STARI RADIO TRANZISTOR SONYYTR 1835 HC+3 TRANSISTORS,BATERY AA 1,5VX4 SONY CORP TOKIO JAPANSONY INTEGRATED CIRCUIT.DIMENZIJE 12X 18X 3 CM ISPRAVAN

DJURO SALAJ radio klub 1958-1988 prelepa stona plaketa

ULTRA RETKO ZA INTERNU UPOTREBU RADIO TELEVIZIJE SRBIJE,ANALIZA SADRZAJA EMISIJE VESELO VECE,IZ 1974 GODINE

ULTRA RETKO ,ZA INTERNU UPOTREBU REZULTATA ISTRAZIVANJA PROGRAMA RTB,SLUSAOCI O PROMENI SEME PRVOG PROGRAMA RADIO BEOGRADA IZ 1978,

"Ryder Cup 2018" , održanog u Francuskoj 2018 godine . Radio je nekorišten u originalnom pakovanju . Stanje i kvalitet vidite na snimcima . Pažljivo pogledajte predmet na snimcima i ako nešto nije jasno pitajte jer nakon slanja predmeta nikakvu reklamaciju ne priznajem . Šaljem postexpresom nakon uplate cene i poštarine . ne šaljem u inostranstvo i menjanje me ne zanima .

Lambordzini u originalnoj kutiji..nedostaje daljinski otpala je antena i jedan točak koji idu sa autom Verujem da se to može popraviti ...baterije su bile unutra jedno 30-40 godina ima korozije na kontaktima i ako hocete da g dovedete u vozno stanje morate ih očistiti..đto se tiče motora zaista ne znam u kakvom je stanju ..spoljja mi je ok ..video sam ovakav na jednom starnom sajtu prodaje se za 40 funti

radio televizija beograd

nekoriscena olovka fabricki naostrena, mislim da je radio toz zagreb za civilnu zastitu!!

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM NINA ROBIĆA IZ 1966.G. Poslata iz Ljubljane 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Nino Miroslav Robić (1931 - 2014), slovenačko-hrvatski pevač zabavne muzike. Nino Robić je ušao u istoriju muzike kao pevač zlatnog doba slovenačke pesme, sa pesmama poput »Zemlja pleše«, »Življenje je vrtiljak« i »Ura brez kazalcev«. Nastupao je na Slovenskoj popevci početkom 1962. godine, na Zagrebačkom festivalu zabavne muzike (“Zagrebfest”), Opatijskom festivalu, Splitskom festivalu. Karijeru je započeo u Sloveniji 1956. godine u noćnom baru ljubljanskog hotela “Slon”, gde je pevao godinu dana, pa onda na Bledu, u Zagrebu, Istočnoj Nemačkoj i Sovjetskom savezu. Njegov repertoar su činile pesme lokalnih autora kao i aranžmani stranih hitova. Od 1962. godine bio je zaposlen kao radio urednik za popularnu muziku I i II programa Radio Ljubljane i kasnije do penzionisanja sredinom devedesetih godina kao urednik za Radio Sloveniju. Imao je dva brata, od kojih je jedan bio Ivo Robić, poznati pevač koji je postigao međunarodni uspeh.

promo karta / foto karta / autogram karta Đorđe Marjanović na pločama RTB izdavač: Radio Televizija Beograd format razglednice: oko 149 x 96 mm

Lepa stara kutija od šampona Marta, po slici Maksima Gasparija, vidi se i njegov monogram na kutiji, kutiju radio Saturnus, Ljubljana...22x18x9cm...

plaketa RTB AVALSKI TORANJ Yugoslavia dimenzije: 10x15 cm težina: 580 g mesing - Radio Televizija Beograd - 30 godine TVD Pogledajte slike. Za kolekcionare. RARE

Radio Televizija Beograd Kulturno-obrazovni program Kulturno-istorijski spomenici publikacija na 20 listova o kulturno istorijskim spomenicima lepo očuvano videti foto pitanja dobrodošla

PROMO FOTO SA AUTOGRAMOM ZORANA GEORGIEVA IZ 1964. Poslata iz Beograda 14. aprila 1964. godine Crno bela fotografija 9 x 14 cm Pevač Zoran Georgiev (1941 2018 ) makedonski pevač koji je proslavio makedonsku pop-muziku na svetu. Uspešnu karijeru počinje pobedm na opatijskom festivalu 1962. godine. Poznati su i njegove pesme – „Ciganka“ , „Jedna suza na tvom licu“, „Tražim tvoj osmeh“, „Stara gitara“, „Ko zna ko zna“… koje se i danas se rado slušaju. Dugo je radio u Radio Beogradu, snimao je za PGP. 2012. godine dobio je nagradu “Buba Mara” u Skopju za životno delo, no to je istovremeno i nagrada za pedesetogodišnjicu Prve nagrade Opatijskog festivala (1962) sa kompozicijom “Poljubac” Petrea Peševa koji je u alternaciji pevao sa Ninom Spirovom.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM MIĆE PIROMANCA IZ 1971. G. Kolor fotografija 11 x 7,5 cm Jugoslovenski harmonikaš i pevač, Milorad Mića Stanojević - Piromanac, rođen u selu Piroman, kod Obrenovcu 1951. Prvu ploču sa pesmom `Udaje se moja komšinica` snima sa crno-belom slikom na omotu i izdaje za produkciju `Šumadija` iz Batočine, 1969, pre vojske. Najveću slavu doživeo je početkom i sredinom 70-ih godina kada je snimio svoj najveći hit `I za senkom njenom patim`. I danas se u kafanama i na nekim radio stanicama mogu čuti njegove pesme poput `Teško meni, teško tebi`, `Majko, još jedan dan života mi daj` i druge. Otac Slavoljub, nepismeni muzičar, violinista, kafanski muzičar, izvodio je stranu, meksičku, špansku, italijansku muziku, a radio je šest godina u Radio Beogradu. Majka mu je kupila malu harmoniku, jer od violine nema ‘leba, za nju treba ceo orkestar, a sa harmonikom možeš stati i na ćupriji i zaraditi. Teča ga je učio da svira, a sam je učio pesme po sećanju … kafanska melodija uđe u uvo, pa kada dođe kući uvežba je. Sa 17 godina je stao za mikrofon u kafani Sutjeska u Obrenovcu i tu je njegov otac pevao neku pesmu. Bila je to “I za senkom tvojom patim”. Odmah je oca pitao da mu da i snimio u Diskos- u 1971. godine. Ploča još nije bila izašla, a pesme su se već vrtile po radio-stanicama. I tada je sve krenulo.Odsviraš jednu svadbu i imaš para da možeš da živiš kao car. Posle su došle turneje…Tokom karijere snimio je oko desetak ploča Pesmu `Sve što činis, sebi činiš` napisao je kao opomenu samom sebi i svom burnom životu. Ugrabio je trenutak sreće i rodila se pesma `Nemir stvaraš u meni kada me pogledaš ti`. Mićine pesme se pevaju, snimaju i presnimavaju, i bez dozvole autora. Doduše, i Mićinim kolegama nije poznato da je Mića autor skoro svih svojih pesama. `Senku` je presnimio Era, `Idem kući, već je kasno` Radiša, `Daj mi samo dan života` Dule Todorović, `Ajde, Jovo, ajde, Jovane` Milija Milić sa trubačima...

291 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Predrag Koraksić Koraks (Corax) (15. jun 1933) srpski je karikaturista koji crta karikature prevashodno na političke teme. Rođen u Gornjoj Gorevnici kod Čačka 15. juna 1933. godine. Njegovog oca, partizana, ubili su četnici tokom Drugog svetskog rata, a proveo je četiri godine u izbeglištvu. Nakon rata maturirao je u Zemunu i studirao arhitekturu u Beogradu. Započeo je profesionalno da se bavi karikaturom 1950. godine u novinama Jež. Nakon toga je radio u Večernjim novostima, odakle je izbačen 1993. godine posle sudskog spora. Od 1989. radio je za nezavisne novine Borba, ali je prešao u Danas kada je tadašnja srpska vlast preuzela Borbu. Od 1990. godine radi i za magazin Vreme, gde je član uredničkog odbora. Karikature Njegove karikature su prikazi modernih, uglavnom srpskih, političkih dešavanja. Retko koristi pisani tekst, već se oslanja da same karikature prenesu jasno značenje...

U ovom Vatrogasci setu dobijate Vatrosprem crvenu bocu za gašenje požara Sekiru i Pajser za razvaljivanje vrata i prozora kako bi vatrogasac mogao stici do plamena. Toki voki - dvodelnu radio stanicu Dvogled Veliku baterijsku lampu Rucni sat Značku Dog tags pločice za identifikaciju Bezbedne plastične igracke za vašeg malog vatrogasca.

MILIVOJE POPOVIĆ MAVID-ORIGINALNA UNIKATNA FOTOGRAFIJA (kraj 60.-ih,početak 70.-ih godina prošlog veka) Stanje kao na slikama.. Jedva primetno sitni prelomi. Dimenzije oko 21,5*18 cm. Srpski pozorišni i filmski glumac,rođen 1909 godine,umro 1994 godine. Prvi suprug Mire Stupice. Pored domaćih filmova dosta je radio koprodukcije pod pseudonimom Orlando De Kordoba

Izvrstan primerak... Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija“ objavilo je strip album Remboov šešir autorskog tandema Kristijan Straboni/Lorans Morel. Reč je o saradnji dva autora gde je Straboni radio scenario i crtež, dok je Morel pisao dijaloge, a strip je objavljen orginalno 2010. godine za francusku izdavačku kuću “Akileos”.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM RADMILE DIMIĆ IZ 1966. G. Poslata 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Radmila Dimić(1922-1991) bila je poznati interpretator srpske narodne muzike. Pohađala je muzičku školu na odseku za solo pevanje a impostaciju glasa i respiratorsku tehniku učila je na FDU.Radmila Dimić je svoju izrazito plodnu pevačku karijeru započela neposredno nakon Drugog svetskog rata. Od 1949. godine postala je solista radio Beograda, gde je u živom programu pevala sve do 1956. godine. Sa prepoznativom umešnošću i nadahnućem vrhunskog umetnika nastupala je sa Velikim narodnim orkestrom Radio Beograda, pod rukovodstvom Vlastimira Pavlovića Carevca. Na Radio televiziji Srbije je nastupala od osnivanja, 1958. godine. Bila je član Udruženja estradnih umetnika Srbije. Pevala je i kao solista sa srpskim ansamblima i kulturno-umetničkim društvima. Učestvovala je na mnogobrojnim festivalima u domovini i u inostranstvu. 1951. godine snimila je ploču pod nazivom „Što grad Smederevo“, koja je doživela veliki uspeh. U njenoj interpretaciji, proslavljene su pesme „Ko t` pokida sa grla đerdane“, „Bolna leži Anđelija mlada“, kao i spletovi pesama Srbije, Vojvodine i Gruže. Njen splet iz Gruže je proslavio izvornu srpsku pesmu širom sveta. Mnoge njene pesme zabeležene su na snimcima RTB-a, RTV-e, PGP-a, Jugotona: A što ti je mila kćeri, Ajd` idemo Rado, Bolna leži, Anđelija mlada Dođi dragi doveče na prelo (u selo), Doleteše lani golubovi, Zarasle su staze ove Zorule, zorule pusto ne svani, Ima dana kada ne znam šta da radim, Ječam žela gružanka devojka Pevala je „Gde si dušo, gde si rano“ u filmu Slavka Vorkapića „Hanka“ 1955. Za pesmu „Kišo tiho padaj“ dobila je srebrnu i zlatnu ploču `Jugotona

Iz 60-ih godina, potpisano, sa posvetom. Fleka od izloženosti vlazi. Radio-televizija Beograd Videti slike. ➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡

Stanje kao na fotografijma ! 50cm x 70cm Originalan filmski plakat Mladić po imenu Brajan svedoči kako mu je otac ubijen na veoma nasilan način, a zatim ga crni policajac po imenu Tajler spasava od iste sudbine. Zatim, mnogo godina kasnije, Brajan se pridružio zlim nindža-ubicama. Alexander Lo (rođen kao Luo Chang-An) bivši je prvak u taekwondou iz Tajvana. Alexander je tijekom 1980-ih radio na mnogim filmovima o Ninjama, kao što su Lovac na nindža, Super Ninja, Ninja protiv Shaolina, Ninja Condors 13 i Mafia protiv Ninje. Također je radio na šaolinskim filmovima kao što su Shaolin Chastity Kung Fu i poznati Shaolin protiv Lame. Redatelj s kojim je Lo najčešće radio je Robert Tai, koji ga je 1984. režirao u devetosatnom epu pod naslovom Ninja: The Final Duel (prestvoren i objavljen 1999. kao Shaolin Dolemite. Neko vrijeme nakon tog filma, Alexander je prestao s glumom, ali je ipak ne prestati snimati filmove. Nastavio je dugo partnerstvo s Robertom Taijem kao akcijskim koreografom, radeći na filmovima kao što su Fists of Legends II. Često je surađivao s afroameričkim kick-boksačem Eugeneom Thomasom (Trammell), gdje su se ili zajedno borili kao crno-azijski duo, ili suočeni jedan protiv drugoga kao najveći neprijatelji. Godine 2015., film Virus Melisse Wu (小萍萍病毒 Melissa`s Virus/or Ninja In Future) bio je tamo kao kapetan Lee. kroz koga će se boriti protiv Brende (u ulozi Timi Zhuo.) objavljena je 2015. koju su snimili Sigrid Andrea Bernardo i Godfrey Ho. ovaj film proizveden od Dreamscape Entertainment Television i Central Motion Pictures Corporation u Tajvanu.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM VLADA ŠTEFANČIĆA IZ 1967.G. Poslata iz Zagreba 24. decembra 1967. godine Crno bela fotografija 13,5 x 8,5 cm Vlado Štefančić (1931 - 2017), glumac i reditelj, autor gotovo 200 pozorišnih predstava, hiljada i hiljada radio emisija i oko dve hiljade TV emisija. Karijeru je započeo kao član dramskog studija Radio Zagreba, a kasnije dramski i operetni glumac u Kazalištu `Komedija` u Zagrebu. Od 1965. do 1969. godine angažovan je u zagrebačkom HNK-u gde je do sedamdesetih godina prošloga veka odigrao više od sedamdeset uloga, a kasnije je imenovan za direktora Kazališta `Komedija` i postao jedan od osnivača `Zagrebačke škole mjuzikla`: `Jalta, Jalta`, `Dundo Maroje 72`, `O’ Kaj`, prve domaće rock opere `Gubec-beg`, `Grička vještica` kao i strane, `Čovjek iz Manche`, `Jadnici` i `Guslač na krovu`. Osnivač je i voditelj `Zagrebačkih ljetnih večeri` na Šalati, reditelj i voditelj večernjih revija na Zrinjevcu `Elegantni šarmantni Zagreb`, reditelj je prvih predstava na jezeru `Noć u Veneciji`, `Isus Krist Superstar` i `Kosa`. Dobitnik je velikog broja nagrada, između kojih su i dve Nagrade grada Zagreba (1973. i 1994) i Nagradu za životno delo Hrvatskog glumišta (2000).

66 Predrag Đurić (Novi Sad, 2. septembar 1974) strip je scenarista, publicista, urednik i pisac. Najpoznatiji je po strip albumima koje je radio sa više domaćih i stranih crtača, uključujući Franciska Maldonada, Frančeska Kontea, Majka Galagera, Karlu Andreu Lopez Mata, Diega Lopez Matu, Marcela Salazaa, Dena Gudfeloua, Uju Šibuju, Miodraga Ivanovića, Marinka Lebovića, Milana Anđelkovića, Jelenu Vučić, Sabahudina Muranovića i Nenada Cvitičanina. Strip „Razglednica iz Sarajeva“, koje je radio sa Franciskom Maldonadom i Zlatkom Milenkovićem nagrađena je na Međunarodnom strip festivalu u Velesu. Autor je i romana „Kohabitacija (2013)“, „Strapado` (2019) i „Patchwork` (2019), kao i knjiga „Zlatno doba vojvođanskog stripa` (2019) i „Dušan Reljić - strip, karikatura, ilustracija` (2020). Biografija Rođen u Novom Sadu 1974. godine. Prve strip scenario napisao je još sa devet godina. Sa nepunih 16 godina pristupa grupi Princ Valijant - B4 i intenzivno radi na strip scenariju. Urednik je magazina Vojvođanski strip i istoimenog veb portala. Autor je dve izložbe - `Tarzan u Novom Sadu` (Kulturni centar Novi Sad, 2012) i `Strip u vojvođanskoj štampi na nemačkom jeziku između dva svetska rata` (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 2015). Saradnik je lista za decu `Neven` za oblast stripa. U ovom časopisu objavljivao je tekstove iz istorije stripa i vodio školu stripa. Autor je više tekstova iz oblasti stripa, a uradio je i brojne intervjue sa vodećim strip autorima. Od 2012. do 2016. godine radi scenarija za izdavačku kuću „ROSENCRANTZ“.

Vasilije Kovačević Čile / Potpis na dokumentu iz 1961 Василије Ковачевић Чиле (Грахово, код Никшића, 14. јануар 1911 — Сан Франциско, 21. децембар 1961), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и генерални конзул ФНР Југославије у Сан Франциску и народни херој Југославије. Рођен је 14. јануара 1911. године у селу Грахову, код Никшића. Био је девето дете у породици сердара Петра Ковачевића. После завршене основне школе, у родном месту, уписао се у гимназију у Никшићу, у којој је завршио шест разреда. Из гимназије је искључен 1931. године, због инцидента са професорима гимназије. Искључен је из свих школа у земљи, без права на даље школовање.[1] Године 1932. запослио се у Београду, у предузећу „Траверза“, где је радио до априла 1934. године, када је послат на одслужење војног рока у Бању Луку. Као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) активно је политички деловао међу војницима, због чега је 14. децембра 1934. године ухапшен. До 10. фебруара 1936. године био је у војном затвору, оптужен по Закону о заштити државе, да је као вођа група од једанаест војника и подофицира организовао и водио комунистичку пропаганду међу подофицирима и војницима. На процесу је ослобођен због недостатка доказа. После завршетка војног рока, враћа се у Београд и запошљава у листу „Политика“. Полиција га поново хапси 1. марта 1937. године, али је 1. децембра исте године, због недостатка доказа, пуштен. Заједно са братом Мирком, до његовог одласка у Шпанију, играо је фудбал у Спортском друштву „Раднички“. У периоду од 1939. до 1941. године живео је илегално. Био је повезан с Мустафом Голубићем, и с њим радио на специјалним задацима Партије. Рат га је затекао у Београду. Успео је да избегне хапшење које је Гестапо организовао и крајем јуна 1941. године одлази из Београда у Црну Гору.[2] У време Тринаестојулског устанка, Чиле се налазио у Граховском партизанском батаљону. У јесен 1941. године, учествовао је у борби на Вилусима, с групом коју је предводио Сава Ковачевић, када је заробљено неколико италијанских тенкова. У борби код Црквица, изнад Рисна, децембра 1941. године, био је тешко рањен.[2] Почетком 1942. године упућен је у Херцеговину, на дужност политичког комесара Љубомирског партизанског батаљона. После тога, био је комесар Првог, Другог, па Трећег херцеговачког батаљона. После повлачења партизанских јединица у Босну, од маја до децембра 1942. године, радио је као илегалац у Грахову и околини. Децембра 1942. године заједно са братом Војом, одлази у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се тада налазио у западној Босни. У маршу који је трајао 21 дан, прелазе пут од Црне Горе, преко Херцеговине и Далмације, до Ливна. У Врховном штабу реферисали су о ситуацији у Црној Гори и Херцеговини. Учествовали су на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), као делегати омладине Црне Горе.[2] Јануара 1943. године, с групом бораца упућен је у Херцеговину и Црну Гору. Маја 1943. године постављен је за контраобавештајног официра Прве пролетерске дивизије. Од јула до марта 1944. године радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) при Врховном штабу. Почетком марта 1944. године упућен је на рад у Главни штаб НОВ и ПО Србије. Од доласка у Србију до почетка 1945. године радио је у ОЗНА за Србију. На рад у ОЗНА Југославије прешао је 1945. године, и остаје до јуна 1946. године. Тада постаје шеф Југословенске комисије за ратне злочинце у Аустрији и америчкој зони Немачке, акредитован код Контролног војног савета за Аустрију и Немачку. На тој дужности остаје до октобра 1948. године.[2] Новембра 1948. године враћа се у Београд и ради у Управи државне безбедности (УДБА). Био је веома активан и у друштвено-политичким организацијама, један је од иницијатора обнављања Спортског друштва „Раднички”.[2] Године 1952. године премештен је у Министарство иностраних послова, а затим постављен за саветника југословенске амабасаде у Канади. Од 1957. до 1960. године био је начелник Четвртог одељења у Савезном секретаријату за иностране послове (ССИП). 1960. године постављен је на дужност генералног конзула ФНРЈ у Сан Франциску. На тој дужности је, 15. децембра 1961. године, преминуо. Сахрањен је 21. децембра 1961. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[2] Читава његова породица је учествовала у Народноослободилачкој борби, а од седморице браће њих тројица — Мирко, Војо и Василије су проглашени народним херојима. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден за храброст и др. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Kao na fotografijama.