Vojislav Despotov je rođen je 3. novembra 1950. godine u Zrenjaninu. Studirao je opštu književnost sa teorijom književnosti, kao i nemački jezik sa književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pisao je pesme, priče, romane, eseje, kritike, tv i radio drame, prevodio sa slovenačkog, nemačkog i engleskog (Keruak, Barouz, Hese, Breht, Deblin, Kermauner itd). Uređivao je časopise Ulaznica, Neuroart, Pesmos, Hey Joe, Transkatalog. Radio je kao dramaturg u dramskom programu Radio-Novog Sada. Pokrenuo je izdavačku kuću Četvrti talas. Umro je u Beogradu 19. januara 2000. „Sastavljen od 155 stranica zahuktale postliterarne hipernaracije u središnjem bloku teksta i više stotina oplinjavajućih mikro-citata, tehno-koana, pabiraka, instant-mudrosti, prefabrikovanih činjeničnih fraktala i medijskih tričarija, sistematski ležerno razbacanih po marginama, Psihopatak (nekad »Mrtvo mišljenje«) sada već mrtvog maga naše postmoderne i njenih neoavangardnih prethodnica, Vojislava Despotova, roman je koji je obavio posao za desetak kapitalnih knjiga koje do nas nisu stigle pravovremeno. A da su i stigle, ne bismo ih čitali sve, niti bismo ih mogli čitati sa toliko vedre groze koliko izaziva ova posprdna romaneskna oda ezoteričnim hipi idealima šezdesetih godina i njihovoj ironično-inverzivnoj transfiguraciji u posthumanistički košmar kraja XX veka.“ Vladimir Kopicl

Kreni, stani, vrati, ubrzaj, uspori – tako je to u montaži. Knjiga na kojoj je autor, montažer slike i zvuka i pedagog, radio skoro dvadeset godina značajan je doprinos savremenoj filmskoj teoriji.

Kutija za pamćenje jesu sećanja na autoreve radio-dijaloge sa poznatim i značajnim ličnostima srpske i jugoslovenske kulture. Autor piše o ličnostima iz raznih sfera: o književnicima, režiserima, istoričarima, glumcima, slikarima, lekarima...

Pesme u ovoj zbirci, koje su mnogo i rado pevane, predstavljene su onako kako su ih pesnici napisali, a ne kako se pevaju. To znači da su mnoge ispevane od početka do kraja, dok je kod pojedinih tekst skraćivan zbog muzike, koja ne „trpi" toliku dužinu vokalne interpretacije. Pesme su uglavnom gradskog (varoškog) i narodnog žanra, osim pesama B. Radičevića Pevam danju, pevam noću; J.J. Zmaja: Pesmo moja zakiti se cvetom i A. Šantića: Što te nema, koje su zabavnomuzičkog karaktera. Na kraju se nalaze i nekolike pevane rodoljubive i duhovne pesme srpskih pesnika. Knjiga sadrži i muzičku fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, odnosno spisak izvođača muzičkih snimaka narodnih i gradskih pesama priređenih u ovoj knjizi.

Šesta knjiga serijala Klub ranjenih duša. Persival Hejs, grof od Hardforda, uopšte nije oduševio Imodžen, lejdi Barkli, prilikom njihovog prvog susreta. Ona je zaključila da on poseduje sve one karakterne osobine koje ona ne podnosi. Persival uopšte nije želeo da ostavi neki dobar utisak, ali nije znao zašto je govorio i radio sve ono što inače nikada ne bi radio. Persival je u nasledstvo dobio tituli i imanje i tri rođake koje su živele na tom imanju. Lejsi Barkli mu je sve rekla o ’’Klubu ranjenih duša’’ smatrajući da novi vlasnik imanja ima pravo da zna sve o svojim stanarima. Međutim, nešto ga je zadržalo u novom domu. Možda ga je zaintrigirala Imodžen...

Zbornik - rugalica o emisini "Vreme sporta i razonode" koja se nekada emitovlaa na Radio Beogradu. Tomislav je napravio izuzetno zanimljivu satiru sa "haiku-poezijom" i krenuo u borbu mentalne poremećenosti i velikosrpske fiksacije.

Detalji predmeta Stanje Polovno KULTURA U PROSLOSTI VALJEVSKOG KRAJA SLIKARSTVO , ARHITEKTURA , FOTOGRAFIJA , SKULPTURA Izbor tekstova emitovanih na radio Valjevu Mek povez - 176 strana plus fotografije NAPRED VALJEVO 1979 Stanje kao na slikama 16

Zbirka priča pomoću kojih se autor priseća rada u Radio Televiziji Srbije, svojih kolega, gostima i učesnicima brojnih emisija koje je producirao, ali i vremena provedenih po kafanama Aranđelovca i poznatih ljudi toga doba.

Izdavačka kuća Prometej u saradnji s Radio-televizijom Vojvodine izdala je verovatno najinresantniju knjigu savremene srpske poezije „Srpske poetske pletenice“, autora Dejana Tomića. Srpske poetske pletenice (2) su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić, Dragomir Brajković, Nenad Grujičić, Miro Vuksanović, Boško Ivkov, Danica Vujkov, Anđelko Erdeljanin, Đorđo Sladoje, Gordana Đilas, Blagoje Baković, Milutin Ž. Pavlov, Mirjana Šuljmanac - Šećerov, Milan Aleksić, Miodrag Petrović, Olivera Šijački, Luka Hajduković, Nebojša Devetak, Spasenija Cana Sladojev, dr Stojan Berber, Radmila Đukelić, Milan Tripković, Marija Bugarski, Dušica Pejović, David Kecman, Marina Žinić - Ilić, Milan Micić, Zorka Abadžić, Lidija Đogo, Ranka D. Srdić, Aleksandar Savić, Jelena Stojsavljević, Vesna Mijin, Radovan Vlahović, Gordana Volaš, Zvezdana Cvijić...

Ova monografija rezultat je višegodišnjeg rada i proučavanja ovog problema. Autor je punih 25 godina radio u timu koji se bavio zbrinjavanjem preloma ove vrste i učestvovao u kreiranju novih implantata koji su značajno poboljšali uspeh lečenja.

TREĆI PROGRAM Broj 24, Zima 1975. (Radio Beograd, 1975, broš, 522 str.) IZ SADRŽAJA: - Ivan Foht: geneza literature - Stefan Moravski: O funkcijama najnovije umetnosti - Tomas Man: Nastanak Doktora Faustusa - Radomir Konstantinović: Četiri Pesnika - Klod Levi-Stros: Totemizam danas

Knjiga Šta radite sa svojim životom? predstavlja skup odlomaka preuzetih iz Krišnamurtijevih spisa, snimljenih ili prenesenih dijaloga i javnih beseda, koje ne pružaju, u konačnici, jednodimenzionalne odgovore, već stimulišu na razmišljanje o mogućim izlazima u nova, velika pitanja – kakvo je i naslovno. U kratkim, jasno artikulisanim i izrazito snažnim fragmentima, Krišnamurti uspeva da poljulja sve stabilne koordinate koje pred pojedinca postavljaju različiti autoriteti, ostajući, pritom, i sam u ravni sagovornika, konstantno zapitan nad ključnim pitanjima sopstva i bića, ali i ljubavi, želje, nagona, intelekta, usamljenosti, dosade. Iako je tvrdio da ne pripada nijednoj kasti, nacionalnosti, religiji i tradiciji, Džidu Krišnamurti je, uz Dalaj Lamu i Majku Terezu, od strane magazina Tajm proglašen za jednog od pet svetaca XX veka. Njegova učenja sabrana su u više od 75 knjiga, prevedenih na 22 jezika i prodatih u više od četiri miliona primeraka širom sveta.

Tekstovi u ovoj knjizi su hronika kulture, naših društveno-političkih prilika i politike. Oni treba da predstave raznovrsnost novinvskih članaka koje je dugi niz godina Zoran Hr. Radosavljević radio. Tu su sabrani intervjui sa poznatim linostima, beleške, osvrti, reportaže, komentari.

Naslov: Pozorište kao stvaranje sveta Autor(i): Zorica Jevremović Izdavač: Institut za pozorište, film, radio i televiziju Mesto: Beograd Godina: 2008 Povez: mek Strana: 322 Format: 15x23 Pismo:Latinica Stanje knjige: odlično očuvano Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje (Beograd - centar)

TREĆI PROGRAM Broj 14, Leto 1972. (Radio Beograd, 1972, broš, 522 str.) IZ SADRŽAJA: - Miloš Crnjanski: Engleske uspomene - Radomir Konstantinović: Gospodin pesnik Jovan Dučić - Vladimir Jankelevič: Rasprava o životu i smrti - Oto Bihalji Merin: Umetnost kao univerzalna pojava - Stefan Moravski: Hepening

Miroslav Milović (1955-2021) bio je doktor je filozofskih nauka i univerzitetski profesor. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje stekao je u Čačku. Filozofiju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1978. godine. Potom je doktorirao filozofiju na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu na Majni. Na Sorboni u Parizu odbranio državni doktorat takođe iz filozofije. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu radio je kao docent za predmet Etika u periodu od 1987. do 1996. godine. Bio je predsednik Filozofskog društva Srbije (1990 – 1992) i član Evropskog pokreta u Jugoslaviji, kao i gostujući profesor u Turskoj, Španiji i Japanu. Radio je kao redovni profesor filozofije na Univerzitetu u Braziliji (Brazil). Objavio je knjige Refleksivni argument (Beograd, 1989), Etika i diskurs (Beograd, 1992), Filozofija komunikacije (Brazilija, 2002) i Zajednica razlike (Rio de Žaneiro, 2004).

Deset knjiga o arhitekturi Vitruvius Vitruvije veliki format luksuzno glanc novo KOLEKCIONARSKI primek mali potpis izdavac Svjetlost Sarajevo Tvrd povez Марко Витрувије Полио (лат. Marcus Vitruvius Pollio, живио и радио у првом вијеку п. н. е.), био је римски писац, архитекта и инжењер и аутор славног римског архитектонског трактата „De architectura, libri decem“ (Десет књига о архитектури). Врло мало је познато из његовог живота, осим онога што се може закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч о Августу и да је трактат писан око 27. године. Пошто Витрувије у трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да је врло вјероватно да је био активан у вријеме Јулија Цезара. Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному (данашњи Фано). Издање на италијанском из 1521. године које је илустровао и превео с латинског италијански архитекта Цезаре Цезаријано Трактат „О архитектури“, базира се на његовом личном искуству, али и теорији познатих грчких архитеката, нпр. на Хермогену. Расправља о скоро сваком аспекту архитектуре, а подијељен је у десет поглавља: планирање града, грађевински материјали, изградња храмова и употреба грчких редова, цивилно грађевинарство (позоришта, бање), приватне грађевине, декорацијапода и зидова, хидраулика и цивилне и војне машине. Превод Витрувијево дело Десет књига о архитектури први пут је преведено на српски 1951. Преводилац

Živ i duhovit roman o poslednjoj utopiji dvadesetog veka u kojem se skladno prepliću fikcija, autorefleksija i dokumentarizam. Glavna junakinja je majka sa svojom beležnicom u koju zapisuje važne svetske događaje doživljene kroz medije (novine, televiziju i radio) kao i porodična dešavanja.

Autor ovog trilera, Pol Lindzi je dugi niz godina radio kao FBI agent. Svoje iskustvo i zanimenje za period Drugog svetskog rata pretočio je u ovu knjigu, koja govori o nestalim umetničkim delima i o pokušaju finansiranja novih nemačkih političkih partija iz tih izvora.

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Glavni lik romana je jedan upropašćeni advokat koji je gurnut u slučaj koji je veći i opasniji od svih na kojima je ikada radio. Slučaj koji će ili ponovo pokrenuti njegovu karijeru ili ga zauvek upropastiti. Advokat Dan Galindo se sukobljava sa kolumbijskim narko kartelom...

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Naslov: Pravila o gradnji pomorskih brodova - tom XIV - Radio uređaj Izdavač: Jugoslavenski Registar Brodova Mesto: Split Godina: 1974 Povez: tvrd Strana: 197 Format: 24 cm Pismo:Latinica - Srpsko/Engleski Stanje knjige: odlično očuvano - na korici zalepljen beli papir Lično preuzimanje (Beograd - centar) Troškove slanja plaća kupac.

Detalji predmeta Stanje Polovno Politički krimić sa epilogom. Nenad Petrović rođen je 1961. godine u Vranju. Piše kratke priče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame. Objavio je romane: Čovek koga je trebalo ubiti (najpre kao samizdat u 100 fotokopiranih primeraka 1992., pa potom u izdavačkoj kući Stubovi kulture, 1996.); Arijadnino klupko (Narodna knjiga, 2001.); Sectio caesarea (Samizdat, 2007.); Silazak u Atlantis (Partenon, 2012.); Sinekurista (pod pseudonimom Teo P. Fedorov, Orion art, 2016.); Slom (Most art, 2018.); Trijumf tragedije (Niški kulturni centar, 2021.) Takođe je objavio dve knjige priča: Rane, ožiljci, melemi (Samizdat, 1997.) i Ugriz rajske zmije (Nollt, 2003.). Objavio je dvojezični izbor iz svojih kratkih priča na srpskom i na esperantu Rajski ožiljak (La Edena cikatro) (Most art Jugoslavija, 2021.) Izvedeno mu je deset drama na programima radio Beograda. Živi u Beogradu. Mek povez, 225 str, 21 cm, tiraž 1000

,,Povratna adresa" je zapravo lutanje po arhipelagu sećanja. Na svakom ostrvu čekaju nas auotorovi preci, idoli i prijatelji. Među njima su Petar Vajl i Sergej Dovlatov, Sinjavski i Bahčanjan, Brodski i Barišnjikov, Tatjana Tolstoj i Sorokin, Neizvestni i Šemjakin, Komar i Melamid, Novi Amerikanac i Radio Sloboda.