i kolumnistkinja na portalu Diskriminacija. Objavljivala je eseje, poeziju i kritike za različite književne časopise. Pesme su joj prevođene na engleski, poljski i norveški. Prvi engleski prevod objavljen je u The American Poetry Review (septembar, 2007). Trenutno radi kao kolumnistkinja za Prometej.ba. Živi u Sarajevu.

U Rusiji bliske budućnosti sve je isto kao i danas. Sve je isto kao što je bilo nekad. Sve je onako kako će uvek biti. Osim ako neko odluči da ima dovoljno jak razlog da pokuša da promeni stvari. Najtanja, gotovo nevidljiva granica razdvaja život skromnog, baksuznog službenika Turbanova od sveta vlastodržaca, nemaštinu od velikog novca, zakonoposlušnost od zločina, praznik – od kraja sveta. Jednom, spasavajući voljenu ženu, Turbanov prelazi tu granicu… Sloboda u krvi je roman o ljubavi i unutrašnjoj slobodi „privatnog“ lica, silom prilika uvučenog u politički apsurd. Igor Sahnovski (1958–2019) bio je ruski pisac rođen u Orsku. Posle studija ruskog jezika i književnosti, radio je kao književni urednik i konsultant u brojnim časopisima i izdavačkim kućama. Bio je suosnivač nedeljnika Književni klub. Napisao je četiri romana i tri zbirke priča, za koje je dobio brojne nagrade.