Peto dopunjeno izdanje kultne Ex YU rock enciklopedije, Petra Janjatovića. Poslednji tom enciklopedije, koja se bavi rok scenom nekadašnje SFRJ i njenim akterima, obuhvata period od 1960. godine do decembra 2023. godine. Prva enciklopedija izašla je 1998. Ovo izdanje, u odnosu na prethodno, sadrži oko trideset novih enciklopedijskih jedinica. Knjiga ima 448 strana. Ilustrovana je crno belim fotografijama, ali novost u ovom izdanju je kolorni blok. Ex YU rock enciklopedija Petra Janjatovića predstavlja temelj profesionalnog pristupa jednom od najbogatijih vidova masovne kulture na ovim prostorima tokom proteklih šezdeset godina. Dodatni elementi, poput specijalizovanih sajtova, izbora muzičkih dokumentarnih filmova i TV-serija, kao i bibliografije, predstavljaju dodatni sloj informacija koji obogaćuje ovu enciklopediju. Sve ove komponente čine ovo delo sveobuhvatnim resursom za ljubitelje muzike, istraživače i sve one koji žele dublje da razumeju evoluciju ex YU rok scene. Petar Janjatović je rođen 1956. godine u Beogradu. Prve dodire sa novinarstvom imao je još u gimnaziji kao saradnik emisije “Veče uz radio” Prvog programa Radio Beograda. Od 1976. godine redovno sarađuje u novinama i časopisima različitih profila. Tokom svih ovih godina kontinuirano je pripremao i vodio muzičke radio emisije. Od proleća 1997. godine radi kao muzički urednik na RTV Pančevo. Dopisnik je časopisa “Billboard” sa područja Balkana. Od knjiga je napisao: Drugom stranom – Almanah novog talasa u SFRJ (koautori David Albahari, Dragan Kremer, 1983); Pesme bratstva i detinjstva (Antologija rock poezije SFRJ 1967 – 1991); Ilustrovana YU rock enciklopedija.

Detalji predmeta Stanje Polovno POETIKA AUGUSTA STRINDBERGA , Maja Volk , Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Fakultet dramskih umetnosti Beograd 1992 , mek povez, format 15 x 23 cm , latinica, ilustrovano, 199 strana Izdavač: Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Fakultet dramskih umetnosti Biblioteka: Kultura, umetnost, mediji Godina: 1992 Broj strana: 198 Format: 23x15 Povez: broširan odlično stanje novo August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole. august strindberg

,,Povratna adresa" je zapravo lutanje po arhipelagu sećanja. Na svakom ostrvu čekaju nas auotorovi preci, idoli i prijatelji. Među njima su Petar Vajl i Sergej Dovlatov, Sinjavski i Bahčanjan, Brodski i Barišnjikov, Tatjana Tolstoj i Sorokin, Neizvestni i Šemjakin, Komar i Melamid, Novi Amerikanac i Radio Sloboda.

U ovoj knjizi možete pročitati, nova, prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zaspisi, koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su delimično na talasima Radio Beograda u okviru emisije Talasi neba. Celokupan razgovor je čekao ovu knjigu. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez.

Iako je Mita Živković u Bosni živeo i radio kratko vreme, Sarajevo ostavlja dubok trag. U zbirci priča Bosančice, kratke priče iz Bosne (1892) na realistički način se prikazuje život Sarajlija. Humoristički, ali i veoma ozbiljno pripoveda se o svakodnevnom životu ljudi različitih generacija ove multikulturalne sredine.

Zbirka intervjua sa dvanaest vodećih stručnjaka na polju psihoanalize iz Srbije i Crne Gore vođenih u seriji razgovora Unutrašnji svet čovekov (Radio Beograd, Prvi program). Redosled razgovora u knjizi saobražen je temama i vremenu njihovog emitovanja na radiju. Tekstovi su, uglavnom, objavljeni izvorno, onako kako su uživo vođeni.

Delo je kombinacija autobiografije i eseja. Delo govori o periodu kada je autor radio za izdavačku kuću Pier Paolo Pasolini i tada je, zaslugom Lauri Betti, bivšoj glumici i direktorki izdavačke kuće, bio podvrgnut obredu inicijacije. U delu se nalaze i razmišljanja o ’’Nafti’’, veoma značajnom Pasolinijevom delu.

Zbirka poezije. Reč autora: Ova knjiga koja pripada Kristel i koja joj sve duguje bratski je posvećena proleterima svih zemalja, nepismenima i krezubima uz koje sam toliko naučio, smejao se, patio i radio, Šarlu Treneubez čijih pesama ne bih izdržao kao i M. D. G. i mojoj majci.

Detalji predmeta Stanje Polovno Naziv: Beograd Večiti grad, sentimentalno putovanje kroz istoriju, Aleksandar Diklić Godina izdanja: 2014. Izdavač: Radio Televizija Srbije, TV Produkcija Skordisk Izdanje: šesto latinično izdanje Stanje: Praktično Nova, prelistavana par puta. Razlog prodaje je jer vec imam kopiju knjige dobijene kao poklon. Broj strana: 559

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Radioamater Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije 1948 i 1949 godina ukoričeno Odlično očuvano !!! 2,07 Kg 1948 - 544 strane 1 Kg 1949 veći format - 368 strana 1070 grama Radio Amater stan

Đorđe Balašević I ŽIVOT IDE DALJE (SVE DALJE ODAVDE) - Đorđe Balašević KLIMAV ALIBI ZA MEĐUVREME RAZUMA 1991/92 kolumne iz radio tv revije oktobar – maj 1991- 1992. Autor: Đorđe Balašević Izdavač: autorsko izdanje, Novi Sad Broj strana: 106 Povez: mek Format: 22cm Stanje vrlo dobro, prednji povez blago prelomljen.

Godina izdanja: 2010 Ilustrovana verzija: Da Autor: Domaći Tematika: Geografija Jezik: Srpski Autor: Stevan Kovačević Format: 22 cm Broj strana: 272 Povez: Tvrd Obnovljeno i prošireno izdanje knjige „Gradovi Srbije – u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. „Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, novinar Radio Beograda. Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Uspešni naučnik, četrdesetdvogodišnji virolog Edvard Landauer, koji, reklo bi se, ima sve osim partnerke, pogođen je kao gromom iz vedra neba lepotom studentkinje koja je prošla pored njega na biciklu. Uslediće brz i pomalo neočekivan zaplet i rasplet: strasna ljubav, brak, njeno zaposedanje njegovog celokupnog života, stana i mišljenja, plačljivo dete koje ima sudbonosnu ulogu u njegovom životu, i njegovo gorko i potpuno razočaranje u sve što je znao, radio, u šta je verovao. Fascinantna, srećom duhovita i ironična, vivisekcija brzog uspona i još bržeg (ras)pada jedne veze i braka u maestralnom Viringinom romanu poprima razmere kratke ali ozbiljne studije današnjih porodičnih odnosa u kojima sva pravila polako prestaju da važe. „Brutalno precizno.“ — Cathy Rentzenbrink, Stylist „Književnost u najpotentnijem izdanju.“ — Julie Myerson, The Observer „Bolan i poput žileta oštar portret muškarca u srednjim godinama, napet, koncizan i prelepo napisan roman.“ — Mariella Frostrup, BBC Radio 4

Uza sve što je radio, a radio je strahovito mnogo i kao političar i kao pisac, Ciceron je održavao prepisku sa svojim prijateojem Atikom i ta epistolarna aktivnost, pokazuje se, bila je je upravo od egzistancijalnog značaja za Cicerona. Posle bekstva iz Rima Ciceron upada u takvu krizu da će na jednom mestu napisati da ga je upravo Atikovo prijateljstvo održalo u životu. Ova prepiska, međutim, pokazuje ono što su stručnjaci za epistolarnu književnost davno primetili: pisanje pisama kao da zahteva povišen stepen iskrenosti. Istina se ni u jednoj drugoj pisanoj formi ne izriče s takvom ogoljenošću kao u pismima prijatelju. Utoliko i prepiska Cicerona i Atika, možda i najslavnija sačuvana prepiska staroga sveta, predstavlja prvoklasno svedočanstvo ne samo o intimi dvojice prijatelja, već pruža i širu sliku jednog prošlog vremena. Uz predgovor i appendix Dragane Dimitrijević knjiga je opremljena hronološkim pregledom, bibliografijom, indeksom i sadržajem pisama.

,,Pouzdanost nauke" je knjiga koja predstavlja verno svedočanstvo o jednom vremenu i izuzetnim ljudima koji su bili naši savremenici. Radivoj Kašanin, Pavle Savić, Nikola Pantić, Vasa Čubrilović, Zvonko Marić - samo su neka od poznatih imena srpske nauke sa kojima je autor ove knjige vodi duge razgovore na Drugom programu Radio Beograda.

Raspad jedne ljubavne veze i braka između uspešnog četrdesetdvogodišnjeg uspešnog naučnika i prelepe mlade studentkinje. Iz recenzija : „Brutalno precizno.“ — Cathy Rentzenbrink, Stylist „Književnost u najpotentnijem izdanju.“ — Julie Myerson, The Observer „Bolan i poput žileta oštar portret muškarca u srednjim godinama, napet, koncizan i prelepo napisan roman.“ — Mariella Frostrup, BBC Radio 4

Alek Popov je bugarski pisac mnogih priča, romana, radio drama i scenarija. Sestre Palavejev: u oluji istorije je partizanski roman koji govori o vremenu komunizma, o ljudima koje ne poznaju nove generacije. Autor kao vrstan pripovedač u ovo delo unosi dozu crnog humora i tako izvrgava podsmehu razne političke ideologije.

Priča o profesoru istorije u penziji koji dolazi na proslavu u školu u kojoj je nekada radio. Međutim, pred njim iskrsavaju aveti okoline koja ne mari ni za koga i on u svetu vidi nečoveštvo i stare neizmirene račune. Sve se dešava pod lupom najveće ljudske boljke koja se zove vlast.

Pošto je prethodno stekao književnu slavu, Anton Pavlovič Čehov je 1890. godine izveo nezamislivo – proputovao je celu Rusiju, kako bi stigao na “robijaško” ostrvo Sahalin. Čehov je na Sahalinu boravio od jula do decembra 1890. godine. Na tekstu je radio od 1891. do 1893. godine, a 1895. knjiga je objavljena.

ZEMLJA NIJE MOJ DOM tamo brzine pobesneli voz, spolja usijan red, iznutra haos i bol, mašine rade na tom’, tamo nije moj dom, ne, nije moj dom ovde kvarna je smrt, kvarna laž, tri zrnca istine, znaj, život sačuvaće tvoj, ovde je pre propalo, ovde nije moj dom ne, nije moj dom jedino ti mi značiš zbog tebe sam još uvek tu, na krovu spasa ćemo naći, jedno drugo ako prođemo opasnost svu tamo čekaju kola i stan, kuća bez zidova, bar-kod da uđeš u raj, paklom popločan put, tamo nije moj dom ovde nije moj dom jedino ti mi značiš sa tobom sam hteo na put u sili zabave ćeš naći ništa više od praznine u vremenu zemljom šarenilo ukralo gen čovek sam sebi plen ruši svo dobro od pre na zemlji zbira se gnev zemlja nije moj dom, ne, nije moj dom Kralj Čačka (Nenad Marić) – rođen je u Čačku 1979 godine. Diplomirao je slikarstvo 2006, godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2001 godine bavi se kantautorskim radom, od 2004. godine, u javnosti se pojavljuje pod pseudonimom Kralj Čačka. U novembru 2014. godine objavljuje prvi singl za pesmu Moj avatar a početkom 2016. godine drugi singl za pesmu Deda Mraz je švorc. Krajem 2016. godine u okviru izdavačke kuće LOM objavljuje zbirku pesama Na margini, a zatim i debitantski album Zemlja snova. Dobitnik je nagrade “Strune od svetla” za 2017. godinu koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Krajem 2018. godine objavljuje drugi muzički album Spusti svetlost na put, koji je izabran za “Album godine 2018.” od strane slušalaca radio Beograda 202. U saradnji sa Radio Teatrom iz Zagreba 2020. godine učestvuje u radu na radio drami Soundtrack za film koji nije snimljen a 2021. godine radi na songovima za predstavu Halo, halo, ovdje radio Zagreb. Zajedno sa bratom Markom Marićem, koautor je muzike za film, Poslednji povratak Kaktus Bate, izdanje objavljeno 2020. godine, film Realna priča i serija Mama i tata se igraju rata. Krajem 2022. godine, objavljuje singl za pesmu Zemlja nije moj dom.

Politika, vlast, opozicija, politika i mediji i politika u medijima, približavanje demokratiji, ali više udaljavanje od nje, tranziciona posrtanja, nedostatak društvenog konsenzusa o poželjnim promenama, teme su ove knjige, koja hronološki osvežava sećanja na sporne trenutke u kojima smo više nazadovali nego napredovali. Tekstovi su nastali u periodu od 2011. godine do danas, a predstavljaju pokušaj analize političkih procesa i njihovih epiloga i mučnog prilagođavanja našeg medijskog sistema zahtevima demokratskog, otvorenog društva. Dilema: da li smo sazreli za ono što se naziva građanskim, tolerantnim, humanim društvom u kome je ostvaren korpus ljudskih prava, neće biti manja i posle čitanja ovog štiva. Rade Veljanovski rođen je u Beogradu 1952. godine. Diplomirani je politikolog, magistar političke sociologije i doktor komunikologije. Posle završenih osnovnih studija skoro trideset godina radio je u medijima: Studiju B, Programu 202, Prvom programu Radio Beograda, listu Danas i nezavisnoj produkciji Doba razuma. Bio je novinar, urednik emisije, urednik rubrike, zamenik glavnog urednika, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, a kasnije i direktor Radio Beograda. Pisao je i za Republiku, Našu Borbu, Svet (Skoplje), NIN, VREME i druge medije. Na Fakultetu političkih nauka, prošao je kroz sva zvanja od nastavnika veština do redovnog profesora. Predavao je sedam predmeta na osnovnim, master i doktorskim studijama, kako novinarske, praktične, tako i teorijske discipline. Bio je jedno vreme šef novinarsko-komunikološkog smera FPN, a predavao je i na master studijama novinarskog smera Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i na Visokoj školi novinarstva u Sarajevu. Objavio je nekoliko monografija i veći broj radova u časopisima i zbornicima u zemlji i inostranstvu. Uredio je desetak zbornika i časopisa sa stručnim i naučnim radovima iz medijske oblasti. Učesnik je velikog broja naučnih i stručnih konferencija u zemlji i van nje, od kojih je nekoliko i sam organizovao. Od 2000. godine bavi se reformom medijskog sistema Srbije, medijskim zakonima i strategijama. Od tada sarađuje sa OEBS- om, Savetom Evrope, predstavništvom Evropske unije i drugim evropskim organizacijama. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije i član Međunarodne federacije novinara. Od mladosti je aktivista u političkim i organizacijama civilnog društva.

Iako je tvrdio da ne pripada nijednoj kasti, nacionalnosti, religiji i tradiciji, Džidu Krišnamurti je, uz Dalaj Lamu i Majku Terezu, od strane magazina Tajm proglašen za jednog od pet svetaca 20. veka. Njegova učenja sabrana su u više od 75 knjiga, prevedenih na 22 jezika i prodatih u više od četiri miliona primeraka širom sveta.

Knjiga Moje Vreme nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. Moje Vreme je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. Moje Vreme je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo Moje Vreme. Dr Miloš Starović Radoslav Ćebić rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

Knjiga Moje Vreme nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. Moje Vreme je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. Moje Vreme je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo Moje Vreme. Dr Miloš Starović Radoslav Ćebić rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

Milan Rakić je u Sofiji trebalo da obavi jedan od najsloženijih diplomatskih zadataka. Poznavanje strane i domaće arhivske građe, bugarske i srpske istoriografije, omogućilo je autoru da ukaže na složene okolnosti u kojima je Milan Rakić, diplomata i pesnik, radio na sređivanju odnosa dve države u prvoj deceniji posle Prvog svetskog rata.