Ovaj klasik “francuskog Diznija” kako je Mašero često nazivan, odštampan je na povećanom A5 formatu, u punom koloru i u tvrdom povezu. Radi se o serijalu koji je Mašero stvorio i radio u periodu od 1954. do 1966. godine za magazin “Tintin” izdavačke kuće “Lombard”, u kojoj su prikazane antropomorfne životinje sa brojim odlikama civilizacijskog života.

Život i delo Stevana Mokranjca, klasika srpske muzike i najistaknutije ličnosti na prelazu iz 19. u 20. vek. Ova biografija je rezultat autorevih detaljnih istraživanja života i rada ovog velikog srpskog kompozotora i muzičkog pedagoga. Mokranjac je rođen u Ngotinu, a živeo je, školovao se i radio i u Zaječaru, Minhenu, Rimu, Lajpcigu, Beogradu... Najpoznatija njegova dela su Rukoveti

DETALJNIJE Predstavljamo vam ilustrovani životopis Mihajla Idvorskog Pupina, koji je svetsku slavu stekao kao pronalazač u oblastima telekomunikacija, radio-tehnike i radiologije. Uz verodostojne ilustracije i autentične fotografije, mladi čitaoci upoznaće se sa likom i delom ovog velikana. Nagrada Gomionica na Sajmu knjiga u Banjaluci 2018. Autor: Ivana Subotić Ilustrator: Igor Krstić Format: 17x23 Broj strana: 40 Povez: Tvrd

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Милановић, Братислав Наслов Далеко дом твој / Братислав Милановић Врста грађе поезија Језик српски Година 1977 Издавање и производња Крагујевац : Светлост, 1977 (Крагујевац : "Никола Николић") Физички опис 40 стр. ; 20 cm Збирка Завичајни песници ; 1 ISBN (Брош.) Напомене Тираж 500 Bratislav R. Milanović Članak Razgovor Latinica Čitaj Uredi Uredi izvor Istorija Alatke S Vikipedije, slobodne enciklopedije Bratislav R. Milanović Datum rođenja 1950. Mesto rođenja Aleksinac FNR Jugoslavija Bratislav R. Milanović (Aleksinac, 1950) srpski je književnik, novinar, književni kritičar i prevodilac. Biografija Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu[1] u Beogradu. Svoju prvu pesmu objavio je u beogradskom Studentu 1968. godine. Od 1974. godine objavljuje prikaze i kritike o pesničkim knjigama u emisiji „Hronika Trećeg programa Radio Beograda“, „Otvorena knjiga“ TV Beograd, „Književnoj reči“, „Književnim novinama“ i po brojnim listovima i časopisima. Od 1978. godine stalno radi u Radio Beogradu[2] kao novinar, voditelj i urednik u emisijama Beograda 202, Radio Beograda 1 i Radio Beograda 2, koje se bave književnošću i kulturom uopšte. Uređivao je književnost u programu Radio Beograd 1 i vodio kulturni magazin „Deset i po“. Član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1976. godine. Član je srpskog PEN-a[4]. Od 1980. do 1982. godine bio je urednik za poeziju u Književnim novinama[5]. Od 1989. do 1992. godine živeo je u Parizu. Prema njegovom scenariju (poema Sto na raskršću) izvedena je 1995, u amfiteatru Spomen-parka Kraljevački oktobar u Kraljevu, scenska igra Srbija na raskršću, koju je režirao Dejan Mijač. Autor je radio-drame Vučija večera, Dramski program Radio Beograda, 1998. Godine 2000. bio je predsednik Odbora za međunarodnu saradnju Udruženja književnika Srbije, a od januara 2001. do decembra 2004. nalazio se na mestu Umetničkog direktora Međunarodnih susreta pisaca Udruženja književnika Srbije. Zastupljen u izboru Biljane D. Obradović Fives/Petice, pet američkih i pet srpskih pesnika, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, dvojezično englesko-srpsko izdanje. Zastupljen je u više antologija srpske poezije objavljenih u svetu (Švedska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Rusija, SAD, Nemačka, Francuska, Brazil). Posebni izbori njegove poezije objavljivani su u periodici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, SAD i Italiji. Za pesmu „Letopisac pred bibliotekom na Kosančićevom vencu“, objavljenu u listu „Književni magazin“ na „Miljkovićevim danima poezije“ u Gadžinom Hanu 2005. dobio je Nagradu „Zaplanjski Orfej”. Dobitnik je prestižne Nagrade „Žička hrisovulja” za 2009. godinu[6]. Povodom nagrade održan je naučno kritički skup o njegovom pesničkom delu. Sa tog naučnog skupa objavljen je 2010. godine zbornik radova „Bratislav R. Milanović – pesnik“[7]. Dobitnik je Nacionalnog priznanja za doprinos srpskoj kulturi[8] 2010. Od aprila 2020. godine je glavni i odgovorni urednik "Književnih novina". Govori francuski i italijanski jezik, služi se slovenačkim i makedonskim. Juna 2023. godine dodeljena mu je Pesnička povelja „Venac Laze Kostića”.[9] Knjige Poezija Jelen u prozoru, DOB, 1975, Brankova nagrada; Klatno, Narodna knjiga, Slovo ljubve, 1980, Nagrada Milan Rakić; Neman, Prosveta, Beograd, 1987. Nagrada Đura Jakšić [10] ; Balkanski pevač, Prosveta, Beograd, 1995, Nagrada Srboljub Mitić; Vrata u polju, Prosveta, Beograd, 1999, Prosvetina nagrada [11]; Silazak, Srpska književna zadruga, Beograd, 2004, Nagrada Rade Drainac [12]; Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, dvojezično srpski/rumunski; Male lampe u tamnini, Biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2006, Zmajeva nagrada[13]. Nepotreban letopis, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2007, dvojezično srpski/engleski[14] Pisma iz prastare budućnosti, Zavod za udžbenike, Beograd, 2009[15]. Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[16] Jelen u prozoru, drugo izdanje, Manaufaktura snova, Beograd, 2011. Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[17] Cvrčak u decembru, izbrane i nove pesme, CKU Aleksinac[18], Prosveta, Beograd, 2013.[19] Mali lambi vo temninata/Male lampe u tamnini, izabrane pesme, makedonsko-srpsko izdanje, Arka, Smederevo; Matica makedonska, Skopje, 2015[20] Odron svetlosti, CKU Aleksinac, Srpska književna zadruga, Beograd 2017.[21] Lettere da un futuro remoto/Pisma iz prastare budućnosti, dvojezično italijanski/srpski, prevod Dragan Mraović, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[22] Proza Potok, roman, Nolit, Beograd 2001, Nolitova nagrada[23]. Tajne svetlih i senovitih svetova, priče, Povelja, Kraljevo, 2015[24] Priredio knjige Dobro jutro deco, RTS, Radio Beograd, Prvi program (zajedno sa Vesnom Ćorović Butrić i Jovom Ljuštanovićem), Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2003; Najlepše pesme Vladislava Petkovića-Disa, Prosveta, Beograd; 2004. Najlepše pesme Anice Savić Rebac, Arijadna, Beograd, 2010. Violina, izabrane pesme Vladisalava Petkovića-Disa, sa predgovorom priređivača, Prosveta, 2011. Prevodi Alberto Prinčis: Nevini vampir (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), pesme, Smederevska pesnička jesen, 2008. Pjerdomeniko Bakalario: Vatreni prsten (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Beograd 2012. Pjerdomeniko Bakalario:Kamena zvezda (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Beograd 2014. Izvori Filološki fakultet, sajt Radio Beograd „Udruženje književnika Srbije”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2019. g. Pristupljeno 04. 12. 2017. „Srpski PEN”. Arhivirano iz originala 07. 11. 2011. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. „Književne novine”. Arhivirano iz originala 04. 09. 2018. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. Uručenje hrisovulje, RTS, 19.8.2009 Svet poetske zbilje, Blic, 14.8.2010 Nacionalno priznanje za 2010 Vulićević, Marina. „Milanoviću Pesnička povelja „Venac Laze Kostića””. Politika Online. Pristupljeno 2023-06-07. Nagrada Đura Jakšić Prosvetina nagrada „Nagrada Rade Drainac”. Arhivirano iz originala 06. 12. 2017. g. Pristupljeno 05. 12. 2017. Pesnici su elitisti, Politika,16.2.2007 Stidimo se svojih osećanja, Politika,15.8.2009 Poezija SCG Vrata u polju, Njujork,2010 Pisma iz prastare budućnosti, italijanski CKU Aleksinac Cvrčci pobedili policijsku palicu, Politika, 2.2.2014 COBBIS[mrtva veza] Tanjug,5.10.2017 Pisma iz prastare budućnosti, italijansko-srpski jezik „Potok”. Arhivirano iz originala 08. 12. 2017. g. Pristupljeno 08. 12. 2017. Promocija Tajni Normativna kontrola Uredi na Vikipodacima Međunarodne ISNIVIAF Državne NemačkaSjedinjene DržaveČeškaHolandija Ostale IdRef

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Milanović, Bratislav R., 1950- = Милановић, Братислав Р., 1950- Наслов Klatno / Bratislav Milanović ; [likovni prilozi Ratomir Pešić Ra] Врста грађе поезија ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1980 Издање 1. izd. Издавање и производња Beograd : Narodna knjiga : Slovo ljubve, 1980 (Beograd : BIGZ) Физички опис 51 str. : ilustr. ; 24 cm Други аутори - особа Пешић, Ратомир Збирка Savremeni jugoslovenski pisci ISBN (Broš.) Напомене Tiraž 1.500 Beleška o pesniku: str. [55] Na koricama autorova slika i beleška o njemu i delu. autorovom slikom. Bratislav R. Milanović Jezik Preuzmi PDF Nadgledaj Uredi Bratislav R. Milanović (Aleksinac, 1950) srpski je pesnik, romanopisac, novinar, književni kritičar i prevodilac. Bratislav R. Milanović Bratislav R. Milanović.jpg Datum rođenja 1950. Mesto rođenja Aleksinac FNR Jugoslavija Sadržaj Biografija Uredi Rođen je 1950. godine u Aleksincu. Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu[1] u Beogradu. Svoju prvu pesmu objavio je u beogradskom Studentu 1968. godine. Od 1974. godine objavljuje prikaze i kritike o pesničkim knjigama u emisiji „Hronika Trećeg programa Radio Beograda“, „Otvorena knjiga“ TV Beograd, „Književnoj reči“, „Književnim novinama“ i po brojnim listovima i časopisima. Od 1978. godine stalno radi u Radio Beogradu[2] kao novinar, voditelj i urednik u emisijama Beograda 202, Radio Beograda 1 i Radio Beograda 2, koje se bave književnošću i kulturom uopšte. Uređivao je književnost u programu Radio Beograd 1 i vodio kulturni magazin „Deset i po“. Član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1976. godine. Član je srpskog PEN-a[4]. Od 1980. do 1982. godine bio je urednik za poeziju u Književnim novinama[5]. Od 1989. do 1992. godine živeo je u Parizu. Prema njegovom scenariju (poema Sto na raskršću) izvedena je 1995, u amfiteatru Spomen-parka Kraljevački oktobar u Kraljevu, scenska igra Srbija na raskršću, koju je režirao Dejan Mijač. Autor je radio-drame Vučija večera, Dramski program Radio Beograda, 1998. Godine 2000. bio je predsednik Odbora za međunarodnu saradnju Udruženja književnika Srbije, a od januara 2001. do decembra 2004. nalazio se na mestu Umetničkog direktora Međunarodnih susreta pisaca Udruženja književnika Srbije. Zastupljen u izboru Biljane D. Obradović Fives/Petice, pet američkih i pet srpskih pesnika, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, dvojezično englesko-srpsko izdanje. Zastupljen je u više antologija srpske poezije objavljenih u svetu (Švedska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Rusija, SAD, Nemačka, Francuska, Brazil). Posebni izbori njegove poezije objavljivani su u periodici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, SAD i Italiji. Za pesmu „Letopisac pred bibliotekom na Kosančićevom vencu“, objavljenu u listu „Književni magazin“ na „Miljkovićevim danima poezije“ u Gadžinom Hanu 2005. dobio je je nagradu Zaplanjski Orfej. Dobitnik je prestižne nagrade Žička hrisovulja za 2009. godinu[6]. Povodom nagrade održan je naučno kritički skup o njegovom pesničkom delu. Sa tog naučnog skupa objavljen je 2010. godine zbornik radova „Bratislav R. Milanović – pesnik“[7]. Dobitnik je Nacionalnog priznanja za doprinos srpskoj kulturi[8] 2010. Od aprila 2020. godine je glavni i odgovorni urednik "Književnih novina". Govori francuski i italijanski jezik, služi se slovenačkim i makedonskim. Knjige Uredi Poezija Uredi Jelen u prozoru, DOB, 1975, Brankova nagrada; Klatno, Narodna knjiga, Slovo ljubve, 1980, Nagrada Milan Rakić; Neman, Prosveta, Beograd, 1987. Nagrada Đura Jakšić [9] ; Balkanski pevač, Prosveta, Beograd, 1995, Nagrada Srboljub Mitić; Vrata u polju, Prosveta, Beograd, 1999, Prosvetina nagrada [10]; Silazak, Srpska književna zadruga, Beograd, 2004, Nagrada Rade Drainac [11]; Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, dvojezično srpski/rumunski; Male lampe u tamnini, Biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2006, Zmajeva nagrada[12]. Nepotreban letopis, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2007, dvojezično srpski/engleski[13] Pisma iz prastare budućnosti, Zavod za udžbenike, Beograd, 2009[14]. Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[15] Jelen u prozoru, drugo izdanje, Manaufaktura snova, Beograd, 2011. Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[16] Cvrčak u decembru, izbrane i nove pesme, CKU Aleksinac[17], Prosveta, Beograd, 2013.[18] Mali lambi vo temninata/Male lampe u tamnini, izabrane pesme, makedonsko-srpsko izdanje, Arka, Smederevo; Matica makedonska, Skopje, 2015[19] Odron svetlosti, CKU Aleksinac, Srpska književna zadruga, Beograd 2017.[20] Lettere da un futuro remoto/Pisma iz prastare budućnosti, dvojezično italijanski/srpski, prevod Dragan Mraović, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[21] Proza Uredi Potok, roman, Nolit, Beograd 2001, Nolitova nagrada[22]. Tajne svetlih i senovitih svetova, priče, Povelja, Kraljevo, 2015[23] Priredio knjige Uredi Dobro jutro deco, RTS, Radio Beograd, Prvi program (zajedno sa Vesnom Ćorović Butrić i Jovom Ljuštanovićem), Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2003; Najlepše pesme Vladislava Petkovića-Disa, Prosveta, Beograd; 2004. Najlepše pesme Anice Savić Rebac, Arijadna, Beograd, 2010. Violina, izabrane pesme Vladisalava Petkovića-Disa, sa predgovorom priređivača, Prosveta, 2011. Prevodi Uredi Alberto Prinčis: Nevini vampir (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), pesme, Smederevska pesnička jesen, 2008. Pjerdomeniko Bakalario: Vatreni prsten (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Beograd 2012. Pjerdomeniko Bakalario:Kamena zvezda (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Beograd 2014. Izvori Uredi Filološki fakultet, sajt Radio Beograd „Udruženje književnika Srbije”. Arhivirano iz originala na datum 19. 01. 2019. Pristupljeno 04. 12. 2017. „Srpski PEN”. Arhivirano iz originala na datum 07. 11. 2011. Pristupljeno 05. 12. 2017. „Književne novine”. Arhivirano iz originala na datum 04. 09. 2018. Pristupljeno 05. 12. 2017. Uručenje hrisovulje, RTS, 19.8.2009 Svet poetske zbilje, Blic, 14.8.2010 Nacionalno priznanje za 2010 Nagrada Đura Jakšić Prosvetina nagrada „Nagrada Rade Drainac”. Arhivirano iz originala na datum 06. 12. 2017. Pristupljeno 05. 12. 2017. Pesnici su elitisti, Politika,16.2.2007 Stidimo se svojih osećanja, Politika,15.8.2009 Poezija SCG Vrata u polju, Njujork,2010 Pisma iz prastare budućnosti, italijanski CKU Aleksinac Cvrčci pobedili policijsku palicu, Politika, 2.2.2014 COBBIS Tanjug,5.10.2017 Pisma iz prastare budućnosti, italijansko-srpski jezik „Potok”. Arhivirano iz originala na datum 08. 12. 2017. Pristupljeno 08. 12. 2017. Promocija Tajni

Knjiga Zanemarena i osvetljena filozofska baština: razgovor sa Slobodanom Žunjićem Đorđa Malavrazića nastala je nakon što je Slobodan Žunjić dobio Nagradu Nikola Milošević 2014. godine, koju je osnovao Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, programa kulture i umetnosti. On se, po prirodnom redu stvari, povukao u penziju u jesen 2015. godine, ali je nastavio intelektualnu aktivnost i marta sledeće godine izložio Slobodanu Žunjiću koncept jednog njihovog mogućeg studioznog razgovora, imajući u vidu, za ovu priliku, ne samo Prirok i suštastvo, nego i problematiku pokrenutu laureatovom narednom knjigom Istorija srpske filozofije, čija je pojava izazvala mnogobrojne prikaze i polemičke napade na autora. Mada suočen sa lošim prognozama lekara, o kojima je otvoreno govorio prijateljima i saradnicima, Žunjić je prihvatio ovu zamisao, a istovremeno radio na još nekoliko dela zahtevne i ambiciozne zamisli, odlučan da filosofiji, kao što je i rekao u jednom momentu ovog razgovora, da i svoj poslednji izdisaj. Tako nastali i veoma obimni intervju, proširen u odnosu na početni projekat, Đorđe Malavrazić je naslovio Zanemarena i osvetljena filozofska baština.

Ovo je on the road roman o snovima onih koji su osamdesetih godina prošlog veka napustili Srbiju i Balkan kako bi se domogli večito varljivog američkog sna. Napisana vizuelnim jezikom filmske montaže, kao i roman Fetiš Nulo (treći deo Severne trilogije), ova knjiga predstavlja svojevrsno jedinjenje dokumentarnog i fiktivnog, kroz koje avanture generacije osamdesetih odjekuju kao upozorenje o dolasku vremena beznađa kojima svedočimo danas. Probijajući se kroz slike kriminala, prostitucije i narkomanije, u svetu (bez) ljubavi, punom sirovog nasilja, zamki i iluzija, pratimo uspone i padove junaka, dok traže stazu ka umetnosti života sa drugim i za druge. Vezan za stalni pokret i promenu, ovaj roman vodi na put od Čikaga preko San Franciska do Njujorka, kroz bespuća i lutanja podzemljem nevidljivim običnom stanovniku Amerike, daleko od rodnog tla, a opet u neraskidivoj vezi sa njim. Tomislav Longinović profesor je slavistike i komparativne književnosti na Univerzitetu Viskonsin-Medison. Doktorirao je s temom „Ideologija, identitet i granične poetike u slovenskom romanu dvadesetog veka“. Teoretičar, pisac i prevodilac. Bibliografija: Sama Amerika (Radio B92, 1994), Minut ćutanja (Radio B92, 1997), Vampirska nacija (Duke University Press, 2011).

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Ђуровић, Божидар Наслов Проседе исповести / Божидар Ђуровић Врста грађе др.књиж.облици Језик српски Година 2000 Издавање и производња Београд : Туристичка штампа, 2000 (Београд : Туристичка штампа) Физички опис 114 стр. : илустр. ; 21 cm ISBN 86-7041-040-0 Напомене Тираж 500. Божидар Ђуровић Рођен 12. јануара 1960. године у Даниловграду. Дипломирао позоришну и радио режију на Позоришној академији (ДАМУ) у Прагу 1988. године. Стални редитељ Народног позоришта у Београду. Био је уметнички директор Сцене Земун, директор Драме, помоћник управника и управник Народног позоришта у Београду, уметнички директор и селектор фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару и „Глумачких свечаности Миливоје Живановић“ у Пожаревцу. Режирао је у позориштима у Прагу, Београду, Подгорици, Новом Саду, Крагујевцу, Шапцу, Кијеву... Бави се оперском и радио режијом. За редитељски рад је награђиван. Преводи са чешког и словачког језика. Објавио књигу превода „Бела болест“. Театролошке есеје објављивао у часопису „Сцена“ и у „Књижевним новинама“. Редовни професор на катедри за глуму Академије лепих уметности у Београду. Професор на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду.

Roman iz serijala Noćne priče. Šila O’Rork uspešno vodi noćnu radio emisiju i ispunjava muzičke želje svojim brojnim slušaocima. Ponekad se desi da joj poziv uputi neki ludak. Međutim, nikada se nije desilo ništa ozbiljno. Sve do jednog sablasnog poziva koji je ponavlja iz noći u noć. Detektiv Bojd Flečer je zadužen da istraži slučaj i sačuva Šilu od opasnosti...

Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog, Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije. Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.

Grad En predstavlja autobiografsko delo jednog od najznačajnijih ruskih proznih pisaca iz dvadesetog stoleća. O autorovom životu se veoma malo zna. Rodio se 1894. godine, završio je Politehnički fakultet u Petrogradu, radio je u Brjansku kao statističar. Književno stvaralaštvo započeo je 1924. godine kada su prvi put objavljena njegova dela. Sumnja se da je izvršio samoubistvo 1936. godine. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Džerom K. Džerom je bio izuzetno plodan enegleski pisac - rođen krajem devetnaestog veka, sin sveštenika, studirao je filozofiju a radio je još i kao urednik, glumac, pisac i učitelj. Ovo je njegovo prvo delo koje je istovremeno i inteligentno, pronicljivo ali i duhovito. Kroz svoje dokoličarske misli, ovaj dokoličar razmišlja o životu, ljudima, društvu na svoj specifičan, prijemčivi izanimljivi način.

U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.

Na zlatnom rogu ili Avgusti (drama u pet činova - deset slika) Krvna zrnca ili Pacijenti (komedija u tuce kliničkih slika) Drugo stanje (monodrama s pantomimom) Hamlet u blu-džinsu (poetska drama) Milanković ili Lako je geniju (neorenesansni igrokaz) Razgovor na brdu Topčiderskom Flora i fauna ili Čekajući Sunčicu (krimi komedija u dve posete staroj dami) Pssst, deca spavaju (radio-igra)

Strahinja je sada u penziji. Radio je kao agent Državne bezbednosti. Sada živi mirno u staroj porodičnoj kući. Društvo mu pravi Ramona, devojka koju je usvojio nakon što su joj roditelji poginuli. Njegov miran život narušiće izvesni profesor Vladimir koji ima veze sa njegovom ćerkom Mašom. Maša je u opasnosti. Sve se dodatno komplikuje kada se desi petostruko ubistvo. Ramona će nastaviti istragu...

Knjigu čine eseji koji su za temu imali umetnost, a bili su čitani na Trećem programu Radio-Beograda od 1966. do 1983. god. u emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”, kao i eseji objavljivani u Politici i NIN-u (dvonedeljno tokom šezdesetih i sedamdesetih). Odabir eseja učinila je Milica Konstantinović, a Mida Belančić je odredio redosled i grupisanje u tematske celine.

Pred čitaocima je zbirka komentara diplomate, koji je više decenija svoje karijere radio raznovrsne diplomatske poslove, ne samo u oblasti bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje naše zemlje, već i na različitim pitanjima. U njegovoj diplomatskoj torbi se nalaze saopštenja koje je objavljivao kako u štampanim medijima, kao što su Jedinstvo, Telegraf, Politika i drugi, tako i na elektronskim portalima, Sputnjiku i brojnim drugim.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Прибићевић, Огњен Наслов Vlast i opozicija u Srbiji / Ognjen Pribićević Врста грађе књига Језик српски Година 1997 Издавање и производња Beograd : Radio B92, 1997 (Beograd : Zuhra) Физички опис 169 str. ; 22 cm. Збирка Edicija Rat i mir Напомене Bibliografija: str. 165-166 Summary Registar. Предметне одреднице Политичке партије – Србија – 1990-1997 УДК 329(497.11)"1990/1997"

Nakon što su proterani iz Bounvila, tri rođaka Boun dospeće u misterioznu dolinu. Tu ih čekaju pacolika stvorenja, Veliki Crveni Zmaj, dobrodušni meštani koji žive jednostavnim životom i jedna žilava baka kojoj je najveća zabava da se trka s kravama. Ali u toj dolini počiva i nešto drevno, što vekovima pokušava da se oslobodi iz zatočeništva. Sledi najveća – i najzabavnija – avantura u životima ove male družine. Boun je genijalni spoj avanture, fantastike i komedije, i jedna od najbolje ispripovedanih priča u svetu stripa. Boun je ovenčan s 11 nagrada Harvi i 10 nagrada Ajzner, kao i s pregršt sličnih priznanja u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Po oceni magazina Tajm, to je „najbolji strip za sve uzraste ikada napisan“. Džef Smit je američki stripski autor rođen u Pensilvaniji, a odrastao u Ohaju. Za stripove i animaciju zainteresovao se još u detinjstvu, a likove koji će postati osnova njegovog najpoznatijeg serijala Boun osmislio je u razdoblju od pete do devete godine. Veliki je poštovalac radova Čarlsa Šulca i Karla Barksa, kao i romana Mobi Dik i Avanture Halkberija Fina. Nakon studija, sa prijateljima je osnovao studio za animaciju Karakter Bilders, ali posle nekoliko uspešnih projekata odlučio je da sa suprugom Vidžajom osnuje sopstvenu firmu Kartun Buks i da se posveti stvaranju Bouna. Od 1991. do 2004. godine radio je na ovom serijalu, zahvaljujući kojem je stekao poštovanje publike i kritike. Za izdavačku kuću DC komiks radio je na serijalu Shazam! The Monster Society of Evil, a za Fantagrafiks je dizajnirao novo integralno izdanje Pogoa Volta Kelija. Od 2008. do 2012. godine radio je na novom autorskom serijalu Rasl, naučnofantastičnom noaru crtački i narativno drugačijem od Bouna, čime je želeo da se oproba u novom stilu stripskog pripovedanja.

Ideja za pisanje liječničkih dijagnoza na latinskome potekla je od prerano preminulog dr. Joška Bublića tijekom njegove specijalizacije kirurgije. Zapravo, radio je to za svoju majku, kako bi imala priručnik u svakodnevnom radu. Uvidjevši veliku vrijednost njegova truda i želje za pefekcionizmom, želja Nede Aberle bila je urediti vrijedan rad i pridonijeti tome, da liječnici u pisanju dijagnoza koriste klasični, gramatički ispravan, latinski jezik.

Džon Čiver smatra se američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice koje žive u predgrađima, ponajpre u njegov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac dao je neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Knjiga sadrži dvadeset sedam antologijskih priča, među kojima ,,Plivač" i ,,Grozni radio" imaju kultni status.

Dobitnik ovogodišnje nagrade ’’Danica Marković’’ za knjigu godine je profesor filozofije Tomislav Novaković, za "Čisto Ja i Atomika Kantove kritike čistog uma sa načelima praktične logike". Ovu jedinstvenu knjigu Čačanske novine proglasile su za izdavački poduhvat godine, a našla se i u najužem izboru za nagradu "Nikola Milošević" Drugog programa Radio Beograda, rečeno je na svečanosti proglašenja pobednika manifestacije "Štampana reč" za prošlu godinu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- = Марицки-Гађански, Ксенија, 1939- Скопетеа, Елени Наслов Povratak poeziji : savremena grčka poezija / izbor i prevod sa grčkog Ksenija Maricki Gađanski i Eleni Skopetea Врста грађе поезија Језик српски Година 1977 Издавање и производња Beograd : Radio Beograd, 1977 Физички опис 80 str. ; 24 cm ISBN (Broš.) Напомене Poseban otisak iz časopisa "Treći program", leto-jesen 1977

Detalji predmeta Stanje Polovno O AUTORU: Goran Tribuson je rođen 1948. godine i jedan je od najproduktivnijih i najčitanijih hrvatskih proznih pisaca.Godine 1972. objavio je svoju prvu knjigu Zavjera kartografa, a potom još nekoliko zbirki priča, a objavljen je i izbor njegovih priča u knjizi Osmi okular.Napisao je niz romana i dva autobiografska zapisa Rani dani i Trava i korov.Takođe je radio i scenarije za filmove.

Roman opisuje događaje iz Topličkog ustanka 1917. godine, koje je Ćurčić opisao kroz sećanje svog dede Milića Dragovića. Inače, Ćurčić je rodom iz Prolom Banje, a živi i radi u Hong Kongu Studirao je mašinstvo, moderne slovenke jezike i literaturu i pravo, a doktorirao je u Singapuru u oblasti edukativnih nauka. Radio je kao predavač i univerzitetski profesor u više zemalja, uključujući Australiju, Singapur i Hong Kong...