„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu – počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje…

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu- počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje...

Knjiga je odlično očuvana !!! 610 strana 1050 grama 1981 godina Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

U ovoj knjizi prikazane su radio-drame sa srpskim piscima kao junacima. To su: Bora Stanković, Emanuil Janković, Milan Rakić, Brana Cvetković, Milutin Uskoković, Branko Ćopić i Svetozar Ćorović. Ovi pisci bili su istinski heroji vremena koja im nikako nisu bila naklonjena, a uprkos kojih su stvorili dela koja ih čine besmrtnim. Baveći se velikim patnjama i malim radostima srpskih pisaca, autor se upoznao sa veličinom modernosti njihove umetnosti i bedom sveta koji ih je uglavnom prezirao.

Priča o radio-zvezdi Foks Olsonu koji je imao sve što je u životu želeo: talenat, odanu ženu, verne obožavaoce, savršen život. Međutim, njegov automobil biće pronađen smrskan u reci, ali telo će nestati. Da li je Foks mrtav ili je uspeo da se spase? Dejv Brendsteter stiže u kalifornijsku varošicu da ispita slučaj. U razgovoru sa porodicom, obožavaocima, saradnicima i protivnicima, Djev shvata da je mnogim ljudima odgovaralo da Fred nestane. Da li će iskusni detektiv uspeti da reši slučaj nestale radio-zvezde?

,,Puškinova brda" opisuju period kada je Sergej Dovlatov radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.

Milica Stevanović - PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME (Radio B92 / ProFemina, Beograd, 1999, broš, 140 str., ilustrovano, 28 cm) Tekst je na srpskom i engleskom jeziku.

Zbirka priča pomoću kojih se autor priseća rada u Radio Televiziji Srbije, svojih kolega, gostima i učesnicima brojnih emisija koje je producirao, ali i vremena provedenih po kafanama Aranđelovca i poznatih ljudi toga doba.

Miroslav Milović (1955-2021) bio je doktor je filozofskih nauka i univerzitetski profesor. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje stekao je u Čačku. Filozofiju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1978. godine. Potom je doktorirao filozofiju na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu na Majni. Na Sorboni u Parizu odbranio državni doktorat takođe iz filozofije. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu radio je kao docent za predmet Etika u periodu od 1987. do 1996. godine. Bio je predsednik Filozofskog društva Srbije (1990 – 1992) i član Evropskog pokreta u Jugoslaviji, kao i gostujući profesor u Turskoj, Španiji i Japanu. Radio je kao redovni profesor filozofije na Univerzitetu u Braziliji (Brazil). Objavio je knjige Refleksivni argument (Beograd, 1989), Etika i diskurs (Beograd, 1992), Filozofija komunikacije (Brazilija, 2002) i Zajednica razlike (Rio de Žaneiro, 2004).

Autor ovog trilera, Pol Lindzi je dugi niz godina radio kao FBI agent. Svoje iskustvo i zanimenje za period Drugog svetskog rata pretočio je u ovu knjigu, koja govori o nestalim umetničkim delima i o pokušaju finansiranja novih nemačkih političkih partija iz tih izvora.

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Zbirka intervjua sa dvanaest vodećih stručnjaka na polju psihoanalize iz Srbije i Crne Gore vođenih u seriji razgovora Unutrašnji svet čovekov (Radio Beograd, Prvi program). Redosled razgovora u knjizi saobražen je temama i vremenu njihovog emitovanja na radiju. Tekstovi su, uglavnom, objavljeni izvorno, onako kako su uživo vođeni.

Jelica Dabović je sestra košarkašica Ane i MIlice Dabović, koja je u ovoj knjizi opisala zlostavljanje u svojoj porodici. Ona ističe da je nju i njene sestre zlostavljao otac. Ova knjiga je njen način da se izbori sa svime što je preživela i da dobije odgovore od oca zašto je to radio.

Iako je tvrdio da ne pripada nijednoj kasti, nacionalnosti, religiji i tradiciji, Džidu Krišnamurti je, uz Dalaj Lamu i Majku Terezu, od strane magazina Tajm proglašen za jednog od pet svetaca 20. veka. Njegova učenja sabrana su u više od 75 knjiga, prevedenih na 22 jezika i prodatih u više od četiri miliona primeraka širom sveta.

Zbirka koja sadrži sedam antropoloških priča književnika Ivana Ivanovića. Kvalitetno delo autora koji je proživeo cenzuru i osude komunističkog režima praćene zabranama izdavanja. Zbog objavljivanja svog prvog romana "Crveni kralj", 1972. godine, bio je otpušten iz gimnazije u kojoj je radio kao profesor. Bio je smatran moralno nepodobnim da podučava mlade, a tek 2009. je sudski rehabilitovan.

Džerom K. Džerom je bio izuzetno plodan enegleski pisac - rođen krajem devetnaestog veka, sin sveštenika, studirao je filozofiju a radio je još i kao urednik, glumac, pisac i učitelj. Ovo je njegovo prvo delo koje je istovremeno i inteligentno, pronicljivo ali i duhovito. Kroz svoje dokoličarske misli, ovaj dokoličar razmišlja o životu, ljudima, društvu na svoj specifičan, prijemčivi izanimljivi način.

Iz recenzije: ’’Ova knjiga je izraz višegodišnjeg pomnog praćenja radijskih programa u našoj zemlji i van nje. U tridesetak ogleda autor je nastojao da iskaže kritički odnos i stav prema radiofoniji, a pre svega prema radio-drami. Razmotrio je pojedine žanrove, a posebnu pažnju je poklonio biografskoj i istorijskoj, dokumentarnoj drami za decu kao i onim radiofonskim ostvarenjima koja u sebi objedinjuju dramske, muzičke, ambijentaine I elektro-akustičke elemente. Svaki od ovih ogleda zapravo je osvrt na pojednog radiofonskog stvaraoca, pretežno iz Beograda, a obuhvata srpsku radiofoniju s kraja XX i početka XXI veka. Okosnicu knjige čine tekstovi koje je autor objavljivao u beogradskom dnevnom listu "Politika" od 2001. do 2004. godine. Ako je već primećeno da dobri stari radio, uprkos mračnim prognozama, ne gubi bitku sa novim medijima, ova knjiga može biti upozorenje na one posvećenike koji su svoj stvaralački napor uložili u možda ne tako popularnu ali svakako pažnje vrednu umetnost radija, u radiofoniju. Knjiga može podstaći jedne da se i sami uvrste u taj krug posvećenika, a druge da sa manje nemara i više zasluženog poštovanja pristupaju ozbiljnim pregaocima koji bar neke radijske programe čine veoma sadržajnim i zbog toga vrednim slušanja.’’

Zbirka pesama, crtica, odlomaka i dokumenata iz opusa velikog srpskog pisca. Odlomak: ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.

DETALJNIJE Saznaj kako se živelo u Habzburškoj monarhiji! I još nešto: šta je to Vojna granica, kako su izgledale porodične zadruge, šta je u gradskoj kući bio simbol udobnosti, kakvi su saveti mogli da se dobiju iz prosvetiteljske literature, ko je sve radio kao privatni učitelj, zašto je pola kalendarske godine bilo neradno. Autor: Miroslav Timotijević Ilustrator: Siniša Banović 23,5 x 16,5 cm 32 str. meki povez, pun kolor ćirilica Uzrast: 10-14 godina

Istražujući duboke veze između konceptualnog okvira savremenih neuronauka i novog poimanja mozga koje nam one pružaju, sa jedne strane, i aktuelnog menadžerskog diskursa globalnog neoliberalnog kapitalizma sa druge, autorka traga za načinima da se svest o mozgu konstituiše kao jedinstveni filozofski, naučni i politički entitet. Za uspeh ove potrage presudan je upravo središnji, objedinjujući koncept u neuronaukama – plastičnost, koju Katrin Malabu vidi kao dinamični međuprostor između prihvatanja i davanja obličja, građenja i razaranja, determinisanosti i slobode, poslušne prilagodljivosti i eksplozivnog otpora. Tako shvaćena, plastičnost je prirodna antiteza fleksibilnosti – ideološkog avatara postojećeg društveno-ekonomskog poretka. Duboko analizirajući skrivena značenja i višestruke implikacije metafora o mreži, koje su u neuronaukama uveliko zamenile poređenja mozga sa telefonskom centralom ili računarom – a taj proces je upadljivo koincidirao sa promenana u organizaciji proizvodnje koje su iznedrile postfordovski kapitalizam druge industrijske revolucije – autorka nas poziva da joj se pridružimo u odgovoru na plastični izazov da u slici vlastitog mozga pronađemo obrise jednog drugačijeg sveta.

Pred kratkom pričom je, kao i pred lirskom pesmom, uvek naročiti zadatak: u vremenskom tesnacu, ukradeno od stvarnosti ona treba da učini začudnijim od stvarnosti same. U novoj proznoj zbirci Miloš K. Ilić pravi svetove iščašene iz ležišta, ali neobično „zbratimljene”, onakve kakvi su na njenom kraju likovi u „velikoj saobraćajnoj gužvi”. A njima je zajednička zbunjenost, katkad dezorijentisanost, vernost željama ili strahovima zbog kojih se sudaraju sa bizarnostima, apsurdima, ali i velikom misterijom sveta koji ih okružuje. Knjiga štampana u nula primeraka sabira mnoštvo događaja, karaktera, sudbina, manje ili više uspešnih ali uvek tužno lepih pobunjenika, a pobuna je, ne samo sa kamijevskim predznakom, neizbežna tačka susreta svih nas. Miloš K. Ilić je rođen 1987. godine u Pančevu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Piše uglavnom kratke priče, koje je izdao u zbirkama Priče o pivu (2008) i Umorni kao psi (2017), kao i u periodici, zbornicima, antologijama i po internet portalima. Deca Nedođina (2021) je njegov prvi roman. Za Radio Beograd napisao je 12 radio-drama. Koristi se raznim pseudonimima, a najpoznatiji mu je Ana Miloš. Kao Ana Miloš je izdao zbirku priča Kraj raspusta i zbirku poezije Govori grad. Zbog autobiografske knjige Po zanimanju: Ana Miloš (2023) poništen je u većini književnih krugova.

Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla. Đorđe Lebović (Sombor, 1928 – Beograd, 2004), pisac i dramatičar. Osnovnu školu je pohađao u Somboru i Zagrebu, a sa petnaest godina sa članovima svoje porodice transportovan je u koncentracioni logor Aušvic. U logorima Aušvic, Saksenhauzen i Mathauzen proveo je skoro dve godine, do završetka Drugog svetskog rata. Završio je gimnaziju u Somboru u skraćenom roku 1947, a potom upisao filozofiju u Beogradu i diplomirao 1951. Za vreme studija radio je kao fizički radnik, nastavnik matematike, prevodilac i humorista, zarađujući za život kao reporter u Radio Beogradu i kolumnista u humorističkom listu „Jež“. Po završetku studija radi kao novinar u Radio Novom Sadu i kustos Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu, a od 1955. godine kao upravnik Letnje pozornice u Topčideru. Od 1960. godine upravnik je Izložbenog paviljona u Beogradu, a od 1979. direktor Drame u Beogradskom dramskom pozorištu. Godine 1981. odlazi u invalidsku penziju. Đorđe Lebović se javlja u književnosti pričom O ljudima u paklu i paklu u ljudima 1955. godine i novelom Živeti je ponekad visoko, objavljenom u prestižnom časopisu „Delo“ 1956. Sledi drama Nebeski odred, koju je napisao u saradnji sa piscem Aleksandrom Obrenovićem, po mnogima začetak moderne srpske dramaturgije. Drama je nagrađena Sterijinom nagradom u Novom Sadu. Za dramu Haliluja ponovo osvaja Sterijinu nagradu 1965. godine. Vanrednu Sterijinu nagradu dobiće 1968. za dramu Viktorija. Napisao je mnogo radio drama, TV-drama, serija i scenarija za dugometražne igrane filmove. Najviše uspeha među njima imale su drame Svetlosti i senke, Traganje po pepelu (prva nagrada na međunarodnom festivalu radio drama Prix Italia), Vojnik i lutka, Cirkus, Srebrno uže, Pali anđeo, Dolnja zemlja, Ravangrad 1900, Sentandrejska rapsodija, Ponor… Od filmova za koje je Đorđe Lebović napisao scenarija najviše uspeha imali su Most, Devojku s Kosmaja, Valter brani Sarajevo i Konvoj za El Šat. U rukopisu i rasuti po časopisima ostali su njegovi eseji i desetak novela (Zli umiru vertikalno, Kako je Greko zaradio hleb, Deset vodoravnih crta, Anđeli neće sići sa nebesa, Ako lažem, obesite me, moliću lepo, Sahrana obično počinje popodne, Važan esek i dr.). Po izbijanju ratova na tlu bivše Jugoslavije, sa porodicom se preselio u Izrael 1992. godine. U Srbiju se vratio 2000. i do smrti četiri godine kasnije pisao svoj jedini, autobiografski roman Semper idem, koji je ostao nedovršen.

Meredit Makenzi potiče iz imućne advokatske porodice iz Njujorka. Njen je život trebalo da bude savršen - vrhunsko obrazovanje, pripadnost samom kremu društva i mogućnost sklapanja sjajnog braka. Odrasla je u Nemačkoj gde je njen otac radio kao tužilac u sudu za ratne zločine u Nirnbergu. Tada je svojim očima videla borbu između dobra i zla. Kada se porodica vratila u Njujork, Meredit je odlučila da će postati advokatica uprkos protivljenju oca. Zalagala se za ljudska prava i kraj rata u Vijetnamu...

Igra senki - Tim Maršal Petooktobarska smena vlasti u Srbiji Izdavač - Samizdat B92, Beograd, 2002.god. Broširan povez, latinica, 220. strana. Dobro očuvana knjiga. Knjiga `Igra senki` engleskog reportera i urednika za međunarodne odnose televizijske stanice `Skaj Njuz`, Tima Maršala, upravo se u izdanju `Samizdat B92` pojavila na tržištu. Prateći kao novinar politička ratna i unutrašnja previranja na Balkanu tokom devedesetih, svojim odmerenim izveštavanjem stekao je naklonost vlasti i domaće javnosti pa je u vreme krize i sukoba na Kosovu i bombardovanja Jugoslavije bio jedan od retkih stranih izveštača kome je dozvoljen rad. Tim Maršal je vodeći autoritet u pitanjima spoljnopolitičkih odnosa, sa više od dvadeset pet godina iskustva u novinarstvu. Bio je urednik spoljnopolitičke rubrike Skaj njuza, a pre toga je radio za BBC i LBC/IRN radio. Izveštavao je iz trideset zemalja i pratio sukobe u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Kosovu, Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji i Izraelu. Njegov blog Foreign Matters bio je u užem izboru za nagradu Orvel 2010. godine. Pisao je za Tajms, Sundej tajms, Gardijan, Independent i Dejli telegraf, i autor je knjiga „Igra senki: petooktobarska smena vlasti u Srbiji“ (Shadowplay: The Overthrow of Slobodan Milošević), bestselera u bivšoj Jugoslaviji, i „Dirty Northern B*st*rds!“ and Other Tales from the Terraces: The Story of Britain’s Football Chants. Osnivac je i urednik sajta TheWhatandtheWhy.com

Žerminal Čivikov, dugogodišnji novinar i istraživač u oblasti književnosti, rođen je 1945. u mestu Ruse, na Dunavu, u Bugarskoj, a od 1975.živi u Hagu, u Holandiji, odakle već godinama izveštava za nemačku radio stanicu u Kelnu „Dojče vele“ (Deutsche Welle) o zbivanjima u sudnicama haškog Tribunala. Godine 2006. objavio je knjigu o procesu Slobodanu Miloševiću u izdanju bečke izdavačke kuće Promedia Ferlag. Knjiga Žerminala Čivikova Srebrenica – krunski svedok naišla je na veliki odjek na nemačkom jezičkom području: skoro da nema lista, radio ili televizijske stanice u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj koji nisu objavili prikaz ili osvrt na njegovu najnoviju knjigu. Ovim spisom Čivikov se osmelio da progovori o jednoj od najdelikatnijih tema posleratne evropske istorije. Autorovo istraživanje o masovnom ubistvu u Srebrenici, tokom etničkog rata u BiH, sprovedeno je vrlo temeljno, gotovo do najsitnijih detalja. Knjiga se čita sa uzbuđenjem, kao da je reč o dramskom zapletu u nekom kriminalističkom romanu. Čivikov je korak po korak, sa naglašenom skrupuložnošću posvedočio kako je Tribunalu u Hagu, sve do ovog trenutka uspelo da optužbe za najstrašniji zločin u Evropi posle 1945. godine temelji na iskazu jednog jedinog svedoka. Čitanjem ove knjige, objektivnost Tribunala za bivšu Jugoslaviju, dovedena je ozbiljno u pitanje. Ogrešenje o zakone i pravdu i logiku zdravog razuma, vidljivo je na bezbrojnim primerima. Uostalom, konverzija pravne procedure u eminentno politički proces, neizbežno otvara mogućnosti velike manipulacije.