Ilustrovao: Ante Abramović Autor - osoba Tartalja, Gvido Naslov Zagonetke / Gvido Tartalja ; ilustrovao Ante Abramović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dečja knjiga, 1953 (Beograd : Jugoštampa) Fizički opis 31 str. : ilustr. ; 18 cm. Drugi autori - osoba Abramović, Ante Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Ante Abramović (Posavski Podgajci, Županja 1903 — Beograd 1985) bio je slikar i likovni pedagog. Rođen je u Posavskim Podgajcima kod Županje 17. maja 1903. godine. Studije slikarstva počinje u Zagrebu da bi 1928. prešao u Beograd i nastavio studije na Umetničkoj školi u Beogradu kod profesora Ljube Ivanovića, Milana Milovanovića i Ivana Radovića gde je i diplomirao 1934. godine na nastavničkom odseku. Usavršavanje je nastavio u Parizu 1939. i 1952. a u Italiji 1947. i 1948. godine. Od 1949. bio je profesor crtanja u gimnaziji i Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Bavio se ilustrovanjem knjiga i dečjih slikovnica, slikao je portrete, pejzaže i mrtvu prirodu. Od tehnika je koristio ulje, temperu i akvarel. Njegovi radovi se nalaze u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, kao i Modernoj galeriji u Zagrebu. Umro je u Beogradu 25. maja 1985. godine. MG36

Štamparija - Jadran Požarevac - Beograd 1938.god Nacrt za omot izradila je gdja K. Garašanin - Sliku Kneza Miloša uz naslovnu stranu radila G-ca Milica Bešević po originalnoj slici - Crtež uz treći čin - Put - radio je g. Dj. Teodorović. G. Slobodanu Jovnoviću - kao čoveku koji ne samo da ume slobodno da misli - što je velika vrlina - nego zna i drugima da dozvoli slobodno da misle - što je danas jedna herojska osobina. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 126.strana

ista prica kao i za predhodne telefone proverena sluslica i kabl ispravni ostalo zbog neimanja nisam u mogucnosti da ispitam aparat u celokupnosti mada znam da je predhodno radio ,ali i njega vodim kao neispitan i neispravan da ne bi bilo problema i sretna kupovina OVO JE JEDINSTVENA PRILIKA DA SE KUPE RETKI TELEFONI NA JEDNOM MESTU ,ZBOG TOGA ISKORISTITE PRILIKU .ZABORAVIO SAM DA NAPOMENEM DA OVAJ TELEFON KORISTI 3 MALE BATERIJE OD 1,5 V

Oglas Paročistač TuttoJebbo . Kupljen nov 2006 godine , radio par meseci pa se pokvario . Popravljen u garantnom roku . Posle toga upotrebljen samo nekoliko puta , pa opet prestao da radi motor . Grejanje vode i para rade ali motor se ne uljucuje . Ne znam šta mu je . Prodajem ga za delove , ili ako neko moze da ga popravi . Ja sam pre 10 godina nabavio sasvim drugi , koji i danas koristim. Ima sve pratece delove kao na slikama

Leopold Lenard: STARI SRBI I SRPSKA PRAOTADŽBINA - Beograd - štamparija `jedinstvo`, kosmajska 16 - 1927., mek povez 87strana, ima urednog podvlačenja?? Леополд Ленард (Свибно, 1876 – Београд, 1962) био је словеначки публисциста, филозоф и теолог који је од 1918. живео и радио у Београду. Објавио је десетак књига и мноштво чланака са темама из лингвистике, историје, етнологије и теологије, међу којима је за нас посебно интересантна књига „Стари Срби и српска праотаџбина“, објављена 1927. године у Београду.

PODMLADAK LIST ZA OMLADINU SREDNJIH ŠKOLA - GODINA PRVA 1897-1898 BROJEVI 1-27 uredio: Momčilo Ivanić profesor Prve Beogradske Gimnazije u Beogradu u štamparijama: Dragoljuba Mirosavljevića i S. Horovica 1898. Tvrd povez, 444strane, na predlistu ima đačka posveta, korice su oštećene kao što se vidi na slici - unutra je mnogo bolje!! Момчило Иванић (Пивнице, 2/14. март 1853 — Београд, 23. април/6. мај 1916), српски филолог, професор гимназије и секретар Лексикографског одсека СКА Момчило Иванић је рођен 2/14. марта 1853. године у Пивницама у Бачкој.1) Његов отац Стеван прешао је у Београд, где је радио као чиновник управе града.2) Момчило Иванић похађао је до четвртог разреда основну школу у Београду, а онда се са оцем морао вратити у Војводину.3) Због тих околности уписао се тек 1867. у гимназију у Београду.4) Похађао је историјско-филолошки одсек Велике школе, а завршио га је 1876. године.5) На Великој школи Београду био је ђак Даничића и Новаковића. Радио је најпре од 1877. у једној приватној школи, а од јесени 1877. био је професорски приправник Стојана Новаковића.6) Постао је 1879. предавач на гимназији, а 1885. професор београдске реалке. Од 1898. радио је у лексикографском одјелу Српске краљевске академије (СКА). Повлачио се са војском крајем 1915, али није могао даље од Призрена, па се вратио, али затекао је растурену кућу и разбацане књиге и папире.7) За време окупације није му било допуштено да дође на Академију, па је нешто покушавао да ради код куће.8) На Ђурђевдан 1916. изашао је да са гомиле књиге пробере, оно што би се дало искористити, али ударила га је срчана кап.9) У радовима је помагао Даничићу и Новаковићу, преводио је чланке, и писао приказе и реферате. Самосталних радова од значаја нема. Сакупљао је грађу за велики рјечник СКА дуги низ година, и написао је Оглед тог рјечника како га је он замишљао (Српски рјечник књижевног и народног језика, 1913). Академик Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од почетка 1903.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pripovetke: Jelene Bilbije Petra S. Petrovica Petar S. Petrović Pecija (Lađevac, 9. jun 1899 — Beograd, 20. oktobar 1952) bio je književnik i dramski pisac, glumac i pozorišni reditelj[1]. Otac Stevan je bio guslar i sakupljač narodnih pesama i kafedžija. Majka Evica, domaćica, brat Emil, književnik iz Sarajeva. Završio je glumačku školu u Zagrebu u klasi Branka Gavele i Tita Strocija, (diplomirao 1920). Po završetku glumačke škole najpre je radio kao glumac u Sarajevskom narodnom pozorištu, a zatim, posle nekoliko godina radi u Skopskom pozorištu kao glumac, gde se proslavio u ulozi Hamleta. Godine 1928. dolazi na poziv u Narodno pozorište u Beogradu, gde radi sve do svoje smrti, u svojstvu glumca, reditelja i dramskog pisca, čije se drame prikazuju u istom pozorištu i gde učestvuje i dalje kao glumac, reditelj i dramski pisac. Istovremeno radi i u Radio Beogradu, gde zajedno sa Nikolom Popovićem, glumcem, osniva poznatu i veoma popularnu emisiju „Čas humora“, koja je prva u najavi imala svoj popularni i lako prepoznatljivi „džingl“, koji je počinjao rečima: „Dobro veče, želim svima...“ U Narodnom pozorištu u Beogradu prikazuju se njegove drame „Oslobođenje Koste Šljuke“, u kojoj igraju prvaci Narodnog pozorišta, zatim, „Mis Beograd“, „Pucanj iz publike“, komedija za decu „Družina Mike Miša“ na Kolarčevom univerzitetu i najzad, velika istorijska tragedija, „Dušan, mladi kralj,” koja je okupila sve najveće glumce Narodnog pozorišta u Beogradu. Nažalost, javni tužilac iz Beograda Banić, nakon reprize zabranjuje predstavu, kojoj je trebalo da prisustvuje i kraljević Petar Drugi Karađorđević, prestolonaslednik, jer je navodno utvrdio da predstava predstavlja udarac na političke prilike i sistem u predratnoj Jugoslaviji. Ovu predstavu je režirao veliki reditelj Jurij Rakitin. Zatim, tu je i istorijska drama „Carica Milica“, iz kosovskog triptiha („Carica Milica“, „Olivera“ i „Joasaf“) sa kojom je sa velikim uspehom gostovalo u Ateljeu 212 Kruševačko pozorište[2]. Posle toga, Petar S. Petrović je napravio nekoliko veoma uspelih dramatizacija: Rankovićevu „Seosku učiteljicu“, Ignjatovićevog „Večitog mladoženju“, zatim „Rodoljupce“ i „Ženidbu i udadbu“ Jovana Sterije Popovića, pa „Ugašeno ognjište“, koje su prikazivane u Beogradu i u više pozorišta u Srbiji (Beograd, Zrenjanin, Kragujevac, Kruševac i druga mesta sa pozorišnom tradicijom). Sve dramatizacije su imale velikog uspeha kod publike, a režirao ih je sam autor, iskazavši se ponovo, kao i ranije, i kao vrstan reditelj. Potom piše komediju „Sve po planu“, komad u tri čina, pozorišne slike Branka Radičevića, scensku hroniku „Parlamentarci“, nakon toga komediju „Mis Beograd“, te konačno, poslednju dramu pred izbijanje Drugog svetskog rata pod nazivom „Daktilografkinje“. Posle Drugog svetskog rata napisao je dramske tekstove „Simići“, „Mi ne priznajemo“ i „Pucanj u noći“. Po završetku rata, iako već bolestan, bio je jedan od osnivača Beogradskog dramskog pozorišta u Beogradu, gde je prvu sezonu otvorio, 28. 2. 1948. svojom režijom, predstavom „Mladost otaca“, Borisa Gorbatova. Međutim, nije bio samo pozorišni čovek, već i istaknuti dramski pisac i literata. Napisao je zbirku pripovedaka „Godina dana“, zatim romane „Rođa“ u izdanju SKZ, „Zemlja ostavljena“, „Bez zemlje“ i „Mladi kurjak“, roman za koji je 1936. godine dobio prvu nagradu za najbolji jugoslovenski roman, sve u izdanju Gece Kona. Potom piše „Begunce“ (dva izdanja), dečje priče: „Deca u selu i gradu“, u ediciji popularne „Zlatne knjige“, roman za decu „Mali Milkin“, i konačno „Bele vrane“ (u rukopisu). Neki romani su mu prevođeni na nemački, češki i bugarski jezik. Gostovao je kao reditelj u Pragu, u Narodnom divadlu, na poziv poznatog praškog reditelja Gabriela Harta, i u Sofiji. Godinama je bio stalni saradnik dnevnog lista „Politika“, u kojoj je objavio veliki broj pripovedaka. Sarađivao je i u više drugih listova i časopisa. Neposredno pred kraj rata, krajem 1944. i 1945. godine, pozvan je iz kragujevačkog partizanskog štaba da organizuje kulturni život u Aranđelovcu, a zatim i u kragujevačkom pozorištu, gde je režirao ratnu dramu Leonida Leonova, „Najezda“, kada su ga po završetku premijere partizanski komandanti izneli na ramenima. Umro je relativno mlad, u 52. godini života, kada je sazreo i bio u naponu stvaralačke snage, mada je iza sebe ostavio veliki književni i stvaralački opus. Bio je jedan od najpriznatijih pisaca i dramskih autora između dva rata. Jelena Bilbija Lapčević (Crni Lug, 28. novembar 1902 — Beograd, 8. avgust 1964) bila je srpska književnica, prevodilac, glumica, novinarka i spikerka.[1] Njoj je pripala čast da prva najavi svečani početak redovnog emitovanja programa Radio Beograda. Bila je prvi urednik časopisa za decu Poletarac. Napisala je više knjiga za decu.[2] Biografija Jelena Bilbija rođena je 1902. godine u Crnom Lugu, opština Bosansko Grahovo, kao jedno od petoro dece (tri ćerke i dva sina) Miloša i Milke Bilbije.[3] U ranom detinjstvu se sa roditeljima preselila se u Beograd, gde je završila učiteljsku školu.[4] Studirala na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i istovremeno pohađala Državnu glumačku školu, na kojoj je diplomirala 1928. godine.[2] Godine 1929. primljena je za spikera Radio Beograda. U periodu posle oslobođenja nastavila je da radi kao spiker u Radio Beogradu, a kasnije je prešla u Filmske novosti. U međuvremenu je pisala književnost za decu i 1947. godine postaje glavni urednik tek osnovanog časopisu za decu Poletarac.[1] Sarađivala je u više dečjih časopisa.[2] Bila je u braku sa Dejanom Lapčevićem. Umrla je u Beogradu, 8. avgusta 1964. godine.[3] Karijera radio voditelja Tabla na zgradi SANU Kada je 24. marta 1929. godine iz zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti počelo redovno emitovanje radio programa, čast da najavi taj svečani početak pripala je upravo Jeleni Bilbiji. Radio je prekinuo sa emitovanjem 6. aprila 1941, tokom bombardovanja Beograda, a kada je, 10. novembra 1944. godine, u oslobođenom Beogradu, ponovo počeo sa radom redovni program Radio Beograda Jelena Bilbija je ponovo bila prvi spiker. Poslije Drugog svetskog rata Jelena Bilbija se intenzivno posvetila novinarskoj profesiji. Uživala je ugled i popularnost najboljeg jugoslovenskog spikera, doprinoseći afirmaciji profesije i obučavanju mladog spikerskog kadra.[2] Bila je uzor plejadi talentovanih radijskih novinara, među kojima su Gordana Boneti, Draga Jonaš, Mića Orlović i Branislav Surutka. Pred kraj života Jelena Bilbija je bila savetnik pri osnivanju Televiziji Beograd.[4] Književni i novinarski rad Jelena Bilbija je objavila šest knjiga pripovedaka za decu, kojima se svrstala u sam vrh književnosti za decu Kraljevine Jugoslavije. Njeno remek delo, Priče o selu i gradu, uvršteno je u redovnu školsku lektiru, a objavljeno je u tada najuglednijoj izdavačkoj kući Gece Kona.[4] Kada je 1947. godine pokrenut pionirski mesečnik Poletarac, Jelena Bilbija postaje prvi glavni urednik ovog časopisa.[1] Pisala je i za Pionirske novine, časopis Žena danas, Književne novine i Politiku. Bibliografija Priče za decu (1932) Deca u selu i gradu (1935) Briki i druge priče (1946) Bakina prasad. Mačak Griša (1946) Jesenji putnici (1961)

Божа Мулер Жене са зеленим очима izuzetno redak primerak knjige, na slovačkom После дипломирања (1915) на Чехословачкој пословној академији у Прагу, морао је да се пријави, после рата је још годину дана радио у чехословачкој војсци. Потом је радио као новинар; 1921-24 у редакцији Словачког истока у Кошицама, 1924-27 као дописник Чехословачке штампе у Будимпешти, 1927-39 у братиславском Мелантрицху као уредник разних новина (1928-29 Хласу, 1931-33 Понделлни . Оженио се у Кошицама 1923. године, жена му је била мађарског порекла. Тада је у књижевност ушао и као словачки писац; писао је приповетке (Тадеаш Вавра, инспектор, 1923, Жене зелених очију, 1926), стихове (Тужни тонови, 1924) и драме (Барбора Целлска, 1936). У пролеће 1939. вратио се у родни крај, настанио се у Точнику, 1942-43 био чиновник у Жебраку. Октобра 1944. интерниран је у логоре Остероде и Клајнштајн, априла 1945. побегао је и сакрио се у Бероунским шумама. После ослобођења прелази у Праг-Холешовице и посвећује се уређивачком раду; 1945-49 истовремено је радио у одељењу за штампу Министарства информисања и просвете, 1950. у Прагопресу, 1951. у Чехословачкој штампи, од 1952. до пензионисања 1958. у дневном листу Свободне слово. Почео је да преводи двадесетих година (са немачког на словачки: Шопенхауер, Животна мудрост, 1926). Од почетка 30-их година 20. века, циљано почиње да преводи и мађарску књижевност. Највише се интересовао за песника Е. Адија, касније је постао његов доживотни промотер и први чешки преводилац књига; међутим, напор за тачним преносом био је подвргнут крутој прецизности, а вишак пажње био је на штету поетског узлета и естетског доживљаја дела. Више од лирских превода, Милер је успео у прозаичним преводима. После 1945. ступио је у један мађарски кружок, где је учествовао у преводилачким манифестацијама, мотивисан савременим градитељством. У његовим преводима објављена су значајна дела мађарских класика (Петефијев Луди Ишток), проза З. Морича, Седам кројача и Срећни човек, а учествовао је и у чешком Моричком комитету за варваре и другим приповеткама. Кроз бројне преводе А. Јозсеф-а и Ф. Каринтхија, радио је на радију и у часописима и уписао се у први послератни период као добар преводилац са мађарског, упркос многим неспретностима превода, у којима је стилистова неравнотежа осцилирала између чешко- Поларитет словачког језика је играо улогу. Преводи са мађарског Барани, Тамас: Промена власти у држави Парана (Корманивалсаг Паранабан; Р, Праг, Праце 1960) Болдизсар, Иван: Форточка (Фортоцска; Р, Праг, Мелантрицх 1950) Илес, Бела: Хори Тиса (Ег а Тисза; Р, Праг, Статни накладателстви политицке литератури 1960) Морицз, Жигмонд: Варвари и друге приче (потпредседница, Праг, Одеон 1971, + Дагмар Еиснерова, Павел Еиснер) Морицз, Жигмонд: Седм крејцару (ВП, Праг, Свобода 1951) Морицз, Жигмонд: Срећни човек (Сваки жар; Р, Праг, СНКЛХУ 1955) Петофи, Сандор: Блазен Ишток (Болонд Исток; Б, Праг, Мелантрицх 1952, + Дагмар Еиснерова, Павел Еиснер [поновљена песма]) APR.21/10

Frizider poznatog brenda, Waeco " noviiji model frizidera. Radio malo, papreno placen. Radi na struji 12 i 24 V. Ovaj moćni frižider i zamrzivač hladi piće i hranu od +10 ° C do -15 ° C . Digitalni displej i LED unutrašnje osvetljenje , izuzetno mali potrasac , Fantasticno hladi , bez i jedne mane! 31 litar Dodatne slike saljem preko viber-a ili whatsap-a. Ukoliko vas nesto interesuje pitajte , tu sam da odgovorim. Moguce je licno preuzimanje u Beogradu ili slanje kurirskim sluzbama.

Malo korišćen Benvenuto B30 u izuzetnom stanju kao nov. Korišćen u kući i vrlo malo je radio. Super automatski espresso, aparat koji ima vrhunske funkcije i prelep dizajn, kojii je fokusiran na vrhunsku pripremu kafe. B30 je iskreno fantastičan izum, ne samo da sadrži niz značajnih stvari koji ga čine praktičnim i jednostavnim za korištenje, nego i sportski elegantan i jednostavan izgled koji ce se jako lepo uklopiti u ambijent kuće ili kafe-bara. Senzacionalan proizvod i fenomenalne karakteristike

Frizider poznatog brenda , , Dometic " . , najnovija verzija frizidera . Radio citava dva meseca , papreno placen. Radi na struji 12 i 24 V . Ovaj moćni frižider i zamrzivač hladi piće i hranu od +10 ° C do -15 ° C . Digitalni displej i LED unutrašnje osvetljenje , izuzetno mali potrasac , FAntasticno hladi , bez i jedne mane ! ! 31 litar . Dodatne slike saljem preko viber-a ili whatsap-a Ukoliko vas nesto interesuje pitajte , tu smo da Vam odgovorimo. Licno preuzimanje BG ili slanje kuririskim sluzbama. . . .

Jako malo koriscen Nespresso DeLonghi Lattissima aparat sa posudom za mleko, model EN 520 R Stigao iz inostranstva, pravi fenomenalnu kafu, kompletno ociscen. Jako malo radio . . . ko se malo razume zna o cemu se radi, kvalitet vrhuski. Ovakav model u radnjama je od 320 do 350 evra. Dodatne slike saljem viber ili whtsap-om. Ukoliko vas nesto interesuje pitajte , tu sam da odgorovim. Moguce je licno preuzimanje i u Beogradu ili slanje kurirskim sluzbama. . . Pogledajte i moje ostale oglase.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice se odvojile od tabaka. Jugovici Melodrama iz junacke srpske starine Jovan Živojnović (Dolovo, 1869 — Novi Sad, 1927) bio je srpski književnik, profesor srpskog i nemačkog jezika u srpskoj i upravitelj gimnazije u Novom Sadu, prvi načelnik i veliki župan Novog Sada posle Velikog rata, inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu.[1] Život i karijera Obrazovanje Rođen je u Dolovu 1869, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je započeo u Pančevu, a maturirao je u Novom Sadu (1891). Kao pitomac Tekelijanuma filozofiju je studirao u Pešti, gde je položio i profesorski ispit (1896). Karijera Radio je kao suplent Učiteljske škole u Somboru (1896 — 1900), profesor srpskog i nemačkog jezika u Srpskoj velikoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (1900 — 1914).[2][3] Bio je član Ekonomskog odseka Društva za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (1905 — 1909).[4] Posle Prvog svetskog rata u novoj državi Kraljevini SHS, postavljen je za gradskog načelnika i velikog župana Novog Sada (1919).[5] Neko vreme je radio kao inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu i upravitelj muške gimnazije u Novom Sadu (1925 — 1926).[6] Preminuo je 1927. godine u Novom Sadu, i sahranjen je na Uspenskom groblju.

Oglas Šivenje,skraćivanje,sužavanje,haljine sve što može ..Radim u svojoj kući.

Stojeci nocni ventilator Karakteristike: 18 velikih lopatica za bolju distribuciju vazduha 45 cm u prečniku Hromirana teleskopska cev sa podesivom visinom do 160 cm Bakarni DC motor. Maksimalna tišina, udobnost i izdržljivost Mala potrošnja električne energije Veliki protok vazduha 11 brzina i 2 režima: spavanje i osećaj Daljinski upravljač sa maksimalnom preciznošću radio frekvencije Magnetno sidro za daljinski upravljač Podesiva glava Tajmer do 9 sati Kontrolna tabla sa LED digitalnim displejom Sigurnosna mreža Okrugla osnova sa velikom stabilnošću Veza: 230 V ~ 50 Hz

Bosch kombinovani frižider i zamrzivač KGV33X46 u dobrom je stanju radio oko 3 godine Ukupni Neto kapacitet: 363 L. Šarke vrata: Desno. Klase klima: SN-T, Nivo buke: 35 dB. Neto kapacitet frižidera: 260 L, Sistem strujanja vazduha Multi Airflow (frižider), Unutrašnje svetlo frižidera, Broj polica u frižideru: 5. Neto kapacitet zamrzivaća: 103 L, Kapacitet zamrzavanja: 10 kg/24 č, No Frost (bez leda)(zamrzivač). Odeljak Zona svežine. Razred energetske efikasnosti: C, Godišnja potrošnja energije: 162 kWh. Boja proizvoda: Srebrno

August Strindberg - Sluzavkin sin Nolit, Beograd, 1939. Mek povez, zastitni omot, stanje kao na slikama, 295 strana. RETKO SA OMOTOM! Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Nova literatura, Nolit, Pavle Bihalji, fotomontaza...

Sacuvana knjiga , unutrašnjost u urednom stanju, pecat i paraf vlasnika na prvoj stranici! SADRŽAJ: - Dalmacija - Na Jadranu - Dubrovnik - Na otoku Lokrumu - Put Boke Kotorske - Herceg-Novi - Jadranski „intermezzo` - Spljetske starine - Trogir i Kaštela - Uspomene s Hvara - Šibenik - Zadar - Planinski zalijev `Marko Car (Herceg Novi, 30. avgust 1859 — Beograd, 1. novembar 1953) bio je srpski književni kritičar, esejista i putopisac. Car je radio u Kraljevini SHS 1921. godine kao inspektor umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete. Odlikovan je tada Ordenom Sv. Save III reda.

radio 15 meseci bez ostecenja je BezbednostTajmer Zaključavanje LED displeja BojaBELa Širina50 Visina85 Dubina60 FiokaDa Funkcije i karakteristikeFunkcija odmrzavanja u rerni KomforMehaničke kontrole LED Displej - Kontrola preko dugmića (B14-Good+) Mogućnost povezivanja na gasovodNe Načini grejanja rerne7 funkcija Konvencionalno kuvanje Kuvanje uz pomoć ventilatora Grejanje ventilatorom Električni gril Oprema1x standardni pleh 1x žičana polica Osvetljenje rerne1 x okrugla lampa (zadnja) Polja za kuvanje4 staklokeramička Težina42,7 kg Tip čišćenjaSteam Shine čišćenje Tip rerneMultifunkcionalna Tip šporetaElektrični šporet sa staklokeramičkom pločom Zapremina rerne55 l

SPOMENICA PETSTOGODIŠNJICE SMEDEREVSKOGA GRADA DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA 1430-1930 - [историски део написао Љубомир Петровић, архитектонски део и чланак о лику Деспота Ђурђа написао Пера Ј. Поповић, део о предаји кључева града Смедерева Карађорђу написао Милан Ј. Константиновић ; илустрације по природи, графичке композиције и остале архитектонске цртеже радио Пера Ј. Поповић] Tvrd, šiveni povez, zlatotisk - format: 25x34cm, 147strana, V стр., [20] листова с таблама, [1] пресавијен лист с таблама : ilustrovano, izdavač: DRŽAVNA ŠTAMPARIJA - Beograd, na predlistu potpis - ostalo je sve u redu!!

Dosta dobro ocuvan radio oko 2 godine garancija 12 meseci Osnovne karakteristike Tip električni šporet Energetska klasa a Karakterisitke rerne Tip rerne multisistemska Zapremina 65l Gril da Snaga grila 2.200w Dodatne funkcije svetlo, ventilator, tajmer, kuvanje sa 3d tehnologijom Karakterisitke ploče za kuvanje Tip ploče staklo-keramička ploča Broj grejnih zona 4 Fizičke karakteristike Boja bela Dimenzije 85cm x 60cm x 60cm Pakovanje žičana polica, Emajliran pleh Ostalo Napomena prilagodljive nožice čišćenje lako za čišćenje ostalo sigurnosni lanac, vrata od punog stakla (fiksno)

Krups Tablete za čišćenje kafe aparata Produžava životni vek aparata za espresso kafu Da bi vaš espresso aparat pravilno radio, morate izvršiti čišćenje pomoću tableta za čišćenje KSS300010. Ova tableta temeljito čisti od masti i štiti aparat za espresso od pregrevanja. Program automatskog čišćenja podeljen je u 3 koraka: - ciklus čišćenja, - zatim 2 ciklusa ispiranja. Traje oko 20 minuta. Dizajnirano za krups espresso mašine: - Espresseria Automatic EA8 - Falcon EA84 / EA85 - Barista EA90/ EA91 Tablete ne služe za čišćenje kafe aparata od kamenca.

Милета Јакшић: ПЕСМЕ Издавач: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Београд, 1922.год. Тврди повез, 194 стране, ћирилица. Врло пристојно очувано, уз потпис на предлисту. `Милета Јакшић (Српска Црња, 29. март 1863 — Београд, 8. новембар 1935) је био православни свештеник и српски песник. Милета Јакшић, синовац Ђуре Јакшића, потиче из банатске свештеничке породице. Деда Дионисије и отац Јован су били свештеници у Српској Црњи. Мајка Емилија је умрла кад је имао 7 година. Основну школу је завршио у Српској Црњи, па га је отац уписао у Велику српску гимназију у Новом Саду, коју је похађао од 1880. до 1889. године. Осми разред и матуру је завршио у Осијеку школске 1888/89. године. Од следеће, 1899, учио је богословију у Карловцима, и тада је био подпредседник па председник књижевног богословског друштва `Слога`. Када је завршио богословију 1893. године, уписао се на Филозофски факултет у Бечу, на коме је кратко време слушао професора Јагића, Минора и друге, али је факултет убрзо напустио због материјалних разлога. Конкурисао је безуспешно јуна 1894. године за место ђакона, у Великом Бечкереку. Радио је од 1896. до 1899. године као наставник монашке школе у Хопову у којој је предавао српски језик, историју и хомеолитику. Сам себе је назвао Ленски из (Х)Опова, док је писао стихове живећи на Фрушкој Гори. После укидања монашке школе боравио је у Црњи од 1899. до 1901, па је тражећи ново запослење, из Црње отишао и Темишвар, на дужност конзисторијалног подбележника, где је радио од 1901 до 1903. године. У Темишвару није остао дуго, па се 1904. године вратио у Црњу, примио као помоћник парохију преминулог оца. Потврђен је за црњанског пароха 1907. године и ту остао до 1920. године. За време балканских ратова је скупљао прилоге за српски и црногорски Црвени крст, због чега је 1915. године осуђен на 15 дана затвора. После рата 1919. године напустио је свештенички позив и отишао у Нови Сад, где је радио као библиотекар Матице српске. Маја 1921. године постављен је за суплента катихету у новосадској Мушкој гимназији. Као народни посланик демократа, иступио је јуна 1921. године из Демократске странке, и пришао режиму. Био је то велики идеолошки заокрет, јер је он од 1907. године уз Васу Стајића предњачио међу `кикиндским демократама`, окупљених око листа `Српског гласа`. Почетком 1922. године након што је поднео оставку Матици српској, отишао у Београд, где је радио као секретар Министарства социјалне политике. У Новом Саду је 1928. године склопио грађански брак са Вршчанком Зорком Андрејевић, тада учитељицом у Кларији, у Банату. Са њом је имао ћерку Емилију (1949. године трагично погинула у саобраћајној несрећи). Јакшић је по молби 1923. године пензионисан. Примљена је трочлана породица Јакшић за члана београдске Општине, марта 1932. године. У Београду је живео повучено, готово сиромашки, са породицом, далеко од очију јавности. Болујући од шећерне болести остао је у Београду до своје смрти. Сахрањен је на Новом гробљу у гробници свог стрица, а 1970. године је постављена плоча на родној кући у Српској Црњи.`

Lale Andersen - Lili Marlen STrahov, Beograd, 1941. Dva lista, note. Osteceno pri vrhu, vidi se na slici. EKSTREMNO RETKO! Lili Marleen Lili Marleen (poznata i kao `Lili Marlen`, `Lilli Marlene`, `Lily Marlene`, `Lili Marlène` i sl.) njemačka je ljubavna pjesma koja je postala popularna tijekom Drugog svjetskog rata. Stihove je 1915. napisao Hans Leip, a uglazbio ju je Norbert Schultze 1938. godine. Pjesmu su preveli i Amerikanci, Rusi, Francuzi, a Britanci su na ratištu u Africi čak proglasili svojom pjesmom – “Eighth Army Song”. Izvorni naslov pjesme bio `Das Mädchen unter der Laterne` (Djevojka pod uličnom svjetiljkom), ali je postala popularna kao `Lili Marleen`. Njemačka varijanta snimljena je 1939. godine u izvedbi Lale Andersen, a verziju na engleskom jeziku pjevala je Marlene Dietrich. Nakon njemačkog zauzeća Beograda 18. travnja 1941. pjesma `Lili Marleen` u izvedbi Lale Andersen emitirana je svake večeri u 21:55 na tamošnjoj radio postaji Radio Beograd (tada radijska postaja njemačkih okupacijskih postrojbi pod nazivom „Soldatensender Belgrad“ („Vojnički radio Beograd“)), čiji se signal mogao dobiti diljem Europe i sjeverne Afrike. Tada je pjesma postala vrlo popularna. Njemački tekst Vor der Kaserne, Vor dem großen Tor, Stand eine Laterne. Und steht sie noch davor, So woll`n wir uns da wieder seh`n, Bei der Laterne wollen wir steh`n Wie einst, Lili Marleen. Uns`rer beiden Schatten Sah`n wie einer aus. Daß wir so lieb uns hatten, Das sah man gleich daraus. Und alle Leute soll`n es seh`n, Wenn wir bei der Laterne steh`n Wie einst, Lili Marleen. Schon rief der Posten, Sie bliesen Zapfenstreich, Es kann drei Tage kosten, Kam`rad, ich komm` ja gleich, Da sagten wir auf Wiedersehn, Wie gerne würd` ich mit dir geh`n, Mit dir, Lili Marleen. Deine Schritte kennt sie, Deinen schönen Gang, Alle Abend brennt sie, Doch mich vergaß sie lang. Und sollte mir ein Leid gescheh`n, Wer wird bei der Laterne steh`n Mit dir, Lili Marleen? Aus dem stillen Raume, Aus der Erde Grund, Hebt mich wie im Traume Dein verliebter Mund. Wenn sich die späten Nebel drehn, Werd` ich bei der Laterne steh`n Wie einst, Lili Marleen.

Jako malo koriscen Nespresso DeLonghi Lattissima aparat sa posudom za mleko, model EN 520 W Stigao iz inostranstva, pravi fenomenalnu kafu, , poseduje i svoj foter za mleko, kompletno ociscen. Jako malo radio. . . ko se malo razume zna o cemu se radi, kvalitet vrhuski. Ovakav model u radnjama je od 320 do 350 evra. Dodatne slike saljem preko viber-a ili whatsap-a. . . Ukoliko vas nesto interesuje pitajte, tu sam da odgorovim. Moguce je licno preuzimanje u Beogradu ili slanje kurirskim sluzbama. . . Pogledajte i moje ostale oglase. .