Beket pripada plejadi irskih pisaca koja je zablistala na književnom nebu Evrope. Uz Svifta, Sterna, Jejtsa, Vajlda i DŽojsa, postao je nezaobilazan u svim relevantnim antologijama književnosti, a njegova prozna i dramska dela obeležila su XX vek. Ova svojevrsna hrestomatija sabira tekstove posvećene različitim aspektima Beketovog stvaralaštva, proistekle iz pera najeminentnijih beketologa. Osim tekstova o odnosu Beketa i tradicije, njegovim proznim i dramskim ostvarenjima i delima pisanim za radio i film, hrestomatiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Manifest vertikalizma“, Beketova biografija i hronologija stvaralaštva, kao i izabrana bibliografija.

Knjiga Specijalni zadatak Balkan 1940-1945: Izveštaj letećeg diplomate autora Hermana Nojbahera pruža fascinantan uvid u delovanje ovog nemačkog diplomate tokom Drugog svetskog rata na Balkanu. Nojbaher, koji je služio kao posebni izaslanik za jugoistočnu Evropu, bio je ključna figura u nemačkoj politici na ovom području. Nakon rata, osuđen je u Jugoslaviji na dvadeset godina zatvora, ali je pušten 1952. godine zbog bolesti. Kasnije je radio kao građevinski poduzetnik i savetnik u Etiopiji. Ova knjiga nije samo biografski zapis, već i važan istorijski dokument koji osvetljava složene političke i vojne odnose u regionu tokom rata.

U prvom tomu Sabranih priča, čitalac će pronaći sve Kortasarove zbirke kratkih priča objavljene između 1945. i 1966. godine, kao i priče koje su se posthumno pojavile u Neočekivanim radovima (2009.), za koje se veruje da im po naslovu ili datumu pripadaju: Druga obala, Zverinjak, Tajno oružje, Kraj igre, Povesti o hronopijama i famama i Sve vatre vatra. Kortasara treba čitati. Uvek. Njegove priče su sjajan prikaz neverovatnih bića, čudesan i prepun nežnosti. One su najbolja sinteza njegove književnosti, a ujedno i prilika da se kroz njegova maestralna dela otisnemo na beskrajno putovanje koje će nas ostaviti bez daha. Hulio Kortasar je jedan od najboljih pisaca kratkih priča 20. veka. Hulio Kortasar (1914–1984) roden je u Briselu, gde mu je otac bio diplomata. Sa cetiri godine vratio se s porodicom u Argentinu, u kojoj je sa majkom i mladom sestrom, jer ih je otac napustio, živeo u okolini Buenos Ajresa. Izdržavao je porodicu predajuci francusku književnost. Kao protivnik diktature Huana Perona, 1951. emigrirao je u Francusku, gde je radio kao prevodilac UNESKO-a. Na španski je preveo Robinzona Krusoa, Hadrijanove memoare, price Edgara Alana Poa… Pisci kojima se divio bili su Lotremon i Alfred Žari. Podržavao je levicu u Latinskoj Americi (Kubansku revoluciju, Salvadora Aljendea u Cileu, sandiniste u Nikaragvi). Umro je u Parizu i tamo je sahranjen. Napisao je desetak knjiga prica, pet romana, više knjiga eseja, polemika, putopisa, pozorišnih i radio-drama, pesama…

U drugom tomu Sabranih priča, čitalac će pronaći sve Kortasarove zbirke kratkih priča objavljene između 1969. i 1983. godine, kao i priče koje su se posthumno pojavile u Neočekivanim radovima (2009.), za koje se veruje da im po naslovu ili datumu pripadaju: Poslednja runda, Okteadar, Neko ko se tuda smuca, Tamo neki Luka, Toliko volimo Glendu i Raskorak. Kortasara treba čitati. Uvek. Njegove priče su sjajan prikaz neverovatnih bića, čudesan i prepun nežnosti. One su najbolja sinteza njegove književnosti, a ujedno i prilika da se kroz njegova maestralna dela otisnemo na beskrajno putovanje koje će nas ostaviti bez daha. Hulio Kortasar je jedan od najboljih pisaca kratkih priča 20. veka. Hulio Kortasar (1914–1984) roden je u Briselu, gde mu je otac bio diplomata. Sa cetiri godine vratio se s porodicom u Argentinu, u kojoj je sa majkom i mladom sestrom, jer ih je otac napustio, živeo u okolini Buenos Ajresa. Izdržavao je porodicu predajuci francusku književnost. Kao protivnik diktature Huana Perona, 1951. emigrirao je u Francusku, gde je radio kao prevodilac UNESKO-a. Na španski je preveo Robinzona Krusoa, Hadrijanove memoare, price Edgara Alana Poa… Pisci kojima se divio bili su Lotremon i Alfred Žari. Podržavao je levicu u Latinskoj Americi (Kubansku revoluciju, Salvadora Aljendea u Cileu, sandiniste u Nikaragvi). Umro je u Parizu i tamo je sahranjen. Napisao je desetak knjiga prica, pet romana, više knjiga eseja, polemika, putopisa, pozorišnih i radio-drama, pesama…

Iz pera Džona Banvila, autora romana More, za koji je dobio prestižnu Bukerovu nagradu, stižu živopisne uspomene na dablinske događaje, smeštene na međi faktografije i fikcije. Rođen u malom, od irske prestonice neznatno udaljenom gradu, junak ove priče se sa Dablinom prvi put upoznaje kao dete – sa iskrenim i nepatvorenim oduševljenjem. Premda mu je,kao punoletnom mladiću, konačno preseljenje u grad donelo i poneko razočaranje, opčinjenost njime ne jenjava. Vodeći čitaoca dablinskim ulicama, autor ovih pseudomemoara uživa u istoriji kulture, arhitekture, politike i društva. Protkane neposrednim i ličnim sećanjem na izvesna mesta i susrete, pripovedačeve uspomene su, istovremeno, omaž vremenu odrastanja i formiranja umetnika u mladosti. Čitaoca ili, bolje rečeno, putnika, očekuje priča o gradu i životu u njemu, puna slojevitih, posve neočekivanih emocija. Džon Banvil je irski pisac i scenarista. Na početku karijere radio je kao novinar, a zatim i urednik listova The Irish Press i The Irish Times. Danas piše književne kritike, scenarija za filmove i radio emisije, a za svoje romane dobija brojna priznanja i nagrade. Za roman More dobio je Bukerovu (2005) i nagradu Franc Kafka (2011). Dve godine kasnije dodeljena mu je nagrada irskog PEN centra kao i Austrijska nacionalna nagrada za evropsku književnost. Pod pseudonimom Bendžamin Blek napisao je detektivske romane Kristin Fals(2006), Srebrni labud (2007) i Lemur (2008) i doživeo veliki komercijalni uspeh. Njegova proza je bogata, umetnički vešto komponovana, s izraženom notom književnog eksperimentisanja.

Dan je bio savršen za jedriličarsku regatu, vedar i sunčan. A onda je otkriveno telo jednog od najuglednijih stanovnika ostrva Sandhamn. Oskar Julijander bio je ugledni advokat i potpredsednik Švedskog kraljevskog društva jedriličara. Na prvi pogled njegova smrt deluje kao nesrećan slučaj, međutim radi se o ubistvu. Policijski inspektor Tomas Andreason i advokatica Nora Linde pokušaće da razotkriju misteriju... Iz recenzija: „Mračne tajne i uzavrele emocije bogataša sjajno dopunjuju inače savršenu mešavinu napetosti, porodičnih odnosa i nerazjašnjenih misterija švedskog arhipelaga." Må Bra „Apsolutno sjajna i uzbudljiva detektivska priča.“ Sveriges Radio P4 „Spektakularno i iznenađujuće ubistvo u najboljem maniru Agate Kristi.“ Skånska Dagbladet

Marijana Rirmajer je redaktor, studijska domaćica i voditelj na Bavarskom radiju i televiziji! Redaktorski je zadužena za programe magazinskog karaktera i tok-šou emisije, a kao autorka uređuje različite filmove i serije na savremene teme, o putovanjima, kulinarstvu i kuvanju. Peter M. Štajner, doktorirao je na filosofiji i, između ostalog, radio je kao asistent za filosofiju u Tibingenu i Vircburgu. Radi u Glavnoj upravi Društva "Maks Plank" u Minhenu. Sadržaj: Aperitiv Filosofija i pijanstvo Plodovi vrta uživanja Bekstvo od prokletog zadovoljstva Obrazovanje ukusa u doba prosvećenosti Idealizam uživanja Prevrednovanje vrednosti: od kušanja do varenja Filosofija između brzog i sporog načina ishrane Digestiv

“Ovo je vrlo čitak, zanimljiv rad, koji ispunjava veliku prazninu u literaturi o Španskom građanskom ratu – o stranim dobrovoljcima koji su se borili na strani Franka i nacionalista. On sistemetski pokriva sve dobrovoljce iz svake pojedine strane zemlje i u tom procesu razrađuje širi istorijski kontekst i pomenutih zemalja i same Španije. Na taj način postavlja nacionalistički cilj u Španiji u širi kontekst konzervativne, katoličke i fašističke struje u Evropi i svetu” Marko Hoare, Univerzitet Kingston Kristofer Oten, student lingvistike i književnosti na univerzitetu, i postdiplomac prava. Radio je kao novinar, zakonski zastupnik tražilaca azila i nastavnik engleskog jezika.

Knjiga Audio tehnika u radiju i televiziji, Mr Blažo Guzina. Digitalna audio tehnika, Mikrofoni, zvučnici i slušalice, Zvuk sa interneta, Surround Sound 5.1., Hi-Fi, Dolby uređaji, Multimedija, Izbor i podešavanje gramofonske ručke i zvučnice (pick-up). Šaljemo pouzećem: 1000 dinara + 300 dinara poštarina. + Knjiga Uvod u tehniku snimanja zvuka, Mr Blažo Guzina. Snimanje govornika, voditelja, glumaca, pevača, solista, pop, rock i jazz grupa, horova i simfonijskih orkestara, drame i opere. Pouzećem: 1000 dinara + 300 poštarina. Obe knjige: 2300 dinara, sa poštarinom. Tel. 011 2136735 e-mail: [email protected] www.blazoguzina.yolasite.com https://audiotehnikasnimanjezvuka.blogspot.com Vinyl’s much-hyped return to radio • RedTech https://bitlsizauvek.blogspot.com

“Samo sam svirao tango” prati profesora istorije Hansa-Petera Dalova u Lajpcigu 1968, na njegovom putu resocijalizacije u svakodnevni, privatni i profesionalni život, pošto je zbog usluge koju je učinio studentima – da kao pijanista zameni njihovog stalnog pijanistu sprečenog zbog bolesti da nastupi u studentskom kabareu – te zbog navodno provokativnih stihova, kako su ih doživeli prisutni članovi Štazija, u zatvoru proveo skoro dve godine. Svi mu savetuju da zaboravi i nastavi dalje, ali Hansu-Peteru Dalovu sve pada na pamet – da pokuša da ne radi ništa, da živi od bankarske kamate, da probađe posao kao vozač teretnih kamiona ili sezonski posao konobara na Hidenzeu – samo ne može da zaboravi. Za Kristofa Hajna, istaknutog proznog i dramskog pisca, kojeg je biografija povela na put od Trećeg rajha, sovjetske okupacione zone, NDR, preko Zapadnog Berlina, ponovo do NDR i do ujedinjene Nemačke, kažu da je istinski hroničar nemačko-nemačkih odnosa. Radio je kao konobar, knjižar, asistent Bena Besona u Dojčes teatru, završio je studije logike i filozofije u Lajpcigu/Berlinu i radio kao dramaturg u pozorištu Folksbine. Među nagradama koje je primio za književni opus iz kojeg izdvajamo samo neke od naslova U vezi sa strancem, Samo sam svirao tango, Hornov kraj, Naseljavanje, Vilenbrok, Godpođa Paula Truso, Dete-sreća i otac, Pometnja, važno mesto zauzimaju nagrade “Uve Jonzon” i “Štefan Hajm”. U vezi sa strancem, prvi naslov koji smo objavili u Radnom stolu, za kratko vreme je doživeo tri izdanja. Samo sam svirao tango se kao i U vezi sa strancem bavi mogućnostima ostvarivanja ličnih, akademskih i društvenih sloboda u prelomnoj 1968.

Nagrada Gonkur. Velika nagrada za roman Francuske akademije. „Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve… Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno.“ Džonatan Litel oživljava užase Drugog svetskog rata iz ugla krvnika Maksa Auea, pokazujući nam istovremeno pojedinca na način na koji se to retko radilo. Ovo je epopeja o jednom ljudskom biću koje analizira sebe i istoriju. Roman je do sada preveden na četrdeset jezika i prodat u milionima primeraka. Džonatan Litel je rođen u Njujorku 1967. Studirao je na Univerzitetu Jejl, i tokom studija napisao svoju prvu knjigu, Bad Voltage. Prevodio je De Sada, Blanšoa, Ženea i Kinjara na engleski. U periodu od 1994. do 2001. godine radio je za međunarodnu humanitarnu organizaciju Action Against Hunger, a najviše u Bosni i Hercegovini, zatim u Čečeniji, Demokratskoj republici Kongo, Sijeri Leone, Kavkazu, Avganistanu i u Moskvi. U januaru 2001. bio je žrtva zasede u Čečeniji i bio ranjen. Nakon toga je dao otkaz i posvetio se istraživanjima za roman Eumenide. Roman je doživeo veliki publicitet, kako u Francuskoj tako i u inostranstvu, osvojio je nagradu Gonkur i Veliku nagradu za roman Francuske akademije za 2006. godinu.

Novopečena mlada Koper Rajli stiže u francusku prestonicu 1944. godine. Pariz i cela Francuska slave oslobođenje od nemačkog okupatora, međutim Koper shvata da je duboko nesrećna u braku. Tada će Koper sklopiti neobično prijateljstvo sa jednim nepoznatim dizajnerom srednjih godina koji je radio u propaloj kući mode. To je Kristijan Dior. Pošto zna koliko je Kristijan Dior genijalan, Koper ga nagovara da započne svojim sopstvenim radom. Ona je sigurna da će uspeti i svim silama se trudi da mu pomogne - ona sama će postati modni novinar. U vrtlogu sveta visoke mode, Koper će biti neodlučna između onoga što želi da bude i onoga što stvarno jeste...

Knjiga Audio tehnika u radiju i televiziji, Mr Blažo Guzina. Digitalna audio tehnika, Mikrofoni, zvučnici i slušalice, Zvuk sa interneta, Surround Sound 5.1., Hi-Fi, Dolby uređaji, Izbor gramofonske ručke i zvučnice (pick-up), Konstrukcija višepojasnih zvučničkih kutija. Multimedija. Šaljemo pouzećem: 1000 dinara + 300 dinara poštarina. + Knjiga Uvod u tehniku snimanja zvuka, Mr Blažo Guzina. Snimanje govornika, voditelja, glumaca, pevača, solista, pop, rock i jazz grupa, horova i simfonijskih orkestara, drame i opere. Pouzećem: 1000 dinara + 300 poštarina. Obe knjige: 2300 dinara, sa poštarinom. www.BlazoGuzina.yolasite.com Vinyl’s much-hyped return to radio • RedTech https://bitlsizauvek.blogspot.com Amazon.com: Acoustical Design of Broadcasting and Recording Studios: Requirements, Recommendations, Architectural Guidelines eBook : Guzina, Blažo: Books

U neimenovani grad jedne uske provincije stiže činovnik koji odmah kreće da se upoznaje sa znamenitim stanovnicima, gubernijskom upravom i lokalnim zemljoposednicima, da bi zatim redom posetio njihova imanja kupujući „mrtve duše“. U to vreme u Rusiji posednici su plaćali porez na svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, uključujući tu i kmetove, tj. duše. Pošto se popis imovine radio na pet godina, posednici su morali da plaćaju porez i na one seljake-kmetove koji su u međuvremenu umrli. Tu rupu u zakonu rešava da iskoristi pridošlica činovnik, otkupljujući imena preminulih seljaka-kmetova, sve vreme nameravajuči da ih stavi pod hipoteku kako bi mogao da podigne ogromnu svotu novca iz državne kase.

U danima nakon kratkog razornog nuklearnog rata svet je u ruševinama. Pitanje je ima li preživelih na severnoj hemisferi. Radioaktivni oblaci šire se prema jugu, trujući sve što im se nađe na putu. Posada američke podmornice zatekla se u Australiji, gde sa lokalnim stanovništvom iščekuje neumitnu sudbinu. Kapetan podmornice Dvajt Tauers, uprkos sećanju na svoju ženu, zbližiće se sa Mojrom, devojkom iz Melburna koja ne može da prihvati surovu stvarnost. Iznenada, posada podmornice primiće Morzeov signal i odlučiće da se još jedanput spusti u sumorni okean u potrazi za znakovima života. Roman Na obali je klasik s razlogom. Šut je izabrao najužasniji događaj koji se može zamisliti – svetski nuklearni sukob – posmatra ga pod mikroskopom, koncentrisan na nekoliko običnih ljudi koji čekaju smrt da dolebdi na njihovu hemisferu. To su vojna lica, domaćice, privrednici, obični ljudi poput nas, što ovu knjigu čini još jezivijom. U vreme kada svet izgleda toliko nesigurno i surovo, veoma je važno pročitati ovu knjigu. Pripremite se za snažan i dirljiv doživljaj. Nevil Šut Norvej rođen je 17. januara 1899. u Ilingu u Londonu. Pošto je pohađao škole Dregon i Šruzberi, studirao je mašinstvo na koledžu Baliol u Oksfordu. Radio je kao aeronautički inženjer i svoj prvi roman Marazan objavio 1926. Godine 1931. venčao se sa Frensis Meri Hiton i dobili su dve kćerke. Za vreme Drugog svetskog rata pristupio je dobrovoljačkoj rezervi Kraljevske mornarice, gde je radio na razvoju tajnog naoružanja. Posle rata je nastavio da piše i preselio se u Australiju, gde je živeo sve do smrti 12. januara 1960. Među njegovim najslavnijim romanima su Čarobni frulaš (1942), Bespuće (1948), Grad kao Alis (1950) i Poslednja obala (1957).

Knjiga Saše Brajović na sveobuhvatan način osvetljava nedovoljno poznatu ličnost Luja Daviča, čije delovanje se odvijalo tridesetih godina prošlog veka. Osim pomno prikupljenih, proverenih, istraženih i verodostojih podataka o samom umetniku, baletskom igraču, koreografu i pedagogu, čoveku modernih shvatanja, učesniku Narodnooslobodilačkog pokreta i, naravno, antifašisti Luju Daviču, tekst Saše Brajović osvetljava i mesto koje je njegova jevrejska porodica imala u predratnom Beogradu, slika kontekts u kome se on školovao i radio, opisuje kretanje, prepreke i uspehe i blago skicira karakter. U tekstu srećemo likove poput Mage Magazinović, Rafaila Blama, Vojislava Vučkovića, Josipa Slavenskog... kao i prikupljena dragocena svedočenja onih koji su ga poznavali. Tačnije, onih koji su ga poznavali i nešto o njemu zapisali.

Iako je u studiji Mediamorphosis – razumevanje novih medija reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč.

Iako je u studiji Mediamorphosis reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč.

Svi čeznemo za oslobađanjem od negativnosti i dostizanjem unutrašnjeg mira, radosti i ljubavi. Proces prisutnosti nam otkriva mehanizme za oslobađanje od tuge i zavisnosti i nudi jednostavan, praktičan pristup dostizanju i održavanju unutrašnjeg mira u svetu ubrzanih promena, nemira, konflikata i haosa. Poziva nas da iskusimo svesnost sadašnjeg trenutka kao način života, kao svakodnevni prilaz životu na ovoj planeti. „Proces prisutnosti je jednostavan, direktan i praktičan priručnik koji vam pomaže da integrišete emocionalnu prošlost kako biste prestali da reagujete na nju, kako biste počeli da živite u veličanstvenom sadašnjem trenutku i da na život odgovarate! To je sloboda! To je nezavisnost!“ Dr Frenk Marfi, stručnjak za integralnu psihijatriju i autor radio-emisije Healing and Growth: Rewrite Your Script!

Ime emisije koja stoji u naslovu ove knjige jedna je od najslušanijih na talasima Radio Televizije Beograd. Tu popularnost je postigla zahvaljujući pričama iz naše starine, začudnim psihološko-lirskim i ispovednim portretima istorijskih ličnosti. Ova knjiga ide u red onih korisnih knjiga koje, krećući se poznatom stazom iznova, potrebno i uspelo, oživljavaju vreme i prilike, ličnosti i događaje za koje sa ponosom, koji ne isključuje suštinsko nepoznavanje, često kažemo da pripadaju zajedničkom nasleđu blistave istorijsko-nacionalne prošlosti. Čitalac ovih priča, kazivanja i prikazanja nagrađen je izvanrednim umetničkim ugođajem, pitkim pričama punim novine. Ponuđen je obiljem podataka iz naše prošlosti koje neće nigde naći na jednom mestu, pogotovo ne ovako odabrane i poređane u ovoj zbirci.

Potresna priča jevrejske devojčice Ane Frank. Dnevnik koji je ona vodila iz dana u dan tokom više od dve godine za vreme Drugog svetskog rata i mučnih dana koje je provela u skloništu sa svojom porodicom... "Ana Frank pisala je svoj dnevnik od 12. juna 1942. do 1. avgusta 1944. Sve do proleća 1944. pisala je te zapise za sebe samu. A tada je, slušajući Radio London, čula kako holandski ministar obrazovanja u izbeglištvu govori o tome da bi trebalo sakuplati i posle rata objaviti sve što je napisano o patnjama stanovništva Holandije za vreme nemačke okupacije. Kao na primer naveo je, pored ostalog, i dnevnike. Pod utiskom ovog govora Ana je odlučila da posle rata objavi knjigu zasnovanu na svom dnevniku." - Ema Časar

Tokom 1866. godine, časopis „Ruski glasnik“ objavio je u dvanaest mesečnih nastavaka tekstove koji će skupa biti objavljeni kao roman pod imenom „Zločin i kazna“. Sinopsis jednog od najvećih psiholoških romana u istoriji književnosti zaprepaščujuće je jednostavan: u agoniji zbog materijalne oskudice ruski student Rodion Raskoljnikov odlučuje da ubije zelenašicu Aljonu Ivanovnu. Moralne teskobe i duševne krize koje Raskoljnikova dovode na ivicu nervnog rastrojstva, a kroz te unutrašnje sukobe ekstremnog intenziteta Dostojevski je u širem smislu zapravo ispisivao svoju kritiku nihilizma ruskog društva. Strastven u svojoj veri, ali i svojim porocima, pisac „Zločina i kazne“ pružio je svevremenu i dubinsku analizu duhovnog stanja Evrope sredinom XIX veka, ispisavši za neverovatno kratko vreme (istovremeno je radio i na „Kockaru) jedne od najblistavijih stranica svetske književnosti.

Simon Sinek je trenutno jedan od najtraženijih govornika na svetu. Njegov govor na video platformi TED je drugi najgledaniji svih vremena, sa preko 24 miliona pregleda. Razlog za sve ovo je taj što Sinekova otkrića imaju neverovatan uticaj na uspeh bilo koje organizacije. On je primetio jednu veoma važnu stvar: često smo toliko opterećeni time ŠTA radimo i KAKO to radimo, da često zaboravimo ZAŠTO to radimo. Ako izgubimo iz vida taj krucijalni razlog, izgubićemo moć da budemo lideri i, što je još važnije, da inspirišemo one oko nas.

Odlično očuvan , Preveli Moša Pijade i Rodoljub Čolaković Tvrd povez 2086 strana 1750 grama Kapital: Kritika političke ekonomije (njem. Das Kapital. Kritik der politschen Ökonomie), poznatiji pod skraćenim nazivom Kapital, je nedovršeni ekonomsko-sociološki traktat njemačkog socijalista Karla Marxa. U njemu Marx analizira sustav proizvodnje u tržišnom gospodarstvu i dolazi do zaključka da će zbog inherentnih osobina tog sustava tržišno gospodarstvo u jednom trenutku ući u depresiju koja će biti toliko teška da će izazvati velike društvene nemire i prijelaz u socijalističko društvo. Na Kapitalu Marx je radio četrdesetak godina, a uspio je dovršiti samo prvu knjigu, dok je druge dvije dovršio njegov prijatelj i suradnik Friedrich Engels nakon Marxove smrti 1883. godine. Četvrti tom je 1910. godine, nakon Engelsove smrti, dovršio i objavio marksistički filozof Karl Kautsky. Kapital se smatra Marxovim magnumom opusom.

„Želeo sаm dа zаbeležim po nešto o ljudimа koje sаm sretаo, poznаvаo, sа kojimа sаm rаdio ili mаnje-više sаrаđivаo, а lаtio sаm se i svojih zаturenih zаpisа i beleški vođenih nа preskok godinаmа unаzаd. One su mаkаr i u nаznаkаmа određivаle putokаz kojim bi trebаlo ići... Tаko je nаstаlа ovа knjigа kаo uži izbor memoаrsko-političkih esejа o mojim sаvremenicimа. Nаrаvno, ovo kаzivаnje nije istorijа, аli moždа može dа bude jedаn puteljаk koji vodi kа njoj. Ličnosti iz nаšeg ondаšnjeg političkog životа o kojimа sаm pisаo lično sаm poznаvаo. Sа nekimа sаm tesno sаrаđivаo, sа drugimа sаm se dobro znаo, а imа i onih koji su mi zbog svog rаnog odlаskа iz аktivnog političkog životа (ili mog kаsnog ulаskа u njegа), zbog godinа ili drugih rаzlogа ostаli u bleđem sećаnju...“ (D. Čkrebić)