Veliki displej podesive jačine svetlosti (3 nivoa), boje ćilibara, sa lako čitljivim brojevima Alarm sa funkcijom odlaganja Može se programirati vreme isključenja radija Buđenje zvučnim signalom ili uključenjem radija (moguće je podesiti dva vremena buđenja u toku dana) Mogućnost čuvanja memorije u slučaju nestanka struje

1930 Naslovnu stranu nacrtao Pjer Križanić Retko u ponudi Mihailo S. Petrović Kao na slikama Dobro očuvano za knjigu ove starosti Mihailo S. Petrović (1901–1949) je bio srpski novinar, predsednik Udruženja novinara Srbije, stalni saradnik i dopisnik časopisa „Politika”, ratni izveštač tokom građanskih ratova u Španiji, a pokrenuo je i radio-emisiju „Glas Jugoslavije” na Bi-Bi-Siju u Londonu. Interesovao se za istoriju štampe i razvoja novinarstva, za istoriju svoje zemlje i Beograda, a neka od poznatijih dela su: Kako je postao Beograd, Beograd pre sto godina, Borbe starog Beograda, Ogled iz istorije štampe, Oluja nad Francuskom, Londonska emigracija i dr. Prvo izdanje 1. Istorija Beograda Kroz istoriju Večiti grad Antikvarne knjige Srba srpskog naroda 19. vek xix veka

Mato Hanžeković Mato Hanžeković (Požega, 31. kolovoza 1884. – Zagreb, 12. kolovoza 1955.), hrvatski književnik. Završio je pravo u Zagrebu te je radio kao sudac u Bihaću i Žepču, odvjetnik u Bijeljini i Bosanskoj Dubici. Za službovanja kao odvjetnički perovođa u Bijeljini rodio mu se sin Fedor. Od 1927. godine živio je u Zagrebu kao profesionalni pisac i publicist. Objavljivao je i pod pseudonimom M. Gabrijel. Pisao je novele, dnevničku prozu i romane, a okušao se i u političkoj publicistici. Djela `Pisma iz Lumbarde`, `Sa zlatnih polja`, `Bijeli grijesi`, `Na prijelomu`, `Gospodin čovjek` (1932.) SA ZLATNIH POLJA - Slike iz Slavonskog narodnog života Zagreb 1910 Naklada pisca Povez: Tvrd Format: 19,4 x 13,5 cm Broj strana: 143 Stanje loše Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, preporučenom tiskovinom ?-pitati za poštarinu... Q

Resetka za rostilj 60 x 40! ( Sa Stitnikom ) Resetka je napravljena od firiketa 10x10 otpornog na toplotu, stitnik je napravljen od dekapiranog lima otpornog na toplotu i ofarban je vatrostalnom bojom! Dimenzije resetke: 60 x 40 ( 60 cm x 40 cm ) Visina nogica 10 cm Stitnik visine 10 cm Radim po narudzbini razne modele skara i resetka! Radim po narudzbini i od prohroma razne modele skara i resetka! Za sve informacije pozvati.

Opis Vremenska postaja s bežičnim termometrom i meračem vlage Veliki zaslon s pozadinskim svetlom Radijom kontrolirani sat Vrijeme, datum, mjesec, dan, mjesečeva faza 12/24 odabir prikaza sati, alarm, snooze Max./Min. memorija termometra i merača vlage Ikone indeksa ugode Ikone vremenske prognoze Raspon prikaza unutarnje temperature: 0°C do +50°C Točnost izmjerene temperature: +1,5°C Preporučen raspon radne unutarnje temperature: 0°C do +40°C Raspon prikaza vanjske temperature: -20°C do +60°C Preporučen raspon radne vanjske temperature: -5°C do +45°C Unutarnja & Opseg vanjske vlage: 20% do 95% Točnost izmjerene vlažnosti: +8% Broj daljinskih jedinica: do 3 jedinice Radio frekvencija: 433MHz, Max.30m na otvorenom Napajanje: Glavna jedinica: 3 x 1,5V tip AA Odašiljač: 2 x 1.5V tip AAA Baterije nisu uključene Dimenzije Glavna jedinica: 185 x 135 x 35mm, Težina: 302g Odašiljač: 95 x 60 x 25mm, Težina: 56g Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 8590669135943

Tip Štapni Snaga 600 W Broj brzina 2 Funkcije i oprema - Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni - Opasnost od povreda ne postoji - Metalni uklonjivi nastavak za blendiranje - Tihi rad Dimenzije (ŠxVxD): 5.3 x 37.4 x 5.3 cm Masa 1.18 Kg Tip blendera Štapni Jednostavno čišćenje Svi delovi perivi u sudomašini Easy storage Za svaku kuhinju kompaktan i lagan System safety Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni opasnost od povreda ne postoji Neto težina 098 kg Bar kod 8606019602598 Boja Crni Broj brzina 2 Bruto težina 118 kg Dimenzije spakovanog uređaja ŠxVxD 18 x 22 x 124 cm Dimenzije uređaja ŠxVxD 53 x 374 x 53 cm Garancija 25 meseci Ističemo 600 W Snaga 600 W Garancija 2 godine Boja Crna Vrsta aparata Štapni mikseri Broj brzina 2 Snaga miksera 600 W Karakteristike - Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni - Opasnost od povreda ne postoji - Metalni uklonjivi nastavak za blendiranje - Tihi rad Tehnički podaci (ŠxVxD): 5.3 x 37.4 x 5.3 cm

U dobrom stanju! Naslov: Naše finansije - 1918-1925 Jezik: Srpski Godina: 1926 god! Izdavanje i proizvodnja Beograd : Napredak, 1926 (Beograd : Jugoslavija) Fizički opis 204, IV str. ; 23 cm. Finansije - Jugoslavija - 1918-1925 Redje u ponudi! Slavko Šećerov, 1888 – 1967), ekonomista i političar. Filozofski fakultet (prirodne nauke) završio u Beču, gde je doktorirao 1910. godine. Prešao je u Srbiju 1912. godine. Magistrirao je ekonomiju na Londonskoj ekonomskoj školi 1919. godine. Bio je poverenik agrarne reforme za Banat, Bačku i Baranju posle I svetskog rata i aktivan u finansijskim odborima kao višestruki poslanik. Radio je u ministarstvu finansija. Pisao je o uticaju ratova na privredu, o inflaciji u Jugoslaviji, smatrajući je rezultatom povećanja novčanog opticaja i nepovoljnog platnog bilansa, o agrarnoj krizi i ekonomskoj politici. Kritikovao je ministre finansija za deficite i analizirao agrarnu reformu i njene posledice. Dela: 1925. Problemi agrarne reforme 1926. Naše finansije 1918-1925 1930. Iz naše agrarne politike 1935. Problemi svetske i naše privrede 1952. Istorija agrarne refrome (rukopis) kraljevina jugoslavija srbija između dva svetska rata vreme netrpeljivih andrej mitrovic srpska jugoslovenska ekonomija ... Slavko Šećerov

Skara 50 x 40 ! Tri Nivoa ( Deblji lim ) Okvir rostilja je napravljen od debljeg dekapiranog lima otpornog na toplotu. Resetka je napravljena od firiketa i moze se pomerati i podizati u tri nivoa u zavisnosti od jake vatre.okvir rostilja je ofarban vatrostalnom bojom! Dimenzije rostilja: 50 x 40 ( 50 cm x 40 cm ) Visina 20 cm dubina 10 cm Visina sa stitnika 30 cm Dimenzije nivoa : Prvi nivo 10 cm Drugi nivo 15cm Treci nivo 20 cm ( Nivoi mogu da se koriguju po vasoj zelji ) RADIM PO NARUDZBINI RAZNE MODELE SKARA I RESETKA! RADIM PO NARUDZBINI I OD PROHROMA RAZNE MODELE SKARA I RESETKA! Za Sve Informacije Pozvati.

Balkon rostilj! Hit za stanare! od sada i na balkonu, bez puno muka moguce ispeci prvoklasan rostilj! Sklonite vasu dosadnu visecu zardinjeru i napravite mesta za vas balkon rostilj! :) okvir rostilja je napravljen od debljeg dekapiranog lima otpornog na toplotu. Resetka je napravljena od firiketa. Stelujuci drzaci su izradjeni od flaha 25x3mm sa m8 srafovima i leptir maticama, mogucnost za podesavanje svih vrsta ograda itd... Okvir rostilja je ofarban vatrostalnom bojom! Dimenzije rostilja: 60 x 20 ( 60 cm x 20 cm ) visina 10 cm dubina 10 cm radim po narudzbini razne modele skara i resetka! Radim po narudzbini i od prohroma razne modele skara i resetka! Za sve informacije pozvati.

Skara 60 x 40 ! Dva nivoa Okvir roštilja je napravljen od debljeg dekapiranog lima otpornog na toplotu. Rešetka je napravljena od firiketa i može se pomerati i podizati u dva nivoa u zavisnosti od jake vatre. Okvir roštilja je ofarban vatrostalnom bojom! Dimenzije roštilja: 60 x 40 ( 60 cm x 40 cm ) Visina 20 cm dubina 10 cm nivo drugi je višlji od prvog za 5 cm, može i po narudžbini nivo koju visinu želite da se podiže u višlji deo. Radim po narudžbini razne modele skara i rešetka! Radim po narudžbini i od prohroma razne modele skara i rešetka!Za sve Informacije pozvati.

Mirko Banjevic- Pobune uma Pesme Braca Kavaja, Niksic, 1930. Mek povez, 63 strane, korice razdvojene, vidi slike. Ipak, kada se prekorici, bice to sasvim pristojan primerak. EKSTREMNO RETKO IZDANJE! Mirko Banjević (Pješivci, 28. mart 1905 — Beograd, 6. septembar 1968) bio je crnogorski i jugoslovenski pjesnik.[1] Život i rad Nakon završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu radio je kao novinar i urednik lista Pobjeda i časopisa za književnost i kulturu Stvaranje u Podgorici.[1] Prkosno je zbog svojih ideja robijao u zloglasnom zatvoru Glavnjača. Imao je težak život i pjesničku sudbinu. Banjević je pisac o kome je mnogo pisano, a najpoznatiji esej o njemu, u kome je pjesnik Milo Kralj dao njegov pjesnički portret, nosi naziv „Do iskapi, do iskona“. U Nikšiću, postoji književna zajednica „Mirko Banjević“.[2] Književna zajednica “Mirko Banjević” je osnovana 1979. godine.[2] Oformljena je i književna nagrada “Mirko Banjević” koja se dodjeljuje za poeziju i prozu na nivou države Crne Gore.[2] Dela Objavljene knjige:[1] Pobune uma, Nikšić, 1930. Šume, Nikšić, 1930. Ognjena jutra, Paraćin, 1940. Njegošev spomenik, Cetinje, 1947. Zemlja na kamenu, Beograd, 1950. Zvjezdani voz, Zagreb, 1951. Bezdani, Cetinje, 1956. Sutjeska, Cetinje, 1961. Do iskapi, Beograd, 1964. Roždanici, Cetinje, 1968.

ZORA - OMLADINSKI ČASOPIS ZA KNjIŽEVNOST, god. 1.: br. 1-10, god. 2.: br. 1-12, Sarajevo, 1948-1949. Naknadni tvrdi kartonski platneni povez sa zlatotiskom na rikni i sa očuvanim originalnim meki kartonskim koricama za svaki broj unutar njega. Odlična očuvanost korice, poveza, zlatotiska, listova, originalnih korica, bez podvlačenja i zapisa po listovima. Sadrži pečat prethodnog vlasnika na prednjim forzecima. Jezik srpski, latinica, različita paginacija za svaki broj i svako godiše. Izdavač: `Zemaljsko vijeće NO BiH` Sarajevo. Štampa: `Št. Oslobođenje`. Odgovorni urednik: Ahmet Hromadžić. NAPOMENA: Ahmet Hromadžić (1923-2003) bio je muslimanski književnik iz Bosne i Hercegovine, rođen u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca, umro u Sarajevu. Osnovnu školu završio je u svom rodnom mestu, a Tehničku i Višu pedagošku školu u Sarajevu. Posle Drugog svetskog rata, u kojem je učestvovao, radio je kao novinar i urednik `Oslobođenja`, `Krajine` i `Sarajevskog dnevnika`. Pisao je romane i pripovetke za decu i odrasle, književne kritike, reportraže, crtice i članke. Bio je član Društva pisaca BIH; jedan je od pokretača manifestacije `Sarajevski dani poezije`. Najpoznatija dela, zbog kojih ga često nazivaju `bosanskohercegovački Andersen, su mu: `Patuljak iz zaboravljene zemlje`, `Patuljak vam priča` i `Okamenjeni vukovi`. U BIH njegova dela su deo školske lektire, a jedna osnovna škola u Bosanskom Petrovcu nosi njegovo ime.

Cediljka CITRUS CES8020 40W Snaga: 40 W, Dvostruka rotacija: Da Kapacitet posude: 1.2 l, Konus za secenje voca u dve velicine: Da, Posuda: Da, Prostor za cuvanje kabla: Da, Svi delovi perivi u sudomasini: Da, Tihi rad sokovnika: Ispod 65dB, System safety: Sokovnik ce raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji, Neto tezina: 1.04 kg, Dimenzije uredjaja: (SxVxD) 22 x 19 x 24.5 cm.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! SRPSKI PRAVOSLAVNI NAROD I CRKVA U SARAJEVU u 17. i 18. vijeku , Vladislav Skarić , Državna štamparija Sarajevo 1928. Vladislav Skarić (Sarajevo, 10/22. juni 1869 — Sarajevo, 6. avgust 1943) bio je srpski istoričar i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Biografija Rodio se u bogatoj srpskoj trgovačkoj porodici u Sarajevu. Njegov otav Kosta Skarić je bio trgovac duvanom koji se trgovinom obogatio i sagradio jednu od najvećih kuća u Sarajevu toga doba. U toj kući kod hotela Evrope se danas nalazi muzej savremene umjetnosti. U Sarajevu je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, nakon čega ga otac šalje na školovanje u Sremske Karlovce. Nakon završene Karlovačke gimnazije odlazi na školovanje u Grac gdje je studirao istoriju i geografiju. Po povratku iz Graca je radio kao prvi profesor u Relnoj gimnaziji u Banjaluci, te kao profesor u Srpskoj školi u Sarajevu. Bio je aktivista srpskog narodnog pokreta toga doba, pisao je za srpski časopis Bosanska vila, i bio jedan od osnivača Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva Prosvjeta. Kao istaknutog srpskog intelektualca, austrougarske vlasti ga hapse zajedno sa velikim brojem Srba odmah nakon Vidovdanskog atentata 1914. Prvi svjetski rat je proveo u austrougarskom zatočeništvu. Ubrzo nakon oslobođenja 1919. postaje kustos Zemaljskog muzeja, čiji je bio direktor od 1926. do 1936. godine. Pred Drugi svjetski rat je izvršio popis predmeta Muzeja Stare srpske pravoslavne crkve na Baščaršiji, a 1939. je zajedno sa Đokom Mazalićem i Darinkom Despić otvorio nove prostorije i novu postavku muzeja. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti je izabran na Izbornoj skupštini, 18. februara 1935. godine.

OSNOVNE INFORMACIJE Tip blendera Klasičan Boja Crni Broj brzina 2 + Pulsna snaga Garancija 25 meseci TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Jednostavno čišćenje - Svi delovi perivi u sudomašini Easy storage - Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Gumirane nožice - Da Potenciometar - NE Kapacitet posude - 1.5 l Snaga - 500 W BEZBEDNA UPOTREBA System safety -Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji DIMENZIJE I TEŽINA Neto težina - 1.6 kg Bruto težina - 1.98 kg Dimenzije spakovanog uređaja (ŠxVxD) - 20 x 17.5 x 40.5 cm Dimenzije uređaja (ŠxVxD) - 20.0 x 17.3 x 37.5 cm

OSNOVNE INFORMACIJE Tip blendera: Klasičan Boja: Bela Broj brzina: 2 + Pulsna snaga Garancija: 25 meseci TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Jednostavno čišćenje: Svi delovi perivi u sudomašini Easy storage: Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Gumirane nožice: Da Potenciometar: NE Kapacitet posude: 1.5 l Snaga: 500 W BEZBEDNA UPOTREBA System safety: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji DIMENZIJE I TEŽINA Neto težina: 1.6 kg Bruto težina: 1.98 kg Dimenzije spakovanog uređaja (ŠxVxD): 20 x 17.5 x 40.5 cm Dimenzije uređaja (ŠxVxD): 20.0 x 17.3 x 37.5 cm

OSNOVNE INFORMACIJE Tip blendera: Klasičan Boja: Crveni Broj brzina: 2 + Pulsna snaga Garancija: 25 meseci TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Jednostavno čišćenje: Svi delovi perivi u sudomašini Easy storage: Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Gumirane nožice: Da Potenciometar: NE Kapacitet posude: 1.5 l Snaga: 500 W BEZBEDNA UPOTREBA System safety: Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji DIMENZIJE I TEŽINA Neto težina: 1.6 kg Bruto težina: 1.98 kg Dimenzije spakovanog uređaja (ŠxVxD): 17.5 x 20 x 40.5 cm Dimenzije uređaja (ŠxVxD): 17.3 x 20 x 37.5 cm

Napomena: Artikal ima oštećenu ambalažu i prodaje se sa sniženom cenom. Oštećena ambalaža Artikal je bez oštećenja Slika u prilogu OSNOVNE INFORMACIJE Tip blendera Klasičan Boja Crni Broj brzina 2 + Pulsna snaga Garancija 25 meseci TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Jednostavno čišćenje - Svi delovi perivi u sudomašini Easy storage - Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan Gumirane nožice - Da Potenciometar - NE Kapacitet posude - 1.5 l Snaga - 500 W BEZBEDNA UPOTREBA System safety -Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji DIMENZIJE I TEŽINA Neto težina - 1.6 kg Bruto težina - 1.98 kg Dimenzije spakovanog uređaja (ŠxVxD) - 20 x 17.5 x 40.5 cm Dimenzije uređaja (ŠxVxD) - 20.0 x 17.3 x 37.5 cm

Kategorija Blenderi Tip blendera Štapni Jednostavno čišćenje Svi delovi perivi u sudomašini Easy Storage Za svaku kuhinju, kompaktan i lagan System safety Blender će raditi samo ukoliko su svi delovi skladno postavljeni, opasnost od povreda ne postoji Dimenzije spakovanog aparata (ŠxVxD) 18 x 22 x 12.4 cm Neto težina 0.98kg Boja Crni Broj brzina 2 Bruto težina 1.18kg Dimenzije aparata (ŠxVxD) 5.3 x 37.4 x 5.3 Garancija 25 meseci ISTIČEMO 600 W Ostali benefiti Metalni uklonjivi nastavak za blendiranje, tihi rad Snaga 600 W Vaše ime Komentar Ocena: Pošalji Vezani artikli Slični proizvodi Detaljnije ISKRA štapni mikser 700 W SW-288 3.409,00 din. Detaljnije Vox mikser MX 9105 2.760,00 din. Detaljnije Beko mikser HMM 5400 W 3.026,00 din. Detaljnije SENCOR SHM 5207SS mikser 3.237,00 din.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! `Ošišani jež` su humorističko-satirične, mesečne novine osnovane 5. januara 1935. godine. Naziv je smišljen u čuvenoj kafani „Ginić“ koja se nalazila na mestu današnjeg Doma omladine u Beogradu. Deo naziva „ošišani“ je aluzija na predratnu cenzuru koja je pre svakog izlaska lista, brisala članke koji nisu bili po volji vladara. Jedan od osnivača je bio i Dragan Savić. Posle Drugog svetskog rata izlazio je pod nazivom „Jež“ jer, navodno, cenzura nije više postojala. U listu su radili makar i kao dopisnici najpoznatiji humoristi, satiričari i karikaturisti među kojima i: Pjer Križanić, Zuko Džumhur, Ivo Kušanić, Branislav Nušić, Desa Glišić, Raša Papeš, Marko Mladenović, Nikola Tišćenko, Vasa Popović, Dragoslav Stojanović, jedan od osnivača časopisa i autor naslovne karikature ježa koji se gleda u ogledalu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! `Ošišani jež` su humorističko-satirične, mesečne novine osnovane 5. januara 1935. godine. Naziv je smišljen u čuvenoj kafani „Ginić“ koja se nalazila na mestu današnjeg Doma omladine u Beogradu. Deo naziva „ošišani“ je aluzija na predratnu cenzuru koja je pre svakog izlaska lista, brisala članke koji nisu bili po volji vladara. Jedan od osnivača je bio i Dragan Savić. Posle Drugog svetskog rata izlazio je pod nazivom „Jež“ jer, navodno, cenzura nije više postojala. U listu su radili makar i kao dopisnici najpoznatiji humoristi, satiričari i karikaturisti među kojima i: Pjer Križanić, Zuko Džumhur, Ivo Kušanić, Branislav Nušić, Desa Glišić, Raša Papeš, Marko Mladenović, Nikola Tišćenko, Vasa Popović, Dragoslav Stojanović, jedan od osnivača časopisa i autor naslovne karikature ježa koji se gleda u ogledalu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na poslednjoj stanici, price i novele iz ludnice - R. J. Kronbauer 1893 g. Retko !!! - Gavran - Majka - Na pragu zivota - Snezne Jagode Rudolf Jaroslav Kronbauer (17. jul 1864. Lichoceves u Noutonic — 25. mart 1915. Prag-Podoli) je bio češki novinar, pisac, pozorišni i umetnički kritičar. Rođen je kao četvrto od devetoro dece (treće od sedam sinova) Vilima Kronbauera (1821-1890), ekonomskog upravnika imanja u Lihočevu, i njegove supruge Rozalije, rođene Šrajerova (* 1839).[4] Godine 1883. završio je gimnaziju u Mladoj Boleslavi. Godine 1884. postao je urednik Glasa nacije i takođe je počeo da doprinosi drugim časopisima. Istovremeno se kao službenik pridružio jednoj ustanovi za duševne bolesnike u Kosmonosiju. Godine 1885. porodica se preselila u Prag. Rudolf je nastavio u novinarstvu, ali i u službenoj praksi, sada u Zemskoj porodnici u Pragu.[5] Ukazom od 18. aprila 1888. godine postavljen je za računskog pomoćnika oblasnog komiteta Kraljevine Češke.[6] Godine 1896-1902 studirao je pravo na Pravnom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu, februara 1902. godine pod predsedništvom prof. Albin Brafa je položio rigorozni ispit i doktorirao[7]. Potom je postavljen za komesara u regionalnoj finansijskoj direkciji u Pragu. Kao urednik Glasa nacije, radio je zajedno sa Vaclavom Štehom: uređivali su Novi mladeže, a sam je vodio beletristični nedeljni dodatak 1888-1897. U godinama 1902-1908 takođe je doprineo Češko-jevrejskom kalendaru i Češko-jevrejskom listu. Kao kritičar pozorišta i vizuelnih umetnosti objavljivao je pod pseudonimom „J. Hasina“, ili pod šiframa Dr.K, Dr.R.J.K., R.K, -auer.[5] Bio je pozorišni reporter i urednik lista Narodni listu, član redakcije Majea i suorganizator istoimene novinarske organizacije. Napisao je niz uzbudljivih beletrističkih dela, kako kratkih priča, tako i romana. Autor je i spomen-knjiga[8]. Tokom života napravio je mnogo fotografija. Prilagao je fotografije knjigama drugih pisaca, bio je autor fotografija mnogih glumaca i drugih poznatih ličnosti. Takođe je autor niza malih grafika, od kojih su neke korišćene na razglednicama. Koristio je pseudonim A. Stran. Voleo je da ide sa porodicom na praznike u Bakov nad Jizerou. Sahranjen je u Olšanima u Pragu...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sjajan dizajn korica! Retko !!! `Ošišani jež` su humorističko-satirične, mesečne novine osnovane 5. januara 1935. godine. Naziv je smišljen u čuvenoj kafani „Ginić“ koja se nalazila na mestu današnjeg Doma omladine u Beogradu. Deo naziva „ošišani“ je aluzija na predratnu cenzuru koja je pre svakog izlaska lista, brisala članke koji nisu bili po volji vladara. Jedan od osnivača je bio i Dragan Savić. Posle Drugog svetskog rata izlazio je pod nazivom „Jež“ jer, navodno, cenzura nije više postojala. U listu su radili makar i kao dopisnici najpoznatiji humoristi, satiričari i karikaturisti među kojima i: Pjer Križanić, Zuko Džumhur, Ivo Kušanić, Branislav Nušić, Desa Glišić, Raša Papeš, Marko Mladenović, Nikola Tišćenko, Vasa Popović, Dragoslav Stojanović, jedan od osnivača časopisa i autor naslovne karikature ježa koji se gleda u ogledalu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sjajan dizan korica! Retko !!! `Ošišani jež` su humorističko-satirične, mesečne novine osnovane 5. januara 1935. godine. Naziv je smišljen u čuvenoj kafani „Ginić“ koja se nalazila na mestu današnjeg Doma omladine u Beogradu. Deo naziva „ošišani“ je aluzija na predratnu cenzuru koja je pre svakog izlaska lista, brisala članke koji nisu bili po volji vladara. Jedan od osnivača je bio i Dragan Savić. Posle Drugog svetskog rata izlazio je pod nazivom „Jež“ jer, navodno, cenzura nije više postojala. U listu su radili makar i kao dopisnici najpoznatiji humoristi, satiričari i karikaturisti među kojima i: Pjer Križanić, Zuko Džumhur, Ivo Kušanić, Branislav Nušić, Desa Glišić, Raša Papeš, Marko Mladenović, Nikola Tišćenko, Vasa Popović, Dragoslav Stojanović, jedan od osnivača časopisa i autor naslovne karikature ježa koji se gleda u ogledalu.

Vojislav J. Ilic Mladji - Celokupna lirika Izdanje piscevo, Beograd, 1924. Mek povez, 506+VI strana, potpis bivseg vlasnika na belom predlistu. RETKO! Војислав Илић Млађи (Ореовица, 7. октобар 1877 — Београд, 22. мај 1944) био је српски песник.[1] Био је активан у периоду између Првог и Другог светског рата. Писао је поезију, књижевне критике, преводио са руског, француског и немачког језика и сврставан је међу водеће умове свога доба. Његови стихови урезани су на капели српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну. Објавио је преко четрдесет књига, а сарађивао у стотинак часописа. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Награда Војислав Илић Млађи додељује се сваке године њему у част, као награда за најбољи сонет на српском језику, као и за најбољу необјављену дечију песму. Добитници ове награде за 2020. годину су књижевник Јован Бундало за најбољи сонет и књижевница Ана Стјеља за најбољу дечију песму.[2] Биографија Детињство и школовање Родна кућа у Ореовици Војислав Илић Млађи рођен је 7. октобра 1877. године у Ореовици код Пожаревца, као прво од седморо деце Јулијане и Јована Илића, ореовачког проте, касније пароха у цркви Светог Марка у Београду, а потом и дворског свештеника обе српске династије. Тамо се налазила његова родна кућа, која је имала статус споменика културе, али је деведесетих година 20. века срушена.[3] Војислав Илић у младости Погрешно је често везиван за песника Војислава Илића, са којим није у сродству, мада су живели извесно време у суседству на београдској Палилули. Због истог имена и презимена, чак и средњег слова, а из поштовања према Војиславу Илићу, своме имену придодао је Млађи. Основну школу завршио је у родном селу, а потом је уписао и завршио Пожаревачку гимназију. Већ у својим средњошколским данима почео је да пише, објављујући песме у већем броју часописа тог времена. Након завршене гимназије одлази на студије у Београд, где му је отац био парох, и уписује Правни факултет на Великој школи. Као студент, 1902. године, издао је малу збирку преведених песама Туђински бисер. Ова збирка прошла је готово непримећена, а касније у животу рекао је за њу да је `данас поготову нигде и нема`.[4] Током студија се заљубио у Даринку Симоновић, ћерку попа Милоша Симоновића, којом се жени одмах по завршеним студијама 1903. године. Младост и предратни период Након завршеног права, Војислав је службовао у својству судског писара и под овим запослењем често се са својом женом селио по српским варошима. Радио је у Чачку, Крушевцу, Јагодини, Алексинцу и Ћуприји. Међу овим местима, на даљи ток живота, али и његово песништво, највише утицаја имао је боравак у Алексинцу. У том периоду, 1905. године, његова жена Даринка Илић радила је као учитељица у Кривом Виру, селу надомак Зајечара. Док је Војислав, услед болести и по препоруци лекара, привремено послат на обалу Јадранског мора, његова тромесечна ћерка Јулијана разболела се и убрзо потом преминула. Ово је прва од неколико великих несрећа у његовом животу, након којих Војислављево песништво добија снажну ноту туге и боли. По повратку са Јадрана одлази да посети своју жену у Кривом Виру, затиче је у прељуби и, у трагичном сплету околности, одузима јој живот. Под истрагом је одлежао шест месеци у притвору у Зајечару, након чега је утврђено да није крив, те је пуштен на слободу.[5] У образложењу пресуде, донесене августа 1906. године, „утврђено је да је оптужени без своје кривице, у јарост доведен поступцима и великим уценама од стране убијене, пок. Даринке, дело ово одмах учинио”.[6][5] Овај догађај снажно је утицао на његов живот и сву своју тугу и бол Војислав ће преточити у поезију. Године 1909. објављује своју прву збирку ауторских песама под називом Песме, међу којима се истичу Ноћна свирка, Из једне шетње, Над извором Тимока, Звони, Њен венчић, Из болничких часова, У поштанским колима. За ову збирку Јован Скерлић написаће критику, касније укључену у дело Писци и књиге (1964).[4] Између осталог, Скерлић пише: Има у овој књизи цео један низ песама потпуно личних и најинтимнијих, где је велика искреност нашла врло јак и импресиван израз. Илић је имао једну велику несрећу у своме животу, и нема никакве неделикатности помињати је када је она врло отворено и у појединостима испричана у целом једном низу јаких песама [...] Утисак остаје, и он је, у својој трагичности, велик и силан. Скерлић такође наводи да је Војислав до тада био само осредњи песник, који је, као и сви песници, преводио и објавио књигу преведених песама. Међутим, дотакнут личним суновратом, досеже песничке висине.[4] Неколико година касније, Богдан Поповић уврстиће три његове песме у своју Антологију новије српске лирике (1911). Међуратни период Војислав са супругом Јованком Након завршетка Првог светског рата, 1919. године, Војислав је постављен на позицију секретара Апелационог суда у Београду. По други пут се оженио, и са женом Јованком Првановић, домаћицом, изродио је осморо деце. И у овом браку прерано је изгубио троје деце, ћерку Загорку и синове Јована и Душана, што ће многе навести да његову судбину често пореде са судбином Јована Јовановића Змаја. Својој деци посветио је неке од најлепших и најтужнијих стихова. Током 1922. године радио је као помоћник управника Народне библиотеке Србије, а од исте године радио је као инспектор у Министарству правде, све до пензионисања.[7] Војислав рецитује у Двору Карађорђевића Између два светска рата важио је за једног од омиљених песника, чији су се стихови читали на разним свечаностима, празницима, комеморацијама, али и у школама, црквама, на гробљима и у Двору. Писао је у првом реду родољубиве, затим завичајне, љубавне и дечије песме, али и хумористичко – сатиричне, религиозне, краљевске и друге. Често му је указивана велика част позивањем да саставља надгробне стихове, али и да држи говоре на сахранама многих великана, међу којима су војвода Радомир Путник и војвода Живојин Мишић.[8] Његови дирљиво састављени епитафи красе многе гробове београдског Новог гробља. Занимљиво је да је, у неколико наврата, Војислав и сам себи писао епитафе, уз које би наводио шаљиве разлоге попут: „Спремљен себи самом, кад сам, као помоћник библиотекара, имао несрећу да се, једне зиме, у Народној библиотеци, смрзавам од хладноће`.[8] Епитаф Војислава Илића Млађег на Зејтинлику Војислав је, на строго анонимном конкурсу за песнике чије би се песме могле наћи на српском војничком гробљу на Зејтинлику у Солуну, приложио своју песму иако су у комисији били људи са којима није био у добрим односима.[5] Његови стихови су одабрани, без претходног знања о ауторству, а потом уклесани на камен величанственог маузолеја. Илићеви стихови исписани су и на споменику српским јунацима сахрањеним у гробници на Мачковом камену.[9] Током свог живота доста је преводио, чиме је Србији значајно приближио Пушкина, Љермонтова, Гетеа, Шилера, Молијера, Готијеа, Ламартина и друге великане. У два маха његова дела превођена су на бугарски (1922. и 1929) и на есперанто (1932). Неколико година пред почетак Другог светског рата, Војислав се нашао у финансијској кризи. Од срца желећи да му помогне, а да притом Војислава не увреди, научник Михајло Пупин откупио је више стотина примерака његових књига и на тај начин га спасао глади.[8] Илић му се у два наврата одужио и захвалио песмама. Прва песма настала је 1933. године, поводом научниковог рођендана, а друга поводом Пупиновог подизања „Народног Дома` (данас део Меморијалног комплекса) у Идвору, 1935. године. Оригинални рукописи ових песама данас се налазе у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат` у Београду. Други светски рат и послератни период Стихови Војислава Илића Млађег често су били снажни, отмени, горљиви и искрено национално обојени, а у њима се јасно могла видети љубав према Краљу и вери.[5] Овакве тематике утицале су на протеривање и укидање Илићеве речи из српске књижевности након 1945. године. Међутим, песник није доживео ову одлуку. Преминуо је 22. маја 1944. године у окупираном Београду, а сахрањен је на Новом гробљу, у породичној гробници у 11. парцели, поред своја два рано преминула сина. Данас Војислав Илић Млађи дуго је био заборављен у српској књижевности. Међутим, у Србији овог века постепено се формира уверење да је Илић један од класика српске књижевности, који је био жигосан и бојкотован у периоду комунизма и тако неправедно заборављен. Центар за културу општине Жабари, који носи назив по песнику, сваког октобра организује Дане Војислава Илића Млађег у Оревици, песниковом родном селу.[10] У оквиру фестивала додељује се Награда Војислав Илић Млађи за најбољи сонет на српском језику.