PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM VIŠNJE KORBAR IZ 1966.G. Poslata iz Zagreba 10.februaraa 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 10,5 cm Višnja Korbar (1942 - ) bila je jedna od najpopularnijih hrvatskih pevačica zabavne muzike šezdesetih/sedamdesetih godina prošliog veka poznata po brojnim nastupima. Impresivnim vokalom skrenula je pažnju na sebe, tako da je odmah pozvana za snimanje na Radio Zagrebu. Tu je realizovala prve snimke, a onda se predstavljala na festivalima opatijskom, zagrebačkom, splitskom, sarajevskom, „Vaš šlager sezone“, „Beogradskom proleću“… Višnja Korbar je interpretatorka zabavnih i šlager pesama, džeza, šansona, popa… Svaki muzički žanr koji bi zapevala svojim toplim altom zvučao je prelepo. Uprkos svemu navedenom, iz ko zna kojeg razloga, nije važila za komercijalnu pevačicu. Bila je osporavana…. Čudno je da lepa, atraktivna, glasovita i talentovana Višnja nije zavredila sami vrh na muzičkim lestvicama. Nikada nije postala hit pevač. Jedini hit koji se izdvojio u njenom opusu je pesma „Zbog jedne melodije davne“ koju joj je 1970. autorizovao Miljenko Prohaska. Pored obrada starih hitova, džez muzičara, Colaportera, Harolda Alma i Džordža Geršvina pevala je i pesme „O jesenje duge noći“, „Dobro došel prijatel“, „Šala bila-šala bul“, „Pod stranim krovovima“, „I veseloj Zagorki“… Na albumu sa 18 pesama je odštampana njena zbirka. „Pada snijeg“, „Čovjek kojeg trebam“, „Subotnje veče“, „Samo ljubav“, „Tiho plave moje čežnje“, „Volim te“, „Kaži kada, kaži gdje“.Njene suptilne priče, emotvno izražene kroz interpretaciju važe za umetnost zlatnog perioda šansone.

Stanje kao na fotografijma, zacepljen na nekoliko mesta Redje u ponudi! 49cm x 69cm Maija pronalazi melodiju film je koji je režirao Matti Kassila, a završen je 1950. Film je dramska komedija u kojoj se susreće siroče Sörnäinen, koje je odraslo u radničkim prostorijama i odrastalo u kući kulture. Romantiku zasjenjuje otkriće Maijeve prošlosti. Film je Kassilina treća režija, nakon čega je napravio proboj kriminalnom komedijom Radio se probio. Skladatelj Ahti Sonninen nagrađen je prvom glazbom Jussi. Autorski tim scenarija Matti Kassila i producent Toivo Särkkä navedeni su u podacima filma pod pseudonimom Toivo Mattila. Scenarij se temelji na priči o židovskom paru koji se iz Austrije preselio u Stockholm Leena Häkinen … Maija Lehtinen Martti Katajisto … Sellisti-sävelt. Erkki Orasto Rakel Laakso … Elna Orasto Arvo Lehesmaa … konserttimestari Evald Orasto Eine Laine … Ester, Evaldin sisar, ent. oopperalaulajatar Thure Bahne … kapellimestari Reino Rautala Kaarlo Halttunen … isoisä Tyyne Haarla … Lempi, kotiapulainen Uljas Kandolin … Oolannin Åke Rauha Rentola … Inkeri, tarjoilija Sirkka-Liisa Oksanen … Kyllikki Orasto Kyllikki Väre … Parfyymi-Anna Jalmari Rinne … tuomari Arvi Tamminen Matti Aulos … tohtori Lauri Jääskeläinen Kauko Käyhkö … insinööri Veikko Pertama Matti Lehtelä … ylikonstaapeli Irja Kuusla … matkustajakodin rouva Anna Lindholm Veikko Uusimäki … 1. konstaapeli Mauri Jaakkola … konservatorion vahtimestari Uolevi Lönnberg … asemamies Pentti Irjala … humalainen kapakassa Juhani Kumpulainen … mies konsertissa Mirjam Himberg … nainen konsertissa Seppo Wallin … Keijo Esteri Kasurinen Gösta Holmström Leo Jokela Veikko Sorsakivi Rauha Puntti Osmo Saarnio Martti Romppanen Otto Noro Originalan filmski plakat Morava Film

Okvir skare je napravljen od dekapiranog lima otpornog na toplotu. Resetka je napravljena od firiketa i na sarkama je postavljena, ofarbana je vatrostalnom bojom! Dimenzije skare: 45 x 30 ( 45 cm x 30 cm ) Visina 20 cm dubina 10 cm Stitnik visina 10 cmRADIM PO NARUDZBINI RAZNE MODELE SKARA I RESETKA!RADIM PO NARUDZBINI I OD PROHROMA RAZNE MODELE SKARA I RESETKA!Za Sve Informacije Pozvati.

Sifra artikla: WTC 5901299915844 Savršen uređaj za stajling kose Omogućava Vam da brzo kreirate vrhunsku frizuru za bilo koju priliku. Ima tri nivoa vazdušnog toka da bi se idealno prilagodili individualnom stilu ili tipu frizure. Savršeno će raditi i kod najtežeg stila za kosu. Lako i konvencionalno korišćenje. Koristi se za sve tipove kose. Poseduje 3 brzine Napon: 230V Dužina kabla: 160cm Dužina celog uređaja: 32cm Frekvencija: 50Hz Potrošnja električne energije: 400W.

Esperanza EBL001K - Stajler za kosu Savršen uređaj za stajling kose. Omogućava Vam da brzo kreirate vrhunsku frizuru za bilo koju priliku. Ima tri nivoa vazdušnog toka da bi se idealno prilagodili individualnom stilu ili tipu frizure. Savršeno će raditi i kod najtežeg stila za kosu. Lako i konvencionalno korišćenje. Koristi se za sve tipove kose. Poseduje 3 brzine. Napon: 230V. Dužina kabla: 160cm. Dužina celog uređaja: 32cm. Frekvencija: 50Hz. Potrošnja električne energije: 400W.

NAPOMENA 1: Ne može da dekodira 2D (KR) KOD, ne može da skenira sa ekrana kao što je ekran mobilnog telefona; Mora biti povezan na USB kabl da bi radio; NAPOMENA 2: Potrebno je da se podesi kod „Zatvori MultiKei Transmission“ u uputstvu za prelazak na Apple sistem kao što je PC Mac; Mora da se podesi kod „00481“ u priručniku za prelazak na skeniranje ISBN koda; NAPOMENA 3: kodovi za podešavanje u uputstvu su daleko od svih kodova, obratite se našoj profesionalnoj službi za korisničku podršku ako vam je potrebna dodatna pomoć; Mogućnost dekodiranja: Ručni čitač bar kodova može se koristiti za skeniranje i dekodiranje linearnih 1D bar kodova. Industrial 2 of 5, Interleave 2 of 5, Matrik 2 of 5, MSI, Kineski poštanski broj, itd (NAPOMENA: ne može da dekodira 2D (KR) KOD, ne može da skenira sa ekrana kao što je ekran mobilnog telefona); Karakteristike: 2 načina rada: 1: ručno skeniranje okidača 2: Automatsko kontinuirano skeniranje; Oba su veoma zgodna i veoma laka za prebacivanje između 2 režima, prebacivanje koda (013304); Brzina skeniranja: 100 ± 2 puta/sek; Stopa greške: 1/500 miliona; Dubina skeniranja: 0-250 mm (0,33 mm. PCS 90%); Interfejs: USB, tastatura, štapić, RS232, dvostruki; Kompatibilan sa POS mašinama; PC:Mac Vin10 Vin7 Vin8.1, linuk itd.; Barkod skener ima jednostavnu instalaciju na računar (nije potreban poseban program) i idealnu upotrebu u širokom spektru situacija i radnih mesta kao što su Kuća/Supermarket/Prodavnica/Radionica/Skladište/Logistika/itd; USB kabl se može povezati sa računarom za prenos podataka bar koda; C1

2 x presavijen oko 70 x 50 cm Deca iz sela pod Grmečom počinju da beže iz škole zbog terora koji zavodi učitelj zvani Paprika, jer mu je nos stalno bio crven od alkohola. Prvi koji beži je Jovanče, koji kasnije postaje harambaša. Za njim, u Prokin Gaj, dolaze Lazar Mačak, majstor za popravljanje svega i svačega, Đoko Potrk, pesnik brzih nogu, i Dugonogi Stric, najviši u družini, dečak sa slamnatim šeširom u koga se zaljubila devojčica Lunja, a koju on uporno ignoriše. Prateći Strica, u družinu dolazi i Nikolica s Prikolicom, odnosno sa njegovim psom Žućom. Nikolica ostavlja Žuću noću da čuva logor, staru napuštenu vodenicu. I, na kraju, Đoko Potrk dovodi Nika Ćulibrka, čiji je otac radio u Americi i Vanjku Širokog, čiji je otac poreklom Rus. Zatim, knez Valjuška, seoski poglavar, organizuje poteru za dečacima, nakon što ih je Lijan otkrio. Dečaci su pohvatani, a logor je zatvoren. Godine 1941. rat zatiče dečake, i njihovu igru pretvara u stvarnost. Stric spasava život njegovom bratu Nikoletini Bursaću, a kada ustaše dođu u Prokin Gaj, dečaci, Lunja, đed Vuk i poljar Lijan beže u Mačkovu pećinu, koju je Lazar Mačak još davno otkrio, a koja se nalazi ispod vodenice. Lunja kroz drugi izlaz, odlazi do partizanskog odreda i dovodi ih u pećinu. Partizani, predvođeni Nikoletinom, izlaze iz vodenice i napadaju ustaše. Nakon što su pobedili ustaše, partizani odlikuju dečake, koji zahtevaju da pođu sa njima. Na kraju, samo Lunja ostaje u Gaju i gleda kako dečaci odlaze sa partizanima, sa sve Lijanom. Uloge: Miodrag Petrović Čkalja, Pavle Jovanović, Pavle Polaček, Dragutin Dobričanin, Ljubiša Samardžić, Mihajlo Bata Paskaljević... Režija: Soja Jovanović

Hristo Botev (bug. Христо Ботев; Kalofer, 6. januar 1848 — Vola, 1. jun 1876) je bio bugarski pesnik, revolucionar i publicist. Rodio se u Kaloferu u porodici učitelja i književnika Botja Petkova. Biografija Od 1854. do 1858. godine Hristo Botev se školovao u Karlovu, gde je njegov otac Boća Petkov[1] predavao. Godine 1863. uz podršku poznatog bugarskog književnika Najdena Gerova je otišao u Rusiju gde se upisao u Drugu Odesku gimnaziju. Tamo se upoznao s ruskom književnošću i ruskim piscima i revolucionarima Aleksandar Hercen, Nikolaj Černiševski i Nikolaj Dobroljubov. U tom periodu je Botev počeo pisati poeziju a prva njegova objavljena pjesma je Svojoj majci (na bugarskom: Maйce si) koju je 1867. godine P. R. Slavejkov štampao u svom listu. Isključen iz gimnazije, vraća se u Bugarsku, gde kratko vreme radi kao učitelj. Godine 1867. Hristo Botev je emigrirao u Đurđevo u Rumuniji, gde dolazi u dodir sa bugarsko emigracijom. Kasnije je živeo u Bukureštu, Braili, Galacu i radio kao učitelj u Aleksandriji i Izmailu. Dana 10. juna 1871. godine Botev počinje izdavati svoj prvi list Reč bugarskih emigranata. U aprilu iste godine je uhapšen zbog revolucionarne delatnosti, ali je potom oslobođen zahvaljujući podršci Vasila Levskog i Ljubena Karavelova kod koga je uskoro počeo raditi kao štampar. 1873. je objavio prvi broj svog satiričnog lista Budilnik, a krajem 1874. počinje štampati i novine Zastava (na bugarskom: Zname). Posle ustanka u Bosni i Hercegovini 1875. godine pod rukovodstvom Boteva je Bugarski revolucionarni centralni komitet počeo pripremati ustanak i u Bugarskoj. Zbog ranijeg izbijanja ustanak nije uspeo, ali je majem 1876. izbio Aprilski ustanak i tada sa četom ustanika Botev prelazi Dunav kod Kozloduja. U teškom boju 1. juna 1876. Botev je poginuo blizu Vračanskog Balkana. Po njemu se zove Narodno pozorište „Hristo Botev” Dimitrovgrad.

【7-bojna LED noćna lampa】- Ugrađena šarena LED svetla. LED svetlo menja boju kada ovlaživač radi, doneće sreću u vaš dom ili kancelariju. Tako da može poslužiti kao ovlaživač, noćno svetlo i ukras za dom 【Super tih, siguran i pametan dizajn】- Usvojena ultrazvučna tehnologija, radni zvuk je manji od 30 db, tako da nećete biti uznemireni kada spavate ili radite 【Dva režima prskanja】- Ovaj mini ovlaživač vazduha ima dva režima prskanja 【Univerzalno USB napajanje】- Sa USB priključkom za napajanje, ovaj ovlaživač napaja Micro USB 5V/1A C1

Na prodaju PHILIPS HD9359 KUVALO za Caj Kafu...Vrlo kvalitetno ali neispravno. Naime stiglo je poluispravno, trebalo ga je malo lupnuti da proradi da se upali i prokljuca voda. Radilo je tako skoro 2 meseca i tih 10-15 puta koliko se koristilo da bi jedan dan nebi htelo da se upali i ako se lupne. Cena novog je oko 7-8000din Predmet prodaje odgovara datim opisima i slikama. Za sve sto vas zanima pitajte! Pogledajte i ostale mnogobrojne predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/Vladimir10/SpisakPredmeta

Dokument iz 1933 godine, koji je potpisao tadašnji direktor Radio Beograda Danilo Kalafatović. Danilo Kalafatović (Konarevo, kod Kraljeva, 27. oktobar 1875 — Mozburg na Izaru, 1946) je bio armijski general Jugoslovenske vojske. Tokom Aprilskog rata nalazio se na poziciji komandanta Komande pozadine da bi 15. aprila 1941. godine, bio imenovan načelnikom Glavnog generalštaba Vrhovne komande sa ovlašćenjem da povede pregovore o primirju. Danilo S. Kalafatović rođen je 27. oktobra 1875. godine u selu Konarevo nadomak Kraljeva. U vojsku je stupio 1893, kao pitomac 26. klase niže škole Vojne Akademije. Dalje školovanje je nastavio kao pitomac 8. klase više škole Vojne akademije. Od 1900–1902. godine, bio je slušalac Artiljerijske škole u Fontenblou (Francuska) a od 1904–1907. bio je na generalštabnoj pripremi. Oženio se 1909. godine Milicom, kćerkom Dragomira Lazarevića okružnog načelnika u penziji iz Šapca. Njegov sin Ratko bio je pitomac 57. klase Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije (završio kao prvi u rangu). Po završetku školovanja, 1900. godine, određen je za komandira čete i ordonansa kralja. Od 1902. imenovan komandirom 5. baterije 2. diviziona haubičkog artiljerijskog puka pa potom od 28. oktobra 1903. godine, komandir 3. baterije 1. diviziona Dunavskog artiljerijskog puka. Nakon toga ponovo je postavljen 6. aprila 1907. godine, za ordonansa kralja. Pomoćnikom načelnika generalštaba Dunavske divizijske oblasti imenovan je 3. decembra 1907. godine, pored redovne dužnosti. Početkom 1909. godine, postavljen za načelnika generalštaba Timočke divizijske oblasti. Na toj dužnosti se zadržao kratko jer je već 8. aprila poslat za vojnog izaslanika u Bugarsku a od 27. aprila 1911. godine i u Rumuniju, i na tim dužnostima je ostao do 1913. godine. Početkom Balkanskih ratova bio je u štabu 2. armije. Dana 2. septembra 1913. postavljen za komandanta 3. bataljona 7. pešadijskog puka a potom od 1. aprila do 13. aprila 1914. i za komandanta Bregalničkog pešadijskog puka. Tokom Arnautske pobune 1913. godine, bio je komandant 7. pešadijskog puka. Početkom Prvog svetskog rata od 28. avgusta 1914. do 16. aprila 1916. godine, bio je načelnik štaba Moravske divizije II poziva, da bi tokom ukrcavanja trupa u Valoni (1916) bio je imenovan predsednikom Komiteta. Nakon toga poslat u Vrhovnu komandu na mesto načelnika Obaveštajnog odseka. Dana 25. avgusta 1917. godine pa sve do 4. maja 1920. godine, postavljen za načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U novoformiranoj Vojsci Kraljevine SHS 1920. godine, kao francuski đak poslat u Pariz i Rapalo na mesto vojnog eksperta. Od 12. aprila 1920. do 1922. godine, bio je vojni izaslanik u Parizu. Drugim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba imenovan je 15. januara 1922. godine, nakon povratka iz Francuske. Za šefa sekretarijata Saveta zemaljske odbrane i pomoćnika ministra vojske i mornarice postavljen je od 29. januara 1923. do 26. februara 1924. godine. Komandant Dravske divizijske oblasti postao je 30. aprila 1925. da bi od 1. januara 1928. godine, bio imenovan prvim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba. Od 11. aprila 1929. godine vršilac dužnosti pa potom komandant II armijske oblasti. Inspektor zemaljske odbrane postao je 2. avgusta 1930. i sa te pozicije po svojoj molbi stavljen u penziju 25. oktobra 1930. godine. Direktor Radio Beograda bio je od 1930. do 1936. godine. Pred sam početak Aprilskog rata reaktiviran je i postavljen je za Komandanta pozadine Vrhovne komande. Predsednik vlade armijski general Dušan Simović postavio ga je 14. aprila, za načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske sa ovlašćenjem da povede razgovore o primirju. Kalafatović je za tu dužnost odredio bivšeg ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar-Markovića i divizijskog generala Radivoja Jankovića da pregovaraju sa silama Osovine. Sile Osovine su to odbile i zahtevale su da Kraljevina Jugoslavija potpiše bezuslovnu kapitulaciju. Kapitulacija je potpisana u Beogradu 17. aprila. Sa strogo pravne tačke gledišta, kapitulacija jugoslovenske vojske je bila nelegitimna, pošto je Kalafatović od Simovića dobio ovlašćenje da samo pregovara o primirju i on kao ratni zarobljenik nije imao pravo da istupa u ime jugoslovenske države ili vojske. Nakon toga je interniran u Nemačku gde je i preminuo 1946.

Lajoš Zilahi / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka. Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti[1] pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[2] gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar.[1] O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. On je takođe bio aktivan i na filmu.[3]Osnovao je i svoju filmsku kuću.[1] Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački. Od 1948. godine je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, u emigraciji. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila. Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerepeši.

Bedz DA PITAMO ZAJEDNO - RETKO Ekspres TV tombola pogledati slike kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link politika ekspres expres skolski casovi novina novine magazin magazini politike retko retki znacka znacke poklon uz politiku srce u obliku srca srcad srca novinarstvo meta mete kruzna kruzne limeni limena znacka znacke znak pitanja targets bombardovanje srbije jugoslavije 1999. 1999 99 godine agresija na jugoslaviju nato reklama reklame Sanpaolo lajkovac lajkovca cira cire lokomotiva lokomotive voz vozovi zeleznica zeleznice lajkovacki lajkovacka pruga pruge opstina opstine septembra crveni crvena deciji decji savez savezi srbija srbije jugoslavije pionir pioniri volim srbiju srbija srpska zastava srbska beba kids kid bebe najbolje za srbiju ml m l miroljub labus lgbt duga dugine boje boje duge zastava zastave ja volim samo sebe ps srbi nasmesite se ovo je bila skrivena kamera saljivi smesni jubilej jubileji jubilarni jubilarna jubilarno 40. godina godine medicinska skola valjevski valjevsko valjevska valjevske ekologija ekoloski o ekologiji zavod zavodi yavod yavodi ya yastitu ydravlja yyyy kraljevacki grad kraljevo o kraljevo U veliko U elvisa prislija elvis prisli elvis presley znacka znacke retko retka expres ekspress televizija buba mara bubamara sa buba marom sa buba marom 4 12 13 8 postar sa postara radio televizija srbije jugoslavije rts rtj rtscg sfrj nostalgija politika ekspres vecernje novosti nagrada nagrade tonbola tombola tv expres express ekspres ekspress

HÖCHST- Ručno oslikan dezertni tanjir (1947-1964) Dimenzije Prečnik: 19 cm Visina: 1,5 cm Težina: 310 g Žig na dnu (plavim): HÖCHST (ispod crteža točka) „Höchster Porzellan-Manufaktur“ koristila je žig od ponovnog osnivanja 1947. do 1964. godine. Ručno dopisano, crvenim: Handgemalt (ručno oslikano) A Schultz 1989 U dnu oslikanog dela inicijali: AS (za A. Schultz) Fabrika „Höchster Porzellan-Manufaktur“ je druga najstarija fabrika porcelana u Nemačkoj, posle fabrike u Meissenu (Majsen). Osnovali su je dva trgovca, Johann Christoph Göltz (Johan Kristof Golc) i njegov zet Felician Clarus (Feličian Klarus), i slikar na porcelanu Adam Friedrich von Löwenfinck (Adam Fridrih fon Lovenfink) 1746. godine, na osnovu privilegije koju je izdao izborni knez Mainza, Johann Carl von Ostein (Johan Karl fon Ostajn). Privilegija je fabrici davala monopolski položaj u kneževini i dozvolu da kao zaštitni znak koristi crtež točka iz grba Höchsta (Hohst). Löwenfinck je radio u fabrici u Meissenu četiri godine, pre nego što je na ukradenom konju pobegao 1736. godine, jer su radnici bili pomno čuvani kako bi se zaštitila tajna proizvodnje porcelana. Löwenfinck nije znao tajnu onoga što se zvalo arcanum, osnove za izradu porcelana, i mogao je da pravi samo fajans, ali je pod njegovim uticajem obojen na veoma poseban i prefinjen način, koji je nazvao fajans-porcelan. Ove fine figure, uglavnom ptice, ljudske figure i životinje, obojene u izuzetne boje nikada ranije korišćene na fajansu, spadaju u najvažniju keramiku njegovog vremena. Prijateljstvo između trgovca Göltza i umetnika Löwenfincka nije dugo trajalo. 1749, Löwenfinck se preselio u Strasbourg (Strasbur) sa svojom porodicom – bratom i ženom koji su takođe bili slikari na fajansu i porcelanu. Göltz je i dalje želeo da proizvede pravi porcelan. Godine 1750. uspeo je da angažuje hemičara Johanna Jacoba Ringlera (Johan Jakob Ringler), koji je takođe pobegao iz Meissena i koji je znao tajnu izrade porcelana. Od tada je fabrika Höchst bila u stanju da uđe u konkurenciju sa Meissenom i sa fabrikama porcelana koje su bile osnovana u međuvremenu. Prvi period fabrike Höchst završio se katastrofalno: Göltz je bankrotirao 1756. godine, na početku Sedmogodišnjeg rata. Ovo je bila godina ekonomske depresije u Nemačke i celoj Evropi, jer rat nije bio samo unutrašnjenemački sukob, već je uključivo i Francusku, Englesku i Rusiju. Nesolventnost Göltza prekinula je proizvodnju na skoro dve godine. Međutim, fabrika nije bila sasvim mrtva. Bila je pod zaplenom i, začudo, upravo je službeni sekvestar, Johann Heinrich Maas (Johan Hajnrih Mas), bio taj koji je fabriku izveo iz depresije. 1759. godine lično je preuzeo brigu o fabrici i, sa dobrim osećajem za ekonomske uslove, ponovo je pokrenuo. Fabrika je uspešno radila sledećih pet godina. 1764. godine Maas je je želeo da prekine svoj lični angažman, i sledeće godine fabrika je pretvorena u akcionarsko društvo. U tom obliku radila je do 1778. godine kada joj je ponovo pretio potpuni kolaps, i jedino rešenje je bilo da izborni knez postane i akcionar fabrike. Nastavila da posluje do 1793. godine, kada je proizvodnja prekinuta zbog previranja tokom Francuske revolucije, kao i opsade i okupacije Mainza. 1796. godine fabrika je u potpunosti zatvorena. 1927. godine gradska vlada Mainza otkupila je sve očuvane porcelanske figure Höchs i upotrebila pri izgradnji gradske kuće, palate Bolongaro. 1946. godine odražana je u Frankfurt-Höchstu izložba „200 godina Höchst porcelana“, kao početak napora da se oživi proizvodnja u mestu osnivanja fabrike. 1947. godine ponovno je osnovana „Höchster Porzellan-Manufaktur“ u Höchstu, sa proizvodnim pogonom u Frankfurt-Sossenheimu (Frankfurt-Zosenhajm). 1996. godine, na 250-godišnjicu od osnivanja, počela je proizvodnja u novom pogonu „Porzellanhof am Park“, pored gradskog parka u Frankfurt-Höchstu. 2018. godine fabrika je ponovo bankrotirala, a proizvodnja je ubrzo pokrenuta zahvaljujući privatnom investitoru. Danas, “Höchster Porzellan-Manufaktur 1746”, sa sedištem u zaštićenoj industrijskoj zgradi u gradskom parku Höchst, i dalje proizvodi vrhunske predmete, kao što je to radila kroz 270 godina. Prodaje se bez držača za tanjir. (118/16-39/127-kp/1197)

Ručna seckalica 3 u 1 Ručna seckalica uz koju dobijate tri različita lako zamenjiva nastavka za sečenje. Lako i brzo rendanje ili sečenje na krupnije ili sitnije komade. Bez elektične energije, a dobićete iste rezultate. Vakumska podloga se fiksira za površinu dok radite radi jos sigurnije upotrebe. Izaberite povrce ili voće i isecite po želji. Idealna je i za sečenje sira. Materijal: ABS + PC + 430 nerđajući čelik Funkcija: Tanko rende, Deblje rende, Listići *Novo u originalnom pakovanju Ako želite da poručite pošaljite nam poruku sa Vašim podacima: Ime, prezime, adresa i broj telefona ili SMS Ručna seckalica 3 u 1

48 x 68 cm 2 x presavijen movie poster ILUSTROVAO : BOLE 1964 Bridge to the Sun is a 1961 film, directed by Etienne Périer, starring Carroll Baker, James Shigeta, James Yagi, Tetsurō Tamba, and Sean Garrison. It is based on the 1957 autobiography Bridge To The Sun by Gwen Terasaki, which detailed events in Gwen`s life and marriage. Gwen Harold, an American woman from Tennessee, meets Hidenari Terasaki (called Terry by his friends and family), the secretary to the Japanese Ambassador, while attending a reception at the Japanese Embassy in Washington D.C. with her Aunt Peggy and friend Bill. They share a moment while Terry is showing her the antique Japanese artworks on display in the Embassy, and after some reluctance, she agrees to allow him to call on her. They begin dating and they quickly fall in love, even though Terry occasionally has fits of anti-western sentiment. When Terry asks her to marry him, she agrees, much to the chagrin of Aunt Peggy (who was raised in the Jim Crow South), and who sees the relationship as unnatural, especially when there are `nice clean young men` available. The Japanese Ambassador also calls on Gwen and attempts to dissuade her from accepting, claiming it would hurt Terry`s career by giving him an American bias, and states that even though the two countries are friendly, anything could happen between foreign countries. He seems to hint at possible aggression in the future, even though it is only 1935 and the Japanese have not yet resumed conflicts with China, keeping the countries of Gwen and Terry at an uneasy peace. They eventually marry despite the obstacles and, when Terry is recalled, travel to Japan by ship. Almost immediately after disembarking and arriving in Tokyo, Terry begins to treat Gwen much differently, expecting her to behave according to the male-centric beliefs of contemporary Japan, such as being silent among men, always entering doors after the men, and virtually bending to every whim of Terry and her male relatives. They continually fight and make up, mostly because of Gwen`s outspokenness among men and Terry`s strict adherence to the local customs. After having a fight one night over a general saying that Terry should be proud he may have a son to die for the Emperor, and Gwen speaking out about his distasteful comment, they make up and she reveals that she was so offended by the comment because she is pregnant. The baby daughter is named Mako. By November 1941 Terry has been reassigned to the Embassy in America. They have Thanksgiving dinner in Washington with Aunt Peggy, as World War II embroils the world around them and America is one of the few powers of the world still at peace. Terry speaks on the phone with his friend Haro. He mentions that Mako, now about 5 years old, has an apparent illness involving too many antibodies in her blood. He also mentions a possible upcoming invasion of Thailand by the Imperial Japanese Army. Sensing that it may be the last chance for peace between America and the Empire of Japan, Terry attempts to go over the heads of his superiors and have a cable sent directly to President Roosevelt, alerting him to cable the Emperor to seek to preserve the peace. However, the Emperor is rapidly becoming the leader of Japan in name only, because of a power struggle with the army leaders. Terry`s effort is in vain as December 7th comes and war is declared shortly after the Japanese attack. Terry calls Gwen after hearing of the attack and tells her to leave Washington for Tennessee with Mako, but the FBI enter and force her to hang up the phone. She decides to accompany Terry back to Japan, as he is due to be deported in an Ambassador exchange, and there is nearly a riot as she leaves with the other Japanese families, because of anti-Japanese fervor sweeping the nation in the aftermath of the attack on Pearl Harbor, The Philippines, and other European and American held colonies and bases in the Pacific and Asia. In Japan, a similar nationalist, anti-American hatred, is shown among the citizens. Terry, however, is less enthusiastic about the war, and attempts to be a mediator for peace, which is dangerous due to sentiment and secret police. Gwen is briefly accosted by a group of soldiers, who try and force her to walk on an American flag. She refuses and an air raid begins, causing panic in the streets as bombs begin to destroy the area. She sees a crying child and remembering her daughter, runs to the smoldering school to rescue Mako, who says that children had hit her and called her an American. Later, Terry reveals that he is under suspicion for being disloyal, because he has an American wife, does not belong to any patriotic clubs, and speaks out against the war. Soldiers enter and search the house, and while they don`t arrest him, it is clear that he and his family are going to have a rough time as long as they stay in Tokyo. They agree to stay at a friend`s empty house outside of the city. As they leave Tokyo, they run into Terry`s cousin, Ishi, who has been one of the few people who has been kind to Gwen. Now a soldier, he informs them that he is captain in a Kamikaze squadron, and will soon `die for a descendent of the sun-god`. While taking a train, Gwen sees captured American soldiers, possibly on a death march. They arrive at their new home and meet the young girl who lives there. Terry reveals that he is going back to Tokyo, and didn`t tell her earlier because she would not have gone to stay without him. He offers to arrange her passage back to America, but she refuses, wanting to be close to her husband. As the war continues, food shortages and widespread damage make it clear that things are going against Japan. As the years go on, Terry visits less and less, and Mako grows not knowing any other existence besides one of perpetual war. Terry returns after months and they enjoy a night`s sleep together. They awaken to a visit from a military police officer, who is looking for Terry. As the war continues to turn against them, they begin to suspect disloyalty from anyone critical of the government. Gwen manages to convince them that she has not seen Terry, and they leave. Terry reveals that he has brought a radio, and an American news station announces the end of the Battle of Iwo Jima, which will be used as a base to launch bombers against mainland Japan. Later on, the surrender of Nazi Germany, Japan`s main ally, is also announced, and it is clear that the invasion of Japan is coming soon. Terry and Gwen have a fight one night because he gave away the last of their food. Gwen goes to the village to get her hair done to please her husband and on her way home she allows Mako to play in the village but then a squadron of American bombers and fighters attack. The couple rush to find her, and amid the devastation of the village, they find Mako, alive and unhurt. Her close friend, however, has been hit and died instantly. At the burial, Gwen comments on Mako`s jaded reaction, showing no tears or emotion for her friend, because of Japanese customs, as well as growing up during a war. One night Gwen visits Terry`s old friend Hara, who has some power within the party, pleading for him to keep her husband safe. He introduces her to Tokyo Rose, a radio propaganda announcer who tries to hurt the moral of enemy armies listening to her broadcasts. They agree to help Terry, but only if Gwen makes an anti-American speech on the radio, recognizing the propaganda value of an actual American denouncing her country. Gwen refuses, and learns that Ishi has been fatally injured and is in the hospital. She visits, and realizing he is dying asks why he sent his wife away at this time. He reveals that it is tradition that he not want his loved ones to see him die. She returns home in time to see Terry, who had been hiding in the hills to avoid arrest, return. The next day, the entire village arrives at their house, being the only one with a radio, for the Emperor`s radio address. The Emperor has never spoken in public before, so they realize he must have major news, possibly surrender. As the village listens to the Emperor`s voice for the first time, the speech starts: We are fully aware of the inner-most feelings of all of you, however, have resolved to pave the way for peace for all generations to come. By enduring the unendurable, and suffering what is insufferable, let the entire nation unite as one family, from generation to generation, and cultivate the ways of rectitude and nobility of spirit. With the war over, Terry asks Gwen to return to her home of Johnson City, Tennessee, to put Mako in an American school while she is young and can lose her prejudices against America, to `become a bridge between the two nations`. At that time Gwen vehemently refuses to leave him. Later on, she finds Terry, who has been overworked, malnourished, and ill for many months, standing over his parents` graves. She recalls a speech he once gave her about visiting the graves of ancestors at times of marriage, birth and death. She also recalls the conversation with Ishi at the hospital before his death when he said he didn`t want his wife to see him die. She speaks to Terry`s doctor and learns that he has at most, months to live, and was trying to send his family away because, like his cousin, he didn`t want them to see him die. Days later, after Gwen agrees to his final wish to leave for America, Terry sees her and Mako off at the dock. They kiss and embrace for the last time, and Gwen reassures him that they`ll be expecting him soon, knowing she will never see him again. She holds her composure until he is out of sight, then breaks down and begins crying. As the ship departs, Terry walks down the dock, keeping pace with it until he can go no farther. The film ends with Gwen and Terry lovingly meeting each other`s gaze for a final time.

BRAUN washable Series3 310 - aparat za brijanje iz dobro poznate serije 3, malo korišćen i zato dobro očuvan, provereno ispravan, u kompletu sa original strujnim adapterom-punjačem, radi na sopstvenu punjivu bateriju koja je dobra i u neutralnom radu bez brijanja (pošto nosim bradu) je radila 25 minuta, osim za brijanje može se koristiti i za skraćivanje brade ili kose jer ima centralni trimer, ako nekom treba, uputstvo skidate sa net-a, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Pametni robot usisavač Fleksibilan potez, sa velikom kutijom za smeće Pametni senzori: automatsko čišćenje za kuću Površina za čišćenje: 100-150m2 Sa inteligentnim ASD sistemom protiv sudara, ovaj robotski usisivač može prepoznati prepreku i izbjeći sudar Tanak dizajn od 62 mm Može raditi u uskim mestima, moguće je očistiti prostor ispod nameštaja Lako se upija prašina, kosa, papir, smanjuje zagađenje PM2,5 Dizajn sa malo buke: manja od 50dB Pogodno za pod, keramičke pločice, drveni pod, tepih… za sve vrste podova! Materijal: ABS + elektronska komponenta Funkcija: apsorpcija prašine / brisanja Napon: DC 5V Kapacitet baterije: ugrađena punjiva baterija 1200mAh Usisavanje: 1500PA snažno usisavanje Napajanje: USB punjenje / AA baterije (nije uključeno) Vrieme punjenja: ~ 2,5 sata Radno vreme: ~ 3 sata Dužina kabla: 80cm Dimenzije: 230 x 230 x 62 mm

Remontujem neispravne osovine bubnja veš masina. Navarivanje i obrada na meru mesta za ležajeve, sa zamenom čaure semeringa mesingom ili inoksom. Ovako remontovana osovina je vraćena na fabričke dimenzije. Obavezno polirana nova čaura za semering što je izuzetno bitno , nema oštećenja kao polovne osovine i odlično dihtuje. Poslednja fotografija je kirnerisana osovina sa oštećenom čaurom koja je propustila vodu za kratko vreme. Radim osovine svih tipova mašina gorenje, beko, vox, elin, bosch, siemens, samsung, indesit, miele, candy i druge. Cena usluge je od 1200-2000din u zavisnosti od tipa osovine. Postoji mogućnost demontaže osovine sa bubnja ako su šrafovi oštećeni ili korodirali. Osovine možete poslati kurirskim službama i nakon reparacije vraćam vam istom. Za sve što vas interesuje slobodno pozovite ili me posetite. Pozdrav od saše.

Elektricna Lampa za Komarce novo Lampa za Komarce Novo nekorišćeno orginalno fabricko pakovanje Ubica komaraca na efikasan i zdrav način; ovaj LM-2c 3V Sistem elektronske kontrole Komaraca sa odbojnom Led lampom će biti dobar pomoćnik za vas. Ova lampa je lagana jednostavna i praktična za upotreba. Napaja se na struju, može dugotrajno i kontinuirano raditi satima. Ono što ovu lampu za komarace razlikuje od drugih treba da bude njegov dizajn svetla za kontrolu, sasvim pogodan za rad. Možete postaviti lampu bilo gde u vašoj kući. Ona može efikasno odbijati komarce i izgraditi sigurno životnog okruženja za sve vas! Paket uključuje: 1x Električna lampa za komarce sa napojnim kablom i alkom za kačenje Elektricna Lampa za Komarce novo Lampa za Komarce

Pametni robot usisavač Fleksibilan potez, sa velikom kutijom za smeće Pametni senzori: automatsko čišćenje za kuću Površina za čišćenje: 100-150m2 Sa inteligentnim ASD sistemom protiv sudara, ovaj robotski usisivač može prepoznati prepreku i izbjeći sudar Tanak dizajn od 62 mm Može raditi u uskim mestima, moguće je očistiti prostor ispod nameštaja Lako se upija prašina, kosa, papir, smanjuje zagađenje PM2,5 Dizajn sa malo buke: manja od 50dB Pogodno za pod, keramičke pločice, drveni pod, tepih za sve vrste podova! Materijal: ABS + elektronska komponenta Funkcija: apsorpcija prašine / brisanja Napon: DC 5V Kapacitet baterije: ugrađena punjiva baterija 1200mAh Usisavanje: 1500PA snažno usisavanje Napajanje: USB punjenje / AA baterije (nije uključeno) Vrieme punjenja: ~ 2,5 sata Radno vreme: ~ 3 sata Dužina kabla: 80cm Dimenzije: 230 x 230 x 62 mm

`ECHT` TUPPACK - Dva dezertna tanjira `China Bunt` (1919-1944) Dimenzije Prečnik: 18,5 cm Visina: 2 cm Ukupna težina: 560 g Sitni tragovi pribora na dnu tanjira. Žig na dnu: “ECHT” TUPPACK (iznad krune i inicijala „S“, verovatno od „Schlesien“ / Šlezija) „China Bunt“ TIEFENFURTH (polukružno) “Porzellanfabrik C.H. Tuppack” koristila je žig od 1919. do zatvaranja 1944. godine. Fabriku fajansa u nemačkom gradu Tiefenfurt (Tifenfurt, danas: Parowa, Poljska) osnovao je 1908. godine Johann Heinrich Nicolai Matthiesen (Johan Hajnrih Nikolai Matizen). 1865. godine njegov sin Friedrich Nicolai Matthiesen (Fridrih Nikolai Matizen) uveo je i proizvodnju predmeta od porcelana. 1872. fabrika je prodata i nastavila proizvodnju kao akcionarsko društvo pod imenom “Schlesische Porzellan- und Steingut-Manufaktur AG.” Fabrika je imala uspeha u prvim godinama poslovanja, proizvodila je dekorisan i luksuzan porcelan, koji je velikim delom izvozila preko luka u Baltičkom moru. Investicije u nove objekte i mašine od 1872. do 1874. godine udvostručile su proizvodne kapacitet i doprinele kvalitetu proizvoda. Ipak, fabrika je bila primorana da proglasi bakrot 1885. godine. Najveći deo fabrike preuzeo je 1885. godine Louis Lövinsohn (Luis Lovinzon) koji je zaposlio Paula Donatha (Paul Donat) kao generalnog direktora. 120 zaposlenih proizvodilo je, pored cvetova od porcelana, i posude u stilu Rokokoa. Na osnovu sporazuma iz 1891. godine fabrika je prešla u ruke aktuelnog direktora Paula Georga Alfreda Donatha, koji ju je i dalje vodio, sada pod nazivom “Schlesische Porzellanfabrik Paul Donath”. Najveći deo proizvodnje luksuznih predmeta izvozio se u SAD, Englesku, Rusiju i Švedsku. 1909. fabrika je transformisana u kompaniju, generalni direktor je postao Ernst Wilhelm Fischer (Ernst Vilhelm Fišer), a od oko 1916. godine pod rukovodstvom Carla Hansa Tuppacka (Karl Hans Tupak) radilo je skoro 150 zaposlenih. Posle I Svetskog rata fabriku je preuzeo Carl Hans Tuppack i preimenovao u “Porzellanfabrik C.H. Tuppack”. Fabrika je radila sve do pred kraj II Svetskog rata, kada je zatvorena 1944. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (124/19-47/158-kp/1481)

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM KVARTETA IVANOVIĆA 1966. Poslata iz Beograda 25. juna 1966. godine Crno bela fotografija 10 x 15 cm Predrag Ivanović je poznati srpski i jugoslovenski trubač, pevač i kompozitor koji se pored džeza bavio i zabavnom muzikom i neko vreme uspešno vodio svoj popularni vokalni kvartet. Učestvovao je na prvom bledskom jazz festivalu kao član ‘Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike Srbije’ . Osim što je svirao trubu u velikom orkestru i u manjim sastavima za koje je pisao i aranžmane, interesovao se i za pevanje. Ivanović je prvo formirao vokalni sastav od šest ljudi koji će kasnije redukovati na dva ženska i dva muška vokala. Sa tim sastavom pozantijim kao vokalni kvartet Predraga Ivanovića nastupao je i izvodio džez i pop muziku tokom kasnih pedesetih i šezdesetih godina. Mnogi kažu da ono što je Frenk Sinatra predstavljao za Njujork, to je Kvartet Ivanović bio za Beograd. Dok slušate njihovu muziku ispred očiju vam prolazi neko bezbrižno vreme, vreme kada novac nije bio najvažnija stvar na svetu, doterane devojke sa “konjskim repovima”, žiponima i baletankama, vespe, “fiće” i “tristaći”, letovanja u Rovinju, zeleni autobusi GSP-a, prepuni bioskopi… Najpoznatija pesma “Pod sjajem zvezda” je nastala 1957.godine, kada je Predrag bio u vojsci. Osećajući nostalgiju za Beogradom, napisao je tu melodiju na nekom starom klaviru u Domu armije, a stihove je naknadno napisala Mira Savić. Na molbu Darka Kraljića pesma je ušla u film “Ljubav i moda” 1960. godine. Kada je 1965. umro član kvarteta Bata Senić, kvartet zvanično prestaje da postoji. Predrag Ivanović (1930-2010) je otišao na Berkli, gde je diplomirao aranžiranje, a svirao je klavir i trubu. Aleksandra Ivanović (1937-2003), mecosopran, je nastavila da se bavi pevanjem u horu RTB i bila je profesor na FMU. Kao dirigent Ivanović je upravljao Studio ansamblom RTB – kao član trubačke sekcije osvojio je prvo mesto na festivalu u Juan- Les- Pinsu sa ‘Jazz orkestrom Radio- televeizije Beograd’ sa kojim je obavio sve koncertne i festivalske nastupe u zemlji i inostranstvu do 1974 godine, kada je poslednji put nastupio na jazz – festivalu u Ljubljani i kada je nažalost zbog bolesti morao napustiti aktivno sviranje.

Stanje kao na fotografijma 49cm x 69cm Redje u ponudi! Heroji Telemarka britanski je ratni film iz 1965. godine koji je režirao Anthony Mann, a temelje se na istinitoj priči o norveškoj sabotaži teške vode tijekom Drugog svjetskog rata sa Skije protiv atoma, memoarima norveškog vojnika otpora Knuta Haukelida. U filmu glume Kirk Douglas kao dr. Rolf Pedersen i Richard Harris kao Knut Straud, zajedno s Ullom Jacobsson kao Anna Pedersen. Snimljen je na lokaciji u Norveškoj. Directed by Anthony Mann Written by Ben Barzman Ivan Moffat Based on Skis Against the Atom 1954 memoir by Knut Haukelid But for These Men 1962 novel by John Drummond Produced by Benjamin Fisz Starring Kirk Douglas Richard Harris Ulla Jacobsson Cinematography Robert Krasker Edited by Bert Bates Music by Malcolm Arnold Production company Benton Film Productions Distributed by The Rank Organisation (UK) Columbia Pictures (US) Release date 23 November 1965 (London-Premiere) 26 November 1965 (United Kingdom) 19 January 1966 (Chicago) 9 March 1966 (United States) Running time 130 minutes Country UK Languages English, German, Norwegian, German Budget $5 million[1] Box office $1,650,000 (est. US/ Canada rentals) Kirk Douglas as Dr Rolf Pedersen Richard Harris as Knut Straud Ulla Jacobsson as Anna Pedersen Michael Redgrave as Uncle David Weston as Arne Sebastian Breaks as Gunnar John Golightly as Freddy Alan Howard as Oli Patrick Jordan as Henrik William Marlowe as Claus Brook Williams as Einar Roy Dotrice as Jensen Anton Diffring as Major Frick Ralph Michael as Nilssen Eric Porter as Josef Terboven Wolf Frees as Sturmbannführer Knippelberg Karel Stepanek as Professor Hartmüller Gerard Heinz as Professor Erhardt Victor Beaumont as German Sergeant George Murcell as SS Oberscharführer Mervyn Johns as Col. Wilkinson Barry Jones as Professor Roderick Logan Geoffrey Keen as Gen. Bolt Robert Ayres as General Courts Jennifer Hilary as Sigrid Maurice Denham as Doctor David Davies as Captain of Galtesund Philo Hauser as Businessman Faith Brook as Woman on Bus Elvi Hale as Mrs. Sandersen Russell Waters as Mr. Sandersen Paul Hansard as German Officer (uncredited) George Roubicek as German Radio Operator (uncredited) Joe Dunne as Norwegian Quisling`s Nazi (uncredited) Originalan filmski plakat Morava Film

Љубен Каравелов Стојчев (Копривштица, 1834.[1] или 1835. или 1837.[а][2]— 21. јануар 1879, Рушчук) је био бугарски песник, писац, енциклопедист, новинар, етнограф, народни херој и борац за ослобођење Бугарске од отоманске владавине[3]. Каравелов је старији брат[4] утицајног политичара Петка Каравелова (1843—1903). Провео је Љубен неколико година живота као емигрант у Србији, у Београду и Аустроугарској, у Новом Саду. Биографија Љубен је рођен у месту Копривштици у Бугарској 1837. године. Након завршене основне школе, у родном месту код учитеља Србина, Ђорђа Божиловића[5], требало је да настави школовање у Пловдиву. У тамошњој грчкој гимназији учење му није полазило за руком (јер није волео грчки језик), па је напустио школу и постао трговачки помоћник. Током школовања у Пловдиву, Љубен је прочитао са разумевањем две српске књиге, које су на њега много утицале. Радило се о насловима, српском зборнику `Невен-Слога` и `Косовка`.[6] Због потребе посла много путује, обилази не само Бугарску него и Србију и Босну. Тако је са оцем џелебџијом (трговцем стоке) 1854. године поред Бугарске посетио део Македоније и Србије. Иако трговац више га је привлачио народни живот, који путујући истражује и записује грађу. Напушта трговачку струку, и на предлог пријатеља Најдана Герова одлази 1857. године код брата у Русију.[3] Пошто не успе да се упише на Војну академију, прелази на историјски одсек Филозофског факултета у Москви. Бави се проучавањем историје, али и руске књижевности; ту започиње свој књижевни рад. На вест да су заратили Срби и Турци приспео је у Србију фебруара 1867. године, покушавајући да створи везу између подјармљених Срба и Бугара, ради заједничке борбе. Дружи се београдском омладином и сарађује са Светозаром Марковићем; за кратко време је добро научио српски језик. Као и Марковић и он се јавља представником реализма у књижевности. Августа 1867. године Каравелов у име Бугара учествује у раду скупштине `уједињене Омладине српске. Није сам у туђини, јер је у српској престоници јак емигрантски бугарски центар. У Београду је Бугарин Раковски, отворио `Бугарско ђачко друштво и читаоницу `Сједињеније``.[7] У лето 1867. године Каравелов са сунардницима оснива заверенички `Бугарски комитет`, у стану Анастаса Карастојанова - дворског фотографа, са радњом поред Саборне цркве. У друштву са још неким присталицама саставља у лето 1867. године `Закон` (правила организације) добровољачке чете. Као политички активан и експониран учесник догађаја у Београду, неколико месеци пре атентата на кнеза Михаила, бива непожељан због својих активности. Из Београда где се бавио `књижевним послом` био је фебруара 1868. године `истеран`.[8] Због прогона се склања у други српски центар, у Нови Сад где налази ново уточиште и наставља књижевни рад. Ту упознаје Змаја и Светозара Милетића, те постаје сарадник листа `Застава`.[9] Међутим хапсе на угарске власти, као сада великог противника режима Обреновића, и он силом прилика проводи пола године затворен у Пешти. Нашао је ново место за живот и рад у Румунији, у престоници Букурешту. Ту се бави публицистичким радом, покреће и уређује листове: `Знање` и `Слободу`. Не уклапа се довољно у револуционарну емигрантску бугарску средину. Зато поново долази у Београд где ће боравити до краја Српско-бугарског рата 1879. године[10] Последње време провео је са супругом у бугарском граду Русе (Рушчуку). Неуморно је радио на скупљању добровољаца за учешће у српско-турском рату. Имао је због тога проблема у Румунији, где је затваран због регрутовања бугарских добровољаца. Каравелов је своје здравље уништио у казаматима и емиграцији, умире исцрпљен у Рушчуку 1879. године од туберкулозе, у напону своје стваралачке снаге.[11] Друштвени ангажман међу Србима Почео је да пише у 31. години живота, почиње са поезијом, а инспирацију налази у страдању бугарског народа под Турцима. Био је дописни члан филозофског и филолошког одсека Српског ученог друштва од 1872. године, као `књижевник и журналист бугарски`. Он се тада бави у Букурешту, где је уредник листа `Слобода` (од 1870).[12] Писао је не само на матерњем, већ и на српском језику. Објавио је 1868. године у часопису `Матица` једну приповетку. Приповетку под називом `Је ли крива судбина?` посветио је београдским друговима.[13] Књижевно одељење Матице Српске га је 1869. године за ту приповетку наградила са 70 ф.[14] Професор Ватрослав Јагић (у време када је радио у Берлину) примећује у свом есеју о савременој бугарској књижевности, за `најбољег бугарског приповедача` Љ. Каравелова: `имао је талента да изнесе у оштрим цртама карактеристичне стране народног живота, али његов исувише голи реализам је често суров и досадан`.[15] Сматра се једним од твораца српског критичког реализма.[16] Писао је 1868-1869. године у новосадској `Матици` критички приказ књиге Милована Јанковића о смрти српског цара Душана,[17] затим о Абердаровом `Првом јеку` исте године и др. Био је ожењен Српкињом Наталијом Петровић Каравеловом, књижевницом, политичком активисткињом и добротворком, сестром српског политичара Настаса Петровића.[18] Венчање је било јуна 1868. године у Сремским Карловцима, а заједнички живот су наставили у Новом Саду. Наталија је била одана свом мужу у његовим политичким стремљењима. Тако је док су живели у Рушчуку (на Дунаву) са фалсификованим пасошем преносила преко Дунава пропагандни материјал, бугарском револуционару Василу Левском.[19] У браку нису имали деце, а удова Ната се након смрти мужа по други пут удала, и вратила у Србију.