PS3 Far Cry 3 ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Far Cry 3 je otvoreni svetski pucač, postavljen na ostrvu za razliku od bilo kog drugog. Mesto gde su naoružani vojni ludaci u robovima. Tamo gde se sklanjaju stranci za otkup. I dok se uključite u očajničku potragu da spasite svoje prijatelje, shvatite da je jedini način da pobegne od ove tame ... je da ga zagrli. Ključne funkcije igre Napravite svoju FPS avanturu. Prilagodite svoje oružje, svoje veštine i vaš pristup svakoj misiji, bez obzira da li favorizujete intenzivnu akciju pištolja, prikrivene krupne streljane ili snajper dugog dometa. Ostrvo opasnosti i otkrića Istražite raznoliko ostrvo igralište, od planinskih padina i močvara do belih pešÄanih plaža. Otkrijte relikvije, lovite egzotične životinje, igrajte mini igre i brzo putujte zemljom, morem ili vazduhom. Borite se kroz gradove otoka, hramove, rečne luke i još mnogo toga! Otkrij memorijalnu priču i ludu čast karaktera Sretni se sa angažovanim i uznemirenim glumačkim likovima dok se usredsredite na mračnu stranu čovečanstva, koju je napisao dobitnik nagrade Vriters Guild. Igraj se sa prijateljima u punoj kampanji za kampanju. Igrajte na mreži ili podelite ekran i učestvujte u kampanji sa četiri igrača koji vas osporavaju da budete najbolji i da radite zajedno da biste prevladali. Doživite ostrvo kroz oči izbačene posade u svojoj potrazi za preživljavanjem protiv šansi. Različita vrsta multiplaiera Inovativna multiplaier nagrada i timska igra. Da bi se izjednačili, igrači se moraju podupirati jedni drugima ubrzavajući se bojkotom, oživljavajući timske kolege i pozivanjem u oružje za podršku. Nakon svakog meča, igrači imaju izbor da kažnjavaju ili pokazuju milost njihovim neprijateljima na zabavnim i iskrivljenim načinima, koreografiranim interaktivnim kaskadama. Koristite Map Editor da biste kreirali i pristupili novom sadržaju. Moćan i jednostavan za korištenje Far Cry Map Editor se vratio, sa novim i poboljšanim funkcijama. Zajednica mapara obezbeÄ‘uje konstantan tok potpuno novog sadržaja sa najboljim pokazateljem koji će uživati celi svet. Koristeći uključene alate, takoÄ‘e možete napraviti neverovatne mape, brzo i lako. Rezanje grafike i igranja Far Cry 3 razvijaju dizajneri svetske klase koji su vam doneli takve kritične naslove kao Assassin's Creed 2, Assassin's Creed Brotherhood i Vorld in Conflict.

PS3 Lego Batman 2 - DC Super Heroes Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Traveller’s Tales je ovih sparnih dana odlučio da efektno popuni višemesečnu prazninu koja nas deli od Lego Lord of the Ringsa nastavkom Betmenovih avantura. Pošto je mitologija prvog sina Gotama manje-više isceđena u prethodnoj igri, odluka autora da maskiranog osvetnika upare sa ostalim popularnim DC stripskim junacima (Supermen, Munja, Wonder Woman, Green Lantern i drugi) deluje kao klasičan no brainer. Jednostavna pričica o Betmenovom „skembavanju” Gotamovog kriminalnog krema, samo da bi ih u dva sinematika kasnije oslobodio zli mastermajnd Leks Lutor, pruža sasvim dovoljan okvir za ono što će uslediti – vraćanje odbeglih vragolana nazad u ćelije Arkam azila, sada uz pomoć pomenutih junaka iz DC univerzuma. Osnovna struktura igre evoluirala je u smislu da je Gotam Siti, kao glavni hab iz kojeg su vam dostupni svi ostali nivoi, sada ogromno igralište urađeno u stilu GTA gradova, i samo krcato dodatnim sadržajima, bonusima, otključivim likovima, lovom na vešto postavljene predmete i sve ostalo što je karakterisalo ostale Lego filmske igre. Po ulicama mračne prestonice, očekivano, jurcaćete gomilom prepoznatljivih vozila iz Betman sage ili leteti unaokolo jednom kada vam se pridruže ostali likovi iz stripova (Supermen, Green Lantern i drugi). Gameplay i dalje se vrti oko Betmenove i Robinove upotrebe specijalizovanih odela i uniformi, koje ćete pronalaziti na predefinisanim mestima. Hodanje po metalnim površinama uz pomoć Robinovog magnetnog odela, Betmenov strujni kostim za manipulaciju izvorima električne energije ili skafander za navigaciju kroz hazardne sredine vešto su ukomponovani sa zanimljivo dizajniranim nivoima, u kojima je često potrebno dobro mućnuti glavom u kom je smeru potrebno dalje ići i šta raditi. Tome u prilog ide i poslovično sjajna video prezentacija, prepoznatljiva muzička pratnja iz filmova, glasovna obrada prilikom interakcije između likova (po prvi put u Lego igrama) i standardna doza humora i parodiranja mnogih poznatih momenata iz stripova, serija i filmova (uz hajlajt u vidu konstantnih čarki između ljubomornog Betmena i nonšalantnog Supermena). Beskonsekventna „borba” sa neprijateljima (u kojoj potencijalno gubite samo Lego novčiće nakon svake „pogibije”) postala je standard za ovakve igre i Traveller’s Tales od toga ne mrda ni pedalj. Daleko veći problem predstavlja ograničenost vođenja svega tri glavna junaka gotovo ceo tok igre (Betmen, Robin i Supermen), jer će vam se tek u poglavljima pred kraj pridružiti i ostatak kockaste Justice lige. Dodatni minus je i konfuzno osmišljen sistem čuvanja trenutnog progresa unutar nivoa zato što vas igra nakon učitavanja pozicije vraća u betpećinu, uz potrebu da se ponovo odvezete do lokacije gde ste poziciju i snimili. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PS3 Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo.

PS3 Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo.

PS3 Sleeping Dogs Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Infiltrirajte se među Trijade i sprečite ih u preuzimanju vlasti nad Hong Kongom. Sleeping Dogs nudi veliki otvoren svet, mnoštvo automobila i motora kao i spektakularne akcione sekvence poput onih koje viđamo u filmovima Džona Vua. Odličan naslov za sve ljubitelje trilera! Nekima je možda poznat True Crime serijal igara koje je prošle decenije izdavao Activision. U planu je bio i reboot razvojnog studija United Front Games koji je 2009. godine najavljen kao True Crime: Hong Kong, ali je prošle godine ipak otkazan uz obrazloženje da neće biti dovoljno profitabilan i dobar da se takmiči sa ostalim igrama u open world žanru tj. sa GTA. Na svu sreću Square Enix je otkupio igru, ali ne i naziv pa smo na kraju dobili Sleeping Dogs. Wei Shen je policajac koji se iz San Franciska vratio u Hongkong da pomogne hongkonškoj policiji u razotkrivanju Sun on Yee trijade (referenca na pravu Sun Yee On). Njegova infiltracija u redove trijada se ispostavila lakom, jer neke članove koji su na višim pozicijama poznaje od malih nogu i tu počinje dvostruka igra policajca i kriminalca, ali i njegova borba pronalaženja svojeg pravog mesta u svemu tome. Wei se naravno sve više udubljuje u trijade, napreduje i stvara veći haos nego što je planirao, što kulminira donekle predvidivim krajem. Iako je priča sasvim solidna, nazivi misija gotovo uvek odaju poentu nakon čega se i struktura misije može relativno precizno zamisliti, pa nema mnogo prostora za iznenađenja. Po običaju za open world igre Wei ima na raspolaganju automobile, motore i svoje noge. Slobodno trčanje pomalo nalik na ono iz Assassin’s Creed serijala prisutno je i ovde, ali sa nešto skromnijom izvedbom. Wei može da preskače stolove i penje se po zgradama kada za to ima predviđenih platformi. Vozila očigledno imaju težinu i simulirane točkove, ali je upravljanje ipak loše i nerealno, skoro kao u Saints Row serijalu. Na svu sreću saobraćaj u Hongkongu se odvija sa „pogrešne strane puta“ tako da je vožnja ipak zanimljiva iako nespretna. Borba bez oružja je pretežno kopija sistema viđenog u Batman Arkham Asylum / City igrama tj. ima izvedbe raznih kombo udaraca, rvanja i kontraudaraca što sve zajedno deluje veoma dobro. Pored toga Wei može da se reši svojih protivnika i iskorišćavanjem okoline. Bacanje protivnika sa terasa, u kante za smeće, zabijanje glava u zvučnike i šutanje ljudi u telefonske govornice samo su početak jer ima i nabadanja na šipke i mesarske kuke, spaljivanja u peći, guranje glava na ringle i cirkulare kao i druge brutalne scene kakve nismo videli još od Manhunt-a. Hladna oružja poput satara, mačeta i kuhinjskih noževa ima manje i vrede za samo nekoliko napada. Vatrena oružja se koriste češće u drugoj polovini igre, naravno uz sistem zaklona, ali je njihovo korišćenje neinteresantno i prosto u poređenju sa tučom. Usporavanje vremena na kratke momente kako biste precizno naciljali i probušili gume na vozilima ili skočili iz jednog u drugo su zanimljive fore, ali gube svoju čar kada morate istu stvar da uradite trideset puta zaredom. Mirniji deo gameplaya se odvija u vidu infiltracije i postavljanja opreme za prisluškivanje, slikanje dokaza ili hakovanje kamera i računara. Ovim delovima je takođe posvećeno mnogo pažnje jer se ni postavljanje bubice za prisluškivanje ne vrši samo stiskom jednog dugmeta, već se moraju odvrnuti šrafovi ventilacione rešetke, kalibrirati frekvencije i sve vratiti na svoje mesto. Obijanje sefova, brava ili hakovanje kamera i računara takođe ima svoje mini-igre, a sve se izvodi pametnim telefonom koji je sigurno pozajmljen od Betmena. Osim glavnih misija ima posebnih policijskih slučajeva, hvatanja dilera droge, kockanja, nelegalnih trka i uličnih borbi, usluga za pojedine ljude što su u stvari kraće misije, karaoke i nasumični kratki zadaci po gradu. Ubačene su i misije u kojima Wei izvodi devojke, mnoge koje su već ranije reklamirane u trailer-ima čak i uz „velika“ glumačka imena, ali se svaka izvede na jednu ili dve misije standardnog kalupa nakon čega se izgube zauvek, pa ostaje da se zaključi jedno od dve mogućnosti – Wei je kreten ili misije oko devojaka nisu uopšte dobro osmišljene. Za one koji vole loot u igrama i istraživanje, ima nekoliko vrsta kolekcionarskih objekata koji nagrađuju novcem i odećom ili trajno povećavaju zdravlje. Automobili se moraju kupiti od raznih dilera kako bi se našli u garaži, a ima i nekoliko različitih prodavnica odeće koja se kupuje u delovima, a može imati i bonuse u vidu jačih udaraca, bonus exp i slično. Masaže, hrana, čaj i energetski napici koji se mogu kupiti svuda po gradu privremeno povećavaju snagu, izdržljivost i regeneraciju, ali nisu od velike važnosti. Osnovni sistem napredovanja se vrši na tri fronta. Za policijsku stranu se stiču nivoi kada se rešavaju zadaci za policiju i kada se ne pravi šteta po gradu, a svaki nivo otključava skill uglavnom vezan za oružja. Na drugoj strani je trijada čiji skill tree sadrži nove poteze za tuču, koji se još otključavaju i sakupljanjem specijalnih statua po gradu koje se nose treneru. Treće je generalna reputacija tj. „Face“. Od tog nivoa zavisi da li možete da nosite neku bolju odeću i kupite bolja kola, ali daje i neke bonuse opšte namene. Grafika igre je solidna, s tim što su refleksije i osvetljenje na nešto višem nivou. Grad je gust, pun detalja i raznolikih lokacija koje odišu posebnim identitetom. Zvukovi su prihvatljivi osim potpuno loših truba za vozila, što je čudno s obzirom da ima čak i zvučnih indikatora za otvorena vrata automobila ili pri ulazu i izlazu iz prodavnica. Muzika na radiju je dobra mada ima običaj da počne iz početka pesmu kada se na kratko izađe iz vozila što kvari celu ideju radio stanice. GPS navigacija je takođe pokvarena jer vazdušnom linijom pokazuje udaljenost što znači da 200 metara može da bude putovanje od nekoliko minuta po autoputu i kroz celo jedno naselje. U nekoliko navrata se modeli pojedinih likova nisu prikazivali pa je Wei izgledao kao pijanica koji priča sam sa sobom, ali se ponekad i zaglavio u cutscene animaciji pa nisu funkcionisale sve kontrole zbog čega je bilo potrebno ponavljanje od poslednjeg checkpoint-a. Ima i drugih sitnih grešaka, ali nisu direktno uticale na gameplay Očigledno onih 30 ljudi koji su zaduženi za testiranje nisu baš dobro radili svoj posao, ali ostaje da se vidi da li će izaći zakrpa za neke očigledne bagove. Kada se sve sabere, igra Sleeping Dogs je natrpan sa mnogo raznovrsnog sadržaja koji je dobro realizovan, ali ne i odlično. Može se kompletirati za oko 25 sati, a glavnica završiti za 15 sati, što je period u kome vam sigurno neće biti dosadno. Activision je bio u pravu da neće dorasti najvišem standardu, ali nipošto nije igra koju je trebalo otkazati jer svakako vredi igranja i ovom prilikom se zahvaljujem Square Enix-u što ju je spasio.

PC Nier - Automata Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 17.03.2017. Nier Automata je priča o androidima 2B, 9S i A2 i njihovoj borbi da povrate dom. Čovečanstvo je oterano sa Zemlje od strane mehaničkih stvorenja sa drugog sveta. U poslednjem pokušaju da povrate planetu, ljudski otpor je poslao vojisku androida da unište napadače. Sad rat između mašina i androida se nastavlja. Rat koji bi mogao da otkrije davno zaboravljenu istinu o svetu. Sistemska zahtevnost: Sećate li se igre Nier, poprilično zabavnog Drakengard spin-off naslova iz 2010. godine? Ako je nekima od nas po nečemu ostao zapamćen, bilo je to po drastičnoj razlici u dizajnu protagoniste između istočnog i zapadnog tržišta. I dok je tada zapadu bilo neuverljivo da neko tako vitak može da nosi mač od 30 kilograma, pa su mu model menjali u nešto konanoliko, sedam godina kasnije stiže naslov koji pršti od toga koliko ga boli uvo šta zapad misli. PlatinumGames nam bezrezervno plasira priču o seksi robotima u borbi da otrgnu Zemlju od zlih mehaničkih hordi, radi sigurne budućnosti čovečanstva. I dok mene lično ovaj zaplet podseća na Megadrajv klasik – Vektormena, bacajući nostalgične i hrabre boje u jednolično sivilo današnjice, činjenica da je baš PlatinumGames radio na ovom naslovu, terala me je da dugo vremena bojažljivo žmurim na jedno oko. Kompanija koja je donela neke čudesne naslove kao što su Vanquish, Metal Gear Rising i Bayonetta, u poslednje vreme je potonula poprilično nisko sa nekoliko promašaja pa čak i otkazanom igrom. Međutim, kada sam zaigrao ne igru, već čak i demo za ovaj dragulj, sve moje sumnje su se raspršile. Preda mnom… Pred vama je jedan odličan naslov, koji momentalno poziva da ga raščlanimo na nekoliko impresivnih delova. Nier: Automata će vas dočekati bledo. Njen brutalni distopijski prikaz kolevke čovečanstva u početku deluje kao da je oslikan najsiromašnijom paletom boja koja vam može pasti na pamet. Ali ovo je prvi pogrešan zaključak koji novi igrač može doneti. Baš u ovom sivilu, igra gradi i neverovatno koristi najsnažnije kontraste. Lokacije koje su obojenije, mame igrača koliko i oduševljavaju. I dok shvatite mehaniku igre, proširite svoje vidike i zaigrate kao dugogodišnji profesionalac, Nier: Automata će već izgledati spektakularno. Prepuna kul lokacija i savršenih animacija, ovo je igra koja vizuelno izgleda baš onako koliko je dovoljno da joj teško možete naći neku zamerku, a da opet uspeva povremeno da vas oduševi svojim dizajnom i samim detaljističkim trudom uloženim u njega. Što se glasovne glume tiče, ona je solidna. Kao neko ko preferira japanske glasove u japanskim igrama, ne mogu reći ni da je engleska sinhronizacija loše odrađena. Ono što je još bolje od glasova jeste zvuk koji besprekorno prati akciju i odgovara onome što vidite na ekranu. Međutim, sve ovo je zasenjeno trećim audio faktorom – muzikom, koja je toliko dobra da prosto nećete verovati svojim ušima. Osim što su teme užasno kvalitetne i sjajno izvedene, uz gejmplej se slažu i više nego perfektno. Bilo da lagano istražujete, posmatrate međuanimaciju ili tamanite robotske horde, muzika će biti prilagođena ni manje ni više nego – savršeno. Jedna od najbolje adaptiranih i izrežiranih muzičkih podloga u video igrama ove generacije. Tačka. Po pitanju priče, svako ko ume da uživa u intrigantnom i povremeno opuštenom štivu, neće ostati razočaran. Priča je dovoljno razumljiva da biste mogli da uživate, a opet dovoljno blesava, kompleksna i ispunjena obrtima, da vam neće dojaditi da je pratite. I dok su glavni likovi nešto bleđi, poput one malopre pominjane boje, pustolovina kroz koju prolaze baciće gomile i gomile šlaga na tu nezanimljivu tortu, bezrezervno peglajući svaku cepidlačku manu. Ali ono u čemu ćete verovatno i najviše uživati jeste sam gejmplej, jer ovo je verovatno najbolje akciono čudo koje su ljudi iz PlatinumGames ikada proizveli. Akcija je zabavna i utegnuta tako da uvek imate osećaj kontrole, RPG sistem razvijanja je dubok i otvara mnoge mogućnosti, potezi su raznovrsni i izgledaju spektakularno, a način igranja je prezentovan iz toliko različitih uglova da vam nikada neće biti dosadno. Sama uvertira u igru i već ćete se osećati kao u nekoj klasičnoj, level 99 japanskoj shoot-em-up pucačini koja je odjednom promenila perspektivu i spustila se na zemlju iza leđa pomahnitalog seksi robota. Osim klasičnog tabanja, projektili koji će se razleteti po ekranu u hipnotišućim, spiralnim šablonima, čine da stegnete taj džojstik u vašim rukama kao novčanicu od 500 evra – čvrsto ali nežno. I dok će sam sistem unapređivanja robota kroz razne čipove pojačavati atmosferu i doživljaj, gejmplej koji varira između trodimenzionalne tuče i 2D skrolujuće pucačine, neće nikoga, baš nikoga moći da ostavi ravnodušnim. Ali kakva bi to igra bila i bez neke mane? No ovde ih i ne možemo navesti puno i najveće su uglavnom tehničke prirode. Kako ovakav tip igre, radi punog užitka u potpunoj kontroli zahteva konstantan frejmrejt zakucan na 60, čemu igra i teži, to na žalost ponekad i nije slučaj. Čak i na PlayStation 4 Pro konzoli, dešava se da sa tečnih 60 padne na krvavih četrdesetak i neretko polomi celu koncepciju fluidne akcione vožnje. Uz to, jedino što još pada na pamet jesu povremene lokacije koje vidno padaju ispod sveukupnog, visokog kvaliteta. Pa dobro, to i ne zvuči tako strašno, zar ne? Microsoft Windows verzija, na jačim konfiguracijama sigurno pokriva barem jedan deo ovih problema. Kada se sve presabere, Nier: Automata je jedno fantastično iskustvo koje fanovima njene tematike i iskombinovanih žanrova može samo da izmami osmehe i pokliče istinskog gejmerskog zadovoljstva. I dok su problemi tehničke prirode nešto na šta smo jako osetljivi kada su u pitanju naslovi koji na drugim poljima briljiraju, Nier: Automata svojom odličnom i preciznom akcijom, muzikom i pričom zasenjuje gotovo svaku manu. Ako ste željni malo distopijske robo-akcije u japanskom stilu, nemate šta da čekate i odmah zgrabite ovaj naslov. A ako ipak niste sigurni da je to ono što želite da vidite u video igri, dok zabezeknuto čitate ovaj tekst… Probajte igru svejedno jer velike su šanse da će vas zateći nešto vredno svakog minuta vašeg igračkog vremena. Zaista impresivno. Uvoznik:GameS Zemlj porekla:Japan

PS3 Tomb Raider Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno.

PS3 Tomb Raider Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno.

PS3 Call Of Duty - Black Ops 3 Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 06.11.2015. High-tech bojištima 2065 godine dominiraju kibernetski implanti, ali tvoje najjače oružje je i dalje vojnik pored tebe. CoD BO3 je explozivan shooter koji savšeno čuva split-second, hair-trigger pucnjavu svojih predhodnika. Novina ovog nastavka je da je svaki aspekat igre - od tehno kampanje do Zombie moda podešen upravo za co-op igru. Lepo je imati fensi nišan ili dodatak na pušci, ali na kraju krajeva, tvoj saborac je taj koji će te izvući iz vatre. Timski Black Ops 3 je jedna od najzanimljivijih i najboljih pucačina. Postaraj se da ti neko uvek čuva ledja! Activision je uspostavio odličnu dinamiku za razvoj Call of Duty igara, naslova iz njihove udarne franšize. Tri tima se smenjuju svake godine sa svojim CoD naslovom, pa je tako sada došao red na Treyarch, koji je na novom naslovu iz Black Ops franšize koja je njima pripala, vredno radio poslednje tri godine. I dok su prethodna dva CoD-a, Ghosts i Advanced Warfare, bila na papiru pokušaj inovacija a u praksi dva prilično standardna godišnja CoD-a (uz izuzetak kampanje iz Advanced Warfare) Black Ops III se drži proverene formule. Treyarch je odradio upravo ono što se od njih i očekivalo, a to je ovoga puta čini nam se i bila dobra odluka. Black Ops III se prema očekivanjima može posmatrati kao tri zasebne celine – single player kampanja (koja ovoga puta i ne mora biti baš skroz single), zombie mod i naravno multiplayer. Svaki od njih, iako suštinski sličan prethodnicima, ima ponešto novo vredno pažnje. Pa krenimo redom. Sinleplayer kampanja Call of Duty igrama nikada nije bila najjači adut. Međutim svedoci smo da Activision i CoD developeri očigledno sve više i više pažnje posvećuju ovom aspektu, sa rezultatima koji vrlo variraju. Ovoga puta je pred nama kampanja sačinjena od 11 misija. Po prvi put za CoD serijal na početku ste u prilici da birate muškog ili ženskog lika koga ćete voditi u kampanji. Ono što je još veća novina – kampanju ovoga puta možete igrati zajedno sa još 3 igrača. Prilično dobar dodatak, bez obzira na to što prisustvo dodatnih igrača koje kontrolišu ljudi u kampanji, neke njene delove učine značajno lakšim nego kada igrate solo. Vaši saborci su inače jednostavno pridodati gameplay sekcijama i neće imati nikakav uticaj na priču, što iako smo već puno puta videli u drugim igrama, i dalje nam je u pojedinim momentima vrlo smešno. Kada je u pitanju sama priča, igra je smeštena 40 godina nakon dešavanja iz Black Ops II, u 2065-u. Zemlja je u budućnosti, po Black Ops predviđanjima, prilično problematično mesto, pa očekujte standardno klišeiziranu priču prepunu teških odluka koje super vojnici donese u trenutku, robota, zlih AI-a, ljudske rase pred velikim odlukama i sličnim stvarima. Priča definitivno nije nešto što ćete upamtiti, ali verujemo da to niste ni očekivali. Sa druge strane, pošto je igra smeštena u budućnost, sada su tu i za video igre već standardne gameplay mogućnosti koje vam daju priliku da trčite po zidovima, koristite jetpack, omogućuju supermoći koje vam pruža telo koje je polu mašina i slično. Ovi moderni elementi su lepo osvežili gameplay, pa je prolaz kroz kampanju sada znatno prijatnije iskustvo, iako se osnovna struktura i dalje može definisati i kao – ti si ovde na tački A, idi do tačke B, usput eliminiši sve što puca na tebe. Vremenom sekcije kampanje počinju i previše da liče jedne na drugu, a varijetet neprijatelja definitivno nije nešto čime igra može da se pohvali (naročito iritantno deluju generički roboti koje dok pogađate, imate osećaj kao da samo pucate u blago pokretne hitbox-ove koji vam ne daju nikakav feedback). Zombie co-op mod se ovoga puta odvija u 40-im godinama prošlog veka. Tu su četiri prilično raznovrsan lika kojima glasove pozajmljuju poznati glumci (Jeff Goldblum, Heather Graham, Neal McDonough i Ron Perlman). Postavka je standardna, na vama je da se odbranite od talasa zombie neprijatelja a sam mod ume da bude i prilično težak u zavisnosti kako sarađujete kao tim. Kao svojevrsni cross između zombie moda i kampanje bi istakli i Nightmare mode koji se otvara kada jednom pređete kampanju i u okviru koga su zombiji ubačeni na lokalitete iz standardne kampanje. Bilo kako bilo, u svakom slučaju vam neće ponestati na koga da pucate u novom CoD-u, a kampanja i Zombie mod iako vremenom postanu repetativni, mogu da budu zabava za par gameplay sesija od po par sati. Multiplayer je uvek suštinski element jedne Call of Duty igre. Tako je i ovoga puta, a Treyarch je dovoljno začinio poznatu formulu da ona ovoga puta deluje svežije nego proteklih par godina. Najznačajnija promena koju ćete odmah primetiti je to da sada na raspolaganju imate 9 specijalnih klasa vojnika od kojih svaki nosi svoje unikatne mogućnosti. Ono što vam svaki od njih omogućuje je da pored standardnog izbora oružja, izaberete i posebnu mogućnost koju nosi ta klasa ili posebno oružje. Morate izabrati jedno od ova dva, a čitav sistem u multiplayer donosi potpuno novu dinamiku, pa nikada nećete biti sto posto sigurni šta možete očekivati od vaših protivnika. Velika agilnost pri kretanju je takođe vrlo značajan dodatak koji u mnogome menja način na koji se odigravaju multiplayer partije. Boost koji možete koristiti pri skakanju ili mogućnost trčanja po zidovima, iako ne predstavljaju ništa što već nismo videli u drugim shooterima, sada i u CoD donose potpuno novi nivo taktiziranja i veštine. Igrači koji u CoD multiplayeru godišnje provedu po stotinu i više sati će čini nam se u Black Ops III imati više materijala nego ikada da se iznova i iznova vraćaju online napucavanju. Sama činjenica da ovoga puta na raspolaganju imate devet unikatnih klasa, svaka sa svojim prednostima i manama i mogućnošću levelovanja, dovoljna je da prilično dugo drži pažnju onima koji od igre hoće da izvuku što više sati gameplaya. Call of Duty Black Ops III je upravo ono što bi i očekivali od nove CoD igre. Glavni noviteti bi mogli da se pripišu gameplay mogućnostima koje sa sobom nosi setting igre u budućnosti. Međutim ono što je jako važno je to da iako ne previše (zapravo ni malo) inovativna, igra u okviru onoga što nudi daje vrlo ispeglano CoD iskustvo koje je ovaj serijal i učinilo najvećim u industriji zabave sve ukupno. Verujemo da je ovo i bio cilj developerima, ne izmišljati toplu vodu, već ono što je proslavilo serijal, odraditi na što bolji način. Rekli bismo da su ove godine u tome i uspeli. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Call Of Duty - Black Ops 3 Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 06.11.2015. High-tech bojištima 2065 godine dominiraju kibernetski implanti, ali tvoje najjače oružje je i dalje vojnik pored tebe. CoD BO3 je explozivan shooter koji savšeno čuva split-second, hair-trigger pucnjavu svojih predhodnika. Novina ovog nastavka je da je svaki aspekat igre - od tehno kampanje do Zombie moda podešen upravo za co-op igru. Lepo je imati fensi nišan ili dodatak na pušci, ali na kraju krajeva, tvoj saborac je taj koji će te izvući iz vatre. Timski Black Ops 3 je jedna od najzanimljivijih i najboljih pucačina. Postaraj se da ti neko uvek čuva ledja! Activision je uspostavio odličnu dinamiku za razvoj Call of Duty igara, naslova iz njihove udarne franšize. Tri tima se smenjuju svake godine sa svojim CoD naslovom, pa je tako sada došao red na Treyarch, koji je na novom naslovu iz Black Ops franšize koja je njima pripala, vredno radio poslednje tri godine. I dok su prethodna dva CoD-a, Ghosts i Advanced Warfare, bila na papiru pokušaj inovacija a u praksi dva prilično standardna godišnja CoD-a (uz izuzetak kampanje iz Advanced Warfare) Black Ops III se drži proverene formule. Treyarch je odradio upravo ono što se od njih i očekivalo, a to je ovoga puta čini nam se i bila dobra odluka. Black Ops III se prema očekivanjima može posmatrati kao tri zasebne celine – single player kampanja (koja ovoga puta i ne mora biti baš skroz single), zombie mod i naravno multiplayer. Svaki od njih, iako suštinski sličan prethodnicima, ima ponešto novo vredno pažnje. Pa krenimo redom. Sinleplayer kampanja Call of Duty igrama nikada nije bila najjači adut. Međutim svedoci smo da Activision i CoD developeri očigledno sve više i više pažnje posvećuju ovom aspektu, sa rezultatima koji vrlo variraju. Ovoga puta je pred nama kampanja sačinjena od 11 misija. Po prvi put za CoD serijal na početku ste u prilici da birate muškog ili ženskog lika koga ćete voditi u kampanji. Ono što je još veća novina – kampanju ovoga puta možete igrati zajedno sa još 3 igrača. Prilično dobar dodatak, bez obzira na to što prisustvo dodatnih igrača koje kontrolišu ljudi u kampanji, neke njene delove učine značajno lakšim nego kada igrate solo. Vaši saborci su inače jednostavno pridodati gameplay sekcijama i neće imati nikakav uticaj na priču, što iako smo već puno puta videli u drugim igrama, i dalje nam je u pojedinim momentima vrlo smešno. Kada je u pitanju sama priča, igra je smeštena 40 godina nakon dešavanja iz Black Ops II, u 2065-u. Zemlja je u budućnosti, po Black Ops predviđanjima, prilično problematično mesto, pa očekujte standardno klišeiziranu priču prepunu teških odluka koje super vojnici donese u trenutku, robota, zlih AI-a, ljudske rase pred velikim odlukama i sličnim stvarima. Priča definitivno nije nešto što ćete upamtiti, ali verujemo da to niste ni očekivali. Sa druge strane, pošto je igra smeštena u budućnost, sada su tu i za video igre već standardne gameplay mogućnosti koje vam daju priliku da trčite po zidovima, koristite jetpack, omogućuju supermoći koje vam pruža telo koje je polu mašina i slično. Ovi moderni elementi su lepo osvežili gameplay, pa je prolaz kroz kampanju sada znatno prijatnije iskustvo, iako se osnovna struktura i dalje može definisati i kao – ti si ovde na tački A, idi do tačke B, usput eliminiši sve što puca na tebe. Vremenom sekcije kampanje počinju i previše da liče jedne na drugu, a varijetet neprijatelja definitivno nije nešto čime igra može da se pohvali (naročito iritantno deluju generički roboti koje dok pogađate, imate osećaj kao da samo pucate u blago pokretne hitbox-ove koji vam ne daju nikakav feedback). Zombie co-op mod se ovoga puta odvija u 40-im godinama prošlog veka. Tu su četiri prilično raznovrsan lika kojima glasove pozajmljuju poznati glumci (Jeff Goldblum, Heather Graham, Neal McDonough i Ron Perlman). Postavka je standardna, na vama je da se odbranite od talasa zombie neprijatelja a sam mod ume da bude i prilično težak u zavisnosti kako sarađujete kao tim. Kao svojevrsni cross između zombie moda i kampanje bi istakli i Nightmare mode koji se otvara kada jednom pređete kampanju i u okviru koga su zombiji ubačeni na lokalitete iz standardne kampanje. Bilo kako bilo, u svakom slučaju vam neće ponestati na koga da pucate u novom CoD-u, a kampanja i Zombie mod iako vremenom postanu repetativni, mogu da budu zabava za par gameplay sesija od po par sati. Multiplayer je uvek suštinski element jedne Call of Duty igre. Tako je i ovoga puta, a Treyarch je dovoljno začinio poznatu formulu da ona ovoga puta deluje svežije nego proteklih par godina. Najznačajnija promena koju ćete odmah primetiti je to da sada na raspolaganju imate 9 specijalnih klasa vojnika od kojih svaki nosi svoje unikatne mogućnosti. Ono što vam svaki od njih omogućuje je da pored standardnog izbora oružja, izaberete i posebnu mogućnost koju nosi ta klasa ili posebno oružje. Morate izabrati jedno od ova dva, a čitav sistem u multiplayer donosi potpuno novu dinamiku, pa nikada nećete biti sto posto sigurni šta možete očekivati od vaših protivnika. Velika agilnost pri kretanju je takođe vrlo značajan dodatak koji u mnogome menja način na koji se odigravaju multiplayer partije. Boost koji možete koristiti pri skakanju ili mogućnost trčanja po zidovima, iako ne predstavljaju ništa što već nismo videli u drugim shooterima, sada i u CoD donose potpuno novi nivo taktiziranja i veštine. Igrači koji u CoD multiplayeru godišnje provedu po stotinu i više sati će čini nam se u Black Ops III imati više materijala nego ikada da se iznova i iznova vraćaju online napucavanju. Sama činjenica da ovoga puta na raspolaganju imate devet unikatnih klasa, svaka sa svojim prednostima i manama i mogućnošću levelovanja, dovoljna je da prilično dugo drži pažnju onima koji od igre hoće da izvuku što više sati gameplaya. Call of Duty Black Ops III je upravo ono što bi i očekivali od nove CoD igre. Glavni noviteti bi mogli da se pripišu gameplay mogućnostima koje sa sobom nosi setting igre u budućnosti. Međutim ono što je jako važno je to da iako ne previše (zapravo ni malo) inovativna, igra u okviru onoga što nudi daje vrlo ispeglano CoD iskustvo koje je ovaj serijal i učinilo najvećim u industriji zabave sve ukupno. Verujemo da je ovo i bio cilj developerima, ne izmišljati toplu vodu, već ono što je proslavilo serijal, odraditi na što bolji način. Rekli bismo da su ove godine u tome i uspeli. Hardverska zahtevnost: - OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit - Processor: Intel® Core™ i3-530 @ 2.93 GHz / AMD Phenom™ II X4 810 @ 2.60 GHz - Memory: 6 GB RAM - Graphics: NVIDIA® GeForce® GTX 470 @ 1GB / ATI® Radeon™ HD 6970 @ 1GB - DirectX: Version 11 - Mreža: Broadband Internet connection - Zvučna karta: DirectX kompatibilna Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS4 Terraria Proizvođač: Ostali Datum izlaska: 11.11.2014. Kopaj, bori se, istražuj, gradi”. Nema boljeg načina da se opiše nova indie senzacija pod nazivom Terraria, inače delo četvoročlanog (anonimnog) tima Re-Logica. Iako je po igri osuta paljba jer je navodno u pitanju „samo 2D varijanta Minecrafta” (koji ni sam nije toliko originalan), činjenica je da Terraria obara rekorde prodavanosti na Steamu, što je samo dodatan motiv autorima da nastave sa pumpanjem novih sadržaja i poboljšanja inicijalne igre (trenutno je aktuelna verzija 1.04). Najveći kvalitet Terrarije istovremeno se može smatrati i njenom najvećom manom. Sandbox karakter igre u punom značenju te reči podrazumeva ogroman svet koji je pred vama i koji vam je na raspolaganju za istraživanje. Ne postoje tutorijali, misije, jasno definisani putevi ili ciljevi šta da radite. Sve je na vama i vašoj motivisanosti da eksperimentišete i istražujete, postepeno učeći logiku po kojoj igra funkcioniše. Okvirna priča jednostavno ne postoji. U ulozi ste maljčika koji je, poput brodolomnika na pustom ostrvu, „izlegnut” na fantazijski svet Terarije sa šturim instrukcijama obližnjeg AI vodiča. Dok Sunce polako izlazi na horizontu, na vama je da se organizujete i osmislite kako ćete preživeti nadolazeću noć u kojoj Terariju pohode zombiji i, u daljem toku igranja, mnogo nečastivije sile. Od alatki na raspolaganju imate samo primitivnu sekiru i pijuk, koji će vam biti najbolji prijatelji u početnim fazama preživljavanja. Obaranjem drveća i prokopavanjem zemlje i kamenih formacija prikupljate bazni materijal za izradu jednostavnog zaklona, koji treba da vam posluži u dugim i opasnim noćima. Izrada početnih predmeta moguća je u bilo kom trenutku, ali samo pravljenjem workbencha (nalik Minecraftu) otvaraju vam se opcije za izradu složenijih predmeta ili njihovih kombinacija (uz obavezno pravljenje peći koju ćete koristiti za topljenje ruda i kasnije metalurške zahvate pri izradi naprednije opreme). U praksi se to izvodi prilično jednostavno: stanete pored radnog stola (ili pomenute „furune”), pritisnete taster ’Esc’ (kojim pozivate i kompletan inventar) i, u zavisnosti od trenutne građe koju ste prikupili, kreirate određene predmete ili delove opreme. Pukom obradom drveta, na primer, možete napraviti primitivne drvene mačeve, platforme (nezaobilazne prilikom gradnje vaših habitata jer omogućavaju slobodno kretanje) ili drvene blokove kojima „krečite” pozadinu zgrada kako biste sprečili slobodan respawn neprijatelja u enterijerima. Drvo i sluz (koja ostaje iza palih blob protivnika) i eto baklje za osvetljavanje tokom noći (ili u pećinama), strela plus baklja i eto zapaljivih projektila, srebrne poluge (iskovane od sirovina) i nakovanj, i na malog junošu možete nabaciti srebrni oklop... Broj kombinacija je ogroman i naprosto tera na sve složenije i opasnije ture istraživanja terena i prikupljanja novih resursa. Pravljenjem jednostavnih kućica koje će ispoštovati minimum „urbanističkog” plana (drveni zidovi, pomenute pozadine i osnovni nameštaj – sto, stolica i radna klupa) privlačite lutajuće NPC karaktere (trgovci, medicinske sestre, prodavci oružja...) koji će se nastaniti u vašem malom mistu. Pored očiglednih koristi i usluga koje pružaju, NPC-ovi su korisni i zato što smanjuju broj spawnovanih i lutajućih creepova oko sela/grada (a to s druge strane iziskuje i nezanemarljive arhitektonske zahvate sa dostupnim resursima kako biste stvorili optimalne stambene jedinice na nepristupačnom terenu). Da se sve ne bi svelo samo na podvige mlađanih igrača-neimara, glavno „meso” igre (jednom kada ojačate i stvorite jaku bazu resursa) čine Bijomi. U pitanju su (udaljeni) tematski lokaliteti prepuni različitih opasnosti (u vidu naprednijih protivnika i opasnih boss čudovišta), ali i krcati naprednijim lootom i drugim exploitima. Corruption (nalazi se daleko na jednoj od strana), Hell (do kojeg stižete upornim kopanjem u dubinu, je l’), Floating Islands (visoko iznad nivoa tla), Dungeons (na krajevima sveta, tj. mape), opasna nadzemna i podzemna džungla i slično. Pored toga, nasumično (ili izvršavanjem specifičnih radnji) igra će vas „častiti” i dodatnim aktivnostima: meteorskim depozitom (koji za sobom ostavlja dragocenu meteorsku sirovinu), Blood Moon noćima (u kojima zombiji imaju sposobnost da otvaraju vrata vaših kuća), trolovske invazije (po sličnom principu), summonovanje bizarnih i moćnih čudovišta (Eye of Cthulhu i Eater of Worlds) i slično.

PS3 Crysis 3 Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. Limited edition verzija igre dolazi sa tri dodatna "dog tag-a", Hunter modulom za multiplayer (od starta su otključani luk i strele i dodaci) kao i XP bonusom. Ne postoji način da trećem licu, ženi, non-gaming prijatelju ili inteligentnoj hobotnici ispričate radnju Crysisa 3, a da toj osobi i vama makar na trenutak ne bude neprijatno. To je otprilike kao kada motate kanale i „ubodete” neki od nastavaka „Američkog nindže” sa Majklom Dudikofom, pa svi u sobi obore glavu. Crytekove igre oduvek su briljirale na tehničkom i posrtale na planu scenarija i režije, ali ovog puta disproporcija ima snagu vogonske poezije. Ova prelepa igra sa sumanutom pričom i karakterima koji su glumu učili u klasi profesora Rokoa Sifredija i Džindžer Lin počinje odmrzavanjem Propheta iz krio-kabine na brodu u njujorškoj luci, a ulogu Leje igra niko drugi nego Psiho, stari kolega iz Crysisa i Crysis Warheada. Prošlo je 20 godina od invazije Cepha na Njujork. Cell organizacija je ostatke grada stavila pod biokupolu da bi nesmetano krala tehnologiju i čovečanstvo držala u šahu. Na planeti više niko nije slobodan jer su svi u službi Cella, koji ugovorno obavezuje potrošače na dužničko ropstvo. Psiho i ekipa predstavljaju pokret otpora, kojem treba eksterni adut u borbi protiv beskrup... Urgh. Sve što zaista treba da znate jeste da vas čeka fajt pod kupolom u urbanoj džungli Menhetna. Imate nanoodelo koje vas prema potrebi čini nevidljivim ili neranjivim, imate arsenal vatrenog oružja koje se može on the fly podešavati po želji. A imate i luk i strelu... Kompozitni borbeni luk, koji vam dozvoljava da kokate bez razbijanja stealth moda, pored mini-igre hakovanja tureta i zaključanih vrata, najkrupniji je gameplay dodatak Crysisa 3. Borba lukom i strelom omogućava vam pravi stealth pristup, mada realne potrebe za tim nema, jer je gruba sila tradicionalno najbrža i najefikasnija alternativa. Crysis 3 je vrlo kratka igra, otprilike duplo kraća od prethodne, i barem tri puta manjeg obima od prvog Crysisa, što će izazvati pravo oduševljenje kod ljudi koji su pljunuli pedesetak evra za original. Sednete naoštreni pred računalo, naoružani kafom i nabrijani na celovikendnu megaavanturu, ali sve bude gotovo za pet sati, posle čega možete da igrate multiplayer ili nađete nešto smislenije da radite. U kampanju igre uloženo je vidno manje truda nego u onu iz prethodnog nastavka. Crytekovci već duže vreme tvrde da im je ovo poslednja „normalna” igra i da će se u narednom periodu u potpunosti posvetiti free2play pucačinama, koje se finansiraju mikrotransakcijama. Zbrzanošću i kompresijom trećeg Crysisa kao da su želeli da kažu: „Eto vam trojka da vas skinemo s dnevnog reda, a kada se sledeći put budemo videli, spremite kreditnu karticu, he-he-he!” Ako ni na čemu drugom, hvala im na tome što kraj nisu upropastili cliffhangerom – priča o Prophetu, Cellu i Cephu zaokružena je na relativno razuman način. Crysis 3 multiplayer imao je mesec dana otvorene bete, tokom kojih je svako mogao da ga proba i da zaključi da to što igra nudi na multiigračkom polju nije loše, ali da nije ni nešto što raspamećuje um i raščivijava čakšire. Progresija po nivoima, uobičajeni set modova uz jedan izuzetak, otključavanje gedžeta i opreme... Sve smo to, sem Hunters moda, već negde videli. Hunters je unikatni multiplayer mod Crysisa 3, u kojem vas igra deli u dva tima. Pripadnici prvog (lovci) naoružani su lukovima i permanentnim stealthom, dok su puleni drugog (Cell operativci) opremljeni automatskim oružjem i gedžetima, bolje su naoružani od prvih, ali su vidljivi i „na izvolte” lovcima. Cilj prvih je da pokokaju druge do isteka tajmera svake runde, cilj drugih je da prežive dok debela ledi ne zapeva... Svaki likvidirani Cell operativac respawnuje se kao Hunter, što opstanak preživelih čini progresivno težim. Zanimljivo u izvesnoj meri, nedovoljno samo po sebi.

PC Tom Clancy's - The Division ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 08.03.2016. The Division je online open world pucačina iz trećeg lica sa elementima preživljavanja. Razorna pandemija nadire kroz Njujork.Samo par dana bez hrane i vode, ruši društvo u haos. The Division, taktička jedinica agenata se aktivira. Vodeći naizgled običan život meÄ‘u nama, ovi agenti obučeni su da rade samostalno u cilju prezervacije društva. Kad društvo padne, mi se uzdižemo. Koristite najmoderniju tehnologiju kao član Division-a. Kostimizirajte svog lika, oružije, opremu i ranac. Komunicirajte sa drugim agentima putem vašeg pametnog sata. Udružite se sa drugim igračima, da povećate svoje šanse za pobedu. UÄ‘ite u Dark Zone, utvrÄ‘enu zonu u srcu Menhetna gde je najvredniju opremu ostavila vojiska za vreme povlačenja. SaraÄ‘ujte sa drugim agentima ili ih napadnite i ukradite njihovu opremu. Igra zahteva internet konekciju za igru. Posle mnogih varijacija sa multiplayer-om tokom godina koje je Ubisoft radio sa njihovim singleplayer igrama sada možemo videti kako izgleda kada uskoče u full MMO žanr ili bar njihovu aproksimaciju istog. Tom Clancy igre su nekako uvek imale tu dozu relanosti pri sebi dok prikazuju delovanje nekih specijalnih jedinica, u nekima malo više u nekima ne baš mnogo i to je definitivno slučaj sa The Division-om koji, osim par stvari, stanicu zvanu relanost je debelo promašio. Ovaj scenario iz noćnih mora nekog teoretičara zavere, koji bi vrlo lako mogao da se naÄ‘e u jednoj sezoni serije 24, počinje sa velikom rasprodajom na Black Friday kad u cirkulaciju tokom dana budu ubačene ogromne količine novčanica posute novim veštački napravljenim i veoma zaraznim virusom. Premotamo malo unapred i vidimo kako se bolest širi bez ikakve naznake da se usporava ili da će se lek naći. Njujork kao epicentar iste biva zatvoren u karantin sa većinom populacije jos zaglavljenom u gradu. Tu nastupate vi kao pripadnik i agent skrivene organizacije pod nazivom Divison napravljene da deluje baš u slučaju da se ovako nešto desi u nekoj urbanoj sredini. Sa zadatkom da se javite u bezbednu kuću u Bruklinu i što pre preÄ‘ete na centralni Menhetn radi pridruživanja ostalim agentima u rešavanju misterije porekla ovog virusa, kao i smirivanja ili odstranjivanja bilo koje pretnje po graÄ‘ane još prisutne u karantinskoj zoni. Tokom tutorial misije u Bruklinu ćete biti uvedeni u osnove gameplay-a od naoružanja, preko interakcije do principa na kom će funkcionisati manje-više sve misije nadalje. Pošto doÄ‘ete na samo Menhetn ostrvo dobićete bazu koja će biti vaš komandni centar. Dalje sam gameplay možemo podeliti na tri ključna dela koji nisu baš srazmerni jedan drugom. Tako imamo pucačinu iz trećeg lica ili ono što će biti u prvom planu i čime će Division biti poreÄ‘en sa ostalim igrama tog žanra. Sa ovim dolazi neizbežno gledanje vašeg lika u leÄ‘a, detaljno istraživanje svih mogućih malih zidića i zaklona u igri kako biste preživeli vatrene okršaje koji postaju sve teži i izazovniji kako budete napredovali u igri i od vas će se zahtevati konstantno kretanje i taktičko pozicioniranje. Tu su glavne i sporedne misije, kao i gomila stvari za skupljanje koje će vam dodatno prikazati užase ovakve katastrofe i na šta su ljudi sve spremni. Najvažnije misije će se deliti na Medical, Tech i Security, glavne će biti vezane za priču i pratiće vaše istraživanje porekla virusa i obezbeÄ‘ivanje zona po Menhetnu, dok sporedne misije će vam davati dodatne poene kojima ćete unapredjivati bazu. Ovde nastupa RPG deo koji, iako nije u prvom planu, zapravo zauzima veći deo igre. Naime, najviše sistema koji se nalaze u svim RPG igrama kao što su raznorazni skill-ovi (prikazani u obliku visokotehnoloških gadget-a), talenti i perkovi koje ćete otključavati i unapreÄ‘vati kako budete unapreÄ‘ivali vašu bazu, neizbežan sistem pravljenja opreme koji postaje validan tek u end game-u i loot iliti oprema koju ćete konstantno skupljati od palih protivnika kako biste što bolje unapredili statistiku vašeg lika. Ovaj sistem će ići do nekontrolisanih količina raznorazne random opreme koja će vam dati flashback-ove na igre tipa Borderlands i Diablo. Iako je Division klasifikovan kao pucačina, malo maši metu kada su vam protivnici ogromni sunÄ‘eri koji upijaju pune saržere u glavu bez da padaju. Ceo borbeni deo gameplay-a se na kraju svodi na to da vi povećate svoje brojeve kako biste svojim brojevima smanjili protivničke brojeve i tako pobedili. Naravno, na kraju krajeva tu je i MMO deo. Iako zapravo ceo Division možete preći apsolutno solo kao da igrate singleplayer igru pošto kako napustite vašu bazu ili bezbednu zonu vi ćete se sami šetati kroz Njujork, ali pravi užitak i zabavu ćete imati ako imate još tri prijatelja da vam se pridruže tokom šetnje. Sam party i Co-Op sistem je ovde odlično odraÄ‘en, od toga da pre svake glavne misije i u svakoj bezbednoj zoni možete pokupiti random igrače da vam se pridruže, preko toga da možete uvek koristiti glasovnu komunikaciju u igri radi lakšeg pozicioniranja i taktike, pa do toga da uvek možete da se praktično teleportujete na lokaciju saigrača pod uslovom da vi niste u borbi trenutno. Ovakav tim će vam pogotovu biti potreban ukoliko budete želeli da ušetate u Dark Zone, posebno odsečenu zonu u samom srcu mape u kojoj ne samo da šetaju mnogo brojnije i jače verzije protivnika već i mnogi drugi Division agenti. Ova druga stavka bi bila od pomoći da dok ste u ovoj zoni nije otvorena lova na sve uključujuci i druge agente. Sve ovo sa ciljem nabavke mnogo bolje i vrednije opreme nego što se može naći u normalnim zonama. I ovde ćete možda imati najizazovnije i najzabavnije momente dok se budete šunjali po napuštenim ulicama i saraÄ‘ivali sa nasumičnim drugim igračima koji se budu pojavili u vašoj blizini. TakoÄ‘e, dokle god ste u DZ zonama glasovna komunikacija je otvorena ka svima i svi u vašoj blizini vas čuju! Iako je grafički igra oslabljena u odnosu na ono sto je prvi put prikazano na E3-u pre nekoliko godina i dalje se dobro drži. Pored Menhetna prenesenog u 1:1 skali, grafika uspešno prenosi atmosferu potpuno napuštenog grada u kome vlada bezakonje, ovome dodatno pomažu pedantno postavljeni detalji gde god da se zaputite ili uÄ‘ete, vremenske prilike i neprilike, smene dana i noći, mali detalji i promene na vašem liku. Najveću manu koja se može dodati ovde je jedan uprošÄ‡en sistem pravljenja likova koji vam jedva pruža nekoliko opcija za lica, kosu i detalje tako da ćete vrlo verovatno naleteti na nekoliko klonova tokom igranja. S druge strane, zvučna pozadina sasvim realno prati igru i pored glasovne glume koja je na nivou dobro je odraÄ‘en zvuk naoružanja koje ćete koristiti kao i sasvim funkcionalna glasovna komunikacija u igri, koja posle malo podešavanja može da vam zadovolji sve potrebe tokom igranja. Što se end game-a tiče ili ”šta raditi kad ste odradili sve misije i dostigli maksimalan 30. nivo”, tu počinje Diablo 3 still jurenja za najboljom kombinacijom statova i opreme za vaš stil igranja i kako biste vašeg lika učinili najmoćnijim u kraju. Za ovo je najbolji savet da sve materijale skupljate dok ne dostignete najviši nivo kao i da svu opremu koja vam ne treba rastavite u materijale, kako vam se igra ne bi pretvorila u totalni grind fest ili dosadan lov na potrebne materijale. Kad smo već spomenuli grind, da se okrenemo na negativne strane koje će možda biti sreÄ‘ene a možda ne, meÄ‘u kojima su nedostatak bilo kakvog posebnog PvP sistema. Ukoliko se uleti previše brzo u igru može doći do prezasićenja zbog samog manjka raznovrsnosti meÄ‘u protivnicima i misijama tako da Division može postati dosadan super brzo. Druga ogromna zamerka dolazi iz toga da igra zapravo povlači dosta iz RPG žanra pogotovu kad je oprema u pitanju i, koliko god da ste sposoban i iskusan igrač, ukoliko vaša oprema nije na nivou imaćete muke i probleme u bilo kojoj borbi. Kada dostignete maksimalni nivo i pokupite najbolju opremu moći ćete da savladate bilo šta sa minimalnim naporom. Ukoliko dolazite sa idejom da će vam Division biti online MMO verzija Call of Duty-a koji ćete moći da igrate non-stop bez prestanka, najbolje je da produžite dalje jer ovo definitivno neće biti ono što ste tražili. Ukoliko, pak, želite da istražite kako bi to izgledalo da se u sred zime i Menhetna desi epidemiološka katastrofa, pri tome upucate ogromnu količinu likova, pokupite brdo raznoraznog loot-a i super se provedete sa prijateljima, osećajte se dobrodošli da se pridruzite Division-u i vidimo se na ulicama Njujorka. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Francuska

PC Resident Evil 7 - Biohazard Proizvođač: Capcom Datum izlaska: 24.01.2017. Resident Evil 7 Biohazard je najnoviji nastavak serijala koji donosi osveženje franšizi otvarajući nova vrata potpuno novom užasavajućem iskustvu. Dramatični obrt predstavlja radnja u prvom licu u fotorealističnom stilu. Uz pomoć novog Capcom-ovog RE Engine-a Resident Evil 7 donosi jedinstveni nivo uzbudljivog osećaja koji će vam približiti horor i učiniti ga ličnim. Radnja je smeštena u ruralnu Ameriku savremenog doba i odvija se nakon dramatičnih događaja u Resident Evil 6. Iskusićete užas direktno u prvom licu. Igra donosi sve ono što volite u serijalu koji je lansiran pre više od 20 godina - istraživanje i napetu horor atmosferu. Kompletno osveženi gameplay donosi novo igračko iskustvo. Heheh, pa ovo isto ko kod mene kući…Stvarno su „disfunkcionalna“ porodica…Može se reći da je ova porodica raspad… E ovo se zove nasilje u porodici! Ok, ispucali smo se jeftinih i glupih podrazumevanih „porodičnih“ fora koje ljudi vole da koriste kada pričaju o RE7, pa sada možemo da zapravo pređemo na igru. Najavljena na E3 sajmu prošle godine, sedma inkarnacija ovog čuvenog horor serijala imala je relativno kratko vreme od premijere u javnosti do izlaska, ali je za to kratko vreme uspela da napravi neverovatan hajp veoma pametnom marketing strategijom. Tu je bio odlična demo verzija, „Beginning Hour“ , još bolji demo „The Kitchen“, koji nas je prvi put upoznao sa Resident Evil 7 VR iskustvom, da bi na kraju i sam Beginning Hour bio dostupan za VR igranje. Tu je bila i serija mističnih video snimaka (igra se snažno oslanja na video kasete kao vid komunikacije), najava raznoraznih otkačenih stvari, poput sveća za VR igranje koje mirišu na krv i staru kožu, ali i slanje pravih pravcatih video kaseta novinarima kao deo promo materijala. Prosto rečeno, odavno nismo videli bolju i pametniju reklamnu kampanju za neku igru od ove koju je Capcom radio za Resident Evil 7. Kada nam je krajem januara konačno stigla kopija igre u redakciju, vaš autor nije mogao da dočeka da sedne da je proba. Iako jako dugo nisam „konzolaš“, nekako sam poslednjih meseci postao „čovek za VR“ u Play!Zine redakciji, imajući u vidu da sam najviše uzbuđen zbog razvoja ove tehnologije. Kada se tome doda moja ljubav prema horor igrama, prirodno je bilo da na meni padne teret opisa najvećeg teškaša gejming industrije u januaru. Samim tim, pre nego što zađemo dublje u opis, valja se ograditi i reći da je opis rađen isključivo iz ugla iskustva igranja igre sa PlayStation VR uređajem. Nakon uvodnog trejlera, sa sjajnom glavnom muzičkom temom, ukoliko ste u VR-u već u startu će vas oduševiti glavni meni, koji u stvari predstavlja vašu „sigurnu“ zonu unutar same igre, na koju ćete kasnije naići. Priča igre je veoma bazična i otvara vam se na kašičicu, ali vam taman toliko i treba da biste u njoj uživali, jer je misterija ono što čini atmosferu i čitav taj „šta se kog đavola dešava ovde“ element. Ipak, prvo i jedino razočarenje vas nažalost „šamara“ u startu, a to je sada već tradicionalni problem izgleda spoljašnjih okruženja u VR po dnevnoj svetlosti. Igra prvih 5 minuta jednostavno izgleda očajno ružno i sa jako niskom rezolucijom dok ne uđete u zatvoreni prostor, kada VR počinje da pokazuje kvalitet. Ono što smo trebali već u startu da pomenemo, ako vam do sada nije jasno iz toga što igramo u VR-u, RE7 je igra iz prvog lica, prva u čitavoj istoriji serijala. Bilo je nevernih Toma koji su ovo videli kao dalje udaljavanje od korena serijala, ali ironija je da je ovo igra koja je sva protkana onom suštinskom atmosferom i gejmplejom zbog kojih smo voleli Resident Evil igre. Sve ono što ste voleli kod starih igara u serijalu ćete ovde pronaći. Pre svega, tu je fenomenalan dizajn nivoa u svakom smislu. Svaki metak koji nađete, svaki neprijatelj koga ubijete, sve je savršeno balansirano tako da vam bude knap i da dobro cenite svaki ispaljeni metak, jer svaki promašaj može da vas skupo košta. Nakon prelaza svake celine ili barem dela u okviru nekog nivoa, imaćete onaj „bolje bi bilo da ima municije na sledećem delu, inače sam gotov“ momenat, toliko su knap resursi u igri. Druga stvar kod dizajna nivoa je što su sami po sebi školski dobro dizajnirani tako da budu zabavni i izazovni. Neprijatelji lutaju dok vi rešavate aktuelne zagonetke i jurite pokušavajući da shvatite šta vam treba da biste krenuli dalje. Sve zagonetke u igri su uglavnom jednostavne, ali zahtevaju od vas intenzivno kretanje i lutanje, što uvodi taj momenat tenzije i straha, karakterističan za dobar survival horor. Igra ima i „jump scare“ scene, nije da ih nema, ali su one opet urađene u sjajnom tradicionalnom maniru RE igara i nećete se osećati „jefitno“ uplašenim kada vas zadese, već će vam biti logično što su se baš tu desile. Tu je naravno i čuveno menadžerisanje inventarom, po kome je Resident Evil takođe veoma poznat. Kao da nije dovoljno što resursa ima veoma malo, i to malo resursa nećete sve moći da nosite sa sobom jer je inventar premali, pa ćete stalno morati da birate šta želite da odbacite (efektivno uništite, jer izbaciti iz inventara = uništiti). Boss borbe su zabavne i intenzivne, ali se nećete previše pomučiti, samo dok ne otkrijte šemu nakon što eventualno zaginete par puta. Meni je kao nekom ko nije navikao na igranje sa gejmpedom to verovatno bila najviše otežavajuća okolnost, ali sa druge strane Resident Evil serijal na Sony PlayStation 1 i pamtimo kao igru sa „kilavim“ kontrolama, tako da je u neku ruku i to nezaobilazni deo „nostalgija” paketa. Ono zbog čega je igra jedno vanserijsko iskustvo, jeste igranje na VR-u. Jednostavno rečeno – vi ste tamo. Iako tehnologija prenosa mirisa još nije otkrivena, u svakom kutku igre sam mogao da osetim ustajali močvarni vazduh igre pod nosom, osećao sam miris fekalija kada sam se do guše šetao kroz otpadne vode, osećao sam miris organske paljevine kada sam palio mutirane insekte i zombije, miris truleži za trpezarijskim stolom… Čuo sam svaki korak oko mene, svaki zvuk mi je trzao pogled. Osetio sam bol svakog udarca kada me je „tata“ mlatio kao poslednjeg kukavca. Osećao sam se klaustrofobično dok sam se provlačio među zidove kuće, noćni povetarac na terasi i osećao sam hladnoću zidova u podrumu. Jednostavno, vidi se da je čitav ambijent igre podređen VR igranju, i inače sjajna atmosfera je podignuta preko granica kada se igra sa VR uređajem. Nakon što sam prešao igru igrajući je sa PlayStation VR (a PS VR koristim već skoro 5 meseci, dakle odavno je nestao prvi “vau” efekat), ne mogu sebe opet da zamislim kako je igram sa tastaturom i mišem dok gledam u monitor. Kada sam stavljao VR headset, ja sam bio tamo, teleportovao sam se u Luizijanu, i tu raspalu smrdljivu kuću i moj svet je tada postao taj svet, svet igre. Za računarom, to je samo još jedna igra. Ne mogu sa isključivošću da tvrdim, ali sam gotovo siguran da moji utisci ne bi bili „to to“, da sam igru kojim slučajem igrao na tradicionalniji način. Resident Evil 7 je sjajna igra, koja serijal vraća korenima i na prave staze. Pametno i zabavno dizajnirani nivoi, osećaj „tesnaca“ sa resursima, nabijeni horror survival ambijent, intrigantna i nenapadna priča…sve je spakovano u jedan savršeni proizvod kakav ovaj serijal dugo nije imao prilike da vidi. Jedina mana ide na trajanje, jer igru objektivno možete preći za 8 do 10 sati, u zavisnosti od vašeg stila igranja, što je zaista premalo za jedan punokrvni AAA naslov koji sebe i prodaje po punoj AAA ceni.

PS3 Tom Clancy's - Hawx ProizvoÄ‘ač: Ubi Soft Datum izlaska: 01.01.2000. Tom Klensi je Danijela Stil za muškarce i sa tom činjenicom mora se pomiriti svaki tehno triler fan, oprostivši sebi infantilnu fascinaciju delima čija se umetnička forma ne razlikuje mnogo od ljubavnih vikend romana. Advanced pulp štivo, tačnije njegovi elementi pogodni za interaktivnu obradu odavno su prerasli romanesknu kategoriju, uzrastajući u formu kojoj je konkurencija daleko slabija od one u književnosti. Igre sa potpisom Toma Klensija, zapravo trast fonda koji rentira ime i prezime pisca izdavačima/developerima od kojih očekuje izvestan nivo virtuelne translacije duha Klensijevih dela u igračku formu (tj. Ubisoftu), u najvećem broju slučajeva zauzimaju „počasnije” mesto u odnosu na Klensijeve romane u poreÄ‘enju sa konkurencijom. Simply put, gotovo svaki TK igrački naslov se u zamišljenoj krivoj univerzalne vrednosti kotira bolje od pozicije TK romana u poreÄ‘enju sa delima, recimo, ser Artura Konana Dojla. High Altitude Warfare eXperimental (HAWX), hiperbudžetna avio-pucačina sa mikroskopskim elementima simulacije se tako u očima svakog amaterskog arbiter elegantoruma kotira bolje od naslova nalik Ace Combatu i sličnim pewpew avio-šuterima. Prva decenija XXI veka, zlohudnog doba koje je donelo kliničku smrt pravih hard-core borbenih letačkih simulatora, predstavlja sezonu uvenuća i za njenu akcionu siročad, tako da HAWX treba shvatiti kao retku biljčicu, dete sa specijalnim potrebama koje zahteva specijalan tretman i koga ne treba suviše kuditi i oštro mu suditi. Iako je forma igre znatno drugačija od spec-ops fazona koji je trejdmark Tom Clancy’s igara, zaplet baziran na globalnoj pretnji svetskom miru i sigurnosti tipično je Klensijevski. Smešten u vremenski okvir nakon dešavanja obraÄ‘enih u Ghost Recon: Advanced Warfighteru a pre Poslednjeg rata, HAWX je topganolika priča o Dejvidu Krenšou, USAF pilotu, koji je zajedno za ostatkom svoje rasformirane eskadrile prihvatio ponudu kompanije Artemis Global Security, nadnacionalnog sigurnosnog kontraktora i privatne vojne sile, koju rentiraju države sa problemom agresivnih komšija. Pola decenije vrednog plaćeničkog rada pada u vodu kada Dejvid i ekipa budu suočeni sa dilemom: ostati na strani Artemisa ili pružiti pomoć US mornarici napadnutoj od strane snaga sopstvenog poslodavca? Mladi američki sokolovi biraju, naravno, ispravnu opciju, postajući tako ključan faktor u odbrani američke teritorije od invazionih snaga agresivne megakompanije. Ok, kakvo je to mumlanje u publici? Da, 2020. godine SAD sigurno neće oslabiti toliko da pola teritorije osvoji naoružano preduzeće, ali šta smo malopre rekli o specijalnom detetu i blagom kriterijumu? Na sreću, samoj igri, njenim audio-vizuelnim elementima, brzini akcije i hipereksplozivnosti sadržaja ne treba nikakva kritička antiflame poštapalica. Prvi elemenat fascinacije, što možete zaključiti iz priloženih slika, svakako leži u fantastičnoj grafici modelovanoj uz pomoć satelitskih snimaka visoke rezolucije. Iako na malim visinama ne deluju impresivno kao sa visine od 10.000 stopa, tereni igre su svakako nešto najbolje što smo ikada videli u igri koja uključuje i avione i naoružanje. Sami modeli vaših vazduhoplova, efekti upotrebe oružja i eksplozija takoÄ‘e nisu za bacanje, a to verovatno važi i za protivnika, koga ćete u toku igre uglavnom sretati u formi nišanskih markera na HUD-u i tačkica na radaru. Elemente realne avionike i verodostojne efekte naoružanja ne vredi, naravno, tražiti u igri ovog tipa: HAWX je naslov u kom ćete tokom prosečne misije uništiti više borbene tehnike nego što je ima u arsenalima mnogih modernih država, ispalivši stotine samonavoÄ‘enih raketa u suludom mayhemu koji donosi više žrtava od najljuće pucačine u prvom licu. Začudo, sami modeli aviona, kojih ima nekoliko tuceta, potpuno su realni (njihove letne performanse naravno nisu). Aktuelni modeli modernih lovaca i lovaca bombardera, koji uključuju legende nalik na Mig-21, Mig-29, Su-27, F-14, F-15, F-16 i Mirage 2000 predstavljaju ergelu čije bogatstvo grla i pasmine nije uporedivo ni sa jednom avio-igrom, bilo da se radi o simulaciji ili o arkadi. Dva nestandardna hardverska elementa, veoma poželjna za puni doživljaj igre, jesu džojstik (ne gamepad) i mikrofon, uz čiju pomoć možete izdavati verbalne komande wingmanu, menjati mod radara, birati oružje, ispaljivati mamce i raditi sve ono što bi vas inače teralo da skidate ruke s pilotske palice. Sa generalne hardverske strane, igra uopšte nije toliko zahtevna koliko dobro izgleda: mašine koje se danas prodaju za cca 300 evra pružaju sasvim dovoljno konjske snage za teranje HAWX-a u visokoj rezoluciji i sa respektabilnim nivoom detalja.

PS3 Lego Marvel's Avengers ProizvoÄ‘ač: WB Games Datum izlaska: 29.01.2016. Lego Marvel's Avengers je akciona-avantura razvijena od strane TT Games-a. Komična i zarazna kao i sve Lego igre. Prati radnju The Avengers, Avengers: Age of Ultron kao i Captain America: The First Avenger, Iron Man 3, Thor: The Dark World i Captain America: The Winter Soldier. Uključuje likove kao što su Captain America, Iron Man, Hulk, Black Widow, Hawkeye, Scarlet Witch, Quicksilver, Thor, Ultron, Loki, Winter Soldier, Falcon, Vision and War Machine. Sve ukupno uključuje preko 200 igrivih likova i 800 različitih poteza. Najveća prednost LEGO serijala video igara povezanih sa filmovima je u tome što se izuzetno lako započinju, igraju i završavaju. ÄŒak i da niste isprobali niti jednu do sada, već posle 5 minuta u igri znaćete šta je potrebno da radite. Ukoliko ste pak odigrali makar jednu, lako ćete odigrati sve. Ovo je izuzetno važno za ovaj tip naslova koji ne pretenduje na “hardcore” gaming publiku već na nešto mlaÄ‘e naraštaje ili pak roditelje koji žele da se opuste i dodatno zabave uz omiljenu filmsku franšizu. Ovoga puta je to Marvel Avengers. Nakon lude akcione sekvence na početku u kojoj Osvetnici prikazuju svu svoju snagu i moć, vraćamo se nešto mirnijem tonu prikazivanja likova i njihovih mogućnosti. Traveller’s Tales Games koji radi sve LEGO video igre dugi niz godina unazad iznova je uspeo da donese naslov koji nije repetitivan i koji nije baš kao i svi drugi. Razlozi su mnogobrojni ali jedan od glavnih je svakako nepresušni humor koji se pojavljuje u skoro svakoj sceni. Ne samo da će oni koji traže “jeftine” fore uživati u svakoj misiji, već će i ljubitelji franšize ali i oni koji vole nešto napredniji humor pronaći ponešto za sebe. Upravo ovaj segment drži vas prikovanim za ekrane sve do samog kraja. Iako je u pitanju igra sa tematikom LEGO figurica, pa je očekivano da sve bude pomalo kockasto, iznenadiće vas koliko Avengersi dobro izgledaju. Realistične lokacije i pozadine, dobro modelirane figurice … sve je tu. Štaviše, realizam će nekome i možda zasmetati, posebno ukoliko očekuje vernije prikazano LEGO okruženje. Preko 100 likova dostupno je za igranje pa će i najupornijima trebati dosta vremena da završe sve misije, otključaju sve likove i ispitaju svaki deo ovog sveta. MeÄ‘utim, već posle prvih nekoliko desetina karaktera shvatićete da se velika većina ne razlikuje jedna od druge. Da su u pitanju samo novi skinovi na već postojećim karakterima sa prilično sličnim mogućnostima. Sistem borbe takoÄ‘e zaslužuje pohvale, ali i pokude. Premijerno imamo prilike da isprobamo “buddy” sistem borbe u kojoj dva lika kombinuju svoje super moći kako bi izveli posebno snažan udarac. Loša strana borbe uopšte je što se odvija isuviše sporo i sa solidnim zaostatkom, toliko da možemo pomisliti da je u pitanju greška koju će dizajneri igre ispraviti u nekoj od narednih zakrpa. Naravno, iako je igra za jednog igrača sjajna, zabavna i uzima najbolje elemente iz filmskog serijala, tek pokretanjem kooperativnog moda možete istinski da uživate i sjajno se zabavite sa prijateljima. Iako igra nosi naziv Marvel’s Avengers, teme koje obraÄ‘uje i segmenti su izmešani iz Captain America The First Avenger, oba Avengers filma kao i Marvel filmskog univerzuma generalno govoreći. Kada se umorite od borbi, na red će doći i logičke zagonetke koje će aktivirati vaš mozak (ne previše), a pored svega toga možete istraživati i otvoreni svet igre koji je verovatno najveći od svih koje smo imali prilike da vidimo u jednoj LEGO igri. Posebno je zanimljivo šetati gradom i nailaziti na veliki broj poznatih Marvel superheroja koji rade ono za šta su i “napravljeni”, nehajući za vas. Na kraju, sve zavisi od toga kako se postavite prema ovoj franšizi. Ako ste za humor i nešto akcije sami, sa svojim prijateljem ili decom, dopašÄ‡e vam se. Ako ste pak željni nečega novog, to ovde nećete pronaći, a tu je i nešto bagova koji upravo utiču na samo izvoÄ‘enje. Imajući sve to u vidu, preporučićemo Lego Marvel Avengers samo onima koji ne haju za to što će igrati praktično istu igru kao Lego Marvel Super Heroes i žele još iz Marvel univerzuma.

PS3 Lego Marvel's Avengers ProizvoÄ‘ač: WB Games Datum izlaska: 29.01.2016. Lego Marvel's Avengers je akciona-avantura razvijena od strane TT Games-a. Komična i zarazna kao i sve Lego igre. Prati radnju The Avengers, Avengers: Age of Ultron kao i Captain America: The First Avenger, Iron Man 3, Thor: The Dark World i Captain America: The Winter Soldier. Uključuje likove kao što su Captain America, Iron Man, Hulk, Black Widow, Hawkeye, Scarlet Witch, Quicksilver, Thor, Ultron, Loki, Winter Soldier, Falcon, Vision and War Machine. Sve ukupno uključuje preko 200 igrivih likova i 800 različitih poteza. Najveća prednost LEGO serijala video igara povezanih sa filmovima je u tome što se izuzetno lako započinju, igraju i završavaju. ÄŒak i da niste isprobali niti jednu do sada, već posle 5 minuta u igri znaćete šta je potrebno da radite. Ukoliko ste pak odigrali makar jednu, lako ćete odigrati sve. Ovo je izuzetno važno za ovaj tip naslova koji ne pretenduje na “hardcore” gaming publiku već na nešto mlaÄ‘e naraštaje ili pak roditelje koji žele da se opuste i dodatno zabave uz omiljenu filmsku franšizu. Ovoga puta je to Marvel Avengers. Nakon lude akcione sekvence na početku u kojoj Osvetnici prikazuju svu svoju snagu i moć, vraćamo se nešto mirnijem tonu prikazivanja likova i njihovih mogućnosti. Traveller’s Tales Games koji radi sve LEGO video igre dugi niz godina unazad iznova je uspeo da donese naslov koji nije repetitivan i koji nije baš kao i svi drugi. Razlozi su mnogobrojni ali jedan od glavnih je svakako nepresušni humor koji se pojavljuje u skoro svakoj sceni. Ne samo da će oni koji traže “jeftine” fore uživati u svakoj misiji, već će i ljubitelji franšize ali i oni koji vole nešto napredniji humor pronaći ponešto za sebe. Upravo ovaj segment drži vas prikovanim za ekrane sve do samog kraja. Iako je u pitanju igra sa tematikom LEGO figurica, pa je očekivano da sve bude pomalo kockasto, iznenadiće vas koliko Avengersi dobro izgledaju. Realistične lokacije i pozadine, dobro modelirane figurice … sve je tu. Štaviše, realizam će nekome i možda zasmetati, posebno ukoliko očekuje vernije prikazano LEGO okruženje. Preko 100 likova dostupno je za igranje pa će i najupornijima trebati dosta vremena da završe sve misije, otključaju sve likove i ispitaju svaki deo ovog sveta. MeÄ‘utim, već posle prvih nekoliko desetina karaktera shvatićete da se velika većina ne razlikuje jedna od druge. Da su u pitanju samo novi skinovi na već postojećim karakterima sa prilično sličnim mogućnostima. Sistem borbe takoÄ‘e zaslužuje pohvale, ali i pokude. Premijerno imamo prilike da isprobamo “buddy” sistem borbe u kojoj dva lika kombinuju svoje super moći kako bi izveli posebno snažan udarac. Loša strana borbe uopšte je što se odvija isuviše sporo i sa solidnim zaostatkom, toliko da možemo pomisliti da je u pitanju greška koju će dizajneri igre ispraviti u nekoj od narednih zakrpa. Naravno, iako je igra za jednog igrača sjajna, zabavna i uzima najbolje elemente iz filmskog serijala, tek pokretanjem kooperativnog moda možete istinski da uživate i sjajno se zabavite sa prijateljima. Iako igra nosi naziv Marvel’s Avengers, teme koje obraÄ‘uje i segmenti su izmešani iz Captain America The First Avenger, oba Avengers filma kao i Marvel filmskog univerzuma generalno govoreći. Kada se umorite od borbi, na red će doći i logičke zagonetke koje će aktivirati vaš mozak (ne previše), a pored svega toga možete istraživati i otvoreni svet igre koji je verovatno najveći od svih koje smo imali prilike da vidimo u jednoj LEGO igri. Posebno je zanimljivo šetati gradom i nailaziti na veliki broj poznatih Marvel superheroja koji rade ono za šta su i “napravljeni”, nehajući za vas. Na kraju, sve zavisi od toga kako se postavite prema ovoj franšizi. Ako ste za humor i nešto akcije sami, sa svojim prijateljem ili decom, dopašÄ‡e vam se. Ako ste pak željni nečega novog, to ovde nećete pronaći, a tu je i nešto bagova koji upravo utiču na samo izvoÄ‘enje. Imajući sve to u vidu, preporučićemo Lego Marvel Avengers samo onima koji ne haju za to što će igrati praktično istu igru kao Lego Marvel Super Heroes i žele još iz Marvel univerzuma.

PS3 GTA IV The Complete Edition - Grand Theft Auto 4 & Episodes From Liberty City Proizvođač: Rockstar Ultimativna kolekcija najbolje ocenjenih GTA igara. Grand Theft Auto 4 Trideset šest nedelja PC igrači plivali su u uzburkanom moru vesti, mešanih osećanja, strahovanja, glasina i nagađanja u vezi s najkontroverznijom igrom u istoriji igračkog biznisa. Devet meseci duga trudnoća okončala se 3. decembra 2007. porođajem toliko željenog deteta (za utehu, slonovi na svet dolaze posle 22 meseca). Kamere snimaju, blicevi sevaju... Da li je to najlepša beba koju je svet video, novi ponos PC igračke zajednice koja se topi brže od glečera na Alpima, ikona koju ćemo developerima u budućnosti stavljati pod nos svaki put kada budu razmišljali o podršci za PC? Ili je u pelenama nedonošče koje ćemo s bolom u grudima kriti od javnosti dok ne poraste? Igrački forumi diljem planete zatrpani su pitanjima: Da li je igra lepša nego na konzolama? Koja su unapređenja PC verzije? Hoće li to da radi na mojoj mašini? Kako se ovo uopšte pokreće? Ima li kraja bagovima? Petnaes’ i kusur giga na disku, brdo propratnih programa koje ću kasnije skidati uz pomoć egzorciste, beskrajna instalacija samo da bih shvatio da su mi potrebni novi grafički drajveri! Disonantni tonovi komentatora, koji, s jedne strane, ne kriju zadovoljstvo što je GTA IV uopšte stigao na računare i ističu da je to najbolje igračko iskustvo u čitavom životu, a s druge strane čupaju kosu, prozivaju istaknute članove familija programera i prete demonstrativnim paljenjem računara i puštanjem zlatne ribice u kanalizaciju, došli su i do ušiju autora igre. Priznajući da se „finalna” verzija igre možda pojavila koji dan ranije nego što je trebalo (uobičajen danak trke s Deda Mrazom), bogovi sa planete Rockstar poslali su 13. decembra slatki nektar zakrpa (nVidia i Ati su ranije objavili optimizovane drajvere) u vidu prvog oficijelnog peča, koji treba da reši problem nestajućih tekstura, bagovitog video editora, izletanja u Windows i drugih problema koje su autori u prvi mah stavljali na dušu dotrajalih grafičkih drajvera, Service Packova, svetske ekonomske krize, inteligencije igrača („Oni su slabići, u svakom slučaju” – Niko Belić). Naša iskustva s ovom igrom, tačnije njenim ružnim tehničkim licem, nisu baš toliko tragična. Na mašini, čije specifikacije odgovaraju preporučenom minimumu, ostvarili smo u doba punog meseca i povoljnog astrološkog aspekta nekih desetak frejmova u sekundi. Instalacijom nove verzije grafičkih drajvera, promenom rezolucije i kvaliteta prikaza, distancom iscrtavanja, detaljnošću senčenja i drugim parametrima, o kojima blaženi vlasnici konzola ni ne razmišljaju, nismo postigli mnogo, što upućuje na zaključak da je problem u samoj igri, njenom nedorađenom engineu, odnosno lošoj optimizaciji i generalnom „boli me uvo” stavu nemotivisanih programera, koji se kupaju u parama zarađenim na konzolaškom tržištu. Na high-end računaru, bliskom preporučenoj konfiguraciji, priča poprima sasvim drugu dimenziju, jer animacija ni u najvećoj saobraćajnoj gužvi nije padala ispod 24 fps, uz veću distancu iscrtavanja (i više detalja nego u Xbox 360 varijanti), ali i dalje prisutnim problemima s probijanjem i preklapanjem tekstura i povremenim „zaglupljivanjem”. Naravoučenije: menjajte konfiguraciju ili zaboravite GTA IV na PC-ju (ili kupite Xbox i uživajte u iskustvu koje je Kuzma podelio sa nama u broju 6/2008.). Za kraj tehničkog brifinga jedan hint: ako pri pokretanju igre na Windowsu XP dobijate poruku „FATAL ERROR: RMN40”, ne morate instalirati Service Pack 3, kako se obično savetuje. Dovoljno je da u instalacionom folderu locirate datoteku LaunchGTAIV.exe, kliknete na nju desnim dugmetom, odaberete Properties i pod Compatibility menijem odaberete opciju Windows 2000. Mogućnost snimanja video odlomaka (Video Editor), multiplayer podrška za 32 igrača i Social Club TV (https://tv.rockstargames.com) jesu osnovne prednosti PC verzije četvrtog Grand Theft Auta. Sve ostalo poklapa se sa zapažanjima iznetim u opisu verzije za Xbox 360 – stereotipna, ali konzistentna satira o „američkom snu” ispredana dogodovštinama plitkoumnog imigranta s brdovitog Balkana, velelepna free roaming pozornica, odličan fizički model vožnje i prava doza raznovrsne akcije. Sve to je upakovano u oblandu prelepe kvazirealistične grafike i bogate muzičke podloge. Ljubitelji online igranja uživaće u dvostruko većem društvu od konzolaša, ali će zarad pristojnih performansi morati da obezbede veoma brz link (red veličine megabita ili brži) i najverovatnije žrtvuju dobar deo grafičkih ukrasa (više informacija o GTA IV multiplayingu očekujemo iz pera dražesnog kolege Aškovića). Pritiskom na ’F2’ u bilo kom trenutku igre možete zabeležiti tridesetak sekundi najspektakularnije akcije na „video traci” i podeliti ih sa drugim GTA zavisnicima – to je pun pogodak, upravo ono što je nedostajalo ovom serijalu od samog početka. Upravljačka kombinacija miša i tastature na pucačkim deonicama je idealna (ništa nije bolje od preciznog headshota), dok je za vožnju preko tastature potrebno privikavanje – ako vam to nikako ne bude išlo od ruke, u svakom trenutku možete uzeti džojped i voziti kako Bog zapoveda. Na kraju, važna prednost PC verzije, pored mogućnosti modovanja (u najavi su već i neki domaći radovi), jeste Independence FM, radio-stanica koja pušta vaše melodije (MP3 melodije ili prečice kopirajte u My DocumentsRockstar GamesGTA IVUser Music, pa u igri pokrenite opciju Audio options; Complete scan). Šta god da slušate, biće bolje od Ruslaninih „Wild Dances” i razuzdanih ruskih repera. GTA IV jeste jedno od najboljih iskustava u karijeri jednog igrača i, uz bajkoviti Fallout 3, najozbiljniji kandidat za igru godine. Da ne bude zabune, osetno niža ocena od one kojom je nagrađena verzija za „kutiju” ne znači da je igra lošija, već da gore pomenuti tehnički propusti ne smeju proći nekažnjeno. Episodes From Liberty City The Lost and Damned i Ballad of Gay Tony, Xbox 360 ekskluzivne DLC ekspanzije za Grand Theft Auto IV sada su dostupne i igračima koji iz ovih ili onih razloga nisu u mogućnosti da kupuju sadržaj preko Xbox Live! servisa. Dve odlične krimi-priče čiji kvalitet naracije, karakterizacije likova i složene društvene satire transcendiraju igrački medij podižu koncept DLC-a, dostupnog online ili upakovanog na DVD, na grane prilično nedostižne kratkonogoj konkurenciji. Gotovo četrdeset sati svežeg materijala konstruisanog sa istom ili većom pažnjom u odnosu na original svedoče o specifičnoj, no-nonsense širokogrudosti Rockstar Northa. Njihova definicija dezerta nije ušećerena šljiva iz konzerve već torta na sprat sastavljena od flambiranih palačinki. Sa šlagom i trešnjom na vrhu. The Lost and Damned, saga o Džoniju Klebicu, jevrejskom bajkeru i drugoj violini motoraške bande koji dolazi u konflikt sa svojim manijakalnim šefom koji izlazak iz zatvora odlučuje da proslavi raspaljivanjem sukoba sa rivalskim gengovima, originalno je izdata početkom 2009. godine isključivo u formi DLC-a. Čisto s tehničke strane, unapređenja u odnosu na Nikovu avanturu svode se na redizajnirani model vožnje motora i njegovo ponašanje na drumu. S obzirom na temu čiji je lajtmotiv život i rad bajkerske bande, stari model vožnje dvotočkaša s koga ste padali na nos pukim pogledom u bankinu jednostavno nije bio prihvatljiv. Motori (tačnije čoperi) u Izgubljenima su „zakucani” za vašu pozadinu i drastično otporniji na češanje sa saobraćajem u prolazu i udarce u objekte u okolišu. Novo oružje (bacač granata, automatski pištolj...), novi tipovi opcionih misija (gang wars) i nekoliko svežih gameplay fora kao što je vožnja u gang formaciji, koja vas leči i popravlja motor između fajtova, blede u poređenju s onim što je zaista bitno: scenarijom i režijom kojih se ne bi postideo ni Martin Skorseze, uobličenih kroz epsku fabulu o sukobu generacija, etosu urbanih otpadnika na motorima, staroj slavi i novom stoleću koje donosi nova pravila. U epicentru The Lost and Damneda pulsira generacijsko-filozofski antagonizam između starog lidera čije se ambicije svode na nasilje, napijanje i orgijanje, i mladog Džonija, njegovog zamenika, koji bandu želi da postavi ispod radara i iznad besplodnih sukoba sa policijom i rivalima, smeštajući je na ekonomski kolosek prosperiteta koji donosi kriminal bez žrtava i eksplozija. Ballad of Gay Tony postavlja koncept kompleksne karakterizacije kroz konflikt generacija na još viši stepenik. Luis Lopez i Toni Princ, biznis partneri i suvlasnici nekoliko noćnih klubova, ne predstavljaju antagonističke polove kao što su Džoni i Bili. Njihov sukob, to jest forsirana saradnja, ima mnogo suptilniji prefiks. Toni je sredovečni homoseksualac, mondenski party animal na zalasku karijere, navučen na pilule i na mladog ljubavnika koji ga finansijski i emocionalno eksploatiše; Luis je latino ex-con, Tonijev protege i „muscle” partnerstva čiji je Toni mozak. Loši poslovni potezi, zaduživanje kod mafije i poslovni sunovrat koji dolaze kao posledica Tonijevog depresivnog pseudonihilizma daju Luisu, to jeste vama kao njegovom alter-egu, priliku da definiše sopstvenu ulogu u surovom miljeu Liberty Citya. Maestralnost dočaravanja mentor/apprenitice veze između hetero streetwise mladića i njegovog posrnulog gay učitelja, srdačnost i požrtvovanje u svetu prepunom barijera u kome su seksualne predrasude najmanji problem predstavljaju nešto najbolje što je Rockstar ponudio na planu karakternog profilisanja svojih junaka. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Torment - Tides Of Numenera - Code in a Box Proizvođač: Ostali Datum izlaska: 28.02.2017. Rođen si padom iz orbite, novi um u telu nekadašnjeg Changing God, biće koje vara smrt čitav milenijum. Ako preživiš tvoje putovanje kroz Ninth World će samo postati čudnije... i smrtonosnije. Uz mnoštvo neobičnih saputnika - čiji motivi i ciljevi mogu da ti pomognu ili naude, moraš pobeći drevnom, nezaustavljivom stvorenju Sorrow i odgovoriti na pitanje koje definiše tvoju egzistenciju. Torment: Tides of Numenera je tematski naslednik Planescape: Torment, jednog od najbolje prihvaćenih i voljenih role-playing igara svih vremena. Torment: ToN je single-player, vođena narativom role-playing igra smeštena u Monte Cook Numeria univerzum, koju je dizajnirao kreativni tim koji stoji iza nagrađivanog Wasteland 2. Dramatična, tematski zadovoljavajuća priča, filozofska tema Torment vodi igru kako mehanički, tako i narativno. Tvoje reči, izbori i akcije su tvoje primarno oružije. Vaš autor zaista voli Planescape Torment, čuveni RPG izašao iste one godine kada su po nama padale bombe, a svet se uveliko tripovao da će milenijumska bomba uništiti moderni svet. Ljudi se i danas tripuju svašta, a Planescape Torment je i dalje ostao vrhunski rpg, koji vredi odigrati uvek. Ipak, ma koliko ga voleo, moram da vam priznam da mi je malo preko glave tog hipsterskog loženja na isti i upravo iz tog razloga sam na Torment: Tides of Numenera gledao pre svega kao na Numenera rpg, iako su mnogi više voleli da ga vide isključivo kao duhovnog naslednika starog Tormenta. Verujem da svako ko je imao prilike da se upozna i sazna o Numenera RPG settingu, zna koliko je taj svet neverovatan i nadrealan, idealno stanište za naslednika skoro 18 godina starog uzora. Svet Numenere je svet ove naše planete Zemlje, samo enonima u budućnosti. Zemlja je prošla kroz 8 velikih stadijuma postojanja i civilizacija i sada se nalazimo u takozvanom „Devetom svetu“ (Ninth World). U ovom svetu veoma veliki značaj imaju Numenere, mistični predmeti prošlih civilizacija sa različitim svojstvima, od kojih su neka korisna, druga opasna, a treća jednostavno nedokučiva. U tom i takvom svetu, vi se budite kao „novorođeni“, Castoff, pitajući se šta se kog đavola dešava (Svaka sličnost sa The Nameless One je „slučajna“). Ubrzo saznajete da ste jedna od mnogih odbačenih čaura osobe poznate kao Changing God, čoveka koji je uspeo da prevari smrt i koji živi vekovima uz pomoć tela domaćina koje stvara i menja. Naravno, želeći odgovore, ne preostaje vam ništa drugo do da pokušate da ga nađete. Na narativu Numenere je, pored naravno Monte Kuka, radio zaista respektabilan tim ljudi iza čijih imena stoji plejada dela(igara i knjiga) čije su priče prošle test vremena i stekle kultni status – Džordž Ziets, Kolin MekKomb, Patrik Rotfus, Kris Avelone, Brajan Micoda, Toni Evans i drugi. Stoga i ne treba da nas čudi da je sa narativne strane igra apsolutno remek-delo koje već sada možemo svrstati u igre koje će ući u klasike rpg žanra. Dovoljno je da prođete kroz prvih par lokacija i videćete da je ovo ono što smo i očekivali, igra gde ćete pre svega jako puno čitati. Ni jedan razgovor u igri nije tu reda radi i svaki kutak u svakoj lokaciji ima šareniš zanimljivih NPC-ova sa kojima možete popričati. Potencijal Numenera setinga, gde je praktično sve dozvoljeno, je kreativno iskorišćen do maksimuma. Upravo iz tog razloga nam je možda i najveće razočarenje što igra ovakvog kalibra i ovakvog narativnog bogatstva ne poseduje nikakav kodeks ili indeks gde možete videti sve što znamo ili smo saznali o svetu do tog trenutka. Jedini oblik pisanih beleški koji trenutno postoji u igri jesu questovi. Ne postoji čak ni log dijaloga, pa ako vam se desi da nešto zaboravite, vaša krivica, setićete se toga kada sledeći put budete pokrenuli igru. Sa gejmplej strane, inXile uvdi neke veoma inovativne koncepte, koji vam možda na prvi pogled mogu delovati kao kakav uprošćeni RPG, ali kako vam se bude razvio lik, shvatićete da igra poseduje razgranat sistem i koncepte. U duhu Tormenta, ali i Numenera setinga, za razliku od većine klasičnih RPG-a gde je akcenat na borbi i u skladu sa time, veliki broj statsa, osobina i veština se provlači kroz prizmu borbe, ovde će svaki vaš uložen poen u razvoj lika imati svoje mesto i ulogu u određenim situacijama. Vašeg lika (a i ostale, kada smo kod toga), definišu 3 parametra koja ćete razviti u prvih 2-3 sata igranja, to su Descriptor, Class i Focus. Klasa ima svega 3, to su Glaive (fajter/tenk), Nano (technomage) i Jack („snalažljiva“ klasa). Kada se to zajedno sa Focusom i Descriptorom iskombinuje, dobićete zaokruženu strukturu vašeg lika i u skladu sa tim vaš set početnih statsa i osobina. Recimo, lik koga sam ja igrao je Clever(Desciptor) Jack(Klasa) with Silver Tongue (Focus), što se poklapa sa težnjom da izgradim lika koji se oslanja na percepciju, obmanu i ubeđivanje. Igra takođe ima samo 3 statsa, to su Strength, Speed i Intelligence. Osim što utiču na određene varijable vašeg lika, oni u suštini predstavljaju resurse, koje možete koristiti za obavljanje raznih radnji. Ovo se zove Effort i troši se ulaganjem poena vaših resursa, čime povećavate šansu za uspešno obavljanje nekih radnji. Trošenje resursa ne utiče na parametre koje oni definišu, ali će vam resursi stalno biti potrebni za razne radnje, pa ih morate obnavljati spavanjem ili na druge načine. Generalno dakle, sistem u igri predstavlja gomilu „malih“ paketa sistema koji zajedno čine jedan veoma povezan sistem kakav do sada nismo imali prilike da vidimo u cRPG igrama. Borbe u Tormentnu se nazivaju Crisis, i svaka „kriza“ u igri predstavlja pažljivo skriptovani deo priče, ne postoje nasumični događaji. Borba je potezna, i moramo ovde reći da je ona definitivno najslabiji aspekat ove igre, sa poprilično uprošćenim sistemom, što će verovatno odbiti mnoge. Ali se krize ne sastoje isključivo od borbe, jer stvari uvek, u duhu Tormenta, možete rešavati i razgovorom. Originalni Torment je između ostalog bio poznat i po tome što je bio jedini RPG koji ste mogli da pređete bez da bukvalno ikoga ubijete, a inXile je bio veoma tajnovit po pitanju toga da li je to moguće i u novom Tormentu, tako da nam ostaje da sačekamo da neko na internetu prvi prijavi kako je u tome uspeo (ja sam u prvom prelazu za ovaj opis bio daleko od toga). Igra koristi endžin koji je pokretao Pillars of Eternity i koji je jednostavno savršeno legao ovde. Svet Numenere je oživljen prelepim detaljima i prava je poslastica za oči, nema dovaljno reči hvale za 2d dizajnere i umetnike čije su ruke stvorile sve lokacije u igri. Na svakih deset sati igranja izgubićete bar sat jednostavno istražujući mape i uživajući u svim detaljima. Vizuelni identitet Numenera settinga je sam po sebi veoma specifičnog dizajna i boja, i ljudi zaduženi za njegovo implementiranje u igru su uspeli da ga u potpunosti verno prenesu. Što se vizuelnog tiče, opet jedina zamerka ide tome što ni jedan NPC nema svoj avatar za lika, a veliki žal za tim pogotovo ostaje zato što su avatari vaših likova sjajno nacrtani i prisustvo avatara za npcove bi dodatno ojačalo imerziju. Istini za volju, 3d modeli karaktera u igri su urađeni veoma detaljno i bogato, verno tekstu koji o njima govori, tako da to donekle nadoknađuje odsustvo avatara. I pored svih problema, odlaganja, uklanjanja određenih stretch ciljeva (što je posebno ružna stvar prema backerima igre), utrošenih para i svega ostalog što je pratilo razvoj Tormenta poslednjih godinu-dve, inXile nas ipak nije razočarao. Dobili smo igru zbog koje se zore dočekuju budne, i koja može ponosno da stane rame uz rame sa svojim uzorom, koji je po mnogo čemu i nadmašila, te sebi utkala put u „kuću slavnih“ RPG igara. Stvari koje smo zamerili će i onako, sasvim smo sigurni, biti rešene u kakvom „Director’s Cut“ ili „Enhanced Edition“ izdanju igre, a suština ostaje tu, ostavština Brajana Farga o inXile družine za sva vremena. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Poljska

Datum izlaska na tržište (DD/MM/GGGG): 24.05.2024 Izdanje igre: Basic PEGI klasifikacija: 18 Razvojna kompanija: Fulqrum Publishing Žanr igre: Akcija Akcija, misterija i prilika za iskupljenje čekaju te u surovoj akcioni igri iz prvog lica pod nazivom GRAVEN. Istražuj mračni fantazijski svet kao čovek veroispovesti koji je nepravedno osuđen. Bori se protiv strahota ljudske prirode, divljine i onog što je izvan nje, koristeći okolinu, magiju i oružje. Verni sveštenik Reda Ortoogonal, prognan do smrti zbog zločina u odbrani drugoga, ponovo živi u malom čamcu, plutajući po močvari. Nepoznati čovek te prevozi do čvrste zemlje i daruje ti nejasne instrukcije, zajedno s misterioznim štapom i knjigom. Kreni, pobožni svešteniče, ublaži patnje, otkrij obmane i uništi demonske izopačenosti koje prodiru u samo tkivo stvarnosti. Udruženje savremenih alata i tehnika razvoja sa izrazito estetikom kasnih 90-ih donosi akcioni igri iz prvog lica GRAVEN život, sa dizajnom likova od strane Čak Džonsa (Duke Nukem 3D, Half-Life) i glasom Stefana Vajtea (Blood, Fire Emblem, Dusk), pružajući tamno, ali prepoznatljivo srednjovekovno fantazijsko iskustvo. Karakteristike Datum izlaska na tržište (DD/MM/GGGG) 24.05.2024 Izdanje igre Basic PEGI klasifikacija 18 Razvojna kompanija Fulqrum Publishing Žanr igre Akcija Deklaracija Model Fulqrum Publishing (PC) Graven igrica Naziv i vrsta robe Igrice za PC Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Fulqrum Publishing (PC) Graven igrica 3.499 RSD MP cena U pretprodaji od 30.01. do 24.05. (0) Vivax BO-608FAHTD X ugradna rerna 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Celly Clickring Ring svetlo 4.999 RSD MP cena (2) Electrolux EC41-2SW usisivač sa posudom 700W 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Linkom (1255564) adapter za napajanje 6 pina na 2x SATA 399 RSD MP cena (0) Epson S015329 crna ribon traka 1.099 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL106PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za iPhone 13 Pro 2.299 RSD MP cena (0) Fellowes Reflex (8502601) stoni nosač za 2 monitora do 27" do 8kg crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Whirlpool OMK58HU1X ugradna rerna 43.529 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.999 RSD (0) Pantone PT-MC001-5N teget kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 1.5m 1.699 RSD MP cena (1) Hama MIC-P35 Allround (139905) mikrofon za PC i laptop 3.5mm 1.799 RSD MP cena (3) S-BOX crni kabl za punjač USB A (muški) na USB C (muški) 1m 1.099 RSD MP cena (0) Crucial 16GB DDR5 5600MHz memorija za desktop 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Makita HS7601 ručna kružna testera 24.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.790 RSD (0) Samsung (EP-DG930-DWE) kabl za punjač USB A (muški) na micro USB/USB tip-C (muški) 1.5m beli 2.499 RSD MP cena (0) Teracell Ultra Thin zaštitna maska za telefon Samsung A50 499 RSD MP cena (0) Asus TUF GAMING B760M-PLUS D4 matična ploča 22.722 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.449 RSD (0) Fractal Design Torrent Compact Solid (FD-C-TOR1C-04) crno gejmersko kućište 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Braun SI3042VI ljubičasta pegla 2350W 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (0) Haier HW90G-BD14979U1S veš mašina 9kg 1400 obrtaja 125.871 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 106.990 RSD (0) Thermaltake Talon Elite (29594) 2u1 komplet miš 5000dpi + podloga 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) ABB UPS 11LI Up (4NWP100174R0001) UPS uređaj 2000VA/1200W line interactive 58.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.999 RSD (0) Fractal Design Focus G Window (FD-CA-FOCUS-WT-W) belo gejmersko kućište 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (2) Philips 279C9/00 IPS monitor 27" 60.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.099 RSD (23) Razer Viper 8KHz gejmerski optički miš 20000dpi crni 14.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.699 RSD (0) Ubisoft Entertainment (XBOXONE/XSX) Riders Republic - Gold Edition igrica 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (4) SanDisk 64GB Extreme Pro (SDSQXCU-064G-GN6MA) memorijska kartica microSDXC class 10+adapter 2.999 RSD MP cena (0) 3G Airpods buds 177 bluetooth slušalice zelene 4.299 RSD MP cena (3) FG fen za kosu FS-624 3.299 RSD MP cena (0) Eldes EWK3 (SIG00385) bežični daljinski upravljač za ESIM384 i PITBULL ALARM PRO crni 6.111 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (1) LG 27SR50F-W IPS monitor 27" 31.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.299 RSD (0) 3G (01811) kućni adapter za auto punjač crni 1.099 RSD MP cena (1) Targus (AMB586GL) EcoSmart Ergonomic 4000Dpi bežični miš crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (4) Trust gaming slušalice GXT 450 Blizz RGB 7.1 crne 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Xwave Magic kabl OTG (ženski) na USB A/lightning (muški) 1m crni 1.099 RSD MP cena (0) Dell OptiPlex 7010 SF kompjuter Intel Quad Core i3 13100 16GB 256GB SSD Intel Uhd Graphics Win11 Pro 116.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 104.999 RSD (0) GoPro (AAMIC-001) Pro Mic adapter 3.5mm crni 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) 3G Fight Clip crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Plus 6.7 1.199 RSD MP cena (0) Samsung The Serif QE50LS01BGUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 117.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 106.199 RSD (0) Remington presa za kosu S9001 23.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.799 RSD (0) Electrolux LKR540202X staklokeramički šporet 83.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 75.499 RSD (0) Vega (ANT-408AL) spoljna antena mrežasta sa pojačalom siva 2.499 RSD MP cena (1) Caso DH450 uređaj za dehidraciju voća i povrća 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Razer BlackWidow V4 X RGB US mehanička gejmerska tastatura crna 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (4) Verbatim 2TB (53189) eksterni hard disk sivi 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Hama Dvogled OPTEC 8x21 Compact (02800) Crni 2.499 RSD MP cena (4) Blaupunkt CR16WH Radio sat 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Wise WU0001 WiFi Smart utičnica ugradna stakleni panel bela 2.899 RSD MP cena (1) Acer Nitro ANV15-51-75D3 gejmerski laptop Intel Deca Core i7 13620H 15.6" FHD 16GB 512GB SSD GeForce RTX4050 crni 165.644 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 149.079 RSD (0) Genius DX-120 optički miš 1000DPI beli 699 RSD MP cena (0) 3G (27295) auto punjač sa kablom za iPhone 4/ iPhone5 beli 449 RSD MP cena (0) Gembird (CC-USB2J-AMmBM-1M-BL) kabl USB A (muški) na micro USB (muški) 1m plavi 449 RSD MP cena (2) Verbatim Store n Go 1TB 2.5" (53663) srebrni eksterni hard disk 10.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.599 RSD (0) Microlab TMN9BT 2.1 40W zvučnici za računar crni 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD (0) Ecg aparat za espresso kafu ESP 20301 17.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) Paradox (PMD75) bežicni senzor dometa do 35m 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Just In Case MIX221BL 2u1 Extra case MIX paket maski PLAVI za Galaxy A54 5G 1.499 RSD MP cena (0) Thermaltake UX200 SE White (CL-P116-AL12SW-A) procesorski hladnjak 4.199 RSD MP cena (0) Toshiba 1TB Canvio Basics (HDTB510EK3AA) 2,5" eksterni hard disk 8.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.799 RSD (0) Jam Audio Hang Tight HX-P303BL plavi bluetooth zvučnik 2.999 RSD MP cena (0) Swistten (OST05483) kabl za punjač USB A (muški) na USB tip C (muški) 1.2m srebrni 999 RSD MP cena (0) Electronic Arts (XBOX) Burnout Paradise Remastered igrica za Xboxone 2.499 RSD MP cena (0) Celly Power Pro (PBPD100W20000BK) power bank 20000mAh 100W crni 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Dahua PFA136 nazidna dozna 1.199 RSD MP cena (0) Smartmi HU5160WHEU Rainforest ovlaživač vazduha 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD

PS3 South Park - The Stick Of Truth Proizvođač: Ubi Soft Datum izlaska: 04.03.2014. Od tvoraca kultne animirane serije stigao je Stick of Truth, RPG smešten u urnebesni svet South Parka. Igrajući u ulozi novog stanovnika (možete dizajnirati izgled svog lika), upoznaćete brojne likove iz serije i učestvovati u epskom sukobu između ljudi i vilenjaka koje predvode Kartmen i Kajl. Stick of Truth je nazaobilazan deo kolekcije svakog ljubitelja ove serije i naslov koji će vas nasmejati kao retko koja moderna igra. Da li je danas zaista potrebno objašnjavati nekom šta je to South Park? Crtana serija koja se pojavila daleke 1997. godine uspela je da za ovih 17 godina malo koga ostavi pošteđenim. Vrhunskom upotebnom satire i ironije, oštrim, beskompromisnim humorom, Matt i Trey (tvorci crtanog serijala) stavljali su na stub srama pojedince, organizacije, narode, religije, filmove i sve druge oblike čovekovog delanja i svojim brutalnim humorom su pokazivali svoje neslaganje ili čak gađenje prema svojim metama. Da li je ova dugo očekivana i više puta odlagana igra uspela da opravda ogromna očekivanja još ogromnije baze ljubitelja South Parka širom sveta? South Park: TsoT je žanrovski RPG. Vi ste u ulozi novog dečaka koji se u pravo doselio u South Park i pokušavate da se uklopite kako znate i umete. Viđali smo ranije u epizodama kako se klinci iz serije igraju Gospodara Prstenova ili Igre Prestola, i to je ono što ovoj igri daje kostur i prostor za razvoj RPG elemenata. Štap iz naslova je glavni artefakt oko koga se grupe u igri bore. Igra u sebi sadrži reference na gotovo sve moguće epizode i likove koje smo ikada videli u seriji. Hard core ljubitelji i poznavaoci serijala prepoznaće svaki mali detalj na koji nalete i sa osmehom na licu će se setiti starih epizoda. Igra je open world RPG, i imate mogućnost da špartate po čitavom South Parku i njegovoj okolini gotovo bez ikakvih ograničenja, što važi i za rešavanje kvestova. A svaki quest u igri je, u najboljem duhu South Parka, apsolutno blesav i uvrnut. Nećemo vam kvariti doživljaj davanjem primera, ali očekujte ono što od South Parka možete da očekujete. Osim standardnih zadataka i borbi, često ćete igrati i interesantne mini igre u duhu klasičnih platformera ili avantura, i većina su zabavne i kreativno osmišljene prepreke. Igru su radili veterani RPG žanra iz Obsidiana, i u skladu sa tim, ova potpuno neozbiljna igra je i te kako ozbiljna kada je u pitanju njen RPG segment. Na početku igre birate klasu (ratnik, mag, lopov ili Jevrejin), i u skladu sa time imaćete poseban set vaših moći koje možete da koristite u igri. Osim tih osnovnih moći, koje možete nadograđivati, igra poseduje i pasivne osobine u vidu perkova, koje otključavate sakupljanjem prijatelja na socijalnoj mreži. Nezavisno od klase, svi mogu koristiti oružja za bitku prsa u prsa ili na daljinu, ograničeni samo svojim levelom. Treba li pomenuti koliko su sve ove pomenute stvari (oprema, osobine, perkovi…) otkačene? Pored svega ovoga postoji i veliki set potrošnih predmeta koje vam daju razne benefite u toku borbe. Borba u igri je potezna, ali to ne znači da ćete vaše reflekse ostaviti po strani. Sistem je takav da svaki udarac ili osobina zahtevaju određeno precizno kliktanje mišem/tasterima u pravom trenutku, kako biste iz svog napada ili odbrane izvukli maksimum. Borbe su zabavne, intenzivne i poprilično teške, tako da vam nikad neće dosaditi. Osim vašeg lika, u borbu vodite i vaše saborce u vidu poznatih likova iz serije, koje ćete vremenom otvarati. Grafički je igra preslikana crtana serija, i imaćete osećaj kao da gledate jednu od epizoda, u kojoj aktivno učestvujete. U igri se nalazi ceo grad, tako da ćete proći kroz apsolutno sve lokacije u gradu, ali i šire. Veliki broj stvari je interaktivan i zato treba kliktati (ili lomiti) na sve što vam se učini interesantnim, jer se tako otkrivaju tajni zadaci, prolazi ili štekovi predmeta. Muzika za igru je specijalno rađena, i njena kombinacija epskog prizvuka i humora savršeno se uklapa u koncept igre. O glasovima ne treba trošiti reči, jer su u pitanju autentični, legendarni glasovi samih likova iz igre. Suštinski kvalitet ove igre leži u njenom humoru. Jednostavno od trenutka kada budete birali klasu i vaše ime, pa na dalje kroz svaki mali i veliki detalj u igri, često ćete biti u situaciji da ukućani dolaze kod vas i pitaju vas šta je to toliko smešno. South Park: TSoT nam daje sve ono što u srži čini poznatu seriju – politički nekorektan humor, apsurdne situacije i scene, šokantnost, uvrnutost, brutalnost. Nabrojani pridevi su previše blagi i skromni da bi opisali humor u ovoj video igri, ali prosto ukoliko ste ljubitelj serije, ovu igru nikako ne smete da propustite. Recimo da je po brutalnosti humora možda najbliža čuvenoj treš igri Postal. Ovo je možda i suštinski problem kod ove igre, ona je savršena zabava, ali je pitanje koliko bi se svidela nekom ko kojim slučajem ne voli da gleda South Park, zapravo poprilično smo sigurno da bi takvim ljudima ova igra bila dosadna. Ali jednostavno rečeno, TSoT nije ni pravljen za njih. Maksimalnu ocenu nismo dali igri jedino zbog naporne bagovitosti koja suštinski može da vam pokvari zabavu, ali to je gotovo tradicionalni problem Obsidiana i nadamo se da će se kroz zakrpe to rešiti.

PS3 Lego Batman 3 - Beyond Gotham Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.11.2014. Kombinacija akcije, puzli, otkrivanja i raznih drugih misija koje se mogu naći u ovom nastavku Lego Batmana su ono sto ga čini razlicitim od predhodnih. Veliki broj likova koji se mogu otkljucati daje fleksibilnost da se svaka misija moze završiti na svoj način i onako kako vi želite. Ta sloboda je baš ono što Lego igre čini zanimljivim. Lego serijal je čudan presedan u svetu video igara. Nebrojeno puta do sada smo bili svedoci toga da mešanje filmova i video igara proizvodi nekada loše a nekada užasne rezultate. Izuzeci od ovoga su zaista bili jako retki, toliko retki da se nekada zapitamo koliko puta izdavači treba da promaše, da bi se zapitali zašto uopšte i ciljaju u tu metu. A šta se onda dobija kada pomešamo ne samo filmove i video igre, već sve to uradimo i u LEGO izvedbi? To što se neko uopšte ikada zapitao ovo pitanje verovatno običnom konzumentu industrije zabave i nije baš u potpunosti jasno, a da ne govorimo o tome što je to urađeno ne jednom, već više puta i to na nekim od najvećih filmskih franšiza koje su potencijalno interesantne video game publici. Tako danas imamo LEGO franšizu koja u sebi ima i varijacije na ne baš naivne teme kao što su Star Wars, Indiana Jones, Lord of the Rings kao i možda za nijansu prikladnije Harry Potter, Pirates of the Caribbean. Batman serijal je naravno takođe tu kao potencijalna „žrtva“ LEGO video igara, pa je pred nama još jedan nastavak i najnoviji član LEGO video game družine,igra koja ponovo stiže iz britanskog Traveller’s Tales studija, Lego Batman 3: Beyond Gotham. Priča je postavljena tako da svojom strukturom obezbedi da se što više heroja i vilana iz Batman univerzuma, relativno „opravdano“ nađe na jednom mesu (igri) u isto vreme. Dešava se nakon događaja iz Lego Batman 2: DC Super Heroes. Glavni zloća ovoga puta je Brainiac, „intergalaktički kolekcionar“ (ko ne bi poželeo ovu titulu), koji nakon što je napravio malo haosa po najrazličitijim delovima galaksije, odlučuje da poseti i planetu Zemlju i proširi svoju kolekciju, tako što će planetu smanjiti i dodati u svoju kolekciju malih stvarčica, na koju je jelte, vrlo ponosan. Batman i Robin su prinuđeni da se udruže sa Justice League i Lantern Corps, kako bi ovome stali na put. Dakle, kao što smo napomenuli, možete pokušati da se udubite u ovu priču, ali budimo realni, ona je tu samo da bi dala neku podlogu da preko 150 najrazličitijih karaktera bude prisutno u ovoj opuštajućoj igri sa Batman ne čak ni samo skinom, neko LEGO skinom! Ako ste ikada igrali neku LEGO video igru, onda verovatno već znate se kada je gameplay u pitanju, radi o prilično ustaljenoj formuli koja se iznova implementira na svaki od nastavaka. I gle’ čuda, isto je tako i ovoga puta. Vi kontrolišete nekog od čak 150 dostupnih heroja. Da, ponovo smo istakli ovaj broj, a verovatno ćemo i još koji put – stopedeset likova! Priča se odvija u linearnom maniru, a na vama je da rešavate prelake zagonetke i učestvujete u prelakom combatu. Kampanja se sastoji od ukupno 15 misija, a prelazak istih vam neće oduzeti puno vremena. Radi se o relativno kratkoj igri, bez puno varijacija na temu. Neke od poslednjih LEGO igara su se koliko toliko i upuštale u omanja eksperimentisanja, što sa RPG elemetima, što sa nešto otvorenijim nivoim u kojima je moguće raditi više različitih stvari. Beyond Gotham je korak unazad u odnosu na njih, pa čak u neku ruku i u odnosu na Lego Batman 2: DC Super Heroes, u kome je bilo znatno više slobode. Jedan od najzabavnijih aspekata te igre je bilo šetanje prilično dobro napravljenim LEGO Gothamom. Ovde je iskustvo znatno pojednostavljeno i u mnogome svedeno na ponavljanje jednog te istog šablona. Ono što je dobra vest ovoga puta je količina sadržaja koji možete otključati igranjem, kao i broj likova koji pruža zaista puno toga i posle nekolicine sati koliko će vam verovatno trebati prvi put da pređete igru. U tom aspektu je Traveller’s Tales studio položio ispit, pa možemo da kažemo da vam u igri sačinjenoj od LEGO kockica, makar neće ponestati istih. Kada je u pitanju vizuelna komponenta, tu nema puno toga novog da se istakne. LEGO formula je u neku ruku “provaljena” još sa prvim LEGO Star Wars, i od tada je imamo implementiranu na svaki od nastavaka. Audio u igri je takođe odličan. Voice actori se, ako niste znali, ponavljaju iz nastavka u nastavak LEGO serijala i sada već neki od njih imaju popriličan staž. Treba li reći da Batmanu glas pozajmljuje Troy Baker? Ako to niste znali, onda ste makar mogli da pretpostavite. Kada bi krenuli od pretpostavke da Troy Baker daje glas glavnom liku u jednoj video igri danas, velike su šanse da ćete biti u pravu. I nemojte pogrešno da nas shvatite, on gotovo uvek zvuči odlično. Jedino je fenomen to koliko je čovek prisutan. Evo na primer podatak da je on jedini voice actor u istoriji koji je pozajmljivao glas i Batmanu (ovde) i Jokeru (u Arkham serijalu). Sve u svemu, prezentacija i u ovom LEGO naslovu je na visini zadatka i kao u uvek, jedan od ključnih elemenata koji LEGO serijal igara čine onim što on jeste. Spajanje ogromnih franšiza će prema očekivanjima uvek naći svoju publiku, baš kao što će i određen broj fanova uvek biti prilično negativno raspoložen prema načinu na koji se tretira nešto što oni iskreno vole. Međutim, kada se sve sabere i oduzme, pred nama se nalazi jedna zabavna i relativno šarmantna video igra. Ako ste fan Batmana koji jednostavno mora da ima sve ono što na kutiji ima bilo kakav Batman logo, ova igra jeste za vas. Mada tom logikom jeste i svaka druga. Ako vam family friendly zabava zvuči kao dobar poklon za vaše dete pred novogodišnju sezonu, ova igra takođe može da bude pun pogodak. A za onaj drugi (treći?) ubedljivo najveći deo publike, ovo je igra koju bi možda preporučili jednog dana kada joj cena bude nekih dva do tri puta manja na nekoj od rasprodaja u vašoj omiljenoj online ili retail prodavnici. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PS3 Lego Batman 3 - Beyond Gotham Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.11.2014. Kombinacija akcije, puzli, otkrivanja i raznih drugih misija koje se mogu naći u ovom nastavku Lego Batmana su ono sto ga čini razlicitim od predhodnih. Veliki broj likova koji se mogu otkljucati daje fleksibilnost da se svaka misija moze završiti na svoj način i onako kako vi želite. Ta sloboda je baš ono što Lego igre čini zanimljivim. Lego serijal je čudan presedan u svetu video igara. Nebrojeno puta do sada smo bili svedoci toga da mešanje filmova i video igara proizvodi nekada loše a nekada užasne rezultate. Izuzeci od ovoga su zaista bili jako retki, toliko retki da se nekada zapitamo koliko puta izdavači treba da promaše, da bi se zapitali zašto uopšte i ciljaju u tu metu. A šta se onda dobija kada pomešamo ne samo filmove i video igre, već sve to uradimo i u LEGO izvedbi? To što se neko uopšte ikada zapitao ovo pitanje verovatno običnom konzumentu industrije zabave i nije baš u potpunosti jasno, a da ne govorimo o tome što je to urađeno ne jednom, već više puta i to na nekim od najvećih filmskih franšiza koje su potencijalno interesantne video game publici. Tako danas imamo LEGO franšizu koja u sebi ima i varijacije na ne baš naivne teme kao što su Star Wars, Indiana Jones, Lord of the Rings kao i možda za nijansu prikladnije Harry Potter, Pirates of the Caribbean. Batman serijal je naravno takođe tu kao potencijalna „žrtva“ LEGO video igara, pa je pred nama još jedan nastavak i najnoviji član LEGO video game družine,igra koja ponovo stiže iz britanskog Traveller’s Tales studija, Lego Batman 3: Beyond Gotham. Priča je postavljena tako da svojom strukturom obezbedi da se što više heroja i vilana iz Batman univerzuma, relativno „opravdano“ nađe na jednom mesu (igri) u isto vreme. Dešava se nakon događaja iz Lego Batman 2: DC Super Heroes. Glavni zloća ovoga puta je Brainiac, „intergalaktički kolekcionar“ (ko ne bi poželeo ovu titulu), koji nakon što je napravio malo haosa po najrazličitijim delovima galaksije, odlučuje da poseti i planetu Zemlju i proširi svoju kolekciju, tako što će planetu smanjiti i dodati u svoju kolekciju malih stvarčica, na koju je jelte, vrlo ponosan. Batman i Robin su prinuđeni da se udruže sa Justice League i Lantern Corps, kako bi ovome stali na put. Dakle, kao što smo napomenuli, možete pokušati da se udubite u ovu priču, ali budimo realni, ona je tu samo da bi dala neku podlogu da preko 150 najrazličitijih karaktera bude prisutno u ovoj opuštajućoj igri sa Batman ne čak ni samo skinom, neko LEGO skinom! Ako ste ikada igrali neku LEGO video igru, onda verovatno već znate se kada je gameplay u pitanju, radi o prilično ustaljenoj formuli koja se iznova implementira na svaki od nastavaka. I gle’ čuda, isto je tako i ovoga puta. Vi kontrolišete nekog od čak 150 dostupnih heroja. Da, ponovo smo istakli ovaj broj, a verovatno ćemo i još koji put – stopedeset likova! Priča se odvija u linearnom maniru, a na vama je da rešavate prelake zagonetke i učestvujete u prelakom combatu. Kampanja se sastoji od ukupno 15 misija, a prelazak istih vam neće oduzeti puno vremena. Radi se o relativno kratkoj igri, bez puno varijacija na temu. Neke od poslednjih LEGO igara su se koliko toliko i upuštale u omanja eksperimentisanja, što sa RPG elemetima, što sa nešto otvorenijim nivoim u kojima je moguće raditi više različitih stvari. Beyond Gotham je korak unazad u odnosu na njih, pa čak u neku ruku i u odnosu na Lego Batman 2: DC Super Heroes, u kome je bilo znatno više slobode. Jedan od najzabavnijih aspekata te igre je bilo šetanje prilično dobro napravljenim LEGO Gothamom. Ovde je iskustvo znatno pojednostavljeno i u mnogome svedeno na ponavljanje jednog te istog šablona. Ono što je dobra vest ovoga puta je količina sadržaja koji možete otključati igranjem, kao i broj likova koji pruža zaista puno toga i posle nekolicine sati koliko će vam verovatno trebati prvi put da pređete igru. U tom aspektu je Traveller’s Tales studio položio ispit, pa možemo da kažemo da vam u igri sačinjenoj od LEGO kockica, makar neće ponestati istih. Kada je u pitanju vizuelna komponenta, tu nema puno toga novog da se istakne. LEGO formula je u neku ruku “provaljena” još sa prvim LEGO Star Wars, i od tada je imamo implementiranu na svaki od nastavaka. Audio u igri je takođe odličan. Voice actori se, ako niste znali, ponavljaju iz nastavka u nastavak LEGO serijala i sada već neki od njih imaju popriličan staž. Treba li reći da Batmanu glas pozajmljuje Troy Baker? Ako to niste znali, onda ste makar mogli da pretpostavite. Kada bi krenuli od pretpostavke da Troy Baker daje glas glavnom liku u jednoj video igri danas, velike su šanse da ćete biti u pravu. I nemojte pogrešno da nas shvatite, on gotovo uvek zvuči odlično. Jedino je fenomen to koliko je čovek prisutan. Evo na primer podatak da je on jedini voice actor u istoriji koji je pozajmljivao glas i Batmanu (ovde) i Jokeru (u Arkham serijalu). Sve u svemu, prezentacija i u ovom LEGO naslovu je na visini zadatka i kao u uvek, jedan od ključnih elemenata koji LEGO serijal igara čine onim što on jeste. Spajanje ogromnih franšiza će prema očekivanjima uvek naći svoju publiku, baš kao što će i određen broj fanova uvek biti prilično negativno raspoložen prema načinu na koji se tretira nešto što oni iskreno vole. Međutim, kada se sve sabere i oduzme, pred nama se nalazi jedna zabavna i relativno šarmantna video igra. Ako ste fan Batmana koji jednostavno mora da ima sve ono što na kutiji ima bilo kakav Batman logo, ova igra jeste za vas. Mada tom logikom jeste i svaka druga. Ako vam family friendly zabava zvuči kao dobar poklon za vaše dete pred novogodišnju sezonu, ova igra takođe može da bude pun pogodak. A za onaj drugi (treći?) ubedljivo najveći deo publike, ovo je igra koju bi možda preporučili jednog dana kada joj cena bude nekih dva do tri puta manja na nekoj od rasprodaja u vašoj omiljenoj online ili retail prodavnici. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PS4 NBA 2K14 Proizvođač: 2K Datum izlaska: 15.12.2013. Teren je samo vaš u novom izdanju najbolje i najrealističnije košarkaške igre. Sa preko 30 nagrada i nominacija za najbolju sportsku igru godine, NBA 2K14 je naslov koji morate imati u svojoj kolekciji! 2K Games je potvrdio da ćemo u nadolazećem NBA 2K14 dobiti mogućnost odabira nekih od najpoznatijih timova Eurolige. U igru će biti ukupno 14 evropskih timova poput Barcelone, CSKA, Olympiacosa, Maccabija i ostalih. Iako bi mogućnost odabira svih najvećih evropskih timova bila dobrodošla, nećemo se žaliti. Ovakav rasplet predstavlja veliki korak napred i osiguraće još više uživanja u virtualnoj košarci. Iako već godinama nemaju konkurenciju, kompanija 2K sa svojim NBA serijalom pravi vraški dobar posao. Ne samo da iz sezone u sezonu podižu lestvicu mogućeg kada je simuliranje igre pod obručima u pitanju, već stoje rame uz rame sa EA-ovom Fifom koja je po mnogima vrhunac (kao paket) kada su sportske igre u pitanju. Ipak, čini nam se da je zenit dostignut izdanjem 2K11 koje je, što zbog uključenog sadržaja (čitaj: dramatičnog ubacivanja „letećeg Majkla” u vatru), što zbog dobro odmerenog gameplaya, predstavljalo vrhunac ponude. Možda zbog fokusiranosti na izlazak nove generacije igračkih konzola, razvojni tim ove godine nije pripremio novina koliko smo očekivali. Zaštitni znak je „Kralj” lično – LeBron Džejms, čiju priču ćete moći da „odmotavate” u naročitom režimu Lebron: Path to Greatness – misiju po misiju. Drame ni izbliza nema kao kad je u pitanju MJ, a ako pride ne volite Miami Heate izbor autora neće vam dobro leći. Druga stvar koja se da primetiti je odustajanje (ne u potpunosti) od rep folklora i „narodne” muzike koja uz NBA cirkus ide kao luk uz ćevape. Doduše, Jay Z je prisutan u playlisti, ali je akcenat na miksu žanrova koji nekako mnogo lepše „leže” od starog, jednoličnog pristupa. Tu su Gorillaz, The Black Keys, Daft Punk, Fil Kolins... Izvođači koje je mlađani LeBron sam birao. Prezentacija je po običaju vrhunska i tu se nije mnogo toga promenilo. Spektakularne najave mečeva, analize u poluvremenu, navijačice na terenu, sve je vešto uklopljeno da za trenutak pomislite kako gledate živi prenos neke NBA utakmice. Za komentatore nemamo šta više da kažemo, jednostavno su odlični, baš kao i publika čije navijanje i đipanje po tribinama je nešto najbolje što smo videli u departmentu sportskih igara. Naravno, šampionski šablon prati i gameplay koji je jednostavno briljantan! Moramo da primetimo da su autori dodatno poradili na pickup & play sistemu upravljanja kako bi igru približili casual igračima, ali da to ne utiče u velikoj meri na narušavanje simulacijskog pristupa. Naprotiv, igra je realnija nego ikad i poseduje nikad izraženiji fizički momenat. Možda će vam se vođenje i dodavanje lopte (pa čak i šutevi) učiniti jednostavnim, ali je sve ostalo daleko od toga. Srljanje ka košu kažnjava se gubljenjem lopte i brzim kontranapadima, dok su „bunarenje” u reketu i ishitreni šutevi u 90 odsto slučajeva osuđeni na propast. Mora da se vodi računao svemu – položaju igrača na terenu, udaljenosti protivničkih igrača, izbačaju lopte i tako dalje. Čvrsta odbrana je ključ svega, a AI je tako dobro sprovodi da je to za medalju. Ne postoji šablon za davanje koševa, ne postoje safe akcije koje će vam doneti lagane poene, jednostavno celu utakmicu morate da budete koncentrisani ne bi li je rešili u svoju korist. Igra je toliko zarazna i tera vas da učite poteze dok ih ne savladate do savršenstva. Ovde treba reći da je sistem upravljanja (autori ga zovu Pro Stick) opet doživeo izmene i da ćete desnu pečurkicu na upravljaču koristiti češće nego ikad. Nisu u pitanju samo dodavanja i šutevi, već i driblinzi, naročiti pokreti i slično. Šta ćete, ljudima ponestalo dugmića na upravljaču. Autori tvrde da je u NBA 2K14 ubačeno preko 3.000 novih animacija pokreta i da sve što vidite na pravom prenosu vidite i na terenu u igri. Pri tome, ovde se ne računaju samo pokreti pri trčanju, šutiranju i zakucavanjima, već i oni prilikom kontakta, skokova ili gurkanja pod košem. Simpatične su situacije kad se grdosije nađu na parketu nakon „naskakanja” protivničkog igrača ili posle žestokih duela. To igri daje dodatnu dozu realizma. Autori dalje ističu da su radili na animacijama dresova i čestičnim efektima znoja. Tu još ima mesta za unapređenja, pogotovo kad su dresovi u pitanju pošto u velikom broju slučajeva izgledaju kao kartonske ploče okačene na odlično animirane igrače. Konačno, dolazimo i do najveće novine ove godine – rostera timova. Očekivano, na raspolaganju je svih 30 NBA ekipa, baš kao i retro timovi koji su obeležili određene epohe (ukupno ih je 34 – ekipa Sacramento Kingsa predvođena Divcem i Stojakovićem nije na spisku). Nedostaju poznate ličnosti i dream timovi, ali su umesto njih tu Evroligaši! Kompanija 2K potpisala je višegodišnji ugovor sa Evroligom čime je dobila pravo na ovo Evropsko takmičenje. Za sada se u igri nalazi 14 timova od moskovskog CSKA, preko Olipijakosa, Efesa, Panatinaikosa, pa sve do Reala iz Madrida, Barselone, Unikahe i Žalgirisa. Nažalost, ove timove moguće je voditi samo u Quick Game režimu igranja pošto Evroliga kao takmičenje nije ubačeno, a neozbiljno je očekivati da se neki od evropskih timova nađe u NBA ligi. Upravljanje ekipama iz Evrope potpuno je drugačije od onih iz NBA takmičenja. Igra u ovom slučaju nije toliko fizički orijentisana i mnogo lakše je postizati koševe sa distance. Zanimljiva situacija nastaje kada „uparite” tim iz Evrolige sa timom iz NBA. To je i bio cilj. Potez autora da uključe timove iz Evrolige u roster pozdravljamo iz sve snage i nadamo se da je to samo prvi korak ka ubacivanju novih igračkih modova, pa i reprezentacija (ako se sećate, NBA Live ih je imao). NBA 2K14 je logičan sled stvari i odličan uvod u next, next-gen rat koji nas očekuje pred kraj godine, a u koji će se uključiti i EA sa svojim NBA Liveom (ili kako će se već igra zvati). Proizvod kompanije 2K je blizu savršenstva, ali nije savršen. Valja se dodatno poigrati sa igračkim modovima i proširiti iskustvo kada su Evroligaši u pitanju. Takođe, mora se poraditi i na rutini zaduženoj za vođenje igrača u igračevom timu. Previše često se dešava da se igrači „vrte” oko lopte i gube posed zbog neodlučnosti i tromosti. Tu je i mušičavi sistem aktiviranja vođenih igrača koji je previše spor i neprecizan i često je uzrok nervoze u presudnim trenucima.

PC Doom 2016 Proizvođač: Bethesda Datum izlaska: 13.05.2016. DOOM se vraća kao brutalno zabavna i izazovna moderna pucačina. Nemilosrdni demoni, neverovatno naoružanje i brzo, tečno kretanje pružaju osnovu za intenzivnu borbu iz prvog lica. Ovde si sa razlogom. Ogromno istraživačko postrojenje Union Aerospace korporacije na Marsu je pregaženo od strane moćnih demona i jedina osoba koja stoji između njihovog i našeg sveta si ti. Kao usamljeni DOOM marinac aktiviran si zbog jedne stvari, da ih pobiješ sve. Nema stajanja da se sakrijete ili regenerišete zdravlje dok se borite sa divljim hordama pakla. Kombinujte svoj arsenal, unapređenja, kretanje i unapređeni sistem bliske borbe da oborite, zgozite, zdrobite i raznesete domeno na kreativne i nasilne načine. Povratak id Multyplayer- Dominirajte nad svojim protivnicima na pravi DOOM način u brzim arenama. Tu su klasični kao i sasvim novi modovi za igru. Nekada je FPS žanr bio oličenje jednostavnog i elegantnog dizajna – evo vam puška, tamo su krakondžule, za dalje se snađite sami. I to je funkcionisalo odlično i mnogo godina nakon što su Karmak i drugari svetu podarili Doom (zar je već prošlo 23 godine!?). Žanr je vremenom postajao, pa… čudan. Od prostranih nivoa došli smo do virtuelnih hodnika sa nevidljivim zidovima, pritiskanja E da pobedimo i posmatranja spektakla koji se dešava negde u daljini umesto da sami u njemu aktivno učestvujemo. Previše FPS igara se trudi da vas zaintrigira nekakvom pričom o X koji je u nevolji jer Y, razglabajući i nikada zaista ne pružajući zadovoljstvo rešavanja tog problema Y. A nekada je dovoljno i da igra samo počne, da vam oružje i prepusti vas uživanju. Upravo tako počinje i novi DOOM. Ne sećamo se kada smo poslednji put igrali igru koja samo počne. Bukvalno je potrebno desetak sekundi dok se vaš junak ne probudi, uzme pištolj sa poda i prosvira lobanju demonu koji je želeo da ga pojede za doručak- Bezimeni protagonista serijala, poznat samo kao Doomguy, je čovek kome je svega preko glave – i demona i ludačke korporacije UAC koja rudari sam pakao za resurse i želi da pretvori demone u hodajući arsenal. Mrzovoljan, ali bez ijedne progovorene reči, svojim pokretima i akcijama savršeno prikazuje koliko ga je baš briga za sve i samo želi da odradi ovaj ”posao” i da ga svi više ostave na miru. Neverovatno je da je igra u serijalu poznatom da priče ima u tragovima koliko i pravog mesa u McDonald’s hamburgerima u stvari uspela da poveže svu onu papazjaniju iz prethodnih igara u nešto potpuno validno i toliko grandiozno da ima čitavu mitologiju koja okružuje našeg protagonistu kao ultimativnog čistača brljotina kada naviru horde pakla. Ali, kao i njemu, priča u DOOM nam je potpuno sekundarna. Valja li ičemu gameplay? A na ovom polju igra ne samo da briljira, već potpuno uništava sve tvrdnje nevernih Toma da moderni šuter mora da ima zidiće, regeneraciju, dugme za sprint i da pritom ne možete da ponesete svako oružje sa sobom (Mythbustersi su pokazali da je ovo i te kako moguće!). Svaki sukob sa paklenim hordama je spektakl esplozija, krvi i udova koji lete na sve strane dok prevrćete po arsenalu tamaneći masu rogova i kljova koja urlajući grabi ka vama. Morate stalno da budete u pokretu, strejfujući ili preskačući prepreke, stalno u potrazi za municijom i sledećom njuškom koju treba nabosti pesnicom. Akcija na ekranu podiže adrenalin do neverovatnih razmera, dok bez treptanja i zakrvavljenih beonjača igrate sve do sitnih sati, sa kezom od uha do uha i neretkim oduševljavanjem brojnim sitnicama i referencama. Ipak, to ne znači da DOOM nije pokupio poneki fazon od modernih igara. Manje-više sve što radite vas nagrađuje svojevrsnim tokenima za unapređivanje sposobnosti lika ili oružja. Posle nekoliko početnih nivoa počećete da skupljate i rune, pasivne bonuse za koje je potrebno izvršavati mini zadatke kako biste ih uopšte otključali, a za svako oružje možete da otključate dva alternativna moda paljbe čime se već bogat arsenal dodatno proširuje. Sačmarica sa lanserom granata, plazma puška koja povremeno šalje talas u krugu oko vas ili daljinsko aktiviranje raketa iz bazuke? Sve to ćete imati i do kraja igre najverovatnije i apgrejdovati. Motorna testera je ovoga puta izuzetno moćno oružje sa ograničenim brojem upotreba, ali kojim ćete trenutno prepoloviti sve protivnike koji nisu bossovi i pritom se grohotom smejati. Tu je i nekoliko starih znanaca iz prethodnih igara, ali ćemo to ostaviti vama da otkrijete i isprobate, jer je zaista zabavno koristiti svako od oružja u igri. Jedna zanimljiva novotarija je izvođenje takozvanih ”glory kill” poteza, izuzetno brutalnih fatality poteza kojima ćete finiširati ranjene protivnike. Na prvi pogled nam je delovalo da će brzo dosaditi, ali satisfakcija korišćenja kao i raznovrsnost istih čine da do samog kraja igre nismo ni za trenutak pomislili kako su višak. I ne samo to, igra vas stalno nagrađuje ako na ovakav način okončavate demonske (ne)živote tako što ćete dobiti dodatne pakete healtha, municije ili čak oklopa. Pritom su neopisivo kreativni i nasilni, nekako odgovarajući stilu nadrndanog marinca koji na početku razbije monitor kada završi brifing. Bez preterivanja, osobama slabijeg stomaka neće biti svejedno kada vide određene glory kill animacije. Možete da uradite i mali test – ako svojoj lepšoj polovini pokažete glory kill nad Mancubus i dotična ne pozeleni ili prebledi, slobodno je oženite! Solo kampanja u DOOM traje poprilično, skoro 15 sati ako budete provodili vreme istražujući nivoe. Baš u duhu originalne igre, novi DOOM ima masivne nivoe sa isprepletanim hodnicima u kojima se lako možete izgubiti da nije mape. Veliki broj prolaza i tajni čine svaki od ogromnih nivoa igre pravom uživancijom za istraživanje. Tempo kampanje je sjajan i stalno ćete otkrivati ili otključavati nešto novo tako da nećete ni osetiti da je već prošlo desetak sati kad budete stigli do odjavne špice. S obzirom da postoji nekoliko nivoa težine (sa najtežim Ultimate Nightmare koji dobijate nakon prvog prelaska) i enorman broj tajni, garantovan je bar još jedan prolazak kroz igru ako ne i ponavljanje nekih nivoa više puta. Kada ste izgustirali kampanju ili poželite pauzu od iste, tu je i relativno mlak timski multiplayer za 12 igrača i šačicom mapa koji nije oduševljavao ni u beti, kao ni sada u punom izdanju. Ovde je očigledno da je drugi studio bio zadužen i brzina i osećaj igranja više podsećaju na Halo nego na singleplayer komponentu. Ali, dovoljno je zanimljiv da ćete u njemu provesti nekoliko sati, a i jedina je prilika da zaigrate kao neki od najvećih demona iz kampanje. SnapMap, s druge strane, pruža daleko duži ”životni vek” igri na vašem hard disku jer poput Trackmania igara omogućava igračima da slažući delove mapa i razne elemente prave nove nivoe za solo, kooperativno ili kompetitivno igranje. Ima svojih ograničenja, pre svega u količini predmeta koje jedna mapa može da sadrži i nadamo se da će Bethesda i id proširiti njegove mogućnosti. I pored toga, imali smo priliku da igramo nekoliko parkour nivoa, svojevrsni farming simulator, da suprotstavimo demone u paklenim Pokemon bitkama i čak rešavamo jedan room escape. Nije baš paklena verzija Super Mario Maker, ali više nego interesantan dodatak igri u kome možete provesti desetine sati. Kao retko iznenađenje u svetu visokobudžetnih igara, DOOM je igra lansirana bez ikakvih tehničkih problema na svim platformama. Najbolji je mogući kompromis između stare i nove škole FPS igara, hiperaktivno i ultranasilno iskustvo koje je toliko dugo bilo odsutno iz žanra, a naročito sa mainstream strane istog. Igra je koja apsolutno zaslužuje da joj se ime piše u caps-lock i od nas ima apsolutnu preporuku. Uvoznik:GameS zemlja porekla:Amerika