TurMix Fantastičan nespresso aparat, stigao iz inostranstva, nije mnogo radio. . . provereno ispravan 100% Dva tastera za dve duzine kafe. Dodatne slike saljem preko viber-a ili whatsap-a. . . Ukoliko vas nesto interesuje pitajte, tu sam da odgorovim. Moguce je licno preuzimanje u Beogradu ili slanje kurirskim sluzbama. Pogledajte i moje ostale oglase. . .

VISLAVA ŠIMBORSKA IZABRANE PESME RADIO B92 BEOGRAD 1977 Biblioteka V R H O V I Pogovor: BISERKA RAJČIĆ Preveli s poljskog: PETAR VUJIČIĆ BISERKA RAJČIĆ ................................................................. BROJ PRIMERKA 282/500 LATINICA TVRDE KORICE OBELEŽIVAČ STRANICA O M O T NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI/ BIBLIOFILSKI PRIMERAK - 282 (od 500) Ekstra za POKLON ********** db/12

Boja Bela Domet 30 Senzor Bežični Konektori Nema Ostale karakteristike - Sat radi sa DCF signalom- Radio širokopojasni: 433 MHz- Broj podržanih senzora: 3- Minimalna temperatura (°C): -20- Veliki ekran sa pozadinskim osvetljenjem- 4 ikone vremenske prognoze- Indikator udobnosti (suvo, udobno, vlažnost)- Te Dodatne funkcije Vremenska prognoza Measurement Vanjska temperatura Temp. mjerne jedinice °C

Tajne staroga Zagreba Rudeša Habeduš Katedralis original izdanje sveske 1-56 nedostaje broj 46... .... U Krapini se rodio Rudolf HABEDUŠ KATEDRALIS (Rudeša, Heister), romanopisac, publicist i dramatičar. Uglavnom je pisao feljtone o ljudima i događajima iz zagrebačke gornjogradske prošlosti ali i iz suvremenog Zagreba. Pisao je i eseje, kritike, impresije, novele i romane u nastavcima od kojih su veći uspjeh postigli oni povijesne tematike. Bio je pokratač, urednik i izdavač `Hrvatske metropole`, jedan od pokretača i suradnik `Zagrebačkog lista` te urednik u `Narodnim novinama`. Feljtone je objavljivao na `Radio-Zagrebu` i `Hrvatskom krugovalu`. Jedan je od začetnika hrvatske radio-dramske tradicije. Poslije rata objavljivao je povijesne romane u tjednim sveščićima u nastavcima `Tajne starog Zagreba`. U povijesnim romanima slijedio je narativne formule H. Dragošića i Marije Jurić-Zagorke. Zagorkinu tipu povijesnog romana sa zapletenim fabulama, gomilanjem motiva i naglim obratima najviše se približio u `Katakombama svetoga Marka` što je izazvalo polemiku između njega i Zagorke koja ga je optužila za plagijat njezina romana.

Frekvencije radio talasa koji uništavaju i teraju sve insekte od bubašvaba, bubarusa, muva, komaraca i ostalih dosadnih insekata kao i miševa i ostalih glodara. Trenutno na raspolaganju ima tri modela i to: protiv letećih insekata, protiv buba i protiv malih glodara. Aparati su potpuno novi - neotpakovani i šaljem brzom poštom a može i lično preuzimanje.

Fiksni telefon,veoma lep ,oblik paradajza ili jabuke.Napisala sam da je neispravan ali nije u potpunosti.Problem je u prekidacu koji prekida vezu, koji nekad prekida nekada ne.Dugo nije radio i zaista ne znam u cemu je problem zato ga prodajem kao neispravan i cena mu je takva,ali je vrlo lep za neku dekoraciju.

Radio 1.5 godine odlicno ocuvan kao nov Bosch HSS 122020 keramički šporet 50 cm. Tip proizvoda: Samostojeći štednjak, Boja: Bela, Kontrolni sistem: Rotacioni. Tip ploče za kuvanje: Keramička, Broj zona za kuvanje: 4 zone. Izvor napajanja rerne: Električni, Ukupan unutrašnji kapacitet rerne: 53 L. Potrošnja: 8000 V. Širina: 500 mm, Dubina: 600 mm, Visina: 850 mm

Radio 12 meseci kao nov je bez ikakvih ostecenja Broj modela: GN164021KSB Ukupan kapacitet: 640L Neto kapacitet frižidera: 368 litara Neto kapacitet zamrzivača: 190 litara Energetska klasa: A+ Boja: nerđajući čelik Eho karakteristika Nije mraz Nivo buke: 43 dBA Godišnja potrošnja energije 32° C: 602 kVh/god Dimenzije (visina, širina, dubina): 179 k 91 k 70,5 cm

Pripovetke, tvrd povez, 132 strane, format 19x13cm, prilično solidno očuvana, ponegde korica malo iskrzana, sitan pečat na početku. Izdanje knjižare Geca kon Beograd 1935 Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Drama, tema sa varijacijama, jedan čin, prvo izdanje, format 21cm, mek povez, 32 strane, Beograd 1927. povez ojačan selotejpom, korica malo ofucana, unutra sasvim dobro stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

UTISCI I RASMATRANJA, Velimir Živojinović Izdanje Srpske književne zadruge, Beograd 1940 god, 142 strane, edicija Savremenik, tvrd povez, malo oštećena kod poveza kako je prikazano, osim toga sasvim solidno stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić. U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot izradio: Pjer Krizanic Velimir Živojinović Masuka, odnosno — kako se sâm potpisivao — Massuka (1886 — 1974) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Masuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku. (U Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Masukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha“, a novembra 1919. sa Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao“ u kojem je objavljivao pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirove „Zimsku bajku“ i „Romea i Juliju“. Jedno vreme bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu, a tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je Molijerovog „Tartifa“, u kojem su igrali Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

odlično stanje prelepi časopisi iz ex yu ribolov smučanje izviđači logorovanje kampovanje u prirodi planinarenje izleti pioniri josip broz tito jugoslavija design ex yu yougoslavia yugoslavia obrazovanje u jugoslaviji sfrj titovi kako pricati price stolarski radovi za decu elektricar elektrika radio radionice ... tablice normi fizicko vaspitanje kultura zabava i razonoda pionira drustvene igre disciplina samodisciplina ugled škole učenje deci decije knjige decje ...

Jako malo radio , , stigao iz Nemacke .,poznatog brenda ,,Krups " . Ispod cene , ovakvi se krecu kod nas 14.000 - 15.000 dinara . Garancija u dogovoru sa kupcem . Ko se razume zna o kakvom se aparatu radi . Dodatne slike saljem preko viber-a ili whatsap-a. . . Ukoliko vas nesto interesuje pitajte , tu sam da odgorovim. Moguce je licno preuzimanje u Beogradu ili slanje kurirskim sluzbama. . .

U dobrom stanju, neznatno oštećenje na hrbatu, kao na slici, može se sanirati RETKO Librairie Ancienne Honore Champion, Paris, broširan povez, 191 str, 1928. Profesor Milan Marković završio je studije na Sorboni i doktorirao na delima Žan-Žaka Rusoa i Tolstoja, i Tolstoja i Gandija. U Srbiji je radio kao docent na fakultetu, u Španiji izučavao Servantesa, a kulturni ataše Jugoslavije u Parizu bio je od 1937. do 1940. Preživeo je banjički logor i od 1942. radio u Parizu gde se družio sa mnogim uglednim Srbima. Na Univerzitetu u Nansiju, na kome je bio profesor od 1949, osnovao je katedru za slovenske jezike i književnost. AVANTPROPOS 1 Tolstoï dans la vie de Gandhi 15 CHAPITRE II Contre la violence Le principe de non 25 CHAPITRE III Le patriotisme LEtat La désobéissance 53 CHAPITRE IV Les idées religieuses et morales 81 CHAPITRE V La civilisation Retour à la simplicité 119 CONCLUSION 163 BIBLIOGRAPHIE 173 INDEX 183 Contre la conception occidentale de la patrie 188 milan marković tolstoj gandi nenasilje neposlušnost

Snižen 80% moulinex toster neispravan..Toster je kupljen pre 2 ipo godine i placen je 5990din radio je odlicno sve do sad, ovaj toster preporucujem nekom ko zna da ga popravi, jer moze da dobije skup i kvalitetan toster za male pare. Sve funkcije tostera mozete sami naći kad ukucate na guglu moulinex lt120530.Preuzimanje lično u beogradu, kurirskom službom šaljem samo posle uplate post net uputnicom.

Poluispravan kad sam ga probao radio je međutim sad nešto neće Odradi ono vozanje unutra -međutm kad treba da krene ne uključi pumpu možda je pumpa ili jedan od mikroprekidača uglavom nije slomljena posuda ja stvarno nemam vremena to oda otvaram i popravaljam zato je ovako niska cena Ako se ne proda svakako ću na zimu da ga otvorim kad budem imao više vremena

radio par dana samo da se isproba ispravnost i nema fabricku ambalazu . Ovakav potpuno nov se krece 49.990 RSD. Garancija 12 meseci. Tip aparataSamostojećiTehnologija hlađenjaSamootapanje frižidera Ručno otapanje zamrzivačaPoložaj zamrzivačaDoleEnergetska klasaA+Zapremina frižidera230 lZapremina zamrzivača106 lUkupna zapremina336 lUnutrašnjost frižidera3 staklene police, odeljak za povrće, osvetljena unutrašnjost, 4 podesive pregrade u vratimaOstaloAntibakterijska zaštita Promenljivo otvaranje vrataBojaInoxDimenzije (ŠxVxD)59,5 cm x 186 cm x 65 cmZemlja poreklaTurska

Velimir Živojinović : IZ KNJIŽEVNOSTI I POZORIŠTA , Knjižarnica Rajkovića i Ćukovića Beograd 1928, str. 200. Sadržaj na slikama. Očuvanost 3; nedostaje prva korica. Велимир Живојиновић Масука, односно — како се сâм потписивао — Massuka (1886 — 1974) био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Својим позоришним радом Масука је задужио и ужи завичај — Доњу Јасеницу (Велику Плану и Смедеревску Паланку. (У Паланци био управник позоришта и режирао 18 представа до одласка у Ниш). Масукино име носи аматерско позориште у Великој Плани. Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани, од оца Мате и мајке Злате. Goдину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу. Током Првог светског рата је радио у војној цензури и повлачио се са српском војском 1915. године преко Пећи, Рожаја и Подгорице до Сан Ђованија. Опорављајући се од тежег запаљења плућа након повратка из Сан Ђованија 1916. бива заробљен у Улцињу и одведен у логор Болдогасоњ у Мађарској, данашњи Фрауенкирхен у Аустрији. У логору је остао до јесени 1918. године. Након рата радио је као наставник у Четвртој мушкој гимназији у Београду, а затим прешао у Народно позориште у Београду. Од 11. новембра 1924. до 21. августа 1925. био је управник Народног позоришта у Београду. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха“, а новембра 1919. са Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао“ у којем је објављивао позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Са Боривојем Недићем превео је Шекспирове „Зимску бајку“ и „Ромеа и Јулију“. Једно време био је директор драме Народног позоришта у Нишу, а током Другог светског рата радио је као редитељ Народног позоришта у Београду. Режирао је Молијеровог „Тартифа“, у којем су играли Страхиња Петровић, Олга Спиридоновић и Љубинка Бобић. У браку са супругом Даницом, рођеном Радмиловић 1893, имао је сина Бранимира Живојиновића, германисту и преводиоца. Књижевни рад збирка песама „Ведре и тамне ноћи“ (1922) драме „Станица“ и „Човек снује...“ (1927) песничка збирка „Одблесци у ноћи“ (1928) збирка критика „Из књижевности и позоришта“ (1928)

NINA BERBEROVA PISCI U EMIGRACIJI RADIO B92 BEOGRAD 1997 APATRIDI R e f e r e n c e 1. ANDREJ BELI 2. MAKSIM GORKI 3. ALEKSEJ TOLSTOJ 4. BORIS PASTERNAK 5. MARINA CVETAJEVA 6. DMITRIJ MEREŠKOVSKI 7. ZINAIDA GIPIJUS 8. IVAN BUNJIN 9. ALEKSEJ REMIZOV 10. BORIS ZAJCEV 11. VLADIMIR NABOKOV 12. ANA AHMATOVA .................................................................. PRIREDILA I PREVELA VERA ZOGOVIĆ BROŠ LATINICA 140 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO Ekstra **********

odlicno ocuvano za svoje godine, listovi prirodno malo pozuteli sa strane kao na slici omot vrlo dobro očuvan, iznutra učvršćen krep trakom (nije selotejp ne utice na kvalitet) izuzetno zanimljiva montaza na omotu retko u ponudi! podseca na montaze koje je radio Pavle Bihalji tags: avangarda predratni dizajn medjuratni medjuratne knjige predratna izdanja knjige zenit nadrealizam kolaž artists book casopis rok slobodan masic zenitizam dada jok dada jazz dragan aleksic ...

TELEMAH U LAVIRINTU SVETA O stvaralaštvu Džemsa Džojsa EGON NAGANOVSKI Radio Sarajevo Treći program S a r a j e v o 1 9 8 9 S e p a r a t - Džojs - klasik novatorske književnosti našeg vremena - Opsednutost - Ritam lepog - Prolegomena za remek-delo - Odiseja XX veka - Noć nad rekom života - Cenzori i kritičari - Telemah u lavirintu sveta ................................................. Prevod sa poljskog: PETAR VUJIČIĆ Latinica 114 stranica Inventarni broj

radio 2.5 godine u odlicnom stanju i bez ostecenja je servis, GARANCIJA 6 meseci Korisna zapremina rerne 49 l Dimenzije (ŠxVxD) 50 x 85 x 60 cm Širina 50 - 55 cm Dubina 56 - 60 cm Visina 81 - 90 cm 4 grejne zone Prednji levi: 180 mm-1700 w Zadnji levi: 140 mm-1200 w Prednji desni: 160 mm-1500 w Zadnji desni: 180 mm-1700 w Indikator preostale toplote

Novi Sad 1891. Mek povez, ćirilica, 65 strana. Na predlistu posveta autora. Knjiga je odlično očuvana. Jovan Živojnović (Dolovo, 1869 — Novi Sad, 1927) bio je srpski književnik, profesor srpskog i nemačkog jezika u srpskoj i upravitelj gimnazije u Novom Sadu, prvi načelnik i veliki župan Novog Sada posle Velikog rata, inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu. Rođen je u Dolovu 1869, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je započeo u Pančevu, a maturirao je u Novom Sadu (1891). Kao pitomac Tekelijanuma filozofiju je studirao u Pešti, gde je položio i profesorski ispit (1896). Radio je kao suplent Učiteljske škole u Somboru (1896 — 1900), profesor srpskog i nemačkog jezika u Srpskoj velikoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (1900 — 1914). Bio je član Ekonomskog odseka Društva za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (1905 — 1909). Posle Prvog svetskog rata u novoj državi Kraljevini SHS, postavljen je za gradskog načelnika i velikog župana Novog Sada (1919). Neko vreme je radio kao inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu i upravitelj muške gimnazije u Novom Sadu (1925 — 1926). Preminuo je 1927. godine u Novom Sadu, i sahranjen je na Uspenskom groblju.

Izuzetna knjiga, objavljena u Parizu 1929. godine. Knjiga objedinjuje biografiju La Fontaene, njegovo kompletno delo, basne i pesme, veoma opširne gramatičke napomene i neku vrstu rečnika reči i izraza. Biografija pisca je dosta detaljno i opširno napisana na 33 stranice, sa osvrtom na uslove i vreme u kome je pisac živeo i radio. Obzirom da je La Fontaine rodjen 1621. godine, a da je ova knjiga sa njegovim delima objavljena 1929. godine, urednik knjige Dr. književnosti Renë Radouant, je opširno dao gramatičke i druge napomene, uporedjujući ih medjusobno sa njihovim značenjem u vreme kada je pisac živeo i radio i vremena kada je pisana ova knjiga. Takodje je dat prilično opširan rečnik reči i izraza sa njihovim značenjem u vreme kada je pisac stvarao svoja dela i sa njihovim značenjem u vreme izdavanja ove knjige. Knjige koje se ovako sveobuhvatno i temljno bave nekim piscem i njegovim delom, su veoma retke, i svakako će biti vredan izvor pravih informacija nekome ko se bavi Francuskom ili svetskom književnošću. Knjiga je obzirom na svoje godine u solidnom stanju, jedino bi neki knjigovezac mogao malo da popravi - zalepi prednju koricu knjige koja je malo odvojena ali ne potputo.