Stari privezak auto radio i tv servis `ATOM` Beograd Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,u dobrom je stanju.

promo karta / foto karta / autogram karta Đorđe Marjanović na pločama RTB izdavač: Radio Televizija Beograd format razglednice: oko 149 x 96 mm

Lepa stara kutija od šampona Marta, po slici Maksima Gasparija, vidi se i njegov monogram na kutiji, kutiju radio Saturnus, Ljubljana...22x18x9cm...

Radio Televizija Beograd Kulturno-obrazovni program Kulturno-istorijski spomenici publikacija na 20 listova o kulturno istorijskim spomenicima lepo očuvano videti foto pitanja dobrodošla

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Stari fasong sa lopovom proizvodnje Radio Elektronika Kragujevac, od bakelita potpun ispravan. Trenutno stanje vidite na slikama.

plaketa RTB AVALSKI TORANJ Yugoslavia dimenzije: 10x15 cm težina: 580 g mesing - Radio Televizija Beograd - 30 godine TVD Pogledajte slike. Za kolekcionare. RARE

Srpska poetska pletenica 1-2 Tomić Dejan Kratak pregled Autor: Dejan Tomić Izdavač: PROMETEJ - NOVI SAD Godina izdanja: 2003-2008 333+225 str. Format: 25 cm Povez: Tvrd povez Srpske poetske pletenice su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić Dragomir Brajković Nenad Grujičić Miro Vuksanović Boško Ivkov Danica Vujkov Anđelko Erdeljanin Đorđo Sladoje Gordana Đilas Blagoje Baković Milutin Ž. Pavlov Mirjana Šuljmanac - Šećerov Milan Aleksić Miodrag Petrović Olivera Šijački Luka Hajduković Nebojša Devetak Spasenija Cana Sladojev dr Stojan Berber Radmila Đukelić Milan Tripković Marija Bugarski Dušica Pejović David Kecman Marina Žinić - Ilić Milan Micić Zorka Abadžić Lidija Đogo Ranka D. Srdić Aleksandar Savić Jelena Stojsavljević Vesna Mijin Radovan Vlahović Gordana Volaš Zvezdana Cvijić... knjige su maltene nove mada knjiga 1 ima posvetu Izdavačka kuća Prometej u saradnji s Radio-televizijom Vojvodine izdala je verovatno najinresantniju knjigu savremene srpske poezije „Srpske poetske pletenice“, autora Dejana Tomića. Srpske poetske pletenice (2) su prenele brojne emisije Radio Novog Sada posvećene savremenoj poeziji Srbije. Čitalac će imati priliku da čita stvaraštvo autora među kojima su: Dobrica Erić, Dragomir Brajković, Nenad Grujičić, Miro Vuksanović, Boško Ivkov, Danica Vujkov, Anđelko Erdeljanin, Đorđo Sladoje, Gordana Đilas, Blagoje Baković, Milutin Ž. Pavlov, Mirjana Šuljmanac - Šećerov, Milan Aleksić, Miodrag Petrović, Olivera Šijački, Luka Hajduković, Nebojša Devetak, Spasenija Cana Sladojev, dr Stojan Berber, Radmila Đukelić, Milan Tripković, Marija Bugarski, Dušica Pejović, David Kecman, Marina Žinić - Ilić, Milan Micić, Zorka Abadžić, Lidija Đogo, Ranka D. Srdić, Aleksandar Savić, Jelena Stojsavljević, Vesna Mijin, Radovan Vlahović, Gordana Volaš, Zvezdana Cvijić... Дејан Томић је рођен 1948. године у Стапару, код Сомбора. Музички педагог био је десет година, а потом одлази за музичког уредника у Радио-телевизију Нови Сад (Војводине) где је био запослен до краја радног стажа, 2010. године. У Радио Новом Саду обликовао је низ музичких и говорно-музичких емисија било то ауторских или у сарадњи са другим уредницима. Поред тога, музички је илустровао велики број телевизијских документарних, образовних и репортажних емисија. Истражује расуто српско народно поетско и прозно благо, савремену поезију, стару српску периодику, као и подручје музике. Из тог истраживања до сада је проистекло 28 књига. Компоновао је градске, народне и дечје песме од којих су многе изведене на фестивалима или штампане у дечјој или просветној периодици. Носилац је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и Годишње награде Радио-телевизије Војводине. Заступљен је у Енциклопедији Новога Сада. Члан је Сокој-а, Удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије. K.S.N. O. ANTIK P. 3

U odličnom estetskom stanju legendarni Hewlet Packard pda uredjaj Prodaje se sa kredl punjačem Nažalost prilikom zadnje selidbe izgubio sam napojni deo kabla Prodajem ga kao ispravnog jer je radio Pogledajte slike

str 173 dim 18x25cm tezina oko 480 grama izdavac Nakladni zavod matice Hrvatske meki povez ima posvetu Vesna Krmpotić rođena je 17.6.1932. u Dubrovniku. Diplomirala psihologiju i engleski na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a bengalski jezik na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u New Delhiju. Početkom 60-tih radila kao urednica u Literarnoj redakciji Radio-Zagreba,zatim kao urednica u Prosvjeti i Globusu,i u kulturnoj redakciji beogradskog radija. Na studijskom boravku u Indiji boravila 1962.-1964., a nakon toga kao profesionalna književnica uglavnom živi u Beogradu. Pjesnikinja, prozna spisateljica, prevoditeljica. Objavljuje eseje, članke, književne prikaze.Objavila je dvadeset pjesničkih zbirki i isto toliko proznihdjela (priča, radio drama, eseja i književnih prikaza).Uvrštena je u mnoge antologije hrvatske poezije.Dobitnica više prestižnih književnih nagrada.Živi i radi u Beogradu.

PROMO FOTO SA AUTOGRAMOM ZORANA GEORGIEVA IZ 1964. Poslata iz Beograda 14. aprila 1964. godine Crno bela fotografija 9 x 14 cm Pevač Zoran Georgiev (1941 2018 ) makedonski pevač koji je proslavio makedonsku pop-muziku na svetu. Uspešnu karijeru počinje pobedm na opatijskom festivalu 1962. godine. Poznati su i njegove pesme – „Ciganka“ , „Jedna suza na tvom licu“, „Tražim tvoj osmeh“, „Stara gitara“, „Ko zna ko zna“… koje se i danas se rado slušaju. Dugo je radio u Radio Beogradu, snimao je za PGP. 2012. godine dobio je nagradu “Buba Mara” u Skopju za životno delo, no to je istovremeno i nagrada za pedesetogodišnjicu Prve nagrade Opatijskog festivala (1962) sa kompozicijom “Poljubac” Petrea Peševa koji je u alternaciji pevao sa Ninom Spirovom.

58355) MK3 DIM MEDA , Branislav Bojić , Književni klub RU `Đuro Salaj` Beograd 1969 , poezija, Beleška o autoru : Branislav Bojić je rođen u Kosovskoj Mitrovici 23. februara 1939. godine. Pravni fakultet završio u Beogradu, sada studira na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju organizaciju scensko-umetničkih delatnosti. Poezijom se bavi od 1955. godine. Objavljivao je u »Studentu«, »Omladini«, »Oslobođenju» i drugim listovima i časopisima. Godine 1963. dobio je studentsku Oktobarsku nagradu za pesmu u prozi »Balada o crvenom Beogradu« koja je javno izvedena na Radio-Beogradu. Sada živi u radi u Beogradu. Piše i prozu. Zbirka pesama »DIM MEDA« prva mu je knjiga. mek povez, format 12 x 17 cm , ilustracije, vinjete Danilo Bošković , latinica, 79 strana, školska posveta na predlistu ,

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM MIĆE PIROMANCA IZ 1971. G. Kolor fotografija 11 x 7,5 cm Jugoslovenski harmonikaš i pevač, Milorad Mića Stanojević - Piromanac, rođen u selu Piroman, kod Obrenovcu 1951. Prvu ploču sa pesmom `Udaje se moja komšinica` snima sa crno-belom slikom na omotu i izdaje za produkciju `Šumadija` iz Batočine, 1969, pre vojske. Najveću slavu doživeo je početkom i sredinom 70-ih godina kada je snimio svoj najveći hit `I za senkom njenom patim`. I danas se u kafanama i na nekim radio stanicama mogu čuti njegove pesme poput `Teško meni, teško tebi`, `Majko, još jedan dan života mi daj` i druge. Otac Slavoljub, nepismeni muzičar, violinista, kafanski muzičar, izvodio je stranu, meksičku, špansku, italijansku muziku, a radio je šest godina u Radio Beogradu. Majka mu je kupila malu harmoniku, jer od violine nema ‘leba, za nju treba ceo orkestar, a sa harmonikom možeš stati i na ćupriji i zaraditi. Teča ga je učio da svira, a sam je učio pesme po sećanju … kafanska melodija uđe u uvo, pa kada dođe kući uvežba je. Sa 17 godina je stao za mikrofon u kafani Sutjeska u Obrenovcu i tu je njegov otac pevao neku pesmu. Bila je to “I za senkom tvojom patim”. Odmah je oca pitao da mu da i snimio u Diskos- u 1971. godine. Ploča još nije bila izašla, a pesme su se već vrtile po radio-stanicama. I tada je sve krenulo.Odsviraš jednu svadbu i imaš para da možeš da živiš kao car. Posle su došle turneje…Tokom karijere snimio je oko desetak ploča Pesmu `Sve što činis, sebi činiš` napisao je kao opomenu samom sebi i svom burnom životu. Ugrabio je trenutak sreće i rodila se pesma `Nemir stvaraš u meni kada me pogledaš ti`. Mićine pesme se pevaju, snimaju i presnimavaju, i bez dozvole autora. Doduše, i Mićinim kolegama nije poznato da je Mića autor skoro svih svojih pesama. `Senku` je presnimio Era, `Idem kući, već je kasno` Radiša, `Daj mi samo dan života` Dule Todorović, `Ajde, Jovo, ajde, Jovane` Milija Milić sa trubačima...

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Čitaj opis i gledaj slike. Pelikan 450 tehnička olovka, oštećena. Najveća oštećenja se nalaze napred kod dela za mine. Neko je nešto tu radio ali ne najbolje. Pogledajte slike. Trenutno stanje vidite na slikama.

Izdavač: Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo Edicija Povelja Biblioteka Posle Vavilona, knj. 28 Priredio i preveo: Dejan Ilić Povez: broširan Broj strana: 172 Veoma dobro očuvana. Prva i za njegova života jedina objavljena zbirka pesama „Raditi je zamorno“ pojavila se 1936. godine u periodu kada se Paveze već dve godine nalazi na jugu Italije, gde ga je prognao fašistički režim zbog njegovih prijateljskih veza sa antifašistički orijentisanim intelektualcima. Vesti koje su do njega dopirale o prijemu zbirke nisu bile najpovoljnije i samo su na muku izgnanstva dodale i breme neshvaćenosti. No, u godinama kada je italijanskom poezijom vladao hermetizam, pesnički pravac „čiste poezije“ i apstraktnog jezika, Pavezeovi narativni, nepravilni i dugački stihovi, kao i „sirova stvarnost“ koju su evocirali, nisu mogli naići na neki veći odjek. Poetika koju je Paveze razvijao, pozivajući se na Vitmanove „Vlati trave“ i na domaće pesničko nasleđe, vertige i verističkih pripovedača s kraja prošlog stoleća, tek je trebalo da nađe svoje mesto u italijanskoj književnosti. (K-124)

Autor - osoba Paveze, Čezare, 1908-1950 = Pavese, Cesare, 1908-1950 Naslov Raditi je zamorno / Čezare Paveze ; priredio i preveo sa italijanskog Dejan Ilić Jedinstveni naslov Lavorare stanca. srpski jezik Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, 2021 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 172 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ilić, Dejan, 1961- = Ilić, Dejan, 1961- Zbirka ǂEdicija ǂPovelja. ǂBiblioteka ǂPosle Vavilona ; ǂknj. ǂ28 (broš.) Napomene Prevod dela: Lavorare stanca / Cesare Pavese Tiraž 500 Str. 163-172: Mit i stvarnost / Dejan Ilić. Predmetne odrednice Paveze, Čezare, 1908-1950 Čezare Paveze rodio se 9. septembra 1908. u mestu Santo Stefano Belbo (Kuneo), šest godina nakon sestre Marije (ostali su samo njih dvoje, ostalo troje dece, devojčica i dva dečaka, umrlo je u ranom detinjstvu). Otac, Euđenio, radi kao sudski pisar (umire već sa 47 godina, 2. januara 1914), majka, Konsolina Mesturini, potiče iz porodice imućnih trgovaca iz Tičineta Po. U Torinu, u klasičnom liceju „Masimo D’Azeljo“, „kovnici antifašista“, učenik je Augusta Montija i prijatelj Leonea Đinzburga, Franka Antoničelija, Masima Mile, Norberta Bobja, Federica Čaboda. Diplomira na književnosti 20. juna 1930. s tezom o američkom pesniku Voltu Vitmenu (Tumačenje poezije Volta Vitmena), razvija dugu i uspe­ šnu prevodilačku aktivnost: Naš gospodin Ren Sinklera Luisa (1931); Crni osmeh Šervuda Andersona (1932), Mobi Dik Hermana Melvila (1932) i Dedalus Džejmsa Džojsa (1934); 42 paralela i Hrpa novca Dos Pasosa (1935. i 1937), Varoš Vilijama Foknera (1942) O miševima i ljudima Džona Stajnbeka (1938) i Trojanski konj Kristofera Morlija (1941); Zgode i nezgode znamenite Mol Flanders Danijela Defoa i Autobiografija Alis Toklas Gertrude Stajn (1938), Formiranje evropskog jedinstva od V do XI veka Kristofera Dosona (1939); Život i doga- đaji Davida Koperfilda Čarlsa Dikensa (1939), Benito Sereno Melvila i Tri egzistencije Gertrude Stajn, Engleska revolucija 1688–89. Džordža Makolija Treveljana (1940), Kapetan Smit Roberta Henrika (1947) i Civilizacija u istoriji, Arnolda Tojnbija (1950, sa De Bosisom). Uhapšen 15. maja 1935. zbog pripadanja pokretu „Pravda i Sloboda“, zbog funkcije urednika pro tempore časopisa La cultura (zamenio je Leonea Đinzburga, uhapšenog godinu dana ranije) i zbog posedovanja ilegalne prepiske (naime, „jer je razvijao [...] aktivnost koja nanosi štetu nacionalnim interesima“), biva utamničen u torinskom zatvoru Karčeri Nuove i potom u Ređina Koeli, u Rimu, gde je osuđen na tri godine deportacije u kalabrijskom selu Brankaleone. Dobivši pomilovanje nakon manje od godinu dana, u martu 1936. vraća se u Torino i nastavlja saradnju s izdavačkom kućom Ejnaudi. Ta 1936, godina je i njegovog pesničkog debitovanja s knjigom Raditi je zamorno, koja će se pojaviti u Firenci, u izdanju časopisa Solaria, koji je uređivao Alberto Karoči (novo „prošireno izdanje“, kod izdavača Ejnaudi, izaći će 1943). Svoj prvi roman Zatvor, napisan između novembra 1938. i aprila 1939, objaviće tek u novembru 1948 (na knjizi stoji 1949), i to sa Kućom na brežuljku, kao „politički“ diptih, pod zajedničkim i suviše aluzivnim naslovom Pre nego što petao zapeva; prethode im Tvoji krajevi (1941), Plaža (1942), Avgustovske ferije (1946), Drug (1947, nagrada „Salento“ u leto sledeće godine), Dijalozi sa Leuko (1947). U novembru 1949, na redu je trilogija Lepo leto (istoimena pripovetka, Đavo na brežuljcima, Među usamljenim ženama), koja će dobiti nagradu „Strega“ u junu 1950. Poslednji roman, Mesec i kresovi, iz aprila je iste godine. Nakon 8. septembra 1943, kad je izdavačka kuća Ejnaudi stavljena pod pokroviteljstvo Komesarijata Socijalne Republike Italije, Paveze se sklanja kod sestre Marije, iseljene u Seralungu di Krea, u Monferatu, i ne učestvuje aktivno u Otporu. Posle Oslobođenja, učlanjuje se u KPI, sarađuje s listom L’Unità i razvija, u osetljivoj fazi obnove Ejnaudija, lucidnu i prosvećenu aktivnost izdavačkog urednika, osnivajući nove edicije i promovišući važne inicijative (setimo se čuvene „ljubičaste“ edicije). Namera da se ubije, izricana još od mladićkih dana, postavši „apsurdni porok“ usled ljubavnih razočaranja i progresivne egzistencijalne neprilagođenosti, pretvara se u „gest“ 27. avgusta 1950, u Torinu, u sobi hotela Roma. Posthumno izlaze pesme Doći će smrt i imaće tvoje oči (1951), priče Praznična noć (1953), roman Velika vatra (1959), pisan u četiri ruke sa Bjankom Garufi, ciklus mladalačkih pripovedaka (i pesama) Ćau Mazino (1968). Posthumni su i kritički eseji Američka književnost i drugi ogledi (1951), te dnevnik pod naslovom Umeće življenja (1952). MG96

U ovom Vatrogasci setu dobijate Vatrosprem crvenu bocu za gašenje požara Sekiru i Pajser za razvaljivanje vrata i prozora kako bi vatrogasac mogao stici do plamena. Toki voki - dvodelnu radio stanicu Dvogled Veliku baterijsku lampu Rucni sat Značku Dog tags pločice za identifikaciju Bezbedne plastične igracke za vašeg malog vatrogasca.

Lenard Koen ŠTA JA RADIM OVDE Književna zajednica Novog Sada, 1987. 19 cm, 50 strana. Lepo očuvana, ima posvetu na predlistu.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM RADMILE DIMIĆ IZ 1966. G. Poslata 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Radmila Dimić(1922-1991) bila je poznati interpretator srpske narodne muzike. Pohađala je muzičku školu na odseku za solo pevanje a impostaciju glasa i respiratorsku tehniku učila je na FDU.Radmila Dimić je svoju izrazito plodnu pevačku karijeru započela neposredno nakon Drugog svetskog rata. Od 1949. godine postala je solista radio Beograda, gde je u živom programu pevala sve do 1956. godine. Sa prepoznativom umešnošću i nadahnućem vrhunskog umetnika nastupala je sa Velikim narodnim orkestrom Radio Beograda, pod rukovodstvom Vlastimira Pavlovića Carevca. Na Radio televiziji Srbije je nastupala od osnivanja, 1958. godine. Bila je član Udruženja estradnih umetnika Srbije. Pevala je i kao solista sa srpskim ansamblima i kulturno-umetničkim društvima. Učestvovala je na mnogobrojnim festivalima u domovini i u inostranstvu. 1951. godine snimila je ploču pod nazivom „Što grad Smederevo“, koja je doživela veliki uspeh. U njenoj interpretaciji, proslavljene su pesme „Ko t` pokida sa grla đerdane“, „Bolna leži Anđelija mlada“, kao i spletovi pesama Srbije, Vojvodine i Gruže. Njen splet iz Gruže je proslavio izvornu srpsku pesmu širom sveta. Mnoge njene pesme zabeležene su na snimcima RTB-a, RTV-e, PGP-a, Jugotona: A što ti je mila kćeri, Ajd` idemo Rado, Bolna leži, Anđelija mlada Dođi dragi doveče na prelo (u selo), Doleteše lani golubovi, Zarasle su staze ove Zorule, zorule pusto ne svani, Ima dana kada ne znam šta da radim, Ječam žela gružanka devojka Pevala je „Gde si dušo, gde si rano“ u filmu Slavka Vorkapića „Hanka“ 1955. Za pesmu „Kišo tiho padaj“ dobila je srebrnu i zlatnu ploču `Jugotona

MILIVOJE POPOVIĆ MAVID-ORIGINALNA UNIKATNA FOTOGRAFIJA (kraj 60.-ih,početak 70.-ih godina prošlog veka) Stanje kao na slikama.. Jedva primetno sitni prelomi. Dimenzije oko 21,5*18 cm. Srpski pozorišni i filmski glumac,rođen 1909 godine,umro 1994 godine. Prvi suprug Mire Stupice. Pored domaćih filmova dosta je radio koprodukcije pod pseudonimom Orlando De Kordoba

Odlično očuvano, retko s omotom. Naslov Fuck you : iz američke underground poezije / [izbor i prevod s engleskog Vojislav Despotov] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1991 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas, 1991 (Bačka Palanka : `Branko Bajić`) Fizički opis 85 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Despotov, Vojislav Zbirka Edicija Dead poets society ; knj. 1 Sadržaj Sadržaj identičan sa sadržajem 3. izd. iz 1989. godine. ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1500. Predgovor / V. Despotov: str. 5-8. Čarls Bukovski Ted Berigen Frenk O`Hara Lenor Kendel Džon Viners Aram Bojadžijen Edvard Dorn Ed Sanders Edvard Fild Filip Vejlen Maks Finstin Bob Kaumfan Lorens Ferlingeti Džek Spajser Tuli Kapferberg Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. MG91 (N)

Stanje kao na fotografijma ! 50cm x 70cm Originalan filmski plakat Mladić po imenu Brajan svedoči kako mu je otac ubijen na veoma nasilan način, a zatim ga crni policajac po imenu Tajler spasava od iste sudbine. Zatim, mnogo godina kasnije, Brajan se pridružio zlim nindža-ubicama. Alexander Lo (rođen kao Luo Chang-An) bivši je prvak u taekwondou iz Tajvana. Alexander je tijekom 1980-ih radio na mnogim filmovima o Ninjama, kao što su Lovac na nindža, Super Ninja, Ninja protiv Shaolina, Ninja Condors 13 i Mafia protiv Ninje. Također je radio na šaolinskim filmovima kao što su Shaolin Chastity Kung Fu i poznati Shaolin protiv Lame. Redatelj s kojim je Lo najčešće radio je Robert Tai, koji ga je 1984. režirao u devetosatnom epu pod naslovom Ninja: The Final Duel (prestvoren i objavljen 1999. kao Shaolin Dolemite. Neko vrijeme nakon tog filma, Alexander je prestao s glumom, ali je ipak ne prestati snimati filmove. Nastavio je dugo partnerstvo s Robertom Taijem kao akcijskim koreografom, radeći na filmovima kao što su Fists of Legends II. Često je surađivao s afroameričkim kick-boksačem Eugeneom Thomasom (Trammell), gdje su se ili zajedno borili kao crno-azijski duo, ili suočeni jedan protiv drugoga kao najveći neprijatelji. Godine 2015., film Virus Melisse Wu (小萍萍病毒 Melissa`s Virus/or Ninja In Future) bio je tamo kao kapetan Lee. kroz koga će se boriti protiv Brende (u ulozi Timi Zhuo.) objavljena je 2015. koju su snimili Sigrid Andrea Bernardo i Godfrey Ho. ovaj film proizveden od Dreamscape Entertainment Television i Central Motion Pictures Corporation u Tajvanu.

Knjaževac Prosveta, 1987. Bibliotečki primerak, dva-tri pečata, ali odlično očuvana. Sastavljena iz četiri ciklusa pesama, nova zbirka Bratislava Milanovića zapravo dočarava jedan pustošni ambijent: svojevrsno `događanje` se odvija na preostalom putu, predzanci svekolikog pada se množe, sve je pripremljeno za dolazak nemani... Kako MIlanović spada među pesnike dramatično sučeljene sa sudbinskim pitanjima egzistencije i opstanka, čovekovog identiteta i njegove savesti, nije teško odgonetnuti koja bi se značenja mogla prelamati u naslovu njegovog dela. Važno je, pri tom, imati u vidu da, mada deli tematsko opredeljenje sa većinom današnjih angažovanih pesnika. Milanović nije od onih koji šansu za izražavanje svog doživljaja sveta i vremena vidi u dezintegraciji jezika i forme. Leksički pročišćene i formalno doterane, njegove pesme artikulišu doživljaj, težnja ka lepoti pesničkog čina je, u stvari, njegov vid otpora destrukcije i sveopšte dezintegracije najvećma se ukrštaju u problemu pevanja i smisla pesničkog stvaranja u ovom vremenu. Bratislav R. Milanović (Aleksinac, 1950) srpski je pesnik, romanopisac, novinar, književni kritičar i prevodilac. Biografija Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu[1] u Beogradu. Svoju prvu pesmu objavio je u beogradskom Studentu 1968. godine. Od 1974. godine objavljuje prikaze i kritike o pesničkim knjigama u emisiji „Hronika Trećeg programa Radio Beograda“, „Otvorena knjiga“ TV Beograd, „Književnoj reči“, „Književnim novinama“ i po brojnim listovima i časopisima. Od 1978. godine stalno radi u Radio Beogradu[2] kao novinar, voditelj i urednik u emisijama Beograda 202, Radio Beograda 1 i Radio Beograda 2, koje se bave književnošću i kulturom uopšte. Uređivao je književnost u programu Radio Beograd 1 i vodio kulturni magazin „Deset i po“. Član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1976. godine. Član je srpskog PEN-a[4]. Od 1980. do 1982. godine bio je urednik za poeziju u Književnim novinama[5]. Od 1989. do 1992. godine živeo je u Parizu. Prema njegovom scenariju (poema Sto na raskršću) izvedena je 1995, u amfiteatru Spomen-parka Kraljevački oktobar u Kraljevu, scenska igra Srbija na raskršću, koju je režirao Dejan Mijač. Autor je radio-drame Vučija večera, Dramski program Radio Beograda, 1998. Godine 2000. bio je predsednik Odbora za međunarodnu saradnju Udruženja književnika Srbije, a od januara 2001. do decembra 2004. nalazio se na mestu Umetničkog direktora Međunarodnih susreta pisaca Udruženja književnika Srbije. Zastupljen u izboru Biljane D. Obradović Fives/Petice, pet američkih i pet srpskih pesnika, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, dvojezično englesko-srpsko izdanje. Zastupljen je u više antologija srpske poezije objavljenih u svetu (Švedska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Rusija, SAD, Nemačka, Francuska, Brazil). Posebni izbori njegove poezije objavljivani su u periodici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, SAD i Italiji. Za pesmu „Letopisac pred bibliotekom na Kosančićevom vencu“, objavljenu u listu „Književni magazin“ na „Miljkovićevim danima poezije“ u Gadžinom Hanu 2005. dobio je Nagradu „Zaplanjski Orfej”. Dobitnik je prestižne Nagrade „Žička hrisovulja” za 2009. godinu[6]. Povodom nagrade održan je naučno kritički skup o njegovom pesničkom delu. Sa tog naučnog skupa objavljen je 2010. godine zbornik radova „Bratislav R. Milanović – pesnik“[7]. Dobitnik je Nacionalnog priznanja za doprinos srpskoj kulturi[8] 2010. Od aprila 2020. godine je glavni i odgovorni urednik `Književnih novina`. Govori francuski i italijanski jezik, služi se slovenačkim i makedonskim. Juna 2023. godine dodeljena mu je Pesnička povelja „Venac Laze Kostića”.[9] Knjige Poezija Jelen u prozoru, DOB, 1975, Brankova nagrada; Klatno, Narodna knjiga, Slovo ljubve, 1980, Nagrada Milan Rakić; Neman, Prosveta, Beograd, 1987. Nagrada Đura Jakšić [10] ; Balkanski pevač, Prosveta, Beograd, 1995, Nagrada Srboljub Mitić; Vrata u polju, Prosveta, Beograd, 1999, Prosvetina nagrada [11]; Silazak, Srpska književna zadruga, Beograd, 2004, Nagrada Rade Drainac [12]; Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, dvojezično srpski/rumunski; Male lampe u tamnini, Biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2006, Zmajeva nagrada[13]. Nepotreban letopis, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2007, dvojezično srpski/engleski[14] Pisma iz prastare budućnosti, Zavod za udžbenike, Beograd, 2009[15]. Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[16] Jelen u prozoru, drugo izdanje, Manaufaktura snova, Beograd, 2011. Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[17] Cvrčak u decembru, izbrane i nove pesme, CKU Aleksinac[18], Prosveta, Beograd, 2013.[19] Mali lambi vo temninata/Male lampe u tamnini, izabrane pesme, makedonsko-srpsko izdanje, Arka, Smederevo; Matica makedonska, Skopje, 2015[20] Odron svetlosti, CKU Aleksinac, Srpska književna zadruga, Beograd 2017.[21] Lettere da un futuro remoto/Pisma iz prastare budućnosti, dvojezično italijanski/srpski, prevod Dragan Mraović, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[22] Proza Potok, roman, Nolit, Beograd 2001, Nolitova nagrada[23]. Tajne svetlih i senovitih svetova, priče, Povelja, Kraljevo, 2015[24] Priredio knjige Dobro jutro deco, RTS, Radio Beograd, Prvi program (zajedno sa Vesnom Ćorović Butrić i Jovom Ljuštanovićem), Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2003; Najlepše pesme Vladislava Petkovića-Disa, Prosveta, Beograd; 2004. Najlepše pesme Anice Savić Rebac, Arijadna, Beograd, 2010. Violina, izabrane pesme Vladisalava Petkovića-Disa, sa predgovorom priređivača, Prosveta, 2011. Prevodi Alberto Prinčis: Nevini vampir (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), pesme, Smederevska pesnička jesen, 2008. Pjerdomeniko Bakalario: Vatreni prsten (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Beograd 2012. Pjerdomeniko Bakalario:Kamena zvezda (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Beograd 2014.

Telefon je u veoma dobrom stanju, sa dugim priključnim kablom od 160 cm. Dimenzije: 21 x 7.5 cm Boja: tamno zelena Do pre 3-4 godine upotrebljavan, radio odlično, trenutno nisam u mogućnosti da ga probam, samim tim ne mogu da garantujem za sadašnju ispravnost! Ima sitne tragove (ogrebotine) korišćenja po slušalici. Lično preuzimanje Bg ili slanje post expressom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik, osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas. miroslav mandic porodica bistrih potoka avangarda neoavangarda hipi komuna kopicl katalin ladik

Retko Odlično stanje Autor - osoba Koen, Leonard Naslov Šta ja radim ovde : izbor 1956-1986 / Lenard Koen ; izabrao i preveo Vladislav Bajac ; [foto Radivoj Bajac, Vladislav Bajac] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1987 Fizički opis 49 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Bajac, Vladislav Bajac, Radivoj Zbirka Edicija Novi Sad ; knj. 90 Napomene Jedan dan u životu / Vladislav Bajac: str. 38-45. U početku svoje karijere, posle objavljivanja prvih knjiga pesama (Hajde, da poredimo mitologije, 1956, i Kutija sa začinima Zemlje, 1961), Lenard Koen je ubrajan u najznačajnije mlađe kanadske pesnike. Njegova poezija je predstavljala zanimljivu mešavinu tradicionalnih pesničkih formi, praiskonog romantizma i „snenolikih vizija nabijenih erotikom i hrišćanskim aluzijama“ (kako piše u jednom biografskom priručniku). Vera kritičara i čitalaca u njegov raskošan talenat ubrzo je potvrđena kvalitetom romana Omiljena igra (1963) i Divni gubitnici (1966), kao i zbirkama Cveće za Hitlera (1964) i Paraziti raja (1966). Pesme u ovim zbirkama su možda još intimnije nego u prethodnim, i često pokazuju grozničava nastojanja da se otkriju koreni bića u sukobu jevrejskih i hrišćanskih elemenata. Ove pesme, kao i nove pesme koje su uključene u Odabrane pesme 1956–1968 (1968), pridodale su istančanu meditativnost, svojevrsnu zrelost Koenovim gotovo baroknim slikama. Međutim, počev od 1967, Koen se sve više posvećuje muzici, tako da je do 1984. godine izdao devet ploča, a samo dve knjige pesama. Prelazak iz intimnih medija, kakvo je pisanje poezije, u masovne medije, kao što je rok muzika, za većinu književnih kritičara moglo je da znači samo jedno: gubljenje kvaliteta. Ta ocena, iako delimično tačna, ipak nije sasvim prihvatljiva: naime, Koenovu muziku pre možemo shvatiti kao „produžetak“ njegove poezije, kao širenje mogućnosti za njeno izražavanje, nego kao tipičan proizvod rok ili pop glazbe. Potvrdu za to nalazimo i u Knjizi milosti (1984), čudesnoj knjizi, teško odredljivog žanra, kojom Vladislav Bajac završava svoj izbor. U biblioteci kojom se trenutno služim pronašao sam je na polici sa knjigama hrišćanskih učitelja i svetaca! Knjiga milosti je knjiga meditacija, knjiga Koenove duše, koja potvrđuje da njegov pesnički, književni put još nije okončan. Izbor Koenovih pesama Šta ja radim ovde može istovremeno da se čita kao precizan presek njegove tridesetogodišnje pesničke karijere, i kao hronika stvaralačkog odnosa između pesnikovog dela i njegovog prevodioca. Vladislav Bajac već dugi niz godina prati stvaralaštvo Lenarda Koena – osim knjige stihova, objavio je brojne prevode i tekstove u časopisima i novinama – ali ovaj izbor predstavlja gotovo alhemičarsku esenciju Koenovog pesništva i prevodiočevog umeća. Dvadeset izabranih pesama jasno pokazuju konstante u Koenovom pesništvu: njegovu sposobnost da, bez ikakvih šavova, poveže nadrealističke i krajnje realističke slike; opsednutost ljubavlju kao možda jedinom silom koja može da izvuče čoveka iz sveta dvojnosti u kojem prebiva; nastojanja da se probiju okviri mitologija koje prete da se uspostave kao vrhovni čuvari ljudskog duha, ali isto tako: nastojanja da se sruše tabu-teme koje mogu dà zadobiju mitološku vrednost; nemoć pojedinca da pronađe postojane vrednosti u svetu u kojem tehnologija svakodnevno menja sistem vrednosti. Iz ovog izbora se vidi da je Koen trubadur, čovek koji stoji sâm naspram sveta. I sasvim je prirodno što Koen u pedesetoj godini piše Knjigu milosti, koja se završava stihom: „Blagosloven je onaj koji u putnikovom srcu čeka na svoj red.“ Koen je putnik; pesme su njegov put. David Albahari Lenard Norman Koen (engl. Leonard Norman Cohen; Vestmaunt, 21. septembar 1934 – Los Anđeles, 7. novembar 2016) bio je kanadski kantautor i književnik. Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama Let Us Compare Mythologies objavljena u Montrealu 1956. Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine. Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini Koen je rođen 21. septembra 1934. u Montrealu. Otac mu je preminuo kada mu je bilo 9 godina. Kao veoma praktičan čovek, na vreme je osnovao trust fond za svog sina tako što mu je uz malu mesečnu nadoknadu obezbedio budućnost. Leonard, međutim, nije mogao da preboli gubitak oca, pa se odaje drogama. Da bi se spasio, krajem šezdesetih godina odlazi u manastir, gde se susreće sa novim religijskim uticajima, što je bilo presudno za stvaranje pesama sa religijskom tematikom, poput Story of Isaac i Hallelujah. Inače, za prekretnicu u svom životu sam Koen smatra trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u jednoj knjižari pronašao knjigu Gabrijela Garsije Lorke. Do te mere se zaljubio u Lorkinu poeziju da je često izjavljivao da mu je ona uništila život. Naučio je da svira gitaru, pa se od rane mladosti uporedo bavio i pisanjem i muzikom. Početkom 1951. upisuje fakultet, no pre diplomiranja objavljuje prvu knjigu pesama (1956). Kao nagradu dobija stipendiju od 2000 dolara i putovanje po Evropi. Ubrzo postaje poznato ime u kanadskim literarnim krugovima, a početkom šezdesetih, sa novcem dobijenim od prodaje prve knjige, odlazi na grčko ostrvo Hidra.Tamo je kupio kuću i u potpunoj izolaciji počeo intenzivnije da se bavi pisanjem. Prvi roman objavljuje 1963. Tada je nastala i njegova čuvena pesma So long, Marianne, posvećena njegovoj velikoj ljubavi Merijen Jensen. Sredinom šezdesetih vraća se u Ameriku gde postaje deo njujorške umetničke scene. Upoznaje krug oko Endija Vorhola i počinje da piše pesme za folk izvođače, kao što je Džudi Kolins. Prvi album Songs of Leonard Cohen (1967) prolazi nezapaženo u Americi, iako su se na njemu našli njegovi najveći hitovi: Suzanne, So long, Marianne, Sisters of Mercy. Ne obazirući se na kritike, Koen objavljuje još mračniji i nekomercijalniji album, Songs from a Room, sa kojeg se izdvajaju pesme Bird on a wire i Story of Isaac. Njegovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najbolje poznavaoce. Služeći se metaforama, parafrazama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima. U pevačkom smislu, takođe pravi velike promene. Karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile najdubljim basom na savremenoj muzičkoj sceni. Najviše poklonika stiče po objavljivanju New Skin for Old Ceremony (1974), na kojem se našla čuvena pesma Chelsea Hotel No.2, a vrtoglavi uspeh doživljava sa albumom I`m Your man, koji ima veliki uticaj na savremenu muzičku scenu. Albumom The Future (1992) vraća se religijsko-proročkom stilu. Bavi se temama uništenja prirode, narkomanije, diktatorstva, abortusa, nuklearnog uništenja... Početkom ovog veka na scenu se vraća albumom Ten New Songs. Numeru In My Secret Life pisao je 13 godina. Marta 2008. Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, a nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Umro je 2016. godine u Los Anđelesu. Diskografija Songs of Leonard Cohen 1967. Songs from a Room 1969. Songs of Love and Hate 1971. Live Songs 1973. New Skin for the Old Ceremony 1974. The Best of Leonard Cohen/Greatest Hits 1975. Death of Ladies` Man Recent Songs 1979. Night Magic: Musical/Soundtrack 1985. Various Positions 1985. I`m Your Man 1988. The Future 1992. Cohen Live 1994. More Best Of Leonard Cohen 1997. Field Commander Cohen: Tour of 1979 2001. Ten New Songs 2001. The Essential Leonard Cohen 2002. 2008. Dear Hearher 2004. Live in London 2009. Live At the Isle of Wight 1970 2009. Songs From the Road 2010. Old Ideas 2012. Popular Problems 2014. You Want It Darker 2016. Bibliografija Let Us Compare Mythologies 1956. The Spice-Box of Earth 1961. The Favorite Game 1963. Flowers for Hitler 1964. Beautiful Losers 1966. Parasites of Heaven 1966. Selected Poems 1956. - 1968. 1968. The Energy of Slaves 1972. Death of A Lady`s Man 1978. Death of Mercy 1984. Stranger Music 1993. Book of Longing 2006. The Lyrics of Leonard Cohen 2009. Poems and Songs 2011. Fifteen Poems 2012. Leonard poezija pesme