Radio DVD , originalno izdanje . Made in USA / Canada DVD - 5-

ŽAN KAZNEV SOCIOLOGIJA RADIO-TELEVIZIJE BIGZ BEOGRAD 1976 BIBLIOTEKA MISAO I DILEME Predgovor RATKO BOŽOVIĆ ............................................................ Broš Latinica 145 strana NEKORIŠĆENO

RÁDIO OSTROMA ( 1956 OKTOBER 23) HAVASI-HERCEG-KEREK KIADÁS 1957 OLDAL 93.

Nov u celofanu...s3

D-r Predrag J. Dimitrijević, RADIO I TELEVIZIJA U MEĐUNARODNOM JAVNOM PRAVU (DOKTORSKA DISERTACIJA), Beograd, 1939. Originalni meki kartonski povez. Odlična očuvanost, bez oštećenja. Jezik srpski, ćirilica, 269 str. Štampa: `Štamparija Grafika` Beograd. Ispitna komisija: pretsednik Velizar Mitrović, članovi Mileta St. Novaković, Ilija A. Pržić.

kao na slici, ok unutra, čista

Povez: meki Izdavač: Radio B92, Beograd Godina izdanja: 1995 Obim: 80 Stanje: odlično

HRISTOS I PSI VIDOSAV STEVANOVIĆ RADIO B 92 BEOGRAD 1994 APATRIDI Broš Latinica 165 stranice

ŠAH - 20 PARTIJA RADIO MATCHA BIBLIOTEKA ŠAHOVSKE CENTRALE ZAGREB 1946 STRANA 71 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUANO

Andre Rieu - Radio City Music Hall, Live in New York , originalno izdanje . Made in USA . DVD - 4+

Antikvarne knjige, Alternativni vodic kroz Beograd 2, ne znam godinu izdanja, priredili D.Kocjan i slusaoci radio Indexa. odlicno ocuvana knjiga,535 strana.

Peti Element-Bruce Willis,Gary Oldman DVD stanje diska povrsinske linije bez uticaja na rad,pusten film radio ok itd.Iz Licne Privatne Kolekcije.

BRANKO MILANOVIĆ PROTIV NACIZMA RADIO B92 BEOGRAD 2014 APATRIDI a) JUGOSLAVIJA - POLITIČKE PRILIKE .................................................................. LATINICA B R O Š 21 CM 171 STRANICA ODLIČNO dsp17

La Linea-Linija 2 DVD Delta stanje diska manje i vise povrsinskih linija bez uticaja na rad disk pusten radio malo ok.Iz licne privatne kolekcije.

Britain Advances Ratno izdanje Izdavac - Longmans Green Godina - 1943. BBC Radio, Ratna propaganda Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 21 cm,32 str. (66)

Igraju: Sergej Trifunović (Ljubinko) Milica Mihajlović (Desanka) Nenad Jezdić (Avgust) Režija: Ninoslav Šćepanović Scenograf: Vesna Pajdić Kostimograf: Saša Marinković Kompozitor: Željko Joksimović Atelje 212 : Radio-televizija Srbije Izdano povodom 50. godišnjice osnivanja beogradskog kazališta Atelje 212.

Милета Јакшић: МИРНА ВРЕМЕНА Издавач: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Београд, 1935.год. Тврди повез, 179 страна, ћирилица. Одлично очувано. `Милета Јакшић, синовац Ђуре Јакшића, потиче из свештеничке породице. Деда Дионисије и отац Јован су били свештеници у Српској Црњи. Мајка Емилија је умрла кад је имао 7 година. Основну школу је завршио у Српској Црњи, па га је отац уписао у Велику српску гимназију у Новом Саду, коју је похађао од 1880. до 1889. године. Осми разред и матуру је завршио у Осијеку школске 1888/89. године. Од следеће, 1899, учио је богословију у Карловцима и тада је био и председник књижевног друштва Слога, а када је завршио богословију 1893. уписао се на Филозофски факултет у Бечу на коме је кратко време слушао професора Јагића, Минора и друге, али је факултет убрзо напустио због материјалних разлога. Радио је од 1896. до 1899. као наставник монашке школе у Хопову у којој је предавао српски језик, историју и хомеолитику. После укидања монашке школе боравио је у Црњи од 1899. до 1891, па је тражећи ново запослење, из Црње отишао и Темишвар на дужност конзисторијалног подбележника, где је радио од 1901 до 1903. године. У Темишвару није остао дуго, па се 1904. вратио у Црњу, примио парохију преминулог оца и ту остао до 1920. године. За време балканских ратова је скупљао прилоге за српски и црногорски Црвени крст, због чега је 1915. осуђен на 15 дана затвора. После рата 1919. напустио је свештенички позив и отишао у Нови Сад, где је радио као библиотекар Матице српске, па је почетком 1922. отишао у Београд, где је радио као секретар Министарства социјалне политике. У Новом Саду је 1928. склопио грађански брак са Зорком Андрејевић, учитељицом из Кларије. Са њом је имао ћерку Емилију (1949. погинула у саобраћајној несрећи). Јакшић је по молби 1923. пензионисан. У Београду је живео повучено, готово сиромашки, са породицом, далеко од очију јавности. Болујући од шећерне болести остао је у Београду до своје смрти. Сахрањен је на Новом гробљу поред свог стрица, а 1970. је постављена плоча на родној кући у Црњи.`

3OO.OO KILOMETARA U SEKUNDU SA DOKTOROM SVUGDIĆEM DEČJA BIBLIOTEKA NOLIT BEOGRAD MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO TAGS: DOKTOR SVUGDIĆ Brzina Telefon Telegraf Radio-talasi Nepoznati zraci Prvo putovanje oko sveta Put u nepoznato Najviši vrh zemlje Let u stratosferu Svetlost Sunce Starost Zemlje Putovanje u vasionu

Brad Whitaker is a radio host trying to get his stepchildren to love him and call him Dad. But his plans turn upside down when their biological father, Dusty Mayron, returns. Director Sean Anders Writers Brian Burns(screenplay)Sean Anders(screenplay)John Morris(screenplay) Stars Will Ferrell Mark Wahlberg Linda Cardellini

(116 min) : u bojama (PAL), sa zvukom (Dolby digital) ; 12 cm ULOGE: Williams Robin, Whitaker Forest .... Naslov originala : Good Morning Vietnam, 1987.. - Titlovi. Robin Williams je komičar kojeg će životni put odvesti sve do ratom zahvaćenog Vijetnama gdje preuzima ulogu D.J.-a na vojnoj radio postaji. Pratimo Adriana Cronauera (Robin Williams), standup komičara koji se cijeli život skriva iza štita koji je stvorio oko sebe odajući sliku nepokolebljivog veseljaka. Prebačen je u Saigon u ratom pogođenom Vietnamu sa zadatakom vođenja vojne radio postaje uz umjerenu dozu humora ne bi li se razveselilo umorne ratnike. U vrlo kratkom roku Adrian stiče veliku popularnost među vojnicima no ne nailazi na odobravanje nadređenih kojima se ne sviđa njegov sve samo ne vojnički pristup. Cronauer pak slobodno vrijeme provodi upoznavajući lokalno stanovništvo, a pronalazi vremena i za flert sa lokalnom ljepoticom. Različite emocije koje se gomilaju u njemu prisiljavaju ga da izađe iz svoje čahure i priključi se stvarnosti. ODLIČNO OČUVAN

Reziser Jurij Ozerov je verovatno radio najbolje filmove o drugom svetskom ratu ... Kinoepopeja OSLOBODNENJE sadrzi pet filmova ,koja pikazije Kursku bitku,Operaciju Bagration-oslobadanje Belorusije,oslobadanje Ukrajine i Bitku za Berlin ... Ova dva diska sadrze tri filma ... Vatrena izbocina Proboj Pravac glavnog udara filmovi su snimljeni 1970 filmovi su koriceni ,iz moje licne kolekcije izdanje Master . original ruski

Drama, tema sa varijacijama, jedan čin, prvo izdanje, format 21cm, mek povez, 32 strane, Beograd 1927. povez ojačan selotejpom, korica malo ofucana, unutra sasvim dobro stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Original , made in Germany Special Edition Novo, u celofanu Sadrzi bonus materijale Audio : engleski Titl : hrvatski, engleski ... Good Morning, Vietnam je američka filmska komedija snimljena 1987. godine, čija se radnja odvija u Sajgonu za vrijeme vijetnamskog rata, a koja je temeljena na istinitoj priči o Adrianu Cronaueru (Robin Williams), disk džokeju radio-stanice Mreže američkih oružanih snaga (AFRS), koji je bio popularan među trupama koje su služile u Južnom Vijetnamu, ali koji je zbog svoje nekonvencionalnosti izazivao pretpostavljene. Scenario za film je napisao Mitch Markowitz a režiju potpisao Barry Levinson. Williams je za svoju ulogu nominiran za Oscara za najboljeg glumca. Pjesma Izvođač `Around the World in 80 Days` Lawrence Welk `Baby Please Don`t Go` Them* `Ballad of a Thin Man` The Grass Roots `Beach Blanket Bingo` Frankie Avalon `California Sun` The Rivieras* `Cast Your Fate To The Wind` Sounds Orchestral `Danger! Heartbreak Dead Ahead` The Marvelettes* `Don`t Worry Baby` The Beach Boys `Dream On Little Dreamer` Perry Como `Five O`Clock World` The Vogues* `Game of Love` Wayne Fontana & The Mindbenders* `There`ll Be a Hot Time in the Old Town Tonight` Lawrence Welk & Myron Floren `I Get Around` The Beach Boys* `I Got You (I Feel Good)` James Brown* `I`ll Never Smile Again` Lawrence Welk `In the Midnight Hour` Wilson Pickett `It`s Alright` Adam Faith `Kit Kat Polka` Lawrence Welk & Myron Floren `Liar Liar` The Castaways* `Acapulco` Herb Alpert & The Tijuana Brass `Lollipops and Roses` Jack Jones `Nowhere to Run` Martha Reeves & The Vandellas* `Smoke Gets in Your Eyes` Ray Conniff `Sugar and Spice` The Searchers* `The Warmth Of The Sun` The Beach Boys* `What a Wonderful World` Louis Armstrong* `Yeh Yeh` Georgie Fame & The Blue Flames `My Boyfriend`s Back` The Angels `Puff, the Magic Dragon` Peter Yarrow & Leonard Lipton `Rawhide` Dimitri Tiomkin & Ned Washington `You Keep Me Hangin` On` The Supremes `Like Tweet` Joe Puma & Eddie Hall `Get a Job` The Silhouettes Album sa soundtrackom je sadržavao samo pjesme označene zvjezdicom. U SAD je doživio platinastui nakladu.[1] Pjesma Louisa Armstronga je izdana kao singlica te postala jedan od najvećih hitova - dvadeset godina nakon originalnog izdanja. Režija Barry Levinson Producent Larry Brezner Mark Johnson Scenario Mitch Markowitz Uloge Robin Williams Forest Whitaker Bruno Kirby J.T. Walsh Muzika Alex North Fotografija Peter Sova Montaža Stu Linder Distribucija Touchstone Pictures Datum(i) premijere 23. decembar 1987 Trajanje 120. min. Zemlja SAD Jezik engleski Budžet 13,000,000 $ (proc.) Bruto prihod 123,922,370 $ (SAD) Good Morning, Vietnam is a 1987 American comedy-drama war film written by Mitch Markowitz and directed by Barry Levinson. Set in Saigon in 1965, during the Vietnam War, the film stars Robin Williams as a radio DJ on Armed Forces Radio Service, who proves hugely popular with the troops, but infuriates his superiors with what they call his `irreverent tendency`. The story is loosely based on the experiences of AFRS radio DJ Adrian Cronauer.[3] Most of Williams` performances that portrayed Cronauer`s radio broadcasts were improvisations. The film was a critical and commercial success; for his work in the film, Williams won a Golden Globe Award for Best Actor – Motion Picture Musical or Comedy and was nominated for an Academy Award for Best Actor, a BAFTA Award for Best Actor in a Leading Role. The film is number 100 on the list of the `American Film Institute`s 100 Funniest American Movies`.

Sacuvana knjiga , unutrašnjost u urednom stanju, pecat i paraf vlasnika na prvoj stranici! SADRŽAJ: - Dalmacija - Na Jadranu - Dubrovnik - Na otoku Lokrumu - Put Boke Kotorske - Herceg-Novi - Jadranski „intermezzo` - Spljetske starine - Trogir i Kaštela - Uspomene s Hvara - Šibenik - Zadar - Planinski zalijev `Marko Car (Herceg Novi, 30. avgust 1859 — Beograd, 1. novembar 1953) bio je srpski književni kritičar, esejista i putopisac. Car je radio u Kraljevini SHS 1921. godine kao inspektor umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete. Odlikovan je tada Ordenom Sv. Save III reda.

Милета Јакшић: ПЕСМЕ Издавач: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Београд, 1922.год. Тврди повез, 194 стране, ћирилица. Врло пристојно очувано, уз потпис на предлисту. `Милета Јакшић (Српска Црња, 29. март 1863 — Београд, 8. новембар 1935) је био православни свештеник и српски песник. Милета Јакшић, синовац Ђуре Јакшића, потиче из банатске свештеничке породице. Деда Дионисије и отац Јован су били свештеници у Српској Црњи. Мајка Емилија је умрла кад је имао 7 година. Основну школу је завршио у Српској Црњи, па га је отац уписао у Велику српску гимназију у Новом Саду, коју је похађао од 1880. до 1889. године. Осми разред и матуру је завршио у Осијеку школске 1888/89. године. Од следеће, 1899, учио је богословију у Карловцима, и тада је био подпредседник па председник књижевног богословског друштва `Слога`. Када је завршио богословију 1893. године, уписао се на Филозофски факултет у Бечу, на коме је кратко време слушао професора Јагића, Минора и друге, али је факултет убрзо напустио због материјалних разлога. Конкурисао је безуспешно јуна 1894. године за место ђакона, у Великом Бечкереку. Радио је од 1896. до 1899. године као наставник монашке школе у Хопову у којој је предавао српски језик, историју и хомеолитику. Сам себе је назвао Ленски из (Х)Опова, док је писао стихове живећи на Фрушкој Гори. После укидања монашке школе боравио је у Црњи од 1899. до 1901, па је тражећи ново запослење, из Црње отишао и Темишвар, на дужност конзисторијалног подбележника, где је радио од 1901 до 1903. године. У Темишвару није остао дуго, па се 1904. године вратио у Црњу, примио као помоћник парохију преминулог оца. Потврђен је за црњанског пароха 1907. године и ту остао до 1920. године. За време балканских ратова је скупљао прилоге за српски и црногорски Црвени крст, због чега је 1915. године осуђен на 15 дана затвора. После рата 1919. године напустио је свештенички позив и отишао у Нови Сад, где је радио као библиотекар Матице српске. Маја 1921. године постављен је за суплента катихету у новосадској Мушкој гимназији. Као народни посланик демократа, иступио је јуна 1921. године из Демократске странке, и пришао режиму. Био је то велики идеолошки заокрет, јер је он од 1907. године уз Васу Стајића предњачио међу `кикиндским демократама`, окупљених око листа `Српског гласа`. Почетком 1922. године након што је поднео оставку Матици српској, отишао у Београд, где је радио као секретар Министарства социјалне политике. У Новом Саду је 1928. године склопио грађански брак са Вршчанком Зорком Андрејевић, тада учитељицом у Кларији, у Банату. Са њом је имао ћерку Емилију (1949. године трагично погинула у саобраћајној несрећи). Јакшић је по молби 1923. године пензионисан. Примљена је трочлана породица Јакшић за члана београдске Општине, марта 1932. године. У Београду је живео повучено, готово сиромашки, са породицом, далеко од очију јавности. Болујући од шећерне болести остао је у Београду до своје смрти. Сахрањен је на Новом гробљу у гробници свог стрица, а 1970. године је постављена плоча на родној кући у Српској Црњи.`