Radio-veze i depeše Jugoslovenske kraljevske vlade i Draže Mihailovića 1941-1944 Autor Milan Terzić u knjizi Borba za informacije: Radio-veze i depeše Jugoslovenske kraljevske vlade i Draže Mihailovića 1941-1944 istražio je i sistematizovao obimnu građu pohranjenu u Vojnom arhivu i Arhivu Jugoslavije, koja se odnosi na jugoslovensko-britanske prepiske oko radio-veza i depeša, odnosno između Jugoslovenske vlade u izbeglištvu i Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata, pod britanskom i mimo britanske kontrole. Rasvetljavanje ove važne komunikacije omogućava da sagledamo šire prelamanje međunarodnih odnosa na jugoslovensku ratnu situaciju, a razrešenjem pojedinih pitanja nadopunjava se jugoslovenski ratni mozaik.

“Kada sam dobio tekst Deportacija Željka Vušurovića lik policijskog inspektora koji spašava Bošnjake, koje je morao hapsiti ukazao mi se u svoj veličini svoje moralnosti i poštenja. Dodatni izvidi pokazali su mi da je taj divni čovjek, markantna ljudina golubljeg srca proživio pravu golgotu nakon postupaka temeljne ljudskosti… Zato sam odlučio da u mojoj scenskoj viziji Vušurovićevog angažiranog pledoajea za ljudskost iskoristim rediteljsku slobodu i imenom i prezimenom u dijaloškoj fakturi Slobodana Pejovića otkrijem kao dramsku osobu. Jer, takvi ljudi satkani od humanosti zavrijeđuju da ostanu u sećanju svakog gledatelja predstave Deportacija” Gradimir Gojer Željko Dušanov Vušurović je rođen 30. avgusta 1975. na Cetinju. Radio je kao novinar za Radio CetinjA i Radio Free Montenegro. Bio je dopisnik sa Cetinja Radio Slobodne Evrope od 1999. do 2002. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju. Učesnik je dvije radionice Kraljevskog pozorišta Zetski dom pod mentorstvom dramskih pisaca Ljuba Đurkovića i Gian Marie Cerva. Deportacija je njegova prva izvedena drama.

Božidar Stanišić (Visoko, ­1956). Kao profesor književnosti, osamdesetih godina radio je u Maglaju, objavljivao eseje, književnu i likovnu kritiku, radio-drame, priče za decu. Od ­1992. živi i piše u Culjanu (Italija), a objavljuje i na italijanskom jeziku. Knjige priča: I buchi neri di Sarajevo (­1993, 2016, 2018); Tre racconti (2002), Bon Voyage (2003); Il cane alato e altri racconti (2007); La cicala e la piccola formica (2011­­); Piccolo, rosso (2012); Portacenere (2016) Pepeljara i druge priče (2019); romane: Gost Ivana Nikolajeviča (2017); Žirafa u čekaonici (2018), La giraffa in sala d’attesa (2019); zbirke poezije: Primavera a Zugliano (1993, 1994); Non poesie (­1996); Metamorfosi di finestre (­1998); La chiave in mano / Ključ na dlanu (2008); dramu Il sogno di Orlando (2006); radio-dramu I tre racconti dello zio Beki (Rai, Radio ­2020). Pojedina dela su mu prevedena na francuski, slovenački, engleski, albanski, japanski i kineski jezik. Ova zbirka se objavljuje istovremeno sa izdanjem na italijanskom.

U periodu od 1966. do 1979. godine Radomir Konstantinović je na Trećem programu Radio Beograda, u tada uticajnoj emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”, komentarisao jugoslovensku, pre svega književnu periodiku. U knjizi “Na Margini” sarajevski izdavač IKD Universsity press sakupio je Konstantinovićeve tekstove o sarajevskim časopisima, među kojima su bili “Izraz”, “Odjek” i “Život”. Tekstovi su dati prema vremenu njihovog prvobitnog emitovanja (1966-1979). Radomir Konstantinović (1928 – 2011.) je bio srpski filozof i književnik, veliki kritičar nacionalizma i rata. Sarađivao je kao član Literarne redakcije Radio Beograda. Više decenija bio je ugledni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Knjiga Na margini je prvo štampano izdanje iz piščeve zaostavštine

Izlečite dušu, umi telo holističkom psihologijom U knjizi Radite na sebi ona nudi manifest samoisceljenja, kao i vodič za stvaranje autentičnijeg i radosnijeg života. Oslanjajući se na najnovija istraživanja iz različitih naučnih oblasti i modela lečenja, autorka nam pomaže da prepoznamo načine na koje loša iskustva i traume iz detinjstva žive sa nama i dovode do disfunkcije celog tela. Budući da aktiviraju štetne odgovore na stres, ta iskustva i traume drže nas zaglavljenima u obrascima zavisnosti od drugih, emocionalne nezrelosti i traumatskih veza. Ukoliko ne radimo na njima, ova samosabotirajuća ponašanja mogu postati ciklična, ostavljajući nas u osećanjima nesreće i neispunjenosti. Dr Lepera čitaocima nudi svojevrsne alate koji će im omogućiti da se oslobode destruktivnog ponašanja kako bi povratili ili ponovo stvorili svoj život. Ova knjiga nudi promenu paradigme i afirmiše vrstu osnaživanja koja će zauvek promeniti način na koji pristupamo mentalnom zdravlju i brizi o sebi. Radeći kao klinički psiholog, dr Nikol Lepera često je bila nezadovoljna zbog ograničenja tradicionalne psihoterapije. Želeći više za svoje pacijente – a i za sebe – započela je put ka razvoju ujedinjene filozofije mentalnog, fizičkog i duhovnog zdravlja, koja pruža interdisciplinarne alate i tehnike neophodne za samoisceljenje. Nakon što je uvidela da su joj rezultati ovakvog rada promenili život, počela je da deli sa drugima ono što je naučila – i tako je nastao njen projekat Holistički psiholog.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Mutić, Zoran Наслов Tri grčka pjesnika : Seferis, Ricos, Kavafi / Zoran Mutić Врста грађе књига Језик хрватски, српски Година [1980] Издавање и производња Sarajevo : Radio Sarajevo - Treći program, [1980] Физички опис 112 str. : ilustr. ; 24 cm Збирка Separati Trećeg programa Radio-Sarajeva ; br. 5 Напомене P. o.: Časopis br. 21-22, god. 1978.

Priče sa Galiole Arsenija Jovanovića mnogo su više od putopisa. Vlasnik dinastije „Galiola” – jer svi Arsenijevi čamci i brodice na kojima je plovio zvali su se Galiola – pripoveda priču o svetu još od vremena kada je kao sedmogodišnjak spustio mamino korito za veš u reku i otisnuo se sa dvogodišnjim bratom u daleki svet. Otada, malo vremena je proveo na sidrištu, svejedno da li je u Rovinju ili u Beogradu. Luke postoje da bi se iz njih isplovilo. U ovoj knjizi pluta rasuti teret jednog života koji se živeo punim jedrima. To su studije o pomorstvu, brodski dnevnik, avanturistički roman, memoari, vodič za plovidbu Savom i Dunavom, Crnim, Mramornim, Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Brodio je Arsenije na svojim Galiolama mnogo dalje. I po horizontali, i po vertikali. „Galiola” nisu samo brodovi i čamci. Galiola je i hrid na Severnom Jadranu, tačka sa kojom se okončava ovaj putopis. Dragan Velikić Arsenije Arsa Jovanović je pozorišni, televizijski, radijski i filmski reditelj. Takođe je kompozitor elektroakustičke i konkretne muzike, povremeno prevodilac, fotograf i pisac. Autor je više pozorišnih adaptacija i televizijskih scenarija, potpisnik brojnih tekstova i adaptacija za radio. Autor je knjige Kosančićev venac 19. Objavljivao je poeziju, kasnije putopisne tekstove po časopisima i novinama, eseje i radne beleške prilikom mnogobrojnih projekata za pozorište i radio. Bio je profesor na Katedri za glumu pri FDU u Beogradu. Neko vreme bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Režirao je i u beogradskom Ateljeu 212, dečjem pozorištu „Boško Buha“, u bugarskom nacionalnom teatru „Ivan Vazov“, u Šefildu (Engleska), dve režije u Performing Arts centru u Olbeniju (država Njujork, SAD), režije u pozorištu „Marin Držić“ u Dubrovniku, Narodnom pozorištu u Zadru i Šibeniku, dve predstave u Narodnom pozorištu u Užicu (obe učesnice beogradskog Bitefa). Autor-kompozitor mnogobrojnih radiofonskih dela za Radio Beograd, WDR (Studio akustische Kunst, Keln, Nemačka), Deutsch­landradio (Berlin), SFB (Berlin), YLEIS Radio (Finska), University of Technology (Sidnej, Australija), ORF (Austrijski nacionalni radio), Radio educación (Mexico City), Radio France, RAI (Italia), Radio Zagreb. Inicijator i učesnik u više eksperimentalnih radionica u oblasti umetnosti zvuka. Učestvovao u osnivanju kasnije proslavljenog programa pri Austrijskom nacionalnom radiju – Kunstradio (ORF), voditelj i učesnik seminara-radionice zvuka na Farskim ostrvima, u Helsinkiju i Ouliju (Finska), voditelj seminara-radionice zvuka pri Performing Arts Centre (University of Technology, Sidnej, Australija).

Opis Ivan Stambolić Radio B92 1995

Opis Antonio Tabuki Radio B92 1995

Opis Žoze Saramago Radio B92 1997

Opis Dejvid Oven Radio B92 1996

Opis Radosavljević Darka Radio B92 1996

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Šarčević, Abdulah, 1929-2021 = Шарчевић, Абдулах, 1929-2021 Наслов Kritika filozofije i teorija moderne : filozofski fragmenti / Abdulah Šarčević Врста грађе књига Језик српски Година [1986] Издавање и производња Sarajevo : Radio Sarajevo, [1986] Физички опис 175 str. ; 24 cm ISBN (Broš.) Напомене P. o.: III program Radio-Sarajeva; br. 47. Vrlo dobro očuvano, ima nekih podvučenih rečenica

Opis Radomir Putnik Radio-televizija Srbije 2002

Opis Vasilije Popović Radio-televizija Beograd 1969

Opis Moma Martinović Radio televizija Srbije 1997

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Анђелковић, Миливој, 1940- = Anđelković, Milivoj, 1940- Наслов Потрага за хајдучким благом / Миливој Анђелковић Врста грађе роман Језик српски Година 2008 Издавање и производња Београд : Bookland, 2008 (Београд : "Филип Вишњић") Физички опис 142 стр. ; 21 cm Збирка ǂБиблиотека ǂПосебна издања / [Bookland, Београд] ISBN 978-86-7182-330-2 (картон) Напомене Тираж 1.000 Белешка о аутору: стр. 139-140. УДК 821.163.41-93-31 Линк DCOBISS Mladi junaci iz današnjeg Beograda otkrivaju planinu i njene cari.Planina u njima pokrece znanje i maštu-preseljava ih u matricu hajduckog i epskog života i viteških podviga iz naše tradicije. Smešno pobeduje strašno-pustolovina je prica. Формат(и): image/jpeg DOMAŠTAVANJE DETINJSTVA (Milivoj Anđelković, «Potraga za hajdučkim blagom”; Bookland, Beograd, 2008) Milivoj Anđelković nastavlja svoju stvaralačku delatnost u onom delu koji se odnosi na široku i lepršavu oblast svetova detinjstva, romanom "Potraga za hajdučkim blagom". A svetovi detinjstva su bez ograničenja stvarnosnim mogućnostima i moranjima. Lelujavi su, luckasti i nepredvidivi, u kojima se sve hoće i misli da može. U njima se tajne naslućuju i žele da se razjasne, a običnosti se ovijaju začudnim mogućnostima. Anđelković uvažava nepisano pravilo pri pisanju o deci i za decu: ne biti dosadan (što nije na odmet ni pri pisanju tzv. ozbiljne literature). To dalje znači graditi čvrstu priču sa malim junacima, maštovitu, sa neočekivanim obrtima, sa humornim elementima, pomerenu od sveta odraslih, ali i sa njima kao nezaobilaznim pratiocima, koji moraju da se prilagode mlađima, ako žele da budu deo njihove neiscrpne imaginativne energije. Priča o dečaku Ivanu koji pristaje da sa dedom ode na nekoliko dana u njihovu planinsku kuću, ali samo pod uslovom da mu ne bude dosadno, razvija se kroz dvanaest proznih segmenata. Dečakovi pratioci, značajna bića svakog odrastanja, su deda i baba, svako od njih zadužen za oblast svoga delanja, shodno patrijarhalnom uređenju sveta. Baka se brine o kuhinji, o urednosti, odeći, da kad ustreba, prizemlji i pomene dedu. Deda je sadrugar Ivanov u smišljanju akcije traganja za zakopanim hajdučkim blagom. Deda mora da bude za korak ispred svog unuka u domišljatosti, da bi nadmurio zahtevnog i neiscrpnim pitanjima obuzetog unuka. Deka se ozbiljno trudi, jer je unuk pronicljiv, ne da se lako prevariti, a u avanturu mora se uneti i doza tajnovitosti. Tumaranje po planini ne bi bilo tako uzbudljivo da nema novih drugara, hajduka Pece i devojčica Jelice i Milice. u društvu sve dobija drugačiji smisao (i rivalstvo, i pomoć u nevolji, i proslava uspešnosti poduhvata). Milivoj Anđelković diskretno provlači poučitelnu nit, u Zmajevom maniru, čuvajući se preterivanja. Takođe, sve dogodovštine malih junaka i velikog dečaka, dede, smeštene su u šarenoliki svet planinskog bilja, i stenja, i neispitanih pećina; u tome svetu deca se sreću (i druguju) sa psićem Lakijem, jaretom i kozom, ali i ostavljenom zmijskom košuljicom. Stiču nova saznanja i uče da savladavaju strahove od nepoznatog (radoznalost i ponos nadvladavaju strah). Uz vešto vođenje priče, kod Milivoja Andđelkovića nema nategnutosti u konverzaciji, no jednostavnošću dijaloga autor postiže autentičnost i jasnoću. Da bi knjiga za decu bila zajedničko dobro i onoga ko piše i onih kojima je namenjena, piscu dete mora verovati. Da ima "znak neke duboke unutrašnje dobrote čoveka, neke... svedobrote, nekog svepoimanja i sveprimanja" (M. Bogdanović). Milivoj Anđelković naznačava knjigom "Potraga za hajdučkim blagom" da mu mladi čitaoci mogu verovati, da bi poimanja i primanja mogli biti u skladu. Gordana Vlahović Bibliografija (izbor) Uredi Knjige Istočni rukopis : poro(di)čne i druge priče s epilogom (pripovetke), „Apostrof“. Beograd: 1996. ISBN 978-86-82211-48-8.. Zvezdana kapija (pripovetke), BMG, Beograd, 1998. Savršen zločin — Internet viva-vox roman (roman), „Filip Višnjić“. Beograd: 1999. ISBN 978-86-7363-238-4.. Umetnost disanja (drama), Međurepublička kulturno-prosvetna zajednica Pljevlja. 2000. ISBN 978-86-7261-277-6.. Осмех Византије – Интернет роман „Отворена књига”, „Апостроф“. Београд: 2003. ISBN 978-86-7634-024-8.. Životopisi znamenitih Srba: od tajne do istine , „Zlatousti“, Beograd,. godine. 2003. ISBN 978-86-83623-09-9.. Vašar WWW prič@ (roman), „Apostrof“. Beograd: 2005. ISBN 978-86-7634-064-4.. Potraga za hajdučkim blagom (roman za decu), „Bookland“. Beograd: 2008. ISBN 978-86-7182-330-2.. Promocija revolucije: roman o duhovima i levitantima (roman), „Filip Višnjić“. Beograd: 2008. ISBN 978-86-7363-566-8.. Насељавање Виз@нтије: визуелни електронски ром@н на 1002 екран (роман), „Тардис“. Београд: 2011. ISBN 978-86-6099-033-6.. Avatari naših dana (priče), „Apostrof“. Beograd: 2013. ISBN 978-86-7634-127-6.. Trinaesto sazvežđe: za ljubitelje i mrzitelje eseji), „Apostrof“. Beograd: 2013. ISBN 978-86-7634-130-6.. “ Вртови Вавилона - роман о уметности невидљивог ’’. Београд: 2015. ISBN 978-86-918323-1-5.. Feljtoni „U senci kordona – svi studentski protesti od 1954. do 1998.“, Danas, Beograd, jun-jul 1998. „'Savršen zločin' na Internetu“ (feljton), Politika, februar 2000. „Planetarna revolucija 1968.“ (feljton), Politika, Beograd, maj–jun 2008. Igrane i dokumentarne radio-drame Neko drugo vreme, Dramski program Radio Beograda, 1992. Četiri godišnja doba, Dramski program Radio Beograda, 1992. Nepoznati period Pabla Pikasa, Dramski program Radio Beograda, 1993. Treći život oca Teodora, Dramski program Radio Beograda, 1994. Načertanije Ilije Garašanina, dokumentarno-dramska emisija u seriji „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Božidar Knežević, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Branislav Petronijević, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Vladika Nikolaj Velimirović, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Otac Justin Popović, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Patrijarh srpski Gavrilo Dožić, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Mihailo Idvorski Pupin, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Nikola Tesla, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Kosta Cukić, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Svetolik Ranković, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Geca Kon, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Uprava fondova i stvaranje bankarstva u Srbiji, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Sto godina Srpske književne zadruge, „Zvezdani časovi“, Radio Beograd Nagrade i priznanja Uredi Nagrada „Isak Samokovlija“ za dramu Umetnost disanja Nagrade za pripovetke i eseje na konkursima Politike, Dometa – Rijeka, Oslobođenja – Sarajevo, Andromede – BIGZ , Galaksije, Beogradskih novina, Šumadijskih metafora, Zlatnom plaketom „Mirko Petković“, gradskim nagradama Beograda i Novog Sada, Narodnih novina - Niš, Jedinstva - Priština, Prosvjetnog rada - Podgorica i drugim Širi izbor za NIN-ovu nagradu, roman Savršen zločin Reference Uredi „Milivoj Anđelković, osnovna biobliografija“, Signalizam @ Projekat Rastko, 26. decembar 2007. Literatura Uredi * Gordić Petković, Vladislava. Virtuelna književnost (zbirka eseja), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004, na pp. 141, 143-144. Prof. dr Milivoje Pavlović: „Odnosi s javnošću“, Megatrend, Beograd, 2003, na pp. 211.

Zbirka pesama Boška Lomovića, po zanimanju novinara i književnika, koji je objavio više od 20 zbirki pesama za decu i odrasle, kao i romana i pripovedaka. U Srbiji i drugim zemljama osvojio je 160 nagrada. Piše i radio-drame, koje su emitovane na Radio Beogradu i Zagrebu, dok su njegove pesme i priče objavljivane u listovima i časopisima na slovačkom, jermenskom, rumunskom, bugarskom, makedonskom, turskom, engleskom i mađarskom jeziku.

Solidno očuvana knjiga. Ima posvetu na unutrašnjosti korice. Eter je četvrti roman poznatog hrvatskog književnika Pavla Pavličića u kojem govori o dvojici zagrebačkih novinara koji odlaze u jedan panonski gradić da naprave reportažu o divljim radio stanicama. Tu otkrivaju jednu neobičnu radio stanicu koja emitira vijesti što se obično ne objavljuju u javnosti. Prikupljajući podatke o njoj, bivaju uvučeni u lokalnu aferu više nego što su se nadali i željeli...

Detalji predmeta Stanje Polovno PETAR LAZIĆ - KOMPLET OD 6 KNJIGA 1. Ateriranje nebeskog naroda 1 255 strana 2. Ateriranje nebeskog naroda 2 196 strana 3. Nema malih uloga 243 strane 4. Bila jednom jedna emisija 327 strana 5. Obećana zemlja 284 strane 6. Breleške 176 strana Izdavač: Službeni glasnik Beograd 2009.god Stanje: nekorišćeno O autoru: Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Petar Lazić – književnik, novinar, publicista i univerzitetski profesor. Rođen je 25. septembra 1960. u Kosjeriću (Srbija). Preminuo je 11. septembra 2017. u Beogradu dve nedelje pre svog 57. rođendana. Petar Lazić je jedan od najuglednijih satiričara današnjice, prevođen je na tridesetak jezika i zastupljen je u više od sto svetskih antologija, enciklopedija, leksikona i zbornika. Između ostalog, nalazi se u najprestižnijim svetskim izborima, poput engleske enciklopedije „2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century“, zatim u antologijama: ruskoj „Антология мудрости“, italijanskoj “I più grandi saggi”, francuskoj “Les plus grands esprits”, i tako dalje... Karijera Novinarsku karijeru započeo je u studentskom radio programu „Indeks 202” kao redaktor dnevne emisije 1982. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i “doživotni” urednik „Indeksovog radio pozorišta” (satirični radio kabare koji je po svim istraživanjima bio najslušanija radijska emisija u istoriji SFRJ i SRJ). Paralelno sa radom u „Indeksovom radio pozorištu”, Lazić je u listu Mladost uređivao satiričnu rubriku „Ovoj zemlji je potrebna mladost”, a potom u magazinu Duga satiričnu rubriku „Duga iza oblaka”. Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra a u izdavačkoj kući Danga direktor i glavni i odgovorni urednik. Od sredine devedesetih do danas bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača, direktor i glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre!, direktor i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti, pomoćnik odgovornog urednika dnevnog lista Blic i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika programa Beograd 202. Pored „Indeksa 202”, „Indeksovog radio pozorišta”, radio drama, kao i velikog broja pojedinačnih autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu Lazić je vodio i uređivao autorski serijal pod nazivom „Emisija koju nisu pojeli skakvci”, koji su beogradski novinari u anketi proglasili za najbolju radijsku emisiju u 1995. godini, odmah ispred „Indeksovog radio pozorišta”, dok je ona u isto vreme te godine bila druga po slušanosti u Srbiji, iza „Indeksovog radio pozorišta”. Od 2003. do 2005. uređivao je i vodio na talasima Beograda 202 veoma slušanu emisiju „Bre 202” (koju je radio sa ekipom saradnika iz magazina Bre!), iz koje su objavljena dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama. Od 2008. uređivao je i vodio na programu Beograd 202 emisiju „Crno-beli svet”, a od 2014. do 2016. godine emisije „Crna rupa” i „Umesto crne rupe”. Novinske i publicističke tekstove, prozu, poeziju i aforizme, kao i stručne i naučne radove Lazić je objavljivao u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. Stalne kolumne pisao je za: Književnu reč, Nin, Liberal, Bre!, Crtu, Marku, Glas javnosti, Blic i Ilustrovanu politiku. Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. Hvaljen i kažnjavan. Za ista dela, za koja je nagrađivan – privođen je i podizane su krivične optužnice, isključivo zbog “Vređanja imena i dela predsednika države”, u periodu pre i za vreme režima Slobodana Miloševića. Na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu držao je nastavu iz predmeta: Veština ubeđivanja u medijima, Kritička literatura i retorika, Retorika i javni nastup, Komunikacija i tehnika ubeđivanja (osnove) i Komunikacija i tehnika ubeđivanja (polemike i debate). Bio je šef poslaničke grupe (DEPOS–ND) u Skupštini Srbije, kao i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. U junu 1994. podneo je ostavke na sve funkcije. Jedini je šef poslaničke grupe u istoriji srpskog parlamenta koji je podneo ostavku na tu funkciju i napustio Skupštinu.

Autobiografija za prijatelje Šta sam sve radio, video i čuo Miloš Ćirić

Dr med. Konstantin Peičić – Pravila dugovečnosti (Dispanzer za kardiovaskularne bolesti u Somboru, Sombor, 1982, broš, 87 str., ilustrovano) Konstantin Peičić. Rođen je 1802. godine u Borovu. Završio medicinske nauke u Pešti, a studirao i pravo i filozofiju. Radio u Somboru kao lekar od 1831. do 1834. Živeo i radio i u Sremskoj Mitrovici, Sremskim Karlovcima, Pančevu i Pešti. Utemeljivač zdravstvenog prosvetiteljstva u nas. U Somboru napisao 1834. godine knjigu `Rukovoditelj k izgubljenom zdravlju`. MK-0X

Naslov: Komponente i praktična realizacija elektronskih uređaja Autor: Filipovic D. Miomir Izdavač: MikroElektronika Strana: 214 Povez: meki Pismo: Format: 18x22 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-84417-16-1 Opis: Knjiga je je namenjena svima koji žele da sami, svojim rukama, naprave ispravljač, audio pojačavač, radio-prijemnik, radio-predajnik, alarm i druge elektronske uređaje. U njoj ćete naći električne šeme, kratak opis principa rada uređaja, izgled štampane pločice i opis postupka realizacije i podešavanja uređaja.

Detalji predmeta Stanje Polovno O delu Identitet srpske književnosti nenada nikolića, knjiga godina radio beograda 2 Наслов О делу Идентитет српске књижевности Ненада Николића / приредио Радоман Кањевац ; [Фото-блок Анђелко Васиљевић,Рајко Каришић, Никола Ристић] Врста грађе књига Језик српски Година 2021 Издавање и производња Београд : Радио-телевизија Србије, Радио Београд 2, 2021 (Београд : РТС) Физички опис 221 стр., [8] стр. с фотогр. : фотогр. ; 20 cm Други аутори - особа Кањевац, Радоман, 1960- = Kanjevac, Radoman, 1960- Васиљевић, Анђелко, 1955- = Vasiljević, Anđelko, 1955- Каришић, Рајко Р., 1952- = Karišić, Rajko R., 1952- Ристић, Никола, 1988- = Ristić, Nikola, 1988- Збирка ǂЕдиција ǂКњига године / Радио Београд 2 Садржај Из садржаја: Смисао књижевноисторијске приче:разговор Соње Миловановић са Ненадом Николићем ISBN 978-86-6195-188-6 (брош.) Напомене "Награда 'Никола Милошевић' Најбоља књига из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије зa 2019. годину" --> насл. стр. Тираж 300. Стр. 5-7: Уводна реч / Радоман Кањевац О награди "Никола Милошевић": стр 213- 214 О аутору (Ненад Николић): стр. 211-212 О Николи Милошевићу: стр. 215-218 Добитници награде књига године: стр. 219-220. Предметне одреднице Милошевић, Никола, 1929-2007 Николић, Ненад, 1975- -- "Идентитет српске књижевности" Српска књижевност Књижевна историја Награда "Никола Милошевић" -- 2019 УДК 821.163.41.09 82.09 82:929 Милошевић Н. 821.163.41.09 Ненадић Н. 82(049.3) 06.05НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ(082)

TREĆI PROGRAM Br. 59 – IV (Jesen) (Radio Beograd, Beograd, 1983, broš, 443 str.) MK-0X