SRBIJA I SOLUNSKI FRONT Petar Opačić Str 419 povez tvrd Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Bio je učesnik NOB-a od 1941. godine. U Sarajevu je završio Pešadijsku oficirsku školu. Služio je kao aktivni oficir JA i JNA. U Beogradu je završio gimnaziju i Filozofski fakultet. Doktorirao je sa disertacijom Saveznička Solunska ofanziva. Radio je u naučno-istraživačkom odeljenju Vojnoistorijskog instituta. Proučavao je vojnu prošlost Srbije od 1804. do 1918. godine a posebno borbe srpske vojske protiv Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Takođe je razmatrao uticaj dejstava srpske vojske na opštu ratnu situaciju. Napisao je veliki broj radova, članaka, referata. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima.

TAJNA DRUŠTVA U SRBIJI: Isidora Bjelica Naslov Tajna društva u Srbiji : od srednjeg veka do danas / Isidora Bjelica Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vesmark, 2004 (Beograd : Altera) Fizički opis 426 str., [24] str. s tablama ; 24 cm ISBN 86-84543-07-6 (karton) Napomene Tiraž 3.000 Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Tajne organizacije -- Srbija -- 12-21v Tajne organizacije -- Istorija Srbi -- Istorija Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević? Odlično očuvana knjiga.

CRVENA SIMFONIJA je pisani dokument izvesnog dr Landovskog, lekara koji je krajem tridesetih godina 20.veka radio kao stručnjak za droge u sovjetskog tajnoj policiji NKVD, a koja sadrži celokupan tekst tajnog saslušanja jednog od osnivača CCCP-a, i bliskog saradnika Trockog i Lenjina, Kristijana G. Rakovskog(1873-1941) Rakovski je bio uhapšen u vreme Staljinovih čistki kao jedan od istaknutih vođa trockističke opozicije... CRVENA SIMFONIJA razotkriva pravu istinu ljudi iz senke(Masona). Oni bez sumnje vladaju svetom i vec uveliko stvaraju `Novi svetski poredak`. Stvaraju moc kapitala, đavola, čiji je osnovni zadatak pretvoriti svet i čoveka u ništavilo.. Njihov sveti moto je:za nas raditi, odreći se svoje vere, svog korena, svog ljudskog i nacionalnog identiteta, i tako postati bezlična pihtijasta masa sposobna za raznovrsna oblikovanja.. Kupuju ljude, vrše etnička čiscenja, izazivaju ratove...... Knjiga odlično očuvana. Izdavac Rivel Ko 1997,mek povez, 93 str.

Podgorica 1989. Mek povez, ilustrovano, 142 strane. Knjiga je odlično očuvana. R27 Sadržaj: Slavni grad Bar Manastir u Krajini Barska bitka Legenda o svetom Nikoli, spasiocu mornara Anonimni Pop Dukljanin U prijestonici Jelene Balšić Barski epitafi Svetinja iz minulih vjekova Ratoborno pleme popa Stefana Rade neimar i ostali barski graditelji Misija Marina Bicija Andrija Zmajević, nadbiskup i pjesnik Mula Osman Jedno viđenje Bara 1865. godine Selim-beg barski Tobdžija sa Volujice Barske škole kroz vjekove Knjigoljupci Zmajevac — poklon pjesniku Krst muftije Karađuzovića Pečalba u Carigradu Jovan Hajduković, osnivač Radničkog saveza Prvi radio-talasi sa Volujice Stari barski voz Djelić crnogorskog mora Puškom protiv ratnog broda Tri književnika Jovovića Madam Mar-Pukinica Vrijeme sjednika Prve laste barskog turizma Velji most Maslina »barkinja« Dr Nikola Dobrečić, humanista i rodoljub Pionir crnogorskog rudarstva Aeromiting u Baru Pristan, grad iz sjećanja Svi zatočenici Kaise

Miloš Hamović : DOBROVOLJAČKA VOJSKA JUGOSLAVIJE U SASTAVU ORUŽANIH SNAGA NOP-a , Foča : Muzej fočanskog perioda NOB-e ; Kragujevac : Svetlost ; Sarajevo : Muzej revolucije Bosne i Hercegovine, 1983, tvrdi povez, str. 200. Očuvanost 4. Народноослободилачка борба, 1941-1945 -- Босна и Херцеговина -- Добровољачка војска Miloš Hamović (Podgorica, 14. januar 1933 — Beograd, 21. april 1997) bio je srpski istoričar specijalizovan za pitanja Drugog svetskog rata, genocida, holokausta i izbeglištva.[1] Obrazovanje Posle gimnazije, diplomirao je 1960. godine na Filozofskom fakultetu (Odsek za istoriju) u Sarajevu. Magistarski rad „Dobrovoljačka vojska Jugoslavije u sastavu oružanih snaga NOP-a“ odbranio je 1976, a doktorsku disertaciju „Izbjeglištvo u Bosni i Hercegovini 1941–1945“ odbranio je 1992. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Karijera Bio je zaposlen kao kustos u Nacionalnom parku „Sutjeska“ na Tjentištu, direktor Muzeja u Foči i direktor Regionalnog arhiva Foča. U Muzeju žrtava genocida u Beogradu radio je kao kustos od 1995. do 1997. godine.

Tracklist 1 Intro 2:50 2 Tajno Ime 4:16 3 Pisma Ljubavna 4:09 4 Sve Je Lako 5:20 5 Kao Ja Da Poludiš 5:22 6 Kiše Jesenje 3:57 7 Šteta Što Je... 4:32 8 Ipak 4:33 9 Medley: Ma Kog Me Boga Za Tebe Pitaju - Oprostio Mi Bog - Tu Noć Kad Si Se Udavala - Na Badnje Veče - Ako Tražiš Nekoga 14:37 10 Heroj Ulice 7:32 11 Dan Za Danom 2:41 12 Crno Bijeli Svijet 3:38 13 Da Mogu Ispočetka 4:22 14 Korak Po Korak 4:44 15 El Klinjo 4:35 16 Lupi Petama 6:18 17 Mojoj Majci 6:19 18 Ne Zovi Mama Doktora 3:58 19 Previše Suza U Mom Pivu 4:05 20 Mi Pijemo 4:06 21 Marina 8:00 22 Radio Dubrava 4:56 23 Subotom Uvečer 4:38

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1951. god Rajko L. Veselinović (Ostojićevo, 30. decembar 1912 — Beograd, 2. novembar 1987) bio je srpski istoričar i bogoslov, koji se bavio proučavanjem političke, društvene i kulturne istorije srpskog naroda. Bio je jedan od najvećih stručnjaka za istoriju Srpske pravoslavne crkve. Bogoslovsko zvanje je stekao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu (1935), a zatim je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1950), gde je potom stekao i zvanje doktora istorijskih nauka (1960). Bio je upravnik Narodnog muzeja u Pančevu (1946-1954), a potom je radio u Muzeju SPC u Beogradu. Zatim je postao upravnik Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu (1970-1977). Objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova i priloga, koji su najvećim delom bili posvećeni istoriji srpskog naroda u ranom novom veku i istoriji Srpske pravoslavne crkve u Habzburškoj monarhiji.

Коминтерна, југословенско и српско питање је нарочито значајан рад аутора Бранислава Глигоријевића јер је једна од првих књига издатих у земљи која је на студиозан начин приказала еволуцију ставова КПЈ о југословенском и националном питању где се од почетног позитивног мишљења о Југославији ишло до жестоког антијугословенства и назад, а све у складу са налозима добијаним из Коминтерне. Од 1960. године радио је у Одељењу за историјске науке Института друштвених наука у Београду а од 1969. у Институту за савремену историју. Био је уредник часописа „Историја 20. века“ (1988–1992). Бавио се истраживањем историје српског народа у 20. веку. Отворио је теме из историје југословенског парламентаризма из немарксистичког угла, а бавио се и проучавањем ставова КПЈ о југословенском и српском питању. Докторску тезу „Демократска странка и политички односи у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца“, одбранио је 1968. године. Б5 формат, меки повез, 350 страна

DŽEJMS SUZMAN RAD - OD KAMENOG DOBA DO ROBOTA: istorija ljudskog roda kroz prizmu posla Prevod - Jelena Kosovac Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2022 376 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-4468-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod: Ekonomski problem U POČETKU 1 Živeti znači raditi 2 Besposlene ruke i vredni kljunovi 3 Alatke i veštine 4 Drugi darovi vatre BRIŽNA PRIRODA 5 „Prvobitno društvo blagostanja` 6 Duhovi u šumi MUKOTRPAN RAD NA POLJU 7 Skok sa litice 8 Gozbe i gladovanja 9 Vreme je novac 10 Prve mašine BIĆA GRADA 11 Blistave svetlosti 12 Bolest neograničene aspiracije 13 Vrhunski talenti 14 Smrt službenika 15 Nova bolest Zaključak Izjave zahvalnosti O autoru `Istorija ljudskog roda kroz prizmu posla „Zadivljujuće istraživanje.“ – Juval Noa Harari Rad nas definiše. Određuje naš status, nalaže nam kako ćemo, gde ćemo i s kim ćemo provoditi najviše vremena, utiče na naš osećaj sopstvene vrednosti. Ali jesmo li programirani da radimo toliko naporno koliko radimo? Da li su naši preci iz kamenog doba takođe živeli da bi radili i radili da bi živeli? I kako bi izgledao svet u kome je uloga rada mnogo manja? Koristeći saznanja iz antropologije, arheologije, evolucione biologije, zoologije, fizike i ekonomije autor nam prikazuje da zaista jesmo evoluirali otkrivajući radost, značenje i smisao u radu, ali da su tokom većeg dela prošlosti naši preci radili mnogo manje od nas i da su o radu razmišljali sasvim drugačije. Obrazlaže da su koreni savremene kulture rada u poljoprivrednoj revoluciji koja se dogodila pre deset hiljada godina, a da se sve zaoštrilo kada smo migrirali u gradove. To je promenilo naše međusobne odnose, način na koji se ophodimo prema sredini u kojoj živimo, čak i naš osećaj za protok vremena. Pošto se nalazimo na novoj tački preobražaja, Suzman nam ukazuje da bi proces automatizacije proizvodnje mogao iz korena da promeni naš odnos prema radu i povede nas ka stabilnijoj i pravednijoj budućnosti i za planetu Zemlju i za nas. „Pronicljiva i originalna istorija koja nas poziva da preispitamo zašto, kako i koliko radimo – i da iznova osmislimo šta znači biti čovek u budućnosti.“ – Suzan Kejn, autorka knjige Tihi ljudi „Briljantno. Fascinantna istorija čovečanstva kao potrošača energije.“ – Kirkus Reviews „Ova knjiga je pravi podvig.“ – Adam Grant, autor knjiga Originalni i Razmisli još jednom` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. James Suzman Work: A History Of How We Spend Our Time

Izdavač: Društvo novinara, NR Hrvatske, Zagreb Prevod: Konstantin Milles Povez: broširan Broj strana: 292 Spolja kao na slikama, unutra veoma dobra. S A D R Ž A J: VELIKE SILE - Neprijatelji Amerike - Moć, štampa i politika - J. P. Morgan zaustavlja Rijeku Sv. Lovrijenca - Iz NAM uštampu, pa u Kongres VELIKI ČASOPISI - Kuća Morgan i časopisi - Morganov imperij i Luceov imperij - Morganov imperij: odnosi sa štampom - Sedam velikih mjesečnika - Sedam velikih tjednika KRUPNI POSLOVNI SVIJET - Krupni poslovni svijet u ratu - DuPont, Hoover i Hitler - Vrh piramide - Tko kupuje izbore KRUPNA REAKCIJA - Krupni novčari - Organizacije krupnih bogataša - Opće blagostanje u atomskoj eri PRILOZI - Trinaest najmoćnijih porodica Amerike - Moć osam velikih banaka - J. P. Morgan & Co. i javna vlast - Pageov brzojav - Najgori dnevni listovi Amerike - Utjecaj tvrtke DuPont na američku štampu - Dnevna štampa drži pod svojom kontrolom većinu radio-stanica - Štampa u okovima - Kontrola nad NAM - Industrijska špijunaža - Odnosi NAM sa štampom - Nacionalno udruženje proizvođača (NAM) - Službena potvrda postojanja fašističke zavjere - Zabašurena optužba američkog ministarstva rata ptotiv fašizma (K-109)

Denis Napast-Krstarenje Crtani Film DVD (2005) Acrobat Film stanje diska po neka povrsinska linjica kod mene radilo ok, Omot 5.

ccc Janko Pleterski, slovenački istoričar, univerzitetski profesor, akademik i političar, * 1. februar 1923, Maribor, † jun 2018. Rođen je u Mariboru, nakon oca Slovenca, po majci češkog porekla, gimnaziju je pohađao u Ljubljani, gde je i maturirao 1941. godine. Nakon početka italijanske okupacije provincije Ljubljana, uhapšen je i zatvoren u avgustu 1941. u Alessandriji u Italiji, zbog saradnje sa Oslobodilačkim frontom. Posle italijanske kapitulacije u septembru 1943. godine, vratio se u Ljubljanu i pridružio se partizanima jula 1944. godine. Posle rata radio je u jugoslovenskom Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu kao stručnjak za granična pitanja sa Italijom i Austrijom. Od 1951. do 1953. bio je novinar na Radio Ljubljani, a 1953. postao je istraživač na Institutu za etnička pitanja u Ljubljani. 1957. diplomirao je istoriju, a 1963. doktorirao modernu istoriju na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Ljubljani. Između 1970. i 1982. na istom fakultetu predavao je modernu istoriju Slovenaca i Jugoslovena (od 1971. kao vanredni profesor i od 1974. kao redovni profesor) i bio je njegov dekan od 1979. do 1981. godine. Posle 1968. godine počeo je da prisustvuje konsultacijama o problemima naroda Habzburške monarhije u Beču. 1972. napisao je pregled istorije Slovenaca za standardnu istoriju Habsburške monarhije 1848–1918 (Die Habsburgermonarchie, 1848–1918). Otkrio je i objavio izveštaj austrijske vlade o progonu Slovenaca 1914–1917 i napisao još uvek standardno delo o slovenačkoj politici tokom Prvog svetskog rata, Prva odluka Slovenaca za Jugoslaviju (1971). Aktivno je učestvovao u radu bilateralnih komisija istoričara (italijanskih, austrijskih i čehoslovačko-jugoslovenskih) i prisustvovao je tri svetska kongresa istorijskih nauka (1965, 1970 i 1980). Pisao je uglavnom o političkoj istoriji s kraja 19. i početkom 20. veka, sa akcentom na istoriji koruških Slovenaca i odnosima Slovenaca i drugih jugoslovenskih naroda. Takođe je bio aktivan u politici: 1986-89. Bio je član predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije, a između 1988. i 1990. bio je član predsedništva SRS kao deo reformističkog kruga ZKS. oko Milana Kučana i Janeza Stanovnika. Otac je istoričara, arheologa i etnologa Andreja Pleterskog. Poslednjih godina proveo je u domu za stare na Fužinama u Ljubljani. U starosti je fizički potpuno smršao, pa je izrazio želju da umre. Posle neuspelog pokušaja samoubistva, poslao je pismo Narodnoj skupštini u kojem je želeo da podstakne raspravu o eutanaziji i samoubistvu uz pomoć koja u Sloveniji nije legalna.

SLOBODAN JARČEVIĆ ISTORIJSKE SKRIVALICE Meki povez Слободан Јарчевић (Горње Равно, 2. фебруар 1942 — Београд, 11. август 2020) био је српски књижевник, публициста и ратни министар иностраних послова Републике Српске Крајине.[1] Биографија Рођен је за вријеме Другог свјетског рата 2. фебруара 1942. године у Горњем Равном на Купресу (данашња Федерација БиХ, БиХ). Преселио се у Нове Козаце, у Банату, 1946. године, са породицом. Отац му је био антифашистички борац, и преминуо је 1949, па је Слободан остао да живи са мајком и два млађа брата. Основну школу је завршио у Новим Козацима, средњу економску школу је завршио у Кикинди, а Факултет политичких наука у Београду. Са средњом школом радио у Индустрији грађевинском материјала Тоза Марковић у Кикинди, у периоду од 1963. до 1964. Војни рок служио ид 1965. до 1967. у тенковској јединици у Јастребарској у СР Хрватској, СФРЈ. На јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије био је министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. саветник председника РСК Милана Мартића. Подржавао је Српску аутохтонистичку историјску школу. Сарађивао је са Јованом И. Деретићем. Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године. Радио је у часописима: Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експрес политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља и Сербона. Преминуо је 11. августа 2020. године.[2][3] Дела Објављена дела И богови су говорили српски Изгон Срба и Грка Ратници светог Ђорђа Историјске скривалице (у два тома) Срби пре бискуповог Адама Република Српска Крајина - државна документа Греси историчара Хрватска језичка беспућа Измишљено досељавање Срба (коаутор, заједно са Јованом И. Деретићем) Народ српски а историја хрватска Бивши Срби Градишћански Хрвати су Срби Брисање знакова српства И од Истре до Дрине Србија Мостарске издаје Радови у зборницима Албанци лажни Илири Летопис матице српске у Дубровнику Објављене нове књиге: Бивши Срби Македонци, Бивши Срби Шиптари Срби пре бискуповог Адама (допуњено издање) Дела спремна за објаву Запад и руско-српски односи Историјске скривалице (трећи део) Млади Карађорђе Рецензије и критике Република Српска Крајина (други део)

Novo! Izdavač: Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada - Novi Sad, 2015. god. Tvrd povez, 22 cm. 119 str. Kunstdruk, Ilustrovano Knjiga „Čarda na Arkanju, u Kovilju” je delo Danke Višekrune, etnologa-konzervatora, višeg stručnog saradnika u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Novog Sada. Autorkin dugogodišnji rad na istraživanju i proučavanju graditeljskog nasleđa, običaja i načina života u Kovilju rezultirao je pomenutom publikacijom. Kako u predgovoru Danka Višekrena navodi „Čarda u Koviljskom ritu, na Arkanju, jedna od najpoznatijih dunavskih čardi, sagledana je uglavnom očima njenih tvoraca i korisnika kroz vreme u kojem je postojala, oko pola veka. Međutim, time se nije ni približno iscrpela tema postojanja te čarde, jer je, na primer, izostavljeno njeno praćenje kroz dnevnu i periodičnu štampu. Pažnja istraživača uglavnom je bila usmerena na prvu četrtinu veka, kada je čarda nastajala i kada je tražila i pronašla svoje mesto „reprezenta vojvođanske kuhinje” . Radio 021, 27.05.2013. Srušena čarda `Na kraj sveta` Iako je vladika Porfirije, starešina manastira Kovilj, obećao da će legendarna čarda `Na kraj sveta` biti samo renovirana, objekat je za vikend srušen.

NAĐMEĐERSKA DOLINA SMRTI RISTA KOVIJANIĆA: Nebojša Kuzmanović Naslov Nađmeđerska dolina smrti Rista Kovijanića = Vel`komederské údolie smrti Rista Kovijanića / Nebojša Kuzmanović = Nebojša Kuzmanović ; [prevod slovačkog teksta Pavel Matuh ; crteži Ivan Lučev ; skica `Crnoga` Mića Obrenović ; avionski snimci M. R. [Milan Rastislav] Štefanik] Uporedni naslov Vel`komederské údolie smrti Rista Kovijanića Vrsta građe knjiga Jezik srpski, slovački Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Bratislava : Udruženje Srba u Slovačkoj = Spolok Srbov na Slovensku ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 183, [15] str. s tablama (fotogr.) : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Matuh, Pavel, 1964- = Matúch, Pavel, 1964- Lučev, Ivan, 1904-1958 = Lučev, Ivan, 1904-1958 Obrenović, Mića = Obrenović, Mića Štefanik, Milan Rastislav, 1880-1919 = Štefánik, Milan Rastislav, 1880-1919 Sadržaj Sadrži i: Nađmeđerska dolina smrti / Risto Kovijanić. ISBN 978-86-515-1115-1 (Prometej) 978-80-972279-1-3 (USS; karton) Napomene Uporedo srp. tekst i slovač. prevod Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst Predmetne odrednice Kovijanić, Risto, 1895-1990 -- `Nađmeđerska dolina smrti ` Nađmeđer (logor) -- Srbi -- 1914-1918 -- U uspomenama Žrtve rata -- Srbi -- Slovačka -- 1914-1918 Prvi svetski raet 1914-1918 -- Žrtve rata -- Srbi -- Slovačka Odlično očuvana knjiga. kd

Vojislav Kecmanović Đedo : ZABILJEŠKE IZ RATNIH DANA , Institut za istoriju Sarajevo / Oslobođenje Sarajevo 1980, tvrdi povez, str. 247. Očuvanost 4-; ima posvetu na predlistu Народноослободилачка борба -- 1941-1945 -- У литератури Vojislav Kecmanović, zvani Đedo (Čitluk kod Prijedora, 1881. — Sarajevo, 25. marta 1961.), liječnik, učesnik Balkanskih ratova i Narodnooslobodilačke borbe i prvi predsjednik NR Bosne i Hercegovine. Gimnaziju je pohađao u Sarajevu, Reljevu i Sremskim Karlovcima. Studirao je medicinu od 1905. do 1911. godine u Pragu gde je i diplomirao. Kao liječnik radio je u Tuzli, odakle je za vrijeme Balkanskog rata prešao u Srbiju i učestvovao u njemu kao dobrovoljac. Poslije rata vratio se u Tuzlu, a zatim živio u Sarajevu. U banjalučkom veleizdajničkom procesu osuđen je na pet godina robije, koju je izdržavao u Banjoj Luci i Zenici. Od 1918. godine bio je liječnik u Bijeljini. Bio je predsjednik kulturno-prosvjetnog društva i čitaonice „Filip Višnjić“ i istaknuti kulturni radnik. Uključivši se u Narodnooslobodilačku borbu, prebacio se tek juna 1943. godine na oslobođenu teritoriju. Iste godine bio je izabran za člana Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije i za predsjednika ZAVNOBiH-a, ratne Vlade Bosne i Hercegovine. Od 26. aprila 1945. do novembra 1946. godine bio je predsjednik Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine.

Kata Pejnović - Životni put i revolucionarno delo veoma retko , pomalo ilustrovano Autor Milenko Predragović Nakladnik NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac Datum 1978. Prava NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac 76 stranica -dobro ocuvana ,ima malo zutila od starosti ,malo su iskrzane korice ,na ivicama hrbata rођена је 23. марта 1899. године у подвелебитском селу Смиљан, код Госпића. Њен отац Дмитар Богић је радио у жандармеријској служби у Доњем Лапцу, а пошто се разболео, рано је отишао у пензију у вратио се у родни Смиљан. У браку са Јеленом Добрић из Доњег Лапца, имао је деветоро деце, а Ката је била шеста. Породица је тешко живела од малог сеоског имања и очеве пензије, која није била велика. Пошто отац није могао радити, породицу је делом издржавала мајка која је била кројачица. Најстарија ћерка је шила заједно са њом, а другу ћерку је послала у Госпић, где је учила како се шију градска одела. Како би синовима обезбедили бољи живот слали су их на учење заната. Ката се од малих ногу бавила кућним пословима, а од 1906. до 1910. године је похађала основну школу. Поред свакодневних послова, налазила је времена да чита и да друге упућује на читање. Од 1936. године почиње да прати напредну штампу, прихвата политику КПЈ и извршава партијске задатке. У кантама за млеко доносила је партијски материјал из Госпића и растурала га по селима западне Лике. Активно је радила у партијској фракцији „Сељачког кола“ и „Сељачке слоге“, на политичком и културном уздизању сељана. Године 1938. примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Првој окружној конференцији КП Хрватске за Лику, 1940. године, изабрана је за члана ОК КПХ за Лику. После окупације Краљевине Југославије и стварања Независне Државе Хрватске, радила је на припремама за оружани устанак. Обилазила је села, упућуивала народ да се склања од усташког терора и да прикупља оружје за устанак. У јулском покољу, усташе су јој убиле супруга и три сина. После отпочињања оружаног устанка у Лици, Ката је радила на формирању организације Антифашистичког фронта жена у Лици. У мају 1942. године, поново је изабрана за члана ОК КПХ за Лику, а у септембру исте године за председника Окружног одбора АФЖ за Лику. На Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године, изабрана је за већника АВНОЈ-а (била је тада једина жена већник АВНОЈ-а). Исте године, на Првој конференцији АФЖ-а у Босанском Петровцу изабрана је за председника АФЖ Југославије. На Првом и Другом заседању ЗАВНОХ-а бирана је за већника, а на Трећем заседању 1944. године и за члана Председништва ЗАВНОХ-а. На Првој конференцији АФЖ Хрватске јуна 1943. године, изабрана је за члана извршног одбора Главног одбора АФЖ Хрватске. После ослобођења Југославије, Ката је била потпредседник Сабора НР Хрватске и председник Одбора за молбе и жалбе Републичког већа Сабора НР Хрватске. На Другом конгресу КП Хрватске изабрана је за члана Централног комитета. Бирана је за републичког и савезног посланика. Била је члан Извршног одбора Савеза ратних и војних инвалида Југославије, члан Извршног одбора ССРН Хрватске, и члан Извршног одбора Конференције за друштвену активност жена Хрватске. Имала је чин потпуковника ЈНА у резерви. Умрла је 10. новембра 1966. године у Загребу. Сахрањена је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и Орден за храброст. Указом председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, постхумно је 3. јуна 1968. године, проглашена за народног хероја Југославије.[1] (u hodniku ,levi ormaric)

Zdravko Čolić ‎– Ušće 2011. 2xDVD Odlično očuvano Tracklist Position Title/Credits Duration 1-1 Sinoć Nisi Bila Tu 1-2 Produži Dalje 1-3 Vagabund 1-4 Živiš U Oblacima 1-5 Čija Je Ono Zvijezda 1-6 Pisaću Joj Pisma Duga 1-7 Zbog Tebe 1-8 E, Draga Draga 1-9 Ljubavnici 1-10 Jedna Zima Sa Kristinom 1-11 Kad Pogledaš Me Preko Ramena 1-12 Ko Te Ljubi Kad Nisam Tu 1-13 Jedina 1-14 Na Ovaj Dan 1-15 Malo Pojačaj Radio 1-16 Mangupska 1-17 Okano 1-18 Javi Se, Javi Se 1-19 Pjevam Danju, Pjevam Noću 1-20 Glavo Luda 2-1 Noć Mi Te Duguje 2-2 Pamuk 2-3 Stanica Podlugovi 2-4 Zagrli Me 2-5 Oktobar Je, Počinje Sezona Kiša 2-6 Prolaze Neke Slike 2-7 Ti Možeš Sve, Al` Jedno Ne 2-8 Hotel Balkan 2-9 Oj Devojko Selen Velen 2-10 Ajde, Ajde Jasmina 2-11 Sto Puta 2-12 Pusti Pusti Modu 2-13 Merak Mi Je 2-14 Mađarica 2-15 Ruška 2-16 Čaje šukarije 2-17 Zvao Sam Je Emili 2-18 Svadbarskim Sokakom 2-19 Kao Moja Mati 2-20 Poplava 2-21 April U Beogradu 2-22 Ti Si Mi U Krvi

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 184 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 184 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 198 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ Milutin S. Tasić 198 STR. 24 CM Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo. HOD. D. K. 3. +

O KNJIZI-Svedočanstvo o okupaciji i stradanjima tokom okupacije 1941-44. godine sa posebnim akcentm na zloglasnu RACIJU 1942. godine u Bačkoj i Novom Sadu. O AUTORU-Andrija Deak (Siget, 9. maj 1889 — Beograd, 6. maj 1980) bio je lekar, književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-major JNA. Studirao je medicinu u Budimpešti i Beču, gde je diplomirao 1915. Učestvovao je u mađarskoj revoluciji 1919, potom emigrirao u Beč. Godine 1920. emigrirao je u kraljevinu Jugoslaviju i postao lekar u osječkoj bolnici. Od 1921. godine radio je kao vojni lekar u Požegi, Slavonskom Brodu, Nišu, Prištini i Novom Sadu. Uhapšen je tokom racije u Novom Sadu i osuđen na smrt, ali uspeva da pobegne i nastanjuje se u Pečuju. Interniran je u Debrecinu, a zatim ukrcan u voz za logor smrti u Nemačkoj, ali ga spasavaju napredujuće sovjetske trupe. Priključio se NOVJ tokom 1944. Obavljao je dužnosti šefa zaraznog odeljenja Vojne bolnice Glavnog štaba Vojvodine, upravnika Sanitetske oficirske škole i pomoćnika upravnika Vojnomedicinske akademije. Pored lekarskog posla, pisao je članke, romane i pozorišne komade na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku, koji su objavljivani u zemlji i inostranstvu. Po završetku rata prelazi u Pančevo, a zatim u Beograd, gde je bio šef katedre i nastavnik na VMA. Penzionisan je kao general-major 1956. godine. Unapređen je u čin general-majora JNA. Godine 1979. odlikovan je Ordenom za učešće u mađarskoj revoluciji 1919.

RASUTE KOSTI - Mihailo Minić 438 str. Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: U ovoj knjizi opisao sam dogođaje i njihov razvoj, kao očevidac i učesnik. Izneta je istina o svemu, što sam video i preživeo. Od učesnika i očevidaca iz ovih događaja, dopunio sam ova izlaganja na terenu, i kasnije u emigraciji. Mnogi ljudi ustručavaju se da pišu istinu o greškama, manama I ljudskim strastima, onih koji su radili u ime naroda i nacije, jer se pojavi reakcija onih koji su sarađivali sa onima, čije se pogreške i strasti nabrajaju. Oni nemaju obzir dostojanstva prema izlaganju, ako se sa njim ne slažu. Njihova je odbrana, vlastodrštvo i zaštita nacije, a oružje dirigovana štampa.Ljudske strasti i samovolja nije rad u ime naroda i nacije, niti se to smatra radom ljudskom pogreškom. Ako se pokuša izneti istina, onda se ističu prigovori, da se vređa nacija i čast onih čija se dela nabrajaju, pod izgovorom, da su radili u ime naroda i nacije, a pisca istine oglase komunistom i da služi neprijatelju, i oglase svakoga za „Brankovića“, ako se ne saglasi sa strastima i voljom samovoljnih.Za otklanjanje odgovornosti, kao praska uvedeno je odricanje sopstvenih naredaba. Mnoga akta i naredbe, izdate i potpisate od onih koji su vodili narod i naciju, oglašene su kao akta i naredbe podmetnute na hartiji sa blanko potpisom. Nekim čudom, do danas nije objavljen nijedan papir sa blanko potpisom, kao dokaz da je blanko potpis postajao. Sa takivim radom onih, koji su radili u ime naroda i nacije, ne slaže se slobodarski duh srpskog naroda. Da bi naraštaji crpeli znanje i iskustvo, naraštajima treba istina o uzrocima stradanja naroda i nacije, a ne slavopojke o događajima. Nepristrasnim ispitvanjem tragičnih grešaka, koje su donele narodna stradanja, naraštaji neće ponoviti ove u budućnosti. Pisac I autor knjige

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Ruske teme - mesijanstvo, inteligencija i nacija Autor: Milan Subotić Izdavač: Logos tvrd povez, ćirilica, 21 cm, 219 str. _____ Studije objavljene u ovoj knjizi napisane su tokom poslednjih pet godina i predstavljaju deo mojih istraživanja ruske intelektualne, političke i kulturne istorije.Iako su prvobitno štampane u časopisima (`Filozofija idruštvo` i `Treći program` Radio Beograda), smatrao sam daobjavljivanje njihovih izmenjenih i dopunjenih verzijaunutar korica ove knjige ima nekog smisla i opravdanja.Više stvari je uticalo na ovo moje, možda pogrešno, uve renje. Jedna se tiče ne toliko statusa časopisa u našoj javnosti (njihove dostupnosti i čitanosti), koliko „tužnesudbine“ periodičnih publikacija sa kojom sam se čestosuočavao tokom seoba sopstvene biblioteke. Naime, u timseobama neretko sam bio primoran da, posle pakovanjaknjiga, ostavim gomile časopisa koje sam godinama sakupljao i, na taj način, pretvorim ih u materijal za reciklažu papira. Bez iluzija o mogućnostima i dometima odupi ranja prolaznosti, smatram da knjige ipak imaju duži „životni vek“. Ako ništa drugo, praktičnije je na jednom mestu sakupiti i objaviti tekstove koji su inače rasuti poprašnjavim sveskama starih časopisa. Tim pre, ako te studije čine izvesnu tematsku celinu, pa se postupak njihovog ponovnog objavljivanja može braniti i argumentimavezanim kako za njihov sadržaj, tako i autorov pristup. Utom pogledu, nadam se, čitalac ove knjige može uvidetikako sakupljeni radovi – studije o ruskom mesijanstvu, rađanju ruske inteligencije, nastanku „jevrejskog pitanja“ izapadnim predstavama o Rusiji – ipak čine nešto više odpukog zbornika autorovih tekstova. (iz predgovora)