MILICA STEVANOVIĆ PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME RADIO B 92 BEOGRAD 1999 Biblioteka ProFemina TEKST NA SRPSKO i ENGLESKOM JEZIKU R e f e r en c e PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA METOD JE PORUKA ĐUBRIŠTE KRAJA ISTORIJE SEDAM NOVIH OBJEKATA - STILSKE VEŽBE SIMBOLIKA URBANIH VIZURA UMETNOST NEBESKA ILI ZEMALJSKA O MATERIJALU ZA UMETNIČKO DELO SITUACIJE-DVOJNICI ILI FENOMEN VEĆ `VIĐENO` TRUDNOĆA KRALJICE DRAGE ILI IMIDŽIZAM U GODINAMA KULTURE TELO/OBLIK FRAKTALNOST UVIZUELNOM OPAŽANJU ............................................................... CRTEŽI SLIKE OBJEKTI INSTALACIJE RADOVI AUTORA FOTOGRAFIJE - MILAN JOZIĆ BELEŠKA O AUTORU ............................................................. FORMAT 28 cm BROŠ LATINICA 138 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra ***********

Celtic Frost – Live At The Hammersmith Odeon 3.3.89 Fotodisk Video ‎– FLV 1 Godina izdanje:1990 Trajanje: oko 60min Hi-Fi Stereo Made in Germany Stanje-Kaseta/Omot: 5/5 Tracklist: 1.The Usurper 2.Seduce Me Tonight 3.Mexican Radio 4.(Once) They Were Eagles 5.Little Velvet 6.Jewel Throne 7.Juices Like Wine 8.Cherry Orchards 9.Petty Obsession 10.Blood On Kisses 11.Into The Crypts Of Rays 11a.Return To The Eve (Not Listed On The Cover) 12.Downtown Hanoi 13.Circle Of The Tyrants 14.Dance Sleazy 15.Roses Without Thorns 16.Dethroned Emperor

Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović] tehnička oprema Pavle Bihalji (Pavle Bihali, Bihaly) Biblioteka Zenit 294 str. ; 20 cm Nolit Beograd 1939. retko izdanje mek povez sa omotačem omot: Pavle Bihaly, fotomontaža iz kraja 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Omot je zacepljen pogledati slike!

Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Roman iz severnjačkoga života Laurids Bruun (rođen 25. juna 1864 u Odenseu, † 6. novembra 1935 u Kopenhagenu) je bio danski pisac. Takođe je pisao pod pseudonimom Pieter Adrian van Zanten. Laurids Bruun radio je kao kupac u Bataviji (Džakarta) za ujakovu trgovačku kuću. Evropsku slavu, takođe u nemačkom prevodu, stekao je svojim robinsonadama, ljubavnim pričama i pričama o Južnom moru, koje su rezultat njegovog sopstvenog iskustva. 1890-ih putovao je na nekoliko studijskih putovanja kroz Evropu, Malu Aziju, Jugoistočnu Aziju i Južna mora.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Roman iz severnjačkoga života Laurids Bruun (rođen 25. juna 1864 u Odenseu, † 6. novembra 1935 u Kopenhagenu) je bio danski pisac. Takođe je pisao pod pseudonimom Pieter Adrian van Zanten. Laurids Bruun radio je kao kupac u Bataviji (Džakarta) za ujakovu trgovačku kuću. Evropsku slavu, takođe u nemačkom prevodu, stekao je svojim robinsonadama, ljubavnim pričama i pričama o Južnom moru, koje su rezultat njegovog sopstvenog iskustva. 1890-ih putovao je na nekoliko studijskih putovanja kroz Evropu, Malu Aziju, Jugoistočnu Aziju i Južna mora.

- REZIJA:LOU DIAMOND PHILLIPS - ULOGE:KATE VERNON,LOU DIAMOND PHILLIPS,ROBERT PRENTISS - TRAJANJE:95 min. - SINOPSIS:SEKSI RADIO VODITELJKA,AMANDA GRACE(KATE VERNON)UPADA U OPASAN SVET I VEZU SA ZGODNIM MLADICEM,MICK LARSON(LOU DIAMOND PHILLIPS). TOBOZE NAIVAN MLADIC,ON JE ZAVODI SAMO DA BI OTKRIO NJENE SKLONOSTI KA SEKSU.AMANDA POSTAJE SVE RANJIVIJA I NE MOZE SE ODBRANITI,KADA JU ON I KONACNO ZADOBIJA.UPRAVO KADA DOSTIZU VRHUNAC U NJIHOVOM ODNOSU,STVARI POCINJU DA SE MENJAJU.POLAKO ONA UPADA U MAJKOV TAMNI SVET UBISTAVA I PREVARA.ULAZECI U SVET TESKOG KRIMINALA,PRONEVERA I OCAJA,POCINJE GUBITI KONTROLU,BAZ SANSE ZA POVRATAK NAZAD IZ TOG MRACNOG PODZEMLJA.

Spomenica petstogodisnjice smederevskog grada despota Djurdja Brankovica 1430-1930 Fin, Beograd, 1930. Tvrd povez, koza, nedostaje rikna, prednja korica flekava i odvojena od poveza. Nedostaje naslovni list. VIDI SLIKE! Format 34x26 cm, 147 strana plus table s ilustracijama. Istorijski deo napisao Dr. Ljubomir Petrović, profesor. Arhitektonski deo i članak o liku Despota Đurđa napisao Pera J. Popović, arhitekt. Deo o predaji ključeva Grada Smedereva Karađorđu napisao Milan J. Konstantinović, advokat. Ilustracije po prirodi, grafičke kompozicije i ostale arhitektonske crteže radio Pera J. Popović, arhitekt. tags: despotovina, smederevo, podunavlje, smederevska tvrdjava, despot djuradj brankovic, prokleta jerina, karadjordje, prvi srpski ustanak...

Žak Konfino - Lica i naličja Beograd, Geca Kon 1936. godine na 136. strana, u tvrdom povezu. Knjiga je odlicno ocuvana. Žak Konfino (Leskovac, Srbija, 1892 - 1975.), jugoslovenski pisac i lekar, objavio je desetak knjiga pripovedaka i romana. Medicinu je studirao najpre u Beču (1910 - 1914.), a završio je u Bernu (1916 - 1918.). Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu, da bi se krajem 18. i početkom 19. veka doselili u Leskovac. Još u vreme prvog svetskog rata Žak Konfino se vratio u Srbiju i kao lekarski pomoćnik služio je u Valjevu i Leskovcu, zatim je sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju. U rodnom gradu Leskovcu radio je kao lekar od 1920. do 1936. godine, kada je prešao u Beograd i otvorio privatnu ordinaciju, kao stručnjak za lečenje astme i rentgenologiju. Zahvaljujući Konfinu ,Leskovac je dobio prvi rentgen aparat još 1924 godine. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeničkim logorima u Italiji, a posle oslobođenja Beograda radio je kao lekar Glavne vojne bolnice. Pisao je priče, humoreske, putopise, članke, i objavljivao ih najpre u `Leskovačkom glasniku`, a potom u `Jevrejskom životu`, `Južnom pogledu`, `Politici`, `Srpskom književnom glasniku`, `NIN`-u, `Medicinskom glasniku`, `Ježu` i drugde. Knjige su mu prevođene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski. Prevodio je s nemačkog i italijanskog, a služio se takođe francuskim i portugalskim. Žak Konfino se prvi put javio u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.

Radomir Rajkovic- Pustare Pesme u prozi Autorsko izdanje, Subotica, 1962. Mek povez, 23 strane, posveta pesnika, ilustracije Miro Glavurtic. Radomir Rajković (Beograd, 21. septembar 1940 — Oduševci, kod Starog Slankamena, 13. avgust 2009) bio je srpski književnik. Pisao je poeziju, prozu i književnu kritiku. Rođen u Beogradu, živeo je u Mramorku, gde je pohađao i osnovnu školu. U Vršcu je završio gimnaziju, a od 1964. godine do smrti živeo u Beogradu, gde je iste godine diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, na Odseku za organizaciju. Dvadaeet pet godina radio je kao organizator i producent na Televiziji Beograd. Bio je oženjen Elvirom Rajković, književnicom. Umro je iznenada 13. avgusta 2009. godine u svojoj letnjoj kući u Oduševcima (Stari Slankamen) pored Dunava. Za života objavio je deset knjiga poezije, dve su objavljene posle njegove smrti. Jedno vreme pesme je objavljivao pod pseudonimom Saša Peščarski. Pored poezije, objavljivao je prozu i književnu kritiku u listovima i časopisima širom Jugoslavije. Zastupljen je u antologiji Pere Zupca „Zlatni stihovi“, objavljenoj 1998. godine. Poezija mu je prevođena na engleski, poljski, španski, mađarski, rumunski, makedonski, albanski i kineski jezik. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Knjige pesama Pesak i leto, Matica srpska, edicija „Prva knjiga“, Novi Sad, 1959, Pustare, Rukovet, Subotica, 1962, Maske, Klub pisaca, Vršac, 1953, Ljudi, Braničevo, Požarevac, 1967, Panonske elegije, Klub pisaca, Vršac, 1969, Razglednice, Bibloteka „Ugao“, Vršac, 1971, Odbrana, BIGZ, Beograd, 1978, Ciklusi, Biblioteka „Revija, Osijek, 1984, Množina, Biblioteka „Ugao“, Vršac, 1991, Sudija, pesme u prozi, NOVA, Slobodan Mašić, Beograd, 2006.

Privredno bogatstvo i industrijski razvitak Sovjetske Rusije Фјодор Јевдокимович Махин је три пута постајао генерал. Једном црвени, једном бели и званично генерал-лајтнант тек у партизанској Титовој армији за заслуге које се и данас држе у тајности. Fjodor Mahin Datum rođenja april 1882. Mesto rođenja Nikolajevsk na Amuru Rusko carstvo Datum smrti 2. jun 1945. (63 god.) Mesto smrti Beograd, SR Srbija Jugoslavija Profesija vojno lice Član KPJ od 1939. U toku NOB-a član Vrhovnog štaba NOV i POJ Služba Vojska Kraljevine Srbije NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija 1915 — 1918. 1941 — 1945. Čin general-lajtant Načelnik istorijskog odeljenja Generalštaba JA. Odlikovanja Partizanska spomenica 1941. Fjodor Jevdokimovič Mahin – Ataman (1882—1945), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-lajtnant Jugoslovenske armije. Četnici su sve do 1942. godine mislili da je pukovnik Mahin vođa partizana.[1] Biografija Rođen je aprila 1882. godine u mestu Nikolajevsk na Amuru u Sibiru. Iz porodice orenburških kozaka. Otac, Jevdokim Vasiljević Mahin, zbog uvrede višeg oficira ražalovan i preseljen u Sibir gde se Fjodor rodio. Posle pomilovanja oca, vratio se u okolinu Orenburga. U Rusiji je završio Vojnu kozačku školu i generalštabnu akademiju. U Prvom svetskom ratu stupio je sa činom generalštabnog majora ruske carske vojske u Srpsku dobrovoljačku diviziju i s njom se, nakon borbi u Dobrudži, prebacio na Solunski front. Tokom rata unapređen u čin generalštabnog pukovnika. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta. Za vreme građanskog rata u Rusiji bio je član partije esera, i pripadao belima. Posle poraza belih, preko Sibira i Japana odlazi u Francusku. Godine 1923. došao je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je radio kao publicista i pisao je o Sovjetskom Savezu. Kao vojni istoričar i dobar poznavalac ratne veštine na operativnom i strategijskom nivou bio je priznat i popularan u Kraljevini Jugoslaviji.[2] Bio je simpatizer Komunističke partije Jugoslavije, a 1939. godine je postao i njen član. Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od 1941. godine. Radio je u propagandnom odeljenju Vrhovnog štaba NOV i POJ. U Narodno oslobodilačkoj vojsci, radio je na pisanju izveštaja ko je ko na jugoslovenskom ratištu, analizirao svetska ratišta, propagirao je NOV Jugoslavije. Zaslugama za razvoj i popularizaciju Narodno oslobodilačkog pokreta, dva puta posle rata unapređen u činove general majora i general lajtanta. Po završetku rata bio je prvi načelnik Istorijskog odeljenja Generalštaba Jugoslovenske armije. Po povratku iz `matuške Rusije` (tada SSSR-a), preminuo je 2. juna 1945. godine u Beogradu.[2] Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine. edicija SAVREMENA KNJIGA `BELI MEDVED` Beograd 1940 džepni format retko u ponudi na početku nekoliko str. podvučen tekst MAJ.21/10

Omot Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bruno Traven Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo/first Godina: 1932 Uvez: tvrdi s klapnom Format: 14x20 Stranica: 312 Stanje omota kao na slici, unutra knjiga odlično očuvana. KC

Objašnjenje građanskog zakonika za Knjažestvo Serbsko Autor: Dimitrije Matić U Beogradu, u Knjažestva Serbskog knjigopečatnici, 1850. Tvrdi povez, srpski jezik, 704 str. Knjiga se sastoji iz dva dela Za svoje godine knjiga je u veoma dobrom stanju. Kompaktna je, ne ispada ni jedna strana. Ova knjiga predstavlja objašnjenje čuvenog Građanskog zakonika Kneževine Srbije iz 1844. U to vreme srpski zakonik je, nakon francuskog, austrijskog i holandskog, bio četvrti u Evropi. Dimitrije Matić je doktorirao filozofiju u Lajpcigu. U vreme dok je pisao ovu knjigu radio je kao profesor prava na Liceju u Beogradu. Tokom života bio je i ministar prosvete kao i predsednik Skupštine.

ОД ХЕМИНГВЕЈА ДО МАРКЕСА Разговори о поетици проф. др ВЛАДИМИР СУБОТИЋ Друштво за очување баштине П о д г о р и ц а 1 9 9 9 АРС ПОЕТИКА а) Свјетска књижевност - Поетика - 2О век б) Књижевници - 2О век - Интервјуи др ВЛАДИМИР СЕКУЛИЋ редовни професор универзитета. Преводио, написао велики број радова и више књига из лингвистике, методике наставе страних језика, есејистике, књижевних теорија и књижевности. Живео и радио у Подгорици. ...................................................... Р е ф е р е н ц е Хемингвеј Селин Бароуз Гинзбург Белоу Мајлер Пинтер Фуентес Маркес .............................................................. Пажња !!! Два /Ex libris/ печата !!! Изузетно занимљиво за колекционаре /Ex libris/ печата !!! На првој страници потпис `Михић` НЕКОРИШЋЕНО перфекТ кондицијА: 1О одличнО !!!

- MUZICKA PRODUKCIJA RADIO TELEVIZIJE BIH - TROPIK FILM I VIDEO ZENICA - TRAJANJE:104 min. 1.SABIC AMILA - LUDILO U SUMI 2.MERJAM KOZIC - LJUBAV POKLONIMO DJECI SVIJETA 3.MEDINA SALCIN - LOLO 4.SOKOLOVIC BELMA,AMAR HADZIC,SARACEVIC ENA - SRETNI LJUDI 5.ALMIRA DZANKO,SELMA TRNOVAC,IVOR JAVOR KORJENIC,ALMEDINA HODO,NEJRA VRANA - ABECEDA 6.NEVZETA NANIC - LJUBAV BUMBARA I CVIJETA 7.JASNA ZACIROVIC - INTERNET DJEVOJCICA 8.ILVANA KLACAR,ILDA AKSAMIJA - MAZA KARAVANA 9.IRMA HISENI - MASTA CINI SVASTA 10.ASJA KADIC - MED JE COOL 11.KOVACEVIC LEJLA - MAROKO 12.SABINA KURBEGOVIC - LJUBAV NIJE SALA 13.HANA ALIJEVIC - PUT 14.JOVANOVIC VANJA - DA L`ME VOLI IL`NE VOLI

Poezija, mek povez, 48 strana, zagrebačko izdanje iz 1940. godine. Neznatno oštećeni rubovi korica, generalno sasvim solidno stanje, posebno iznutra. Vladimir Jurčić (Bjelovar, 24. rujna 1910. – Zagreb, polovica svibnja 1945.) bio je hrvatski pjesnik, esejist i feljtonist. Pisao je književnu, glazbenu, kazališnu i likovnu kritiku. Životopis U rodnom mjestu završio pučku školu i prvi razred gimnazije, ostatak u Gospiću, Senju, Vinkovcima i Zagrebu gdje je završio Klasičnu gimnaziju 1930. godine i diplomirao slavistiku na Filozofskom fakultetu. Do svibnja 1945. radio je na III Muškoj gimnaziji u Kušlanovoj, Zagreb, gdje je uhićen, odveden i ubijen. Na njegovoj rodnoj kući u Bjelovaru, podignuta je spomen-ploča.

DVD jednom odgledan - odlicno ocuvan - iz privatne kolekcije - prodaje se u stanju kao na slikama Tracklist 1 Sinoć nisi bila tu 2 Javi se, javi se 3 Živiš u oblacima 4 Pisaću joj pisma duga 5 Malo pojačaj radio 6 Dajte nam svega 7 Ljubavnici 8 Prava stvar 9 Kad pogledaš me preko ramena 10 Produži dalje 11 Mangupska 12 Okano 13 Pjevam danju, pjevam noću 14 Glavo luda 15 Kao moja mati 16 Ti možeš sve... 17 Hotel Balkan 18 Sto puta 19 Pusti, pusti modu 20 Mađarica 21 Ruška 22 Merak 23 Zvao sam je Emili 24 Ti si mi u krvi 25 Na adresi ti piše

DEŽE KOSTOLANJI Š E V A RADIO B92 1998 APATRIDI DEŽE KOSTOLANJI rođen 1885. Pisac, pesnik, publicista, prevodilac. Kostolanji, /k l a s i k/ mađarske književnosti! Tomas MAN je u predgovoru nemačkom izdanju romana `NERON, KRVAVI PESNIK` napisao da Kostolanjija smatra vrhunskim piscem ovog veka. Danilo KIŠ je beležio Kostolanjija u najužem izboru `svojih` pisaca. Fiktivno mesto Šarseg u romanu ŠEVA je S u b o t i c a... ............................................................. Izvrsan prevod sa mađarskog: MARKO ČUDIĆ. `ŠEVA` prekrasan roman preplavljen tugom! Ovu knjigu treba OBAVEZNO pročitati! Život postaje lakši i lepši! (Mihajlo Grušić) ................................................................ BTOŠ LATINICA 183 STRANICE ODLIČAN PRIMERAK Izvrsno za POKLON ********* dsp9

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fale nulte stranice, i na pocetku knjige i na kraju, sve ostalo uredno! Retko !!! Ljubavni roman s otoka Peli Laurids Bruun (rođen 25. juna 1864 u Odenseu, † 6. novembra 1935 u Kopenhagenu) je bio danski pisac. Takođe je pisao pod pseudonimom Pieter Adrian van Zanten. Laurids Bruun radio je kao kupac u Bataviji (Džakarta) za ujakovu trgovačku kuću. Evropsku slavu, takođe u nemačkom prevodu, stekao je svojim robinsonadama, ljubavnim pričama i pričama o Južnom moru, koje su rezultat njegovog sopstvenog iskustva. 1890-ih putovao je na nekoliko studijskih putovanja kroz Evropu, Malu Aziju, Jugoistočnu Aziju i Južna mora.

Издавање и производња Београд : Народна просвета, [б. г.] (Београд : Народна просвета) Збирка Библиотека савремених југословенских писаца veoma dobro očuvano kao na slikama prva knjiga nema prednju koricu ostatak je odlicno ocuvan sabrana dela gustava krkleca u dve knjige Gustav Krklec rođen je u mestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dete u porodici Augusta i Hermine Krklec.[1] Detinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovom poetskom opusu. Gimnaziju je pohađao u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu gde je doživeo bombardovanje grada. Zatim se u septembru 1941. preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i sarađivao u ustaškom listu “Graničar” sve do bombardovanja Zemuna, u martu 1944. U tom trenutku bio je predsednik Veslačkog kluba Zemuna.[2] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U septembru 1945. godine u Zagreb je došla i njegova supruga, te je od tada Krklec živeo i radio u Zagrebu sve do smrti. Najvažniji deo Krklecovog književnog dela čini poezija. Njegovo antologijsko pesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku teskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše sa ruskog, nemačkog, ali i sa slovenačkog i češkog jezika. Posebno se ističu njegovi prevodi Puškina, Prešerena, Brehta. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. poezija avangarda prva izdanja predratne knjige sabrana dela milos crnjanski moderna pesnicki modernizam medjuratna knjizevnost

Veliki grad: novele / Milutin Nehajev, Izdanje Matice hrvatske, Zagreb, 1919. mek povez, 156 strana, format 21cm, povez ojačan selotejpom, osrednje stanje, kompletna i kompaktna. Cihlar Nehajev (Nehajev Cihlar), Milutin, hrvatski književnik i novinar (Senj, 25. XI. 1880 – Zagreb, 7. IV. 1931). Studij kemije s doktoratom završio u Beču 1903. Od 1904. radio je kao gimnazijski profesor u Zadru. God. 1905. pokrenuo je časopis Lovor, u prvom broju kojega je objavio poznati usklik »Gjalski. – Eto, to je moj program.« Iste je godine radio u Obzoru, 1907. uređivao je tršćanski Balkan. God. 1909–11. bio je asistent na Gospodarskom učilištu u Križevcima. Od 1911. živio je u Zagrebu kao književnik i novinar Obzora i Jutarnjega lista. Bio je dopisnik iz Pariza, Beograda i Praga. Godine 1926. izabran je za predsjednika Društva hrvatskih književnika. Isticao se enciklopedijskom nadarenošću, pisao je kazališne kritike, bio dobar poznavatelj likovne i glazbene umjetnosti. Vrlo se rano počeo baviti hrvatskom političkom poviješću. Ušavši 1912. u Jutarnji list, izazvao je nepovjerenje i osudu nacionalno-revolucionarne omladine. Između dvaju svjetskih ratova objavio je seriju portreta iz područja memoarske književnosti (S. Radić, A. Starčević, E. Kvaternik, Khuen-Héderváry i dr.). Pisao je eseje (Knjiga eseja, 1936) nadahnute velikim europskim književnim temama (o L. N. Tolstoju, G. Flaubertu, H. Ibsenu, A. Strindbergu, É. Zoli, Studija o Hamletu) te rasprave o istaknutim imenima (K. Š. Gjalski, A. Šenoa, V. Nazor, Ivan i Vladimir Mažuranić) i razdobljima nacionalne književnosti (O stogodišnjici hrvatskog preporoda/1830–1930/, 1931). Kao dobar poznavatelj teorijskih misli (G. M. C. Brandes, H. Taine) i intuitivan strastven čitatelj, Cihlar Nehajev se uvrstio među najistaknutije kritičare svojega doba.

Mil. K. Nikolić Rasinski austrougarski logor za Srbe 1914−1918 ILI KRVAVI LISTOVI IZ ZIVOTA SRBA U LAGERU. Novi Sad 1919 godina Knjižarnica Sv.F.Ognjanovica. Nežider je bio jedan od mnogih logora u prvom svetskom ratu na teritoriji crne monarhije. Posveta autora Petru Krstonošiću 104 stranice koje su odvojene od korica KRSTONOŠIĆ Petar – glumac, reditelj, pozorišni upravnik, dramski pisac i prevodilac (Velika Kikinda, 9. VI 1871 – Beograd, 16. II 1963). U rodnom gradu je izučio za trgovačkog pomoćnika i jedno vreme je radio u trgovini; zatim je stupio u putujuće pozorište Đorđa Jovanovića, pa u družine Đ. Peleša, P. Ćirića, M. Lazića Strica i Đ. Protića. Član SNP je bio u sezoni 1899/1900. i ponovo 1902. U međuvremenu je u dva maha osnivao sopstveno putujuće pozorište koje je davalo predstave po Srbiji i Vojvodini. Od 1905. je bio upravnik štamparije „Branik“, a od 1906. nominalni urednik Zmajevog lista „Starmali“. Iako nije imao urođenog glumačkog dara, rado je priman u najbolja putujuća pozorišta zbog ozbiljnosti, inteligencije i snalaženja u svim pozorišnim poslovima. Naročito je bio cenjen kao organizator u SNP posle Prvog svetskog rata, kada je u njemu radio kao glumac, reditelj i upravnik od 1921. do 1923. (izgleda da od rukovodećih poslova nije ni stizao da režira). Bavio se i novinarstvom prilozima u „Malom žurnalu“ (1901), „Braniku“ i „Zastavi“ (1905), a potom i u „Starmalom“. Napisao je dva nekada veoma popularna komada koji su igrani i u SNP: Krajiškinja (1896. i 1932) i Uskočnica (1928). SNP je izvelo i tri njegova prevoda: Ženidba na probu Karolja Gerea (1899), Mali ljudi Karla Karlvajsa (1900) i Rakija Geze Gardonjija (1907).

Prvo izdanje iz 1945. godine. Potpis u vrhu prve stranice, inače veoma dobro očuvano. Izuzetno retko u ponudi. Autor - osoba Samokovlija, Isak Naslov Prazničko veče / Isak Samokovlija Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1945 (Sarajevo : Državna štamparija) Fizički opis 20 str. ; 15 cm Zbirka Mala biblioteka ; 3 Isak Samokovlija (Goražde, Austrougarska, 3. decembar 1889 – Sarajevo, 15. januar 1955) je bio jugoslovenski i jevrejski (sefardski) književnik. Gimnaziju je završio u Sarajevu, a medicinu je studirao u Beču. Živeo je i radio u Goraždu, Fojnici i Sarajevu. Pisao je pripovetke i drame sa temama iz života jevrejske zajednice u Bosni. Njegova porodica se u Bosnu doselila iz Samokova u Bugarskoj, odakle potiče njihovo prezime. U mladosti je pisao priloge za književni časopis „Jevrejski život“ i prevodio dela jevrejskih pisaca. Svoju prvu pripovetku „Rafina avlija“ objavljuje 1927. u Srpskom književnom glasniku, a dve godine kasnije izlazi prva zbirka pripovedaka „Od proljeća do proljeća“. Drugi svetski rat je preživeo u ustaškom zarobljeništvu, iz koga je utekao pred kraj rata. Za njegovo najbolje delo važi zbirka pripovedaka „Nosač Samuel“ iz 1946. Posle rata imao je nekoliko funkcija u književnim institucijama, uključujući mesto predsednika Udruženja pisaca BiH. Uređivao je književni časopis „Brazda“ u periodu 1948–1951. Posle toga je radio kao urednik u izdavačkom preduzeću „Svjetlost“. Bibliografija „Od proljeća do proljeća“ – Sarajevo, 1929. „Pripovijetke“ – Beograd, 1936. „Prazničko veče“ – Sarajevo, 1945. „Nosač Samuel“ – Sarajevo, 1946. „Tragom života“ – Zagreb, 1948 „Izabrane pripovetke“ – Beograd, 1949. „Pripovijetke“ – Sarajevo, 1951. „Đerdan“ – Sarajevo, 1952. „Priča o radostima“ – Zagreb, 1953. „Hanka“ (drama) – Sarajevo, 1954. „Plava Jevrejka“ (drama) „On je lud“ (drama) „Fuzija“ (drama) MG59 (L)

Uloge: Til Schweiger,Martin Feifel,Sebastian Blomberg,Nadja Uhl... Izdavačka Kuća: METROFILM Tiraž: 1000 komada Godina: 2003

Dobro očuvano, listovi malo požuteli od starosti sa pegama, povez se čvrsto drži. Korice očuvane. Ilustracije u knjizi akademski slikar Sava Nikolić Autor - osoba Karić, Živojin D. Naslov Čitanka : za I razred osnovne škole / [sastavio] Živojin D. Karić ; [ilustrovao Sava Nikolić] Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1962 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 99 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Nikolić, Sava SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo i radio u Beogradu. MG26 (K)

Kao na slikama Omot Pavle Bihaly / Bihalji Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Nolit nolitova izdanja iz tridesetih nova literatura avangarda avant-garde design georg grosz