Odlično očuvano. Autor - osoba Mandić, Božidar, 1952- = Mandić, Božidar, 1952- Naslov Dok isparava jutro : pesme / Božidar Mandić Vrsta građe poezija odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1986 (Subotica : Birografika) Fizički opis 64 str. ; 20 cm (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Na unutr. str. kor. lista autorova slika i beleška o njemu. Božidar Mandić, pesnik koji je „osetio zov zemlje i divljine“, i stoga, napustivši grad, otišao da živi na selu, našao je u zbirci „Dok isparava jutro“ dobro pogođenu formulu i meru izražajne jednostavnosti, potrebnu da bi se postigla sugestivna poetska transpozicija ove vrste životnog iskustva. Za ovu poeziju su karakteristični sažetost i „filmski“, odnosno „fotografski“, „dokumentarni“ način trenutnog percipiranja stvarnosti. Videći u tim trenutnim snimcima „parčad istine“ koja se „sastoji iz mozaika“, pesnik veruje da pomoću tih fragmenata svakodnevnice (jer njegovo „bekstvo na selo“ je u stvari poetsko bekstvo u svakodnevicu) može da otkrije jedan dublji smisao koji se u tom mozaiku nazire kao integralna istina. On stoga gradi viziju sakralizovane i apsolutizovane sadašnjosti u kojoj je vreme takoreći ukinuto: njegov svet je svet u kome „već dve hiljade godina nema ništa novo“. Ova nas poezija vraća nekim izvorima, nekim skoro zaboravljenim elementarnim vrednostima, jednostavnoj mudrosti, a ipak, apsolutizujući sadašnjost, ne može i ne pokušava da prenebregne ono što pripada sadašnjem civilizacijskom stadijumu, te stoga ne pada u folklorno ili arhaično. Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik, osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine. Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka. Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas. Porodica bistrih potoka, Miroslav Mandić, avangarda, neoavangarda, Novi Sad, tribina mladih, postmoderna... MG106

Autor - osoba Blaga, Lucian Naslov Božja senka / Lučijan Blaga ; [izbor, prevod i pogovor Petru Krdu] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1995 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 76 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Cârdu, Petru, 1952-2011 = Krdu, Petru, 1952-2011 Cioran, Emil, 1911-1995 = Sioran, Emil, 1911-1995 Zbirka Reč i misao ; knj. 462 Napomene Vedrina svetlo-tamnog i Lučijan Blaga zaštićen njome / Petru Krdu: str. 63-68 Unutrašnji stil Lučijana Blage / Emil Sioran: str. 69-73. Predmetne odrednice Blaga, Lučijan, 1895-1961 Lučijan Blaga (1895–1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850–1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis „Misao“ i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... MG95 (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Miljenko Popović - Žuborski (Beograd, 1938 — Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik.[1] Biografija Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi[2] u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat је po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“.[4] Periodično je objavljivao tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima.

Stojan Vučićević : GREBEN , Mladost Zagreb 1965, str. 60. Poezija. Očuvanost 4; ima štambilj lične biblioteke. Vučićević, Stojan, hrvatski pjesnik (Turkovići, BiH, 8. VII. 1941 – Zagreb, 22. IX. 1989). Školovao se u Metkoviću i Zagrebu. God. 1960. uhićen je i bez suđenja upućen u logor za političke zatvorenike na Sv. Grguru. Jugoslavistiku i francuski jezik i književnost diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zadru. Uređivao je časopise Vidik (1964) i Republika (1969–73) te radio kao novinar i lektor. U književnosti se javio sredinom 1960-ih zbirkama koje afirmiraju tradiciju vezanoga stiha (Greben, 1965; Siga, 1966), s lajtmotivom krajolika kao izvorišta pjesničke imaginacije. Poslije je također slijedio trag glazbenosti stiha te se priklanjao pjesmama u prozi (Čavli, 1969). Objavio je i knjigu putopisa Podmornica (1971). Teme zavičaja, smrti, tišine i mraka obradio je u poemi Šibanica (1971), a pjesničko djelo zaokružio zbirkom Pomrčina (1985), koja slijedi već ustaljenu poetiku i motivsku ujednačenost. Posmrtno su mu objavljene pjesničke zbirke Neretva (1996) i Semafor (2007) te knjiga putopisa Ponad vode (2000). Prevodio je s francuskoga (A. Camus).

Zvonimir Balog : RIBA NA BICIKLU , Znanje Zagreb 1977, str. 156. Poezija. Očuvanost 4-. Zvonimir Balog (Sveti Petar Čvrstec kod Križevaca, 30. maj 1932 - Zagreb, 2. novembar 2014), bio je začetnik savremene hrvatske dečje poezije i najnagrađivaniji hrvatski dečji književnik. Rođen je 30. maja 1932. godine u Svetom Petru Čvrdcu kod Križevaca. Završio je Školu primenjenih umetnosti i Pedagošku akademiju u Zagrebu. Studirao je pedagogiju. U životu je radio mnogo poslava, a neki od njih su: administrator, barmen, dekorater, nastavnik, predavač na Pedagoškoj akademiji, urednik časopisa, televizijski urednik i drugi poslovi. Pored toga što je bio pisac, bio je i slikar, vajar i ilustrator. Napisao je osamdesetak knjiga za decu i odrasle i autor je nekih antologija. Zvonimir Balog bio je u braku sa Ljubicom Balog. Ljubica je takođe pisala i objavljivala, i ona je uvek prva čitala sve što je Zvonimir pisao i procenjivala je li nešto dobro ili ne. S Ljubicom je imao dvoje dece, ćerku Kseniju i sina Tugomira. Zvonimir Balog je umro u Zagrebu 2. novembra 2014. godine.

Model: Nokia C32 64GB crna Boja: Crna Dijagonala ekrana: 6.5" Rezolucija ekrana: 1600 x 720 piksela Karakteristike ekrana: Gustina ekrana: ~270 ppi Rezolucija: 1600 x 720 Odnos stranica: 20:9 Staklo otporno na ogrebotine Rezolucija: HD+ Verzija operativnog sistema: Android 13 RAM memorija: 4 GB Opis procesora: Octa-core (4x1.6 GHz Cortex-A55 & 4x1.2 GHz Cortex-A55) Čipset: Unisoc SC9863A1 (22nm) Grafika: IMG8322 Interna memorija: 64 GB Proširenje interne memorije: microSD do 256GB Zadnja kamera: 50 Mpix + 2 Mpix Opis zadnje kamere: 50 MP, (širok), Autofokus (AF) 2 MP, (makro) Features: LED blic, HDR Video: 1080p@30fps Prednja kamera: 8 MP Senzori: Čitač otiska prsta Akcelerometar Senzor blizine Senzor ambijentalnog svetla Bluetooth: 5.2, A2DP GPS: GPS Wi-Fi: Wi-Fi 802.11 b/g/n Radio: Da Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Ne Izlaz za slušalice: Da Snaga brzog punjenja: 10 W Kapacitet baterije: 5000 mAh SIM slot: Dual SIM SIM slot tip: Nano SIM 2G mreža: Da 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Ne Dimenzije: 164.6 x 75.9 x 8.6 mm Masa: 199.4 g

Lepo ocuvano DRAGAN LUKIĆ - PESME DUGE PLOVIDBE ILUTROVANO IZDAVAČ: NARODNA KNJIGA BEOGRAD STRANA: 114 Dragan Lukić (Beograd, 30. novembar 1928 — Beograd, 1. januar 2006) bio je srpski dečji pisac.[1][2] Dragan Lukić Datum rođenja 30. novembar 1928. Mesto rođenja Beograd Kraljevina SHS Datum smrti 1. januar 2006. (77 god.) Mesto smrti Beograd Srbija i Crna Gora Potpis Dragan Lukić`s signature.jpg Za članak o glumcu, pogledajte Dragan Lukić Omoljac Biografija Uredi Rođen je u Beogradu 1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.[2] U jesen 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao fudbaleri.[2] Godine 1954, završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim je počeo da predaje dečju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja 1989. godine. Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis „Zmaj”. Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi. Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu.[3] Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u beloj kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, „Nebom grada”. Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske književnosti namenjene mladim naraštajima. Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964—1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967—1993. Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006. godine. Po njemu su nazvane Dečija biblioteka „Dragan Lukić” u Beogradu i OŠ „Dragan Lukić“ Novi Beograd. „Ivin voz” i druge pesme Dragana Lukića izveo je Kolibri.

Karakteristike Model Huawei P SMART 2021 CR Dimenzije 165,65 mm x 76,88 mm x 9,26 mm Težina 206 g Ekran 6,67″ TFT LCD, IPS HD rezolucija: 2400 x 1080 px Touchscreen Procesor Octa Core 4 Cortex-A73, 2 GHz + 4 Cortex-A53, 1,7 GHz Baterija Nazivni kapacitet: 4900 mAh Tipični kapacitet: 5000 mAh Kamera Glavna: 48 MP + 8 MP + 2 MP + 2 MP Selfi: 8 MP Interna memorija 128 GB Operativni sistem Android 10 Boja Crna Konektori USB 2.0 Podrška za memorijsku karticu Do 512 GB Bluetooth 5.0 WiFi (wireless) Da Izlaz za slušalice 3,5 mm RAM memorija 4 GB Opis kamere Glavna: Otvor blende: f/1,8 + f/2,4 + f/2,4 + f/2,4 Video zapis Blic Autofokus Detekcija lica Detekcija osmeha Geo-tagging LED blic HDR Selfi: Otvor blende: f/2.0 Video zapis Detekcija lica Detekcija osmeha Geo-tagging Opis baterije Litijum-polimerska Mreže 2G Mreža 3G Mreža 4G (LTE) Ostalo Moduli za kartice: SIM1: Nano SIM i SIM2: Nano SIM Čip: Huawei Kirin 710A GPS, AGPS, Glonass, Beidou FM radio Deklaracija Tip i model: P SMART 2021 CR Naziv i vrsta robe: Smart medium Uvoznik: ROAMING ELECTRONICS DOO

Model:Realme C35 RMX3511 128GB Green Dizajn: monoblok Dijagonala ekrana: 6,6" Rezolucija: 2408 x 1080 pix Tip ekrana: IPS LCD, 600 nits (peak), 20:9 ratio, ~401 ppi SIM slot: Dual SIM (2 Nano Card + 1 Micro SD) Operativni sistem: Android 11, Realme UI 2.0 Procesor: ARM Octa Core (2x 2,0 GHz Cortex-A75 & 6x 1,8 GHz Cortex-A55) Čipset: Unisoc Tiger T616 (12 nm) Grafika: Mali-G57 MP1 RAM Memorija: 4 GB Interna Memorija: 128 GB Proširenje memorije: MicroSD Zadnja kamera: 50 + 2 + 0,3 Mpix - 50 Mpix, f/1,8, 26mm (wide), 1/2,76", 0,64µm, PDAF - 2 Mpix, f/2,4, (macro) - 0,3 Mpix, f/2,8, (depth) - LED flash, HDR, panorama - Video: 1080p@30fps Prednja kamera 8,0 Mpix - 8 Mpix, f/2,0 - HDR - Video: 720p@30fps Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, hotspot Bluetooth 5.0, A2DP, LE GPS, A-GPS, Glonass, Beidou FM radio USB Type-C 2.0 Izlaz za slušalice 3,5 mm Senzori: - čitač otiska prsta - akcelometar - žiroskop - senzor blizine - kompas - senzor osvetljenja Baterija: integrisana Li-Po 5000 mAh Snaga brzog punjenja: 18 W Mreže: - 2G mreža - 3G mreža - 4G (LTE) Dimenzije: 164,4 x 75,6 x 8,1 mm Težina: 189 g Boja: Zelena

Knjaževac Matica srpska, 2002. Sadrži potpis prethodnog vlasnika na prvoj beloj strani, ali nekorišćena, neotvarana. Aćimović je rođen 1931. u Petrovcu kod Đakovice na Kosovu i Metohiji, a rano detinjstvo je proveo u Bačkom Magliću. Gimnaziju je završio u Bačkoj Palanci (1955), a studije Jugoslovenske književnosti i Južnoslovenske jezike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1959). Magistrirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1974. godine. Radio je čitav život kao srednjoškolski nastavnik srpskog jezika, a najduže u Elektrotehničkoj školi Mihajlo Pupin u Novom Sadu. Objavio je preko 20 knjiga poezije i poetske proze. Navjeći broj knjiga je objavio kod novosadskih izdavača, u Matici srpskoj, Stražilovu, Svetovima i Prometeju. Od prve pa do svoje poslednje knjige (`Žiža`), Aćimović je dosledno sprovodio svoju pesničku filozofiju. Kroz kratkei jezgrovite pesme, sažete izveštaje o fantastici života, kao i eliptične i guste redove poetske proze, čitalac je sticao utisak kako su Aćimoćeve reči preuzete iz jezgra života, iz njegovih neobičnih i tamnih trenutaka koji svedoče o našem samozaboravu, izgubljenosti i usamljenosti. Aćimović je bio pesnik gradskog života i njegovih trauma, otuđenosti i hladnoće postojanja. Kao da je iz njegovih rukopisa progovarao veliki majstor neizvesnosti i duboke životne strepnje.

ЈАНКО ТУФЕГЏИЋ (Шабац, 1907-1944, отац Драгољуб, свештеник и мајка Персида, кћерка јединица књижевника Јанка Веселиновића), један је од трагично страдалих српских песника, убијених у грађанском рату 1941-1944. Завршио је Филозофски факултет у Београду, група за југословенску књижевност. Радио је као новинар у листу Правда и био уредник Ошишаног јежа. После окупације земље 1941, придружује се јединицама Југословенске војске у отаџбини; уредник је и шеф пропаганде Церскомајевачке групе јуришних корпуса пуковника Драгослава Ранчића. Ратно време углавном је провео у пећини на планини Бобији, организујући рад штампарије и листова Глас Цера и др. Књига ПЕСМЕ садржи три збирке објављене од 1928. до 1940. и необјављену збирку Планино туго. Ћирилица, тврд повез, 358 страна. У другој књизи Јанка Туфегџића НОВИНАР, РАТНИК налазе се: -књижевне критике и прикази из водећих новина и часописа у којима је објављивао (Политика, Правда, СКГ и др.) од 1929. до Другог светског рата. -обиман текст др Косте Николића, сигурно најбољег познаваоца четничког покрета. -изабрани текстови из новина и часописа 1941-1944 (Глас Цера, Љотићевштина и др.). -велики број фотографија и докумената -реч потомака, тј. унука Јанка Туфегџића Тврд повез, ћирилица, 416 страна.

Model: Xiaomi Redmi A2 32GB black Dizajn: Monoblok Tip ekrana: IPS Dijagonala ekrana: 6.52" Rezolucija: 1600 x 720 Karakteristike ekrana: • Gustina ekrana: ~269 ppi • Osvetljenje: 400 niti • Odnos stranica: 20:9 • Rezolucija: 1600 x 720 • IPS LCD Rezolucija : HD+ Verzija operativnog sistema: Android 12 (Go Edition) RAM memorija: 2 GB Opis procesora: Octa-core (4x2.2 GHz Cortex-A53 & 4x1.7 GHz Cortex-A53) Čipset: Mediatek Helio G36 (12 nm) Grafika: PowerVR GE8320 Interna memorija: 32 GB Proširenje interne memorije: microSD do 1TB Zadnja kamera: 8.0 Mpix + 0.08 Mpix Opis zadnje kamere: 8 MP, f/2.0, (wide) 0.08 MP (depth) Features: Dual-LED flash, HDR Video: 1080p@30fps Opis prednje kamere: 5 MP, f/2.2 Video: 1080p@30fps Senzori: • Akcelerometar Opis Bluetooth: 5.0, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, GALILEO, BDS Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n Radio: Da Interfejs za punjenje: Micro-USB NFC: Ne Izlaz za slušalice: Da Snaga brzog punjenja: 10 W Kapacitet baterije: 5000 mAh SIM slot: Dual SIM SIM slot tip: 1 Nano SIM + 1 Nano SIM + Micro SD Boja: crna 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Ne Dimenzije: 164.9 x 76.75 x 9.09 mm Masa: 192 g

Model: Xiaomi Redmi 12C 64GB black Dizajn: Monoblok Tip ekrana: IPS Dijagonala ekrana: 6.71" Rezolucija: 1650 x 720 Karakteristike ekrana: • Osvetljenje ekrana: 500 niti • Gustina ekrana: ~268 ppi • Rezolucija: 1650 x 720 • IPS LCD Verzija operativnog sistema: Android 12, MIUI 13 RAM memorija: 3 GB Opis procesora: Octa-core (2x2.0 GHz Cortex-A75 & 6x1.8 GHz Cortex-A55) Čipset: Mediatek MT6769Z Helio G85 (12nm) Grafika: Mali-G52 MC2 Interna memorija: 64 GB Proširenje interne memorije: microSDXC Zadnja kamera: 50 Mpix + 0.08 Mpix Opis zadnje kamere: 50 MP, (wide), PDAF 0.08 MP (depth) Features: LED flash, HDR Video: 1080p@30fps Opis prednje kamere: 5 MP Video: 1080p@30fps Senzori: • Čitač otiska prsta • Akcelerometar • Senzor blizine Opis Bluetooth: 5.1, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, BDS, GALILEO Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, Wi-Fi Direct Radio: Da Interfejs za punjenje: Micro-USB NFC: Ne Izlaz za slušalice: Da Snaga brzog punjenja: 10 W Kapacitet baterije: 5000 mAh SIM slot: Dual SIM SIM slot tip: Nano SIM + Nano SIM Boja: Crna 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Ne Dimenzije: 168.8 x 76.4 x 8.8 mm Masa: 192 g

Model: Xiaomi Redmi 12C 128GB blue Dizajn: Monoblok Tip ekrana: IPS Dijagonala ekrana: 6.71" Rezolucija: 1650 x 720 Karakteristike ekrana: • Osvetljenje ekrana: 500 niti • Gustina ekrana: ~268 ppi • Rezolucija: 1650 x 720 • IPS LCD Verzija operativnog sistema: Android 12, MIUI 13 RAM memorija: 4 GB Opis procesora: Octa-core (2x2.0 GHz Cortex-A75 & 6x1.8 GHz Cortex-A55) Čipset: Mediatek MT6769Z Helio G85 (12nm) Grafika: Mali-G52 MC2 Interna memorija: 128 GB Proširenje interne memorije: microSDXC Zadnja kamera: 50 Mpix + 0.08 Mpix Opis zadnje kamere: 50 MP, (wide), PDAF 0.08 MP (depth) Features: LED flash, HDR Video: 1080p@30fps Opis prednje kamere: 5 MP Video: 1080p@30fps Senzori: • Čitač otiska prsta • Akcelerometar • Senzor blizine Opis Bluetooth: 5.1, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, BDS, GALILEO Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, Wi-Fi Direct Radio: Da Interfejs za punjenje: Micro-USB NFC: Ne Izlaz za slušalice: Da Snaga brzog punjenja: 10 W Kapacitet baterije: 5000 mAh SIM slot: Dual SIM SIM slot tip: Nano SIM + Nano SIM Boja: Plava 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Ne Dimenzije: 168.8 x 76.4 x 8.8 mm Masa: 192 g

Model: Xiaomi Redmi 12C 64GB blue Dizajn: Monoblok Tip ekrana: IPS Dijagonala ekrana: 6.71" Rezolucija: 1650 x 720 Karakteristike ekrana: • Osvetljenje ekrana: 500 niti • Gustina ekrana: ~268 ppi • Rezolucija: 1650 x 720 • IPS LCD Verzija operativnog sistema: Android 12, MIUI 13 RAM memorija: 3 GB Opis procesora: Octa-core (2x2.0 GHz Cortex-A75 & 6x1.8 GHz Cortex-A55) Čipset: Mediatek MT6769Z Helio G85 (12nm) Grafika: Mali-G52 MC2 Interna memorija: 64 GB Proširenje interne memorije: microSDXC Zadnja kamera: 50 Mpix + 0.08 Mpix Opis zadnje kamere: 50 MP, (wide), PDAF 0.08 MP (depth) Features: LED flash, HDR Video: 1080p@30fps Opis prednje kamere: 5 MP Video: 1080p@30fps Senzori: • Čitač otiska prsta • Akcelerometar • Senzor blizine Opis Bluetooth: 5.1, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, BDS, GALILEO Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, Wi-Fi Direct Radio: Da Interfejs za punjenje: Micro-USB NFC: Ne Izlaz za slušalice: Da Snaga brzog punjenja: 10 W Kapacitet baterije: 5000 mAh SIM slot: Dual SIM SIM slot tip: Nano SIM + Nano SIM Boja: Plava 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Ne Dimenzije: 168.8 x 76.4 x 8.8 mm Masa: 192 g

Model: Realme C35 RMX3511 128GB Black Dizajn: monoblok Dijagonala ekrana: 6,6" Rezolucija: 2408 x 1080 pix Tip ekrana: IPS LCD, 600 nits (peak), 20:9 ratio, ~401 ppi SIM slot: Dual SIM (2 Nano Card + 1 Micro SD) Operativni sistem: Android 11, Realme UI 2.0 Procesor: ARM Octa Core (2x 2,0 GHz Cortex-A75 & 6x 1,8 GHz Cortex-A55) Čipset: Unisoc Tiger T616 (12 nm) Grafika: Mali-G57 MP1 RAM Memorija: 4 GB Interna Memorija: 128 GB Proširenje memorije: MicroSD Zadnja kamera: 50 + 2 + 0,3 Mpix - 50 Mpix, f/1,8, 26mm (wide), 1/2,76", 0,64µm, PDAF - 2 Mpix, f/2,4, (macro) - 0,3 Mpix, f/2,8, (depth) - LED flash, HDR, panorama - Video: 1080p@30fps Prednja kamera 8,0 Mpix - 8 Mpix, f/2,0 - HDR - Video: 720p@30fps Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, hotspot Bluetooth 5.0, A2DP, LE GPS, A-GPS, Glonass, Beidou FM radio USB Type-C 2.0 Izlaz za slušalice 3,5 mm Senzori: - čitač otiska prsta - akcelometar - žiroskop - senzor blizine - kompas - senzor osvetljenja Baterija: integrisana Li-Po 5000 mAh Snaga brzog punjenja: 18 W Mreže: - 2G mreža - 3G mreža - 4G (LTE) Dimenzije: 164,4 x 75,6 x 8,1 mm Težina: 189 g Boja: crna (Glowing Black)

Đorđe Radišić: DANI IZ TAME I SVIJETLA, Novo pokolenje Beograd 1950, str. 52. Poezija. Očuvanost 3; ima pečat izdavača knjige. Đorđe Radišić je rođen 18. prosinca 1925. godine u Vukovaru gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a odmah nakon mature otišao je u partizane. Prve pesme objavljuje u partizanskim listovima. Kraj rata dočekao je kao član kulturne ekipe i propagandnog odsjeka 12. slavonske brigade. Studirao je medicinu u Zagrebu i Beogradu, a diplomirao na Akademiji za kazalište, film, radio i televiziju u Beogradu. Najveći deo svojeg radnog vijeka bio je novinar. Uređivao je rubrike kulture u listovima “Front” i “Narodna armija”. Bio je zamjenik načelnika Vojnog muzeja u Beogradu i načelnik za noviju ratnu istoriju, sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i republički sekretar za kulturu. Napisao je više desetina knjiga poezije, pripovjedaka i romana za decu, dramskih tekstova i filmskih scenarija, eseja, publicističke proze te naučnih radova iz oblasti kulturne istorije, posebno istorije kulture u NOB-u. Surađivao je u brojnim časopisima i zastupljen je u više antologija, a pjesme su mu prevedene na nekoliko jezika. Za svoj rad primio je više odlikovanja i priznanja. Umro je 22. kolovoza 2008. godine u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. Mersad Berber (Bosanski Petrovac, 1. januar 1940 — Zagreb, 7. oktobar 2012) bio je akademski slikar iz Bosne i Hercegovine. U Ljubljani je 1963. godine završio slikarske studije na Akademiji lepih umetnosti u klasi Maksima Sedeja, a magistrirao je grafičko slikarstvo sa profesorom Rikom Debenjakom. Petanest godina docnije, Berber stiče poziciju profesora na Akademiji lepih umetnosti u Sarajevu. Od 1965. i prve samostalne izložbe u ljubljanskoj Gradskoj galeriji, karijera ovog umetnika kreće uzlaznom putanjom. Danas je Berber jedan od najpoznatijih grafičkih slikara na svetu koji je 1984. godine uvršćen u kolekciju galerije Tejt (Tate Gallery), stvarajući estetski i etički identitet svoje domovine poznat milionima ljudima. Skoro 40 godina svog umetničkog rada potrošio je kao istinski homo universalis sa slikanjem, grafičkim crtežima, ilustrovanjem i prepariranjem bibliografskih edicija, grafičkih i poetskih karti. Njegova scenografija i dizajn kostima zaživeli su u pozorištima u Ljubljani, Zagrebu i Vašingtonu. Svoj animirani film Tempo Sekondo (Tempo Secondo) završio je 1985. godine. Od 1966. godine Mersad Berber je dobio više od pedeset nagrada i priznanja. Pored mnogih međunarodnih nagrada, treba izdvojiti Zlatnu medalju i honorarnu diplomu na Prvoj međunarodnoj izložbi grafike u Trstu, prvu nagradu na 11-om Međunarodnom bijenalu u Sao Paolu, Honorarnu nagradu na 10-om Međunarodnom bijenalu u Tokiju, prvu nagradu na 7-mom Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji, nagradu IKOM-a u Monte Karlu, nagradu grada Krakova na 4-om Međunarodnom bijenalu grafike i dr. 2007. godine postao je član Ruske akademije umetnosti. Od 1992. godine Mersad Berber je živeo u Zagrebu i Dubrovniku. Umro je 7. oktobra 2012. u Zagrebu....

Autor - osoba Miłosz, Czesław, 1911-2004 Naslov Spasenje : izabrane pjesme / Česlav Miloš ; izbor i prevod Petar Vujičić ; predgovor Zdravko Malić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas) Fizički opis 163 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vujičić, Petar, 1924-1993 = Vujičić, Petar, 1924-1993 Malić, Zdravko Zbirka Mala biblioteka svjetske poezije (Broš.) Napomene Prevod dela: Poezje I-II Str. 5-27: Pjesnik pamćenja : uvod u čitanje Miloszeve poezije / Zdravko Malić Slika autora na unut. str. prednjeg i zadnjeg kor. lista. Predmetne odrednice Miłosz, Czesław, 1911-2004 – Poezija Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.

Autor - osoba Miłosz, Czesław, 1911-2004 Naslov Spasenje : izabrane pjesme / Česlav Miloš ; izbor i prevod Petar Vujičić ; predgovor Zdravko Malić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas) Fizički opis 163 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vujičić, Petar, 1924-1993 = Vujičić, Petar, 1924-1993 Malić, Zdravko Zbirka Mala biblioteka svjetske poezije (Broš.) Napomene Prevod dela: Poezje I-II Str. 5-27: Pjesnik pamćenja : uvod u čitanje Miloszeve poezije / Zdravko Malić Slika autora na unut. str. prednjeg i zadnjeg kor. lista. Predmetne odrednice Miłosz, Czesław, 1911-2004 – Poezija Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu. MG45 (L)

U dorbom stanju! Zadnja korica pocela malo da se odvaja od tabaka, nista strasno, sve ostalo u dobrom i urednom stanju! Dušan Radović - Antologija srpske poezije za decu, Srpska književna zadruga,1984.god. Tvrd povez, 363.strane Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša.[1] Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe` i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B.[2] Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao `političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom`. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka `Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir `Brana` Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.[3] Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora `Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ `Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.` `Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...`

Model: Xiaomi Redmi 12 128GB blue Boja: Plava Dijagonala ekrana: 6.79" Rezolucija: 2460 x 1080 Rezolucija : Full HD+ Karakteristike ekrana: • Gustina ekrana: ~396 ppi • Rezolucija: 2460 x 1080 • Osvežavanje: 90 Hz • Osvetljenje ekrana: 550 nits (HBM) • Odnos stranica: 20:9 Verzija operativnog sistema: Android 13, MIUI 14 RAM memorija: 4 GB Opis procesora: Octa-core Čipset: Octa-core (2x2.0 GHz Cortex-A75 & 6x1.8 GHz Cortex-A55) Interna memorija: 128 GB Proširenje interne memorije: microSD do 1TB Zadnja kamera: 50 Mpix + 8 Mpix + 2 Mpix Opis zadnje kamere: 50 MP, (wide), PDAF 8 MP, (ultrawide) 2 MP, (depth) Features: LED flash, HDR Video: 1080p@30fps Opis prednje kamere: 8 MP Video: 1080p@30fps Senzori: • Čitač otiska prsta (bočno montiran) • Akcelerometar • Senzor blizine Opis Bluetooth: 5.3, A2DP, LE Opis GPS: GPS, GLONASS, BDS, GALILEO Opis WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band Radio: Da Interfejs za punjenje: USB-C NFC: Da Izlaz za slušalice: Da Snaga brzog punjenja: 18 W Otpornost na prašinu i vodu: IP53 Kapacitet baterije: 5000 mAh SIM slot: Dual SIM SIM slot tip: 1 Nano SIM + 1 Nano SIM / Micro SD 2G mreža: Da 3G mreža: Da 4G (LTE): Da 5G mreža: Ne Dimenzije: 168.60 x 76.28 x 8.17 mm Masa: 198.5 g

Predrag Krstić: Psihokosmografija pesme : jedna primerna zb(i)rka metapoetike. Предраг Крстић: Психокосмографија песме : једна примерна зб(и)рка метапоетике. Izdavač: NOVA - Nezavisna izdanja Slobodana Mašića. Mesto izdavanja: Beograd. Godina izdanja: 1992. Povez: tvrdi, šiveno. Pismo: ćirilica. Broj strana: 79. Format: 18 x 13 cm. . Ilustracije: crno-beli crteži : Slobodan Mašić. Beleška o piscu. Knjiga je starije izdanje, ali je samo stajala, praktično je kao nova. Za potpuni izgled knjige pogledajte slike u prilogu. Mladalačka, eksperimentalna, inovativna i hrabra u vremenu u kom je nastala, zacelo i vredna knjiga poezije. O autoru: `Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored jedanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.`

Xiaomi Redmi 10C 4/128GB Mint Green (Zeleni) Specifikacija: Model: Xiaomi Redmi 10C Tip ekrana: IPS LCD Ekran osetljiv na dodir: Da Dijagonala ekrana: 6.71″ Rezolucija: 1650 x 720 Operativni sistem: Android 11, MIUI 13 RAM memorija: 4 GB Broj jezgara procesora: 8 (Octa Core) Opis procesora: Octa-core (4×2.4 GHz Kryo 265 Gold & 4×1.9 GHz Kryo 265 Silver) Čipset: Qualcomm SM6225 Snapdragon 680 4G (6 nm) Grafika: Adreno 610 Interna memorija: 128 GB Zadnja kamera: 50 Mpix + 2 Mpix Opis zadnje kamere: 50 MP, f/1.8, 26mm (wide), PDAF 2 MP, f/2.4, (depth) LED flash, HDR, panorama Video : 1080p@30fps Prednja kamera: 5.0 Mpix Senzori: Otisak prsta (pozadi), akcelerometar, blizina WiFi: Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac Bluetooth: v5.0 Opis Bluetooth: 5.0, A2DP, LE Navigacija (Geopozicioniranje): Da Opis GPS: A-GPS, GLONASS, BDS, GALILEO Radio: Da USB: USB 2.0 Tip-C NFC: Da Izlaz za slušalice: Standardni 3.5 mm Brzo punjenje: Da Snaga brzog punjenja: 18 W Tastatura: Touch Kapacitet baterije: 5000 mAh SIM slot: Dual SIM SIM slot tip: Nano SIM Boja: Zeleni 3G mreža: Da 4G (LTE): Da Dimenzije: 169.6 x 76.6 x 8.3 mm Masa: 190 g Prava potrošača: Garancija na mobilni telefon 2 godine Kategorije: Mobilni Telefoni, Telefonija, Xiaomi

36170) MAČVANSKA POEZIJA ANTOLOGIJA , grupa autora, Narodna biblioteka Janko Veselinović Bogatić 2016 , Narodna biblioteka “Janko Veselinović” iz Bogatića, izdavač je još jedne vredne knjige za potpuniju sliku kulture Mačve. To je “Mačvanska poezija” u izboru Petra Lj. Berića, profesora književnosti iz Bogatića i saradnju Dragana M. Josipovića, diplomiranog prostornog planera iz Mačvanskog Belotića. Knjiga je, kako pisac recenzije Dragana Bošković Kovačević, urednik i voditelj Drugog programa Radio Beograda, kaže, bogat izbor najboljih mačvanskih pesnika i njihovih najlepših pesama. Počinje “Krfskim epitafom”, Vladimira Stanimirovića, čiji su potresni stihovi upisani na Spomeniku Drinskoj diviziji u San Matijasu, na grčkom ostrvu Krf. “ Najveći broj pesama, koje se nalaze na stranicama ove knjige, pesnici su posvetili svom zavičaju. Ima pesama koje se odnose na narodne legende i predanja, potom antičke mitove. Posebno mesto pripada stvaraocima modernog pesničkog izraza i ritma. Naravno priređivač nije zaboravio ni na autore stihova posvećenih ljubavi i patriotizmu, piše u recenziji, Dragana Bošković Kovačević. U “Mačvanskoj poeziji”, pored Vladimira Stanimirovića, zastupljeni su: Milorad Panić Surep, Janko Tufegdžić, Borisav Simić, Milić od Mačve, Dragoljub Rajić, Ivan Lolić, Ivan Glišić, Tomislav Marinković, Mileta Aćimović Ivkov, Slađana Milenković, Svetlana Ercegovčević, Slavica Jovanović i Milan Savkić. tvrd povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica, ilustrovano, 208 strana