Odlican mini frizider Alpine. . . , stigao iz inostranstva, jako malo radio, odlican , nema mana, lepo radi , spustio je temperaturu do 8,3 C . , kao sto mozete videti na slikama . Radi na 12 v (auto, kamion, camac , itd) . Kao sto mozete videti na slikama u frizider staje 12 flasa 0,5L flasa , kapacitet 18L . Spoljasnje dimenzije: Visina - 38,5 cm Sirina - 39 cm Dubina - 28,5 cm Unutrasnje dimenzije: Visina - 30 cm Sirina - 28,5 cm Dubina - 22,5 cm Uz njega dobijate kabl od 12v ( za auto, kamion, camac. ) Dodatne slike saljem preko viber-a ili whatsap-a. . . . UKoLIKO VAS NESTO INTERESUJE PITAJTE , tu smo da Vam odgovorimo. Licno preuzimanje BG ili slanje kuririskim sluzbama. . . .

radio par dana samo da se isproba ispravnost i nema fabricku ambalazu . Ovakav potpuno nov se krece 23.990 RSD. Garancija 12 meseci. Tip aparata Samostojeći frižider sa jednim vratima Tehnologija hlađenja Statičko Energetska klasa F Zapremina frižidera 255 l Potrošnja električne energije Godišnja: 132 kWh Rashladno sredstvo (Gas) R600a Nivo buke 41 dB Smer otvaranja vrata Promenljiv Ostalo Mehanička kontrola Automatsko odmrzavanje Antibakterijska zaštita Lako čišćenje unutrašnjosti Zero Clearance Klimatska klasa: N Unutrašnjost frižidera 5 staklenih polica 1 fioka 4 police na vratima Posuda za jaja LED osvetljenje Podesive police Dimenzije (ŠxVxD) 54 cm x 145,5 cm x 59,5 cm Težina 40 kg Boja Bela

Издавање и производња Београд : Народна просвета, [б. г.] (Београд : Народна просвета) Збирка Библиотека савремених југословенских писаца veoma dobro očuvano kao na slikama prva knjiga nema prednju koricu ostatak je odlicno ocuvan sabrana dela gustava krkleca u dve knjige Gustav Krklec rođen je u mestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dete u porodici Augusta i Hermine Krklec.[1] Detinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovom poetskom opusu. Gimnaziju je pohađao u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu gde je doživeo bombardovanje grada. Zatim se u septembru 1941. preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i sarađivao u ustaškom listu “Graničar” sve do bombardovanja Zemuna, u martu 1944. U tom trenutku bio je predsednik Veslačkog kluba Zemuna.[2] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U septembru 1945. godine u Zagreb je došla i njegova supruga, te je od tada Krklec živeo i radio u Zagrebu sve do smrti. Najvažniji deo Krklecovog književnog dela čini poezija. Njegovo antologijsko pesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku teskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše sa ruskog, nemačkog, ali i sa slovenačkog i češkog jezika. Posebno se ističu njegovi prevodi Puškina, Prešerena, Brehta. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. poezija avangarda prva izdanja predratne knjige sabrana dela milos crnjanski moderna pesnicki modernizam medjuratna knjizevnost

Veliki grad: novele / Milutin Nehajev, Izdanje Matice hrvatske, Zagreb, 1919. mek povez, 156 strana, format 21cm, povez ojačan selotejpom, osrednje stanje, kompletna i kompaktna. Cihlar Nehajev (Nehajev Cihlar), Milutin, hrvatski književnik i novinar (Senj, 25. XI. 1880 – Zagreb, 7. IV. 1931). Studij kemije s doktoratom završio u Beču 1903. Od 1904. radio je kao gimnazijski profesor u Zadru. God. 1905. pokrenuo je časopis Lovor, u prvom broju kojega je objavio poznati usklik »Gjalski. – Eto, to je moj program.« Iste je godine radio u Obzoru, 1907. uređivao je tršćanski Balkan. God. 1909–11. bio je asistent na Gospodarskom učilištu u Križevcima. Od 1911. živio je u Zagrebu kao književnik i novinar Obzora i Jutarnjega lista. Bio je dopisnik iz Pariza, Beograda i Praga. Godine 1926. izabran je za predsjednika Društva hrvatskih književnika. Isticao se enciklopedijskom nadarenošću, pisao je kazališne kritike, bio dobar poznavatelj likovne i glazbene umjetnosti. Vrlo se rano počeo baviti hrvatskom političkom poviješću. Ušavši 1912. u Jutarnji list, izazvao je nepovjerenje i osudu nacionalno-revolucionarne omladine. Između dvaju svjetskih ratova objavio je seriju portreta iz područja memoarske književnosti (S. Radić, A. Starčević, E. Kvaternik, Khuen-Héderváry i dr.). Pisao je eseje (Knjiga eseja, 1936) nadahnute velikim europskim književnim temama (o L. N. Tolstoju, G. Flaubertu, H. Ibsenu, A. Strindbergu, É. Zoli, Studija o Hamletu) te rasprave o istaknutim imenima (K. Š. Gjalski, A. Šenoa, V. Nazor, Ivan i Vladimir Mažuranić) i razdobljima nacionalne književnosti (O stogodišnjici hrvatskog preporoda/1830–1930/, 1931). Kao dobar poznavatelj teorijskih misli (G. M. C. Brandes, H. Taine) i intuitivan strastven čitatelj, Cihlar Nehajev se uvrstio među najistaknutije kritičare svojega doba.

Mil. K. Nikolić Rasinski austrougarski logor za Srbe 1914−1918 ILI KRVAVI LISTOVI IZ ZIVOTA SRBA U LAGERU. Novi Sad 1919 godina Knjižarnica Sv.F.Ognjanovica. Nežider je bio jedan od mnogih logora u prvom svetskom ratu na teritoriji crne monarhije. Posveta autora Petru Krstonošiću 104 stranice koje su odvojene od korica KRSTONOŠIĆ Petar – glumac, reditelj, pozorišni upravnik, dramski pisac i prevodilac (Velika Kikinda, 9. VI 1871 – Beograd, 16. II 1963). U rodnom gradu je izučio za trgovačkog pomoćnika i jedno vreme je radio u trgovini; zatim je stupio u putujuće pozorište Đorđa Jovanovića, pa u družine Đ. Peleša, P. Ćirića, M. Lazića Strica i Đ. Protića. Član SNP je bio u sezoni 1899/1900. i ponovo 1902. U međuvremenu je u dva maha osnivao sopstveno putujuće pozorište koje je davalo predstave po Srbiji i Vojvodini. Od 1905. je bio upravnik štamparije „Branik“, a od 1906. nominalni urednik Zmajevog lista „Starmali“. Iako nije imao urođenog glumačkog dara, rado je priman u najbolja putujuća pozorišta zbog ozbiljnosti, inteligencije i snalaženja u svim pozorišnim poslovima. Naročito je bio cenjen kao organizator u SNP posle Prvog svetskog rata, kada je u njemu radio kao glumac, reditelj i upravnik od 1921. do 1923. (izgleda da od rukovodećih poslova nije ni stizao da režira). Bavio se i novinarstvom prilozima u „Malom žurnalu“ (1901), „Braniku“ i „Zastavi“ (1905), a potom i u „Starmalom“. Napisao je dva nekada veoma popularna komada koji su igrani i u SNP: Krajiškinja (1896. i 1932) i Uskočnica (1928). SNP je izvelo i tri njegova prevoda: Ženidba na probu Karolja Gerea (1899), Mali ljudi Karla Karlvajsa (1900) i Rakija Geze Gardonjija (1907).

Prvo izdanje iz 1945. godine. Potpis u vrhu prve stranice, inače veoma dobro očuvano. Izuzetno retko u ponudi. Autor - osoba Samokovlija, Isak Naslov Prazničko veče / Isak Samokovlija Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1945 (Sarajevo : Državna štamparija) Fizički opis 20 str. ; 15 cm Zbirka Mala biblioteka ; 3 Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. Bibliografija „Od proljeća do proljeća“ – Sarajevo, 1929. „Pripovijetke“ – Beograd, 1936. „Prazničko veče“ – Sarajevo, 1945. „Nosač Samuel“ – Sarajevo, 1946. „Tragom života“ – Zagreb, 1948 „Izabrane pripovetke“ – Beograd, 1949. „Pripovijetke“ – Sarajevo, 1951. „Đerdan“ – Sarajevo, 1952. „Priča o radostima“ – Zagreb, 1953. „Hanka“ (drama) – Sarajevo, 1954. „Plava Jevrejka“ (drama) „On je lud“ (drama) „Fuzija“ (drama) MG59 (L)

Veliki displej podesive jačine svetlosti (3 nivoa), boje ćilibara, sa lako čitljivim brojevima Alarm sa funkcijom odlaganja Može se programirati vreme isključenja radija Buđenje zvučnim signalom ili uključenjem radija (moguće je podesiti dva vremena buđenja u toku dana) Mogućnost čuvanja memorije u slučaju nestanka struje

Profesionalni roštilji! ( sa štitnikom ) Cena - dogovor. Radim po narudzbini sve modele profesionalnih roštilja i rešetka! Radim po narudžbini i od prohroma razne modele škara i rešetka! Za sve informacije pozvati.

Odlican kompresorski frizider poznatog brenda Indel B , model TB31 . Jako malo radio ,ni dva meseca puna . Radi na struji 12 / 24v . Frizider kapaciteta 29 L. Features: - Gross capacity: 29L - Insulation: CFC Free pu Foam - Voltage: DC 12/24V - Installed power : 50 W - Consumption 12-24V: 0,222 kWh/24h - Temperature range: +10°C/-12°C - Refrigeration technology: Danfoss / Secop bd1,4f micro fsd - Refrigerant type: R134a CFC FREE - Interior LED light - Dimensions: 35 x 38 x 59cm (width x height x depth) - Weight: 11,6kg U dogovoru sa kupcem dajem radnu garanciju. Dodatne slike saljem preko viber-a ili whatsap-a. Pogledajte naše oglase. Na svu opremu imate garanciju. Licno preuzimanje BG ili slanje kuririskim sluzbama.

Dobro očuvano, listovi malo požuteli od starosti sa pegama, povez se čvrsto drži. Korice očuvane. Ilustracije u knjizi akademski slikar Sava Nikolić Autor - osoba Karić, Živojin D. Naslov Čitanka : za I razred osnovne škole / [sastavio] Živojin D. Karić ; [ilustrovao Sava Nikolić] Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1962 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 99 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Nikolić, Sava SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo i radio u Beogradu. MG26 (K)

Kao na slikama Omot Pavle Bihaly / Bihalji Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Nolit nolitova izdanja iz tridesetih nova literatura avangarda avant-garde design georg grosz

Odlican frizider poznatog brenda Frescolina 1, Svajcarske proizvodnje, frizider je gotovo nov, nije radio ni punih 3 meseca. Jako mali potrosac, izuzetno lepog dizajna. . . odlicno hladi, ima opciju i grejanja. Radi na 12 v (auto, kamion, camac) i 220 V (kucna vari janta), nema mana, radi i hladi odlicno i na 12 i 220 v. Dimenzije spoljne: Visina: 48 cm Sirina: 28 cm Dubina: 33 cm Unutrasnje dimenzije: Visina: 34, 8cm Sirina: 21cm Dubina: 24, 5cm Uz njega dobijate napojni kabal od 220 v (kucna varijanta). Dodatne slike saljem preko viber-a ili whatsap-a. . . Ukoliko vas nesto interesuje pitajte, tu sam da odgorovim. Moguce je licno preuzimanje u Beogradu ili slanje kurirskim sluzbama. . . Pogledajte i moje ostale oglase. . .

nov radio samo 4 dana da se isproba u radnji Samostojeći frižider sa komorom za zamrzavanje Boja: bela Visina: 85 cm Širina: 47,2 cm Ručno otapanje Ukupna neto zapremina: 93 l Zapremina frižidera: 85 l Zapremina komore: 8 l Energetski razred: F Potrošnja energije: 0,3 kWh/24h Potrošnja energije: 109 kWh/god Klimatski razred N-ST Nivo buke: 42 dB Kontrola temperature Mehanička Promenljiva pozicija vrata Podesive police (vrsta/br.): staklo/3 Police u vratima broj/boja: 3/bela Fioka za voće i povrće: 1 Odeljak za flaširana pića: 2 l Snaga: 85 W Napajanje: 220-240 V/50 Hz Dimenzije ŠxVxD: 472 x 850 x 450 mm Težina neto/bruto: 20,5/22,5 kg

Jako malo koriscen Nespresso DeLonghi Lattissima aparat, model en 6660 r . Stigao iz inostranstva, pravi fenomenalnu kafu , aparat ima i posudu za mleko i dodatak za caj. Odlican za sve vase hladne i tople napitke... Cappuccino, Espresso, Latte Macchiato. Ima i grejnu plocu koja se prilikom rada aparata zagreje koja sluzi za susenje solja, to mozete i videti na slici. Jako malo radio... Ko se malo razume zna o cemu se radi, kvalitet vrhuski. Ovakav model u radnjama je od 350 do 380 evra. Dodatne slike saljem viber ili whtsap-om. Ukoliko Vas nesto interesuje pitajte , tu sam da odgorovim. Moguce je licno preuzimanje u Beogradu ili slanje kurirskim sluzbama... Pogledajte i moje ostale oglase...

U odlicnom stanju kao nov je 1 dan radio garancija 12 meseci Takav isti se prodaje 26900 din Tip Samostojeći zamrzivač Položaj zamrzivača Vertikalni Energetska klasa F Sistem hlađenja Statički Bruto zapremina 95 l Neto zapremina 85 l Kapacitet zamrzavanja Dnevno: 6 kg Potrošnja električne energije Godišnje: 209 kWh Vreme čuvanja namirnica bez električne energije Do 14 h Klimatski razred SN-T Nivo buke 37 dB Unutrašnost zamrzivača 2 fioke 1 polica sa vratima Posuda za led Smer otvaranja vrata Promenljiv Ostalo Mehanička kontrola 2 Light displeja Brzo zamrzavanje Dnevni kapacitet pravljenja kocki leda: 1 kg Osvetljena integrisana ručica otvaranja u vratima Boja Bela Dimenzije (ŠxVxD) 54 cm x 84 cm x 59 cm Težina 27,5 kg

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo Izdanje !!! Eduard i Branko Spoljar Eduard (Edo) Špoljar (Zagreb, 1913. – Zagreb, 5. lipnja 2003.), hrvatski književnik i kazališni djelatnik. Bio je ravnateljem i redateljem Narodnoga kazališta u Bjelovaru, te profesorom hrvatskoga jezika na Gimnaziji u Bjelovaru. Diplomirao je na Visokoj pedagoškoj školi u Zagrebu. Do 1951. bio je nastavnikom učiteljske škole, a od 1951. direktor Narodnog kazališta u Bjelovaru. Nakon gašenja kazališta radio je kao srednjoškolski nastavnik u Gimnaziji. Pisao je drame i komedije, te romane i pripovijetke. Dobio je nagradu Foringer za najbolji feljton o učiteljstvu.[1] Prevodio je s engleskoga jezika. Posljednje mu je počivalište na Mirogoju, gdje je pokopan 9. lipnja 2003.

Donet iz Austrije radio oko 2 godine u odlicnom stanju Energetski razred E Nivo buke C Vrata Emajlirani čelik Otvaranje vrata Levo/desno otvaranje vrata Podesive nogice2 Klimatski razredi SN, N, ST, T Broj zvezdica - Četiri zvezdice Efikasnost Broj kompresora1 kompresor Ukupna zapremina86 l Zapremina zamrzivačkog prostora86 l Kapacitet zamrzavanja (24h)4 kg Vreme čuvanja u slučaju nestanka el. energije15 h Upravljanje Mehaničko upravljanjeYes OtapanjeRučno otapanje Dodatna oprema Radna ploča Dekorativni poklopac Prostor za zamrzavanje3 fioke Tehnički podaci Procenjena godišnja potrošnja električne energije165 kWhBuka40 dB(A)re1pW Skriveni kondenzator u kućištu aparataDa Dimenzije aparata (ŠxVxD)56 × 84,5 × 57,9 cm Dimenzije spakovanog aparata (šxvxd)58,1 × 88,3 × 59,3 cm Težina jedinice34 kg Bruto težina aparata36,5 kg Priključna snaga100 W

Jako malo koriscen Nespresso Delonghi Lattissima aparat, model en 680 m . Stigao iz inostranstva, pravi fenomenalnu kafu , aparat ima i posudu za mleko i dodatak za caj. Odlican za sve vase hladne i tople napitke... Cappuccino, Espresso, Latte Macchiato. Ima i plocu koja se prilikom rada aparata zagreje koja sluzi za susenje solja, to mozete i videti na slici. Jako malo radio... Ko se malo razume zna o cemu se radi, kvalitet vrhuski. Ovakav model u radnjama je od 350 do 380 evra. Dodatne slike saljem viber ili whtsap-om. Ukoliko vas nesto interesuje pitajte , tu sam da odgorovim. Moguce je licno preuzimanje I U Beogradu ili slanje kurirskim sluzbama... Pogledajte i moje ostale oglase...

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Retko u ponudi! Autor - osoba Бианки, Виталий Валентинович, 1894-1959 = Bianki, Vitalij Valentinovič, 1894-1959 Naslov Po tragovima / V. [Виталий] Бианки; [s ruskog preveo Radoslav Marković ; crteže prema originalu radio Boško Petrović] Vrsta građe bajke Jezik srpski Godina 1947 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1947 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 102 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Marković, Radoslav, 1865-1948 = Marković, Radoslav, 1865-1948 Petrović, Boško ISBN (Broš.) Vitalij Valentinovič Bianki (Bjanki) rođen je 11. februara 1894. godine u rusko-italijanskoj porodici u Sankt Peterburgu, Rusija. Vitalij je bio jedan od trojice sinova Valentina Bjankija, čuvara Zoološkog muzeja u Sankt Peterburgu. Zajedno sa svojim ocem mladi Bjanki je postao strastveni putnik i posmatrač divljeg života. Studirao je u Sanktpeterburskoj gimnaziji, zatim na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, diplomirao je 1916. godine biologiju, specijalizirao ornitologiju. Takođe je studirao umetnost na Umetničkom institutu u Sankt Peterburgu, specijalizujući se za crtanje biljaka i životinja. Nakon ruske revolucije 1917. godine, Bjanki je poslat u Sibir. Tamo je predavao biologiju u sibirskom gradu Bijsku od 1920–1923. Vrativši se u Sankt Peterburg, Bjanki se pridružio krugu pisaca oko Korneja Ivanoviča Čukovskog. Postao je član Saveza pisaca i blizak prijatelj Samuila Maršaka i Borisa Žitkova. Njegova prva priča objavljena je u dečjem časopisu Vorobei 1923. Iste godine Bjanki je objavio svoju prvu knjigu priča za decu pod nazivom „Čiji je nos bolji“. Njegova najpoznatija knjiga bila je „Lesnaja gazeta“ (Šumske novosti). Ova jedinstvena i neobična knjiga o divljem životu napisana je tokom 1920-ih; rastao je tokom narednih 35 godina, uz mnogo dodataka i ažuriranja koje je autor pisao svake godine do kraja svog života. Knjiga je prevedena na mnoge jezike, korišćena je i kao scenario za popularnu dečiju radio emisiju „Vesti is lesa“ (Šumske vesti), koju je Bjanki vodio na Lenjingradskom radiju u Lenjingradu (Sankt Peterburg). Bianki je napisao da životinje i biljke doživljavaju isto toliko događaja u svom životu kao i ljudi. Svakog dana i svakog minuta životinjska populacija šume gradi svoje domove, stvara porodice i podiže svoje bebe, baš kao i ljudi. Kako saznajemo o ovome? Kako možemo razumeti različite glasove ptica i životinja? Kako možemo pročitati njihove otiske? Šta riba radi zimi? Kako kokoška diše u jajetu? Sve ovo, i više, možemo saznati iz „Šumskih novosti” Vitalija Biankija. Vitali Bianki je bio veoma popularan dečji pisac u Rusiji. Njegova radio-emisija „Šumske vesti” imala je izuzetno mnogo slušalaca u zemlji; Emisija je proizvedena u Lenjingradu (Sankt Peterburg) i ponovo je emitovana širom Sovjetskog Saveza dostigavši procenjenu publiku od pedeset miliona slušalaca tokom 1950-ih. Vitali Bianki je umro u Lenjingradu (Sankt Peterburg) 10. juna 1959. godine i položen je na Bogoslovskom groblju u Sankt Peterburgu, Rusija. MG98 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SKZ Knjiga broj 97. Mrtvo motre Ukidanje strasti Moderni ustanak Ne razumem Pozorište u palanci U seoskoj mehani Sreća Pevačev Uskrs Božje suze Slava Nigde spasa Radoje Domanović (Ovsište, 16. februar 1873 — Beograd, 17. avgust 1908) bio je srpski književnik. Najpoznatiji je kao satirični pripovedač.[1] Biografija Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine sa jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja. Po istraživanjima Milinka Domanovića njihovo poreklo je iz sela Domanovići u Hercegovini.[2] Deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša - Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga. [3] Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. godine u porodici seoskog učitelja, na trenutnoj službi u selu Ovsište kod Kragujevca Radoje Domanović. Detinjstvo je proveo u susednom selu Gornje Jarušice, odakle mu je otac i gde i danas živi familija Domanović, i gde je završio i osnovnu školu.[4] Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu.[1] Zbog političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku Danicu (1896—1956) i sinove Dragišu (1902), koji je umro ubrzo po rođenju, i Zorana (1905—1944).[5] Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list „Stradija“, u kojem pokušava da se bori protiv mana novog režima. Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio, i usamljen, ogorčen i siromašan umro je od tuberkuloze u 35. godini života, 4. avgusta/17. avgusta 1908. godine u Beogradu.[1] Književni rad Presudan uticaj na karakter i književni rad Radoja Domanovića, imaju dve činjenice. Njegov otac Miloš i njegova moć, ali i majka, unuka ustanika Pavla Cukića. Miloš je bio prvenstveno seoski gazda pa onda učitelj. Tvrdoglav i svestan svoje snage. Majka, nežna i puna ljubavi prema sinu učila ga je srpskoj narodnoj poeziji, čojstvu i ponosu srpskog seljaka - revolucionara. Radoje Domanović je beskompromisan i hrabar. Njegova misao britka i provokativna. On je prvi pravi satiričar među srpskim realistima. Satira je glavno obeležje njegovog talenta. On je tvorac srpske satirične pripovetke.

Profesionalni rostilji 18! ( Sa haubom i donjim delom ) Cena - Dogovor Radim po narudzbini sve modele profesionalnih rostilja i resetka! Radim po narudzbini i od prohroma razne modele skara i resetka! Za sve informacije pozvati.

omot: Pavle Bihaly, fotomontaža iz kraja 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. veoma dobro stanje, kao na slikama, na rikni ima malih oštećenja Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović] tehnička oprema Pavle Bihalji (Pavle Bihali, Bihaly) Biblioteka Zenit 294 str. ; 20 cm Nolit Beograd 1939. retko izdanje mek povez sa omotačem August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole. Preveo Stevan Milović. Oprema Pavle Bihaly.

Srbija - Pijemont Južnih Slovena 1842-1853 Drag. Stranjaković Izdavač: Narodna štamparija, Beograd 1932; Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) je bio srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Dragoslav Stranjaković Datum rođenja 31. maj 1901. Mesto rođenja Užice Kraljevina Srbija Datum smrti 27. novembar 1966. (65 god.) Mesto smrti Beograd SFRJ Biografija Uredi Rođen je u Užicu, 31. maja 1901. godine. Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše je posvetio pažnju na istoriju 19. veka i period vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu. Objavljena dela Uredi Vlada Ustavobranitelja, Beograd, 1935. Biografija Karađorđa Petrovića, Beograd, 1946. Stranjaković, Dragoslav (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnje i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941-1945. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo. Pored ovih knjiga napisao i objavio blizu 300 naučnih radova. istorija srba srpska srpskog naroda 19. xix vek