film ima naše titlove disk odličan 5

The crime that changed Serbia / Vidimo se u čitulji; (Kriminal koji je izmenio Srbiju); Produkcija Radio B92; (kao nova)

Neotpakovan DVD - Dokumentarac o muzickom radu jednog od nejveceg JAZZ klavijaturiste Herbie Hancocka (radio sa: Miles Davis, Chick Corea, Dee Dee Bridgewater i drugima) Ucestvuju: Santana, Joss Stone, Sting, John Mayerm Wayne Shorter, Annie Lennox, Christina Aguilera i drugi

DVd je kao nov (kao i omt) - prodaje se u stanju kao an slikama nema prevod na srpski ili hrvatski - Britansko izdanje DVD-a BONUS dodaci na DVD-u: Bonus Live Footage 3.1 White Riot (Performed At The Kinema, Dunfermline 6th July 1978) 3:15 3.2 English Civil War (Performed At The Lyceum, London 3rd January 1979) 2:27 The Clash Live In Munich, Germany 3rd October 1977 4.1 Introduction & Credits 0:39 4.2 London`s Burning 2:04 4.3 Complete Control 1:04 4.4 Hate And War 1:44 4.5 Police And Thieves 4:17 4.6 The Prisoner 1:24 4.7 Janie Jones 2:27 4.8 Garageland 3:06 Interviews 5.1 Ray Grange - The `Rude Boy` 14:56 5.2 Johnny Green - The Clash Road Manager 14:44 5.3 Jack Hazan - Film Maker And Cameraman 13:09 5.4 David Mingay - Film Maker 13:16 Rude Boy : Trailer + Radio Ad 6.1 Theatrical Trailer 1980 1:15 6.2 30 Second Radio Advert 1980 0:29 Mojo Articles (Nº 112) 7.1 Breakdown 1978 (57 Pages) 7.2 Comrade Goodbye - Tribute To Joe Strummer (14 Pages) The Clash Discography 8.1 Singles 8.2 Albums Extra Features 9.1 Clash Image Gallery 4:55 9.2 Deleted Scenes //////////////////////////////////// Joe Strummer, Mick Jones, Paul Simonon i ekipa

Milan Andonović Originalni rukopis na vizit karti. Milan Andonović (Požarevac, 23. jul 1849 — Beč, 31. avgust 1926) je bivši geodeta, građevinski inženjer i profesor Univerizteta u Beogradu (1879—1924). Bio je član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u 11/23. jula 1849. godine u Požarevcu. Studirao je u Beogradu i Nemačkoj i specijalizovao mehaniku, geodeziju i astronomiju. Radio je prethodno 1875-1878. godine kao profesor u beogradskoj realki. Nastavio je naknadno specijalističke studije u Ahenu, Karlsruu i Ahenu.[2] Predavao je od 1880. godine geodeziju i srodne nauke na Tehničkom fakultetu Velike škole. Njegova univerzitetska karijera trajala je do 1905. godine. Zatim je kao honorarni nastavnik držao istu katedru do penzionisanja 1925. godine. Osnovao je Geodetski institut (1888), Zemljomersku školu (1890) i privatnu Geodetsku i građevinsku akademiju (1907). Postavio je temelj srpskoj naučnoj terminologiji iz geodezije. Uveo je eksperimentalnu metodu u geodetskoj nastavi i sa svojim studentima, u okviru geodetske prakse, premerio mnoga mesta u Srbiji i Bugarskoj (Valjevo, Kruševac, Užice, Varna, Šumen, Sliven i dr.), a za neke od njih izradio je regulacijske i nivelaacijske planove. Postavio je solidne temelje geodezijskoj nauci, nastavi i praksi u Srbiji. Po svom radu bio je poznat i van garnica naše zemlje. Vrlo je aktivan u javnom i kulturnom životu svoga vremena. Izabran je za počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Radio je na zbližavanju srpskog naroda sa ostalim slovenklim i balkanskim narodima. Osvivač je Akademskog pevačkog društva Obilić 1884. godine. Kao na fotografijama.

DVD iz kucne kolekcije - kao nov - ima knjizicu - prodaje se u stanju kao na slikama Tracklist 1 Complete Control 3:39 2 I Fought The Law (London Lyceum `79) 2:18 3 Police & Thieves (Munich `77) 4:12 4 What`s My Name (Manchester Elizabethan Suite `77) 1:30 5 Capitol Radio One (Manchester Elizabethan Suite `77) 2:41 6 White Riot 1:48 7 I`m So Bored With The U.S.A. (Manchester Apollo `78) 2:44 8 London`s Burning (London Victoria Park `78) 1:11 9 1977 1:41 10 (White Man) In Hammersmith Palais (Glasgow Apollo `78) 2:56 11 Tommy Gun 3:20 12 Safe European Home (London Music Machine `78) 3:21 13 London Calling (Bonds International Casino `81) 2:37 14 Clampdown (Lewisham Odeon `80) 3:41 15 The Guns Of Brixton (Fridays `80) 2:39 16 Train In Vain (Lewisham Odeon `80) 3:32 17 This Is Radio Clash (Tomorrow Show With Tom Snyder `81) 4:45 18 The Magnificent Seven (Tomorrow Show With Tom Snyder `81) 6:37 19 Brand New Cadillac (Tokyo Sun Plaza Hall `82) 2:04 20 Should I Stay Or Should I Go (Shea Stadium `82) 2:55 21 Know Your Rights (U.S. Festival `83) 3:36 22 Career Opportunities (Shea Stadium `82) 1:56 Bonus Features 1 Interview: Tomorrow Show With Tom Snyder (1981) 8:23 2 Interview: N.B.C. Live At Five (1981) 6:34

VRLO RETKO IZDANJE Producent: Contrast Studios 2011 Koproducent: Radio televizija Srbije Reditelj/ Scenarista: Radoš Bajić Uloge: Radoš Bajić, Ljiljana Stjepanović, Milorad Mandić Manda, Olga Odanović, Nenad Okanović, Dragan Nikolić, Mirko Babić, Nada Blam, Meto Jovanovski, Nedeljko Bajić, Mladen Nelević, Milan Čučilović, Branko Đurić, Milena Pavlović, Goca Tržan i mnogi drugi. U središtu ove priče je borba jedne žene i njenih najbližih protiv ove opake bolesti. U sebi svojstvenom maniru, autor Radoš Bajić, kroz niz dramatičnih događaja u porodici Radašina Rakovića, koji nastaju usled bolesti njegove supruge Radojke, prikazuje dramu kroz koju prolazi porodica suočena sa ovakvim problemom

DVD jednom odgledan - odlicno ocuvan - iz privatne kolekcije - prodaje se u stanju kao na slikama Tracklist 1 Sinoć nisi bila tu 2 Javi se, javi se 3 Živiš u oblacima 4 Pisaću joj pisma duga 5 Malo pojačaj radio 6 Dajte nam svega 7 Ljubavnici 8 Prava stvar 9 Kad pogledaš me preko ramena 10 Produži dalje 11 Mangupska 12 Okano 13 Pjevam danju, pjevam noću 14 Glavo luda 15 Kao moja mati 16 Ti možeš sve... 17 Hotel Balkan 18 Sto puta 19 Pusti, pusti modu 20 Mađarica 21 Ruška 22 Merak 23 Zvao sam je Emili 24 Ti si mi u krvi 25 Na adresi ti piše

DVDi su kao novi - prodaje se u stanju kao na slikama uloge: Al Pacino, Meryl Streep, Emma Thompson, Mary-Louise Parker i drugi VAZNO: DVD 1 ima tehnicki kvar - na 1h 12min 55sec pojave se kockice na ekranu i to raje do 1h 15min 15sec (oko 3min) - ovo je tehnicki kvar jer se slika isto ponasa kada gledate film iz HARD-a tj. prebacenog u kompjuter - minutaza za to vreme tece normalno sto dokazuje da je na tom delu slika lose usnimljena - kako sam radio i povremeno radim kao video montazer znam kako je doslo do tehnicke greske ali napisacu: u digitalnoj tehnologiji postoje propusti - dok je bilo VHS-a ovako nesto ne bi se dogodilo - tako da , jos jednom, DVD 1 ima tehnicki problem - sam DVD 1 je ispravan imam dva plejera i dodatno 1 kompjuter i DVD 1 se ponasa isto gde god da sam pustio Ovaj box je zapravo svih 6 epizoda na 2 dvd-a >>na IMDB-u, ako potrazujete, kucajte: Anđeli u Americi <<

Carte ethnographique de la Bačka ( L. Wuhrer, Paris - Imp. Dufrénoy, Paris) D`après les statistiques : officielle hongroise de 1910, du Patriarcat Serbe et le nouveau recensement de Subotica de 1919 Dimenzije: 38 x 34,8 cm Razmera: 1:500.000 -Ima oštećenja ( sitnija? ), rupica od kačenja ... -Slanje savijeno -Potpisano od strane Aleksandra Arnautovića ! ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q-1

Dva potpisa Dr.Đorđa Sibera, u đačkoj knjižici njegovog sina (koji se takođe zvao Đorđe). Đorđe Siber (Ub, 3. oktobar 1885 — Beograd, 28. decembar 1968) bio je srpski lekar, učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, sanitetski brigadni general, upravnik Vojno-higijenskog zavoda 1939. do 1941. godine. Život i rad Đorđe Siber je rođen u Ubu 3. oktobra 1885. godine. Osnovnu školu završava u Ubu. Gimnaziju je pohađao u Kragujevcu i Beogradu gde je maturirao. Nakon zaršene srednje škole upisuje Medicinski fakultet u Gracu, gde je diplomirao 1911. godine.[2] Nakon povratka u zemlju kratko je radio kao profesor i školski lekar u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat U aktivnu vojnu službu primljen je ukazom F.A. 289 od 22. septembra 1912. godine, i dobija čin sanitetskog poručnika. Nakon prijema u službu postavljen je za lekara Glavne vojne bolnice. Nakon završenog Balkanskog rata postaje trupni lekar garnizona u Novom Pazaru. Krajem 1913. godine postavljen je za trupnog lekara u Ferizoviću (Uroševac). U Prvom svetskom ratu, 1914-1918. radio je kao trupni lekar. U čin kapetana prve klase unapređen je 15. juna 1915. godine Napredovanje u službi Nakon završetka rata radio je kao lekar. Za upravnika privremene vojne bolnice u Subotici postavljen je 11. juna 1920. godine. Posle nekog vremena postavljen je za trupnog lekara artiljeriskog puka Kraljeve Garde. Za vršioca dužnosti načelnika sanitetskog odeljenja komande Kraljeve Garde postavljen je 29. septembra 1924. godine. Posle skoro godinu dana, tačnije 11. septembra 1925. godine postavljen je za referenta saniteta komande Kraljeve Garde. U čin sanitetskog pukovnika unapređen je 1. aprila 1928. godine. Đorđe Siber postavljen je 12. marta 1935. godine za šefa lekarskog odseka sanitetskog odeljenja Ministarstva vojske i mornarice. Za šefa ličnog odseka sanitetskog odeljenja Ministarstva vojske i mornarice postavljen je 13. marta 1936. godine. Nedugo zatim, 24. aprila 1936. godine postavljen je ponovo za šefa lekarskog odseka sanitetskog odeljenja Ministarstva vojske i mornarice. Referent saniteta Druge armijske oblasti bio je u periodu od 17. aprila 1937. godine do 5. marta 1939. godine Upravnik Vojno-higijenskog zavoda Petar II Karađorđević, a na predlog Ministra Vojske i Mornarice Milana Đ. Nedića, postavlja 6. marta 1939. godine sanitetskog pukovnika Đorđa Sibera za upravnika Vojno-higijenskog zavoda Glavne vojne bolnice. Ideja o stvaranju Vojno-higijenskog zavoda sazrela je tek pošto su u Beogradu prukupljeni stručnjaci za higijensku službu. U sastavu Glavne vojne bolnice 16. juna 1930. godine u zgradi ukinute Vijnosanitetske škole otvara se zavod, sa bakteriološkim, higijensko-epidemiološkim i hemijskim odeljenjem. Za prvog upravnika zavoda postavlja se sanitetski brigadni general dr Đorđe I. Protić. Na tom položaju ostaje sve do 22. maja 1936. godine. Dužnost upravnika Zavoda preuzima sanitetski pukovnik dr Đura Novaković, koji na tom mestu ostaje do 17. aprila 1937. godine, kada je za upravnika Vojno-higijenskog zavoda postavljen sanitetski brigadni general dr Vojislav S. Popović. Nakon skoro dve godine 6. marta 1939. godine za upravnika Vojno-higijenskog zavoda postavljen je sanitetski pukovnik Đorđe Siber. Na toj dužnosti ostao je sve do početka Drugog svetskog rata 1941. godine. Petar II Karađorđević, a na predlog Ministra Vojske i Mornarice Milana Đ. Nedića, unapredio je Đorđa Sibera 20. marta 1939. godine u čin sanitetskog brigadnog generala. Preminuo je u Beogradu 28. decembra 1968. godine. Đorđe Siber bio je redovan član Vojnosanitetskog komiteta. U više navrata bio je član, zamenik predsednika i predsednik ispitne komisije za više činove. Đorđe Siber je za svoju dugu i savesnu službu odlikovan brojnim visokim domaćim i stranim odlikovanjima. Porodica Poridica Siber je poreklom iz Češke, koja je preko Đakova stigla u Srbiju. Pradeda, deda i otac Stevan su bili lekari, majka Adela. Oženio se 1919. godine sa gospođicom Bosiljkom, ćerkom Sime Jorgovića trgovca iz Vršca. Kao na fotografijama.

Metallica – A Year And A Half In The Life Of ... Continued (Part 2) PolyGram Music Video ‎– 086 068-3, Vertigo ‎– 086 068-3 Godina izdanje:1992 Trajanje: 134min Hi-Fi Stereo Made in Europe Stanje-Kaseta/Omot: 5/5 Tracklist: 1.Opening Credits-Going Out On Tour!-The Snake Pit-Backstage: Pre-Show 2.Sad But True 3.Backstage: After Show-Waking Up Next Morning-Travelin` Band 4.For Whom The Bell Tolls 5.The Metalliplane-Radio Promo-Meet And Greet Fans 6.Enter Sandman 7.Music Video Awards-Gimme A Grammy-More With Fans 8.Harvester Of Sorrow 9.Still Travelin` On The Metalliplane-Larz` Scuba Dive-Jaymz` Duck Hunt-Kirk`s Guitar Shop-Jason`s Birthday 10.Sad But True 11.England-Rehearsal With Queen-Metallica Playing For A Good Cause 12.Enter Sandman 13.Jaymz Jams With Queen-Backstage: Metallica Meets Spinal Tap-The Metallica/Guns Tour-Backstage And Onstage-Hetfield`s Disaster-Riot In Montreal-Hetfield Returns 14.Nothing Else Matters 15.Metallica`s Final Thoughts 16.Wherever I May Roam 17.End Credits

originalni potpis Rene Kasena na diplomi dodeljenoj momiru milojevicu 1970 god. u strazburu diploma : 28 x 38 cm, urolana autogram Rene Kasen (franc. René Samuel Cassin, 5. oktobar 1887-20. februar 1976) bio je francuski pravnik poznat kao koautor Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i dobitnik Nobelove nagrade za mir. Rođen je u Bajonu, u Baskiji, u francusko-jevrejskoj trgovačkoj porodici, i borio se u Prvom svetskom ratu kao običan vojnik. Posle rata osnovao je Federalni savez (franc. Union Fédérale), levičarsku, pacifističku organizaciju ratnih veterana. Tokom Drugog svetskog rata radio je za izbegličku vladu Slobodne Francuske u Londonu, i od 1944. do 1959. bio je član Državnog saveta Francuske republike. Izabran u komisiju Ujedinjenih nacija za ljudska prava 1946, sastavio je prvu verziju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Za svoj rad dobio je Nobelovu nagradu za mir 1968. Iste godine dobio je Nagradu za mir od Generalne skupštine ujedinjenih nacija. Od 1972. godine bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. `Pošto sam imao privilegiju da preživim Prvi svetski rat, dozvolite mi da izrazim duboko priznanje onima koji nisu imali sreće da uspeju, ali su se suočili sa užasom pokušavajući do zadnjeg daha da sačuvaju mir.`

13 x 9 cm Aleksandar Gavric; Beograd, 28. maj 1932 — Inđija, 6. decembar 1972) bio je srpski glumac. Aleksandar Gavrić je rođen u Beogradu 28. maja 1932. godine. Glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1956. godine. Prvu ulogu je ostvario u filmu Potraga iste godine.[1] Dve sezone je igrao u zadarskom i splitskom pozorištu. Jugoslovenskoj i srpskoj publici je ostao upamćen po filmu Kapetan Leši. Film je doživeo ogromnu popularnost, pa je kasnije snimljen i nastavak Obračun, a čak je po njegovom liku nastao i strip Kapetan Leši. Iako ga je uloga kapetana Lešija učinila velikom zvezdom srpske kinematografije, ostao je upamćen i po ulozi u filmovima Marš na Drinu kao Kosta Hadživuković i po Signali nad gradom kao komandir Ranko. Glavne uloge je igrao u drugim filmovima Žike Mitrovića, Solunski atentatori (1961) i Operacija Beograd (1968). Igrao je i u italijanskim i nemačkim akcionim filmovima. Njegova poslednja uloga bila je u filmu Paja i Jare, gde je igrao Kostića direktora kombinata. Odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem. Poginuo je u automobilskoj nesreći u Inđiji 1972. godine. Sa njim je bila i Jasmina Lisac, koja je takođe nastradala.

ULTRA RETKO ODLIČNO OČUVANA VAŽNA NAPOMENA: VIDEO KASETU NISAM PREGLEDAO Izdavač Radio B92 1996 Jednog jutra (Goran Čavajda), tridesetogodišnji muzičar, kreće ušetnju ulicama Beograda sa krova svoje kuće, upoznajući nas sa svojim gradomi činjenicom da postoje paralelne `stvarnosti`. On se kreće kroz nekolikonivoa, od kojih prvi čine ulice Beograda sa onim što se na njima svakogadana uobičajeno događa, i prema čemu on gaji negativan stav, zbog toga štoodbija da prihvati činjenicu da Beograd propada. Da bi povratio snagu idobro raspoloženje, on prelazi na drugi nivo na kome rock grupe svirajuskrivene od oka javnosti.Time što učestvuje u svirci, i kao izvođač i kao slušalac, on uspeva dapovrati svoju izgubljenu energiju. Muzika ima moć da ga prenese, barem umetaforičnom smislu, do trećeg nivoa, u kome žive i rade umetnici koje onvoli i kojima se divi. Posle ovog susreta i interakcije koju ostvaruje sanjima, on se `vraća` na prvi nivo. Čitav ovaj put ponavlja se u ciklusimatokom dana i naredne noći, da bi se završio u zoru sledećeg dana, kada sevraća na krov sa koga je i pošao na svoje putovanje. Rok grupe: Partibrejkers, DLM, Kristali, Svarog, Direktori, Dead Ideas,Darkwood dub, Plejboj. Umetnici: Sonja Savić (gluma), Nataša Bogojević (klasična muzika), NebojšaBabić (fotografija), Dejana Momčilovć (moda), Srđan Anđelić (mediji), SrđanMarković (slikarstvo), Saša Marković (performance art), Petar Ilić(grafiti).Uloge: Goran Čavajda-ČavkeScenario i režija: Mladen Matičević i Ivan MarkovGodina proizvodnje: 1995.

Bijelo Dugme ‎– Turneja 2005 (Sarajevo Zagreb Beograd) - 2 DVD Jednom odgledani DVD-i 12 strana knjizica Zeljko Bebek, Goran Bregovic, Tifa i Alen Islamovic, Zoran Redzic, Vlado Pravdic, Milic Vukasinovic (Vatreni Poljubac), Djidji Jankelic - Bijelo Dugme Tracklist 1-1 Lažeš 1-2 Za Esmu 1-3 Meni Se Ne Spava 1-4 Jer Kad Ostariš 1-5 Da Te Bogdo Ne Volim 1-6 Padaju Zvijezde 1-7 Aiaio Radi Radio 1-8 Nakon Svih Ovih Godina 1-9 Šta Ima Novo 1-10 Ćiribiribela 1-11 Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12 Ako Ima Boga 1-13 A I Ti Me Iznevjeri 1-14 Napile Se Ulice 1-15 Selma 1-16 Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17 Da Sam Pekar 1-18 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19 Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20 Ako Možeš Zaboravi 1-21 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22 Ha Ha Ha 1-23 Doživjeti Stotu 1-24 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1 A, Milicija Trenira Strogoću Lyrics By – Duško Trifunović 2-2 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće Lyrics By – Duško Trifunović 2-3 Loše Vino Lyrics By – Arsen Dedić 2-4 Evo Zakleću Se 2-5 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6 Ima Neka Tajna Veza Lyrics By – Duško Trifunović 2-7 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10 Hajdemo U Planine

U ODLIČNOM STANJU. UVOZNIK I DISTRIBUTER :Continental Film Zagreb specijalni dodaci: Casablanca je romantična drama Michaela Curtiza iz 1942. s Humphreyjem Bogartom, Ingrid Bergman i Paulom Henreidom u glavnim, te Claudeom Rainsom, Conradom Veidtom, Sydneyjem Greenstreetom i Peterom Lorreom u sporednim ulogama. Radnjom je smještena u marokanski grad pod višijskom kontrolom Casablancu tijekom Drugog svjetskog rata, a fokusira se na sukob između, prema riječima jednog od junaka, ljubavi i vrline: on mora odabrati između ljubavi za ženu i onog što je ispravno, pomaganja njoj i njenom mužu vođi Pokreta otpora da pobjegnu iz Casablance kako bi mogli nastaviti borbu protiv nacista. Iako se radilo o A-filmu, s afirmiranim glumcima i prvorazrednim scenaristima - Julius J. Epstein, Philip G. Epstein i Howard Koch potpisani su kao scenaristi - nitko od onih tko je bio uključen u produkciju nije očekivao da Casablanca postane nešto više od prosjeka[1] jer se radilo o jednom od desetaka scenarija koji su se producirali u Hollywoodu svake godine. Film je nakon prvotnog prikazivanja polučio osrednji uspjeh, ponajviše zato što je bio požuren kako bi se iskoristila popraćenost savezničke invazije u Sjevernoj Africi nekoliko tjedana ranije.[2] Ipak, unatoč mijenjanju scenarista koji su mahnito adaptirali nerealizirani kazališni komad i jedva držali korak s produkcijom, i Bogartovu prvom iskustvu u romantičnoj glavnoj ulozi, Casablanca je osvojila tri Oscara, uključujući najbolji film. Likovi, dijalozi i glazba iz filma postali su legendarni, a Casablanca je s vremenom postajala sve popularnija tako da se konstantno nalazi pri vrhu izbora najboljih filmova svih vremena. Režija Michael Curtiz Uloge Humphrey Bogart Ingrid Bergman godina proizvodnje 1942

DISK JE U DOBROM STANJU OMOT JE MALO NABORAN I VIDLJIVA JE MANJA FLEKICA .SA UNUTRAŠNJE STRANE. Unutarnje carstvo (eng. Inland Empire) je američki mistični film iz 2006. godine koga je napisao i režirao David Lynch. To je bio njegov prvi dugometražni film nakon Mulholland Drivea iz 2001. godine. Svoju premijeru imao je na filmskom festivalu u Veneciji 6. septembra 2006. godine. Dve i po godine bile su potrebne da se film završi, a ujedno je i prvi koga je Lynch u celosti snimio digitalnom video kamerom. Film je ko-produkcija Francuske, Poljske i SAD-a. Glavne uloge ostvarili su neki od glumaca s kojima je Lynch već radio na nekoliko projekata kao što su Laura Dern, Justin Theroux, Harry Dean Stanton i Grace Zabriskie. Pored njih u filmu se pojavljuju i Jeremy Irons i Diane Ladd, a Nastassja Kinski, William H. Macy, Laura Harring, Terry Crews, Mary Steenburgen i Ben Harper glume u svega par scena. Glasove za likove Rabbits posudili su Laura Harring, Naomi Watts i Scott Coffey. Film je postavljen na drugo mesto najboljih filmova 2007. godine (izjednačen s još dva) od strane Cahiers du cinéma. Takođe se nalazi na listi Sight & Sounda `30 najboljih filmova 2000-tih godina` i na listi `10 najpotcenjenijih filmova decenije` The Guardiana.Lynch je snimao film bez završenog scenarija. Umesto toga, svakog je dana glumcima davao nekoliko stranica sveže napisanih dijaloga. U intervjuu iz 2005. godine opisao je svoje osećaje prilikom procesa snimanja: `Nikad pre nisam radio na projektu na ovakav način. Nisam siguran kako će na kraju sve ovo završiti... Ovaj film je puno drugačiji zato što nemam scenarijo. Pišem ga scenu po scenu i kako snimamo iz dana u dan, nemam pojma gde će film na kraju završiti. To je rizik, ali imam taj osećaj da će baš zbog toga što su stvari toliko konfuzne jedna ideja iz jedne prostorije imati određenu karakteristiku i dodirnu tačku s drugom idejom iz druge prostorije.` Tokom intervjua na filmskom festivalu u Veneciji, glavna glumica Laura Dern priznala je da ne zna o čemu se u filmu Unutarnje carstvo uopšte radi ili koja je njena uloga u svemu tome, ali se nada da će nakon premijere na festivalu gde će prvi put pogledati film neke stvari `biti jasnije`. Glumac Justin Theroux je takođe izjavio da `ne bi uopšte mogao reći o čemu se radi u filmu, a u ovom trenutku nisam siguran niti da Lynch to može reći. Dern i ja smo na setu u pauzama sedili i jedno drugo pitali što se zapravo događa.` Većina filma snimljena je u gradu Łódź u Poljskoj s lokalnim glumcima kao što su Karolina Gruszka, Krzysztof Majchrzak, Leon Niemczyk, Piotr Andrzejewski i pripadnici lokalnog cirkusa Cyrk Zalewski. Film se takođe snimao i u Los Angelesu, a 2006. godine Lynch se vratio u Poljsku kako bi snimio još nekoliko scena. Unutarnje carstvo bio je Lynchov film koga je snimio digitalnom video kamerom. Reditelj je izjavio kako više neće snimati normalnom filmskom trakom. U jednom intervjuu Laura Dern se prisetila razgovora koje je vodila s jednim od novih filmskih producenata. On ju je upitao da li se Lynch šalio kad je za potrebe snimanja tražio ženu s jednom nogom, majmuna i drvoseču do 15:15 sati. `Da, na setu si filma Davida Lyncha, čoveče`, odgovorila je Laura. `Sedni i uživaj u vožnji.` Dern je takođe naglasila da su do 16:00 sati snimali scene s navedenim ljudima i majmunom.Lynch je većinu produkcije finansirao vlastitim sredstvima uz produkciju dugogodišnje poslovne partnerke i bivše supruge Mary Sweeney. Film je takođr delimično finansirala i francuska produkcijska kompanija StudioCanal koja je takođe producirala i tri prethodna Lynchova filma. StudioCanal želio je film ugurati na filmski festival u Cannesu 2006. godine, ali on nije bio gotov do tada. Umesto toga, film je svoju premijeru imao na filmskom festivalu u Veneciji 6. septembra 2006. godine gde je David Lynch takođe dobio i nagradu Zlatni lav za životno delo za `svoj doprinos umetničkom filmu`. U SAD-u film je premijeru imao 8. oktobra 2006. godine na filmskom festivalu u New Yorku gde su obe projekcije bile rasprodate. U ograničenu bioskopsku distribuciju Unutarnje carstvo je krenulo 15. decembra 2006. godine u SAD-u, a distributer je bila specijalistička kompanija 518 Media. Lynch se nadao da će film distribuirati nezavisnim kanalima, ističući da budući da se kompletna filmska industrija menja on smatra da bi trebalo započeti i s novim oblikom distribucije. Otkupio je prava na DVD i dogovorio se sa Studio Canalom koji mu je omogućio da sam distribuira film, kroz digitalnu promociju, ali i onu uobičajenu. DVD izdanje filma za Severno-američko tržište obavljeno je 14. avgusta 2007. godine. Među ostalim posebnim dodacima, izdanje je sadržalo i 75-minutni dokumentarni film More Things That Happened uz snimke koje objašnjavaju Suein i Smithyjev brak, njenu neugodnu životnu priču, Fantomov uticaj na žene i živote prostitutki na Hollywood Boulevardu. Na pitanje o filmu Unutarnje carstvo Lynch je odgovorio da je to film `o ženi u nevolji, da je misterija i to je sve što ću reći o njemu.` Prilikom prezentacije digitalnih projekcija, Lynch je ponekad davao određene tragove u formi citiranja iz Brihadaranyaka Upanishad: `Mi smo poput pauka. Pletemo naš život i onda se po njemu krećemo. Mi smo poput onoga koji snuje snove i onda živi u snu. Ovo je suština celog univerzuma.` Richard Peña, jedan od radnika filmskog festivala u New Yorku i jedan od prvih ljudi koji je pogledao film, istakao je da se radi o `kolekciji nerazjašnjenih komada koji istražuju sve one teme na kojima je Lynch radio godinama`, uključujući `Hollywoodsku priču o mladoj glumici koja dobija ulogu u filmu koji je možda uklet; priču o krijumčarenju žena iz Istočne Evrope; i apstraktnu priču o porodici ljudi sa zečjim glavama koji se nalaze u dnevnom boravku`. Njegovom mišljenje o zapletu o `krijumčarenju žena iz Istočne Evrope` dolazi iz scene u kojoj jedan muškarac upita drugog na poljskom jeziku prodaje li ženu u prostoriji. Stručnjak Delorme ukazuje da je to film o preljubi, ali na način da Lynch `izbegava hronološko objašnjavanje scena i situacija proizašlih iz te preljube` i da ih radije `nadređuje u mnogim scenama koje se razvijaju iz te preljube` pa je tako `naracija konstruirana na čudne likove koje zbližava sličan teror`. Film je uglavnom dobio pozitivne ocjene filmske kritike. Laura Dern je posebno hvaljena u glavnoj ulozi, a mnogi kritičari opisali su njen performans kao najbolju ulogu karijere. Lynch je pokušao promovisati što bolje Dernine šanse da bude nominovana u kategoriji glavne ženske uloge na svečanoj dodeli Oscara 2007. godine, a u kampanji se služio pravom kravom. Ipak, glumica nije bila nominovana. Na popularnoj Internet stranici Rotten Tomates film ima 72% pozitivnih kritika: `Tipična vožnja Davida Lyncha: za obožavatelje reditelja film Unutarnje carstvo biće zavodljiv i dubok. Svi ostali smatraće njegov teški nadrealizam neprobavljivim i nepotrebnim.`

VIDEO KASETRA OČUVANA OMOT MANJA OŠTEĆENJA NA DONJOJ IVICI.INAČE DOBAR Label: JUGOTON VK-100-LM-PMI Format: VHS, PAL Country: Yugoslavia Released: 1987 Style: Hard Rock, Classic Rock 1 One Vision 2 Tie Your Mother Down 3 In The Lap Of The Gods 4 Seven Seas Of Rhye 5 Tear It Up 6 A Kind Of Magic 7 Under Pressure 8 Who Wants To Live Forever 9 I Want To Break Free 10 Guitar Solo 11 Now I`m Here 12 Love Of My Life 13 Tavasziszel 14 Is This The World We Created 15 Tutti Frutti 16 Bohemian Rhapsody 17 Hammer To Fall 18 Crazy Little Thing Called Love 19 Radio Ga Ga 20 We Will Rock You 21 Friends Will Be Friends 22 We Are The Champions 23 God Save The Queen Copyright © – Queen Films Ltd. Copyright © – Multimedia Organisation (Europe) Ltd. Copyright © – Mafilm Copyright © – Dialog Studio Recorded At – Népstadion Bass – John Deacon Cinematographer – Elemér Ragályi Design – Richard Gray (2) Director Of Photography – Ragalyi Elemer* Drums – Roger Taylor Executive-Producer – Hegedus Laszlo*, Jim Beach (2) Film Director [Stage Direction] – Zsombolyai Janos* Film Producer – Mihaly György* Guitar, Keyboards – Brian May Keyboards [Additional], Guitar [Additional], Vocals [Additional] – Spike Edney Management [Studio Executive] – Basco Peter Mixed By [Stereo Sound Mixed With] – John Brough Mixed By [Stereo Sound] – Trip Khalaf* Other [Concert Production] – Gerry Stickells Production Manager – Elek Andras Technician [Sound] – Kovacs György*, James Khalaf*, Mack (2) Video Editor – Kabdebo Katalin*, Miklos Maria*, Palfia Mariann*, Losonci Teri*, Posan Zsuzsa* Vocals, Piano, Guitar – Freddie Mercury Recorded live at The Nepstadium, Budapest, Hungary, 27th July, 1986. `On the 27th of July 1986 Queen performed the largest ever stadium concert in the Eastern block. 17 of Hungary`s top film cameramen were there to record the event and follow the band relaxing in and around Budapest. This film is the first rock concert to be filmed by Mafilm, the famous Hungarian government film company. It was premiered on the 12th of December 1986 in Budapest`s National Congress Hall and represents a unique insight into the Hungarian film making style adapted to western rock and roll.` Concert production by Gerry Stickells for GLS Productions, Inc. © 1987 Queen Films Ltd, the Multimedia Organisation (Europe) Ltd, Mafilm, Dialog Studio. A Picture Music International Release for Queen Films.

Branko Lazarević Originalni rukopis na vizit karti. Branko Lazarević (Vidin, 25. novembar 1883 — Herceg Novi, 6. oktobar 1963) je bio srpski književnik i diplomata. Branko Lazarević je rođen u Vidinu, u Bugarskoj, u imućnoj porodici Đorđa Lazarevića iz Negotina, gde mu je otac Đorđe, trgovac i radikalski prvak u Negotinu, bio izbegao posle Timočke bune. Majka Vukosava bratanica je pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Preci Đorđa Lazarevića došli su u Negotinsku krajinu iz Sjenice, sa Pešteri i iz Starog Vlaha, i učestvovali su u Srpskom ustanku. Po drugim izvorima Lazarević je rođen u Negotinu[2], a umro - ne 1963. godine nego 1968. Mladi Lazarević je pohađao Zaječarsku gimnaziju, a zatim studirao na Univerzitetu u Beogradu. Postao je 1911. godine suplent u Beogradu, a zatim nastavio obrazovanje u Evropi; u Parizu, Minhenu i Rimu, gde je specijalizovao estetiku i umetnost. Do oslobodilačkih ratova on se intenzivno bavi pisanjem; književnim radom i pozorišnom kritikom. U književnosti se javlja 1907. godine, u beogradskom `Srpskom književnom glasniku`, sa dvodelnom studijom o poeziji Svetislava Stefanovića. U balkanskim ratovima on je rezervni potporučnik srpske vojske. Tokom Prvog svetskog rata službovao je na frontu, a potom postavljen 1917. godine za šefa Presbiroa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Srbije, na Krfu. Branko Lazarević je od 1918. godine ušao u politiku i napravio je poput još nekih srpskih književnika, lepu diplomatsku karijeru. Prvo je postavljen 1918. godine za srpskog konzula u Vašingtonu[6], a potom do 1922. godine bio u Čikagu. Po povratku u Evropu, od 1922. godine je kratko vreme poslanik u Berlinu, pa prešao u Čehoslovačku republiku. Bio do marta 1929. godine dva puta (sa prekidom 1925) poslanik u Pragu, gde je ostavio vidnog traga o sebi. Govorio je češkim jezikom, stekao veliki ugled a njegovi brojni tamošnji prijatelji pomogli su da na češkom jeziku izađe njegova knjiga, sa naslovom: `Tri najveće jugoslovenske vrednosti`. U međuvremenu je radio kratko pri ministarstvu u Beogradu, te se istakao u specijalnoj diplomatskoj misiji u Tirani (1925). Sreće se Branko nakon praškog perioda, između 1929-1934. godine pri poslanstvu u Varšavi, zatim 1936-1937. godine on je `opunomoćeni ministar` Kraljevine Jugoslavije u Ankari. Boraveći u Poljskoj izabran je 1931. godine za člana `Jugoslovensko-poljskog naučnog instituta`. Kratko je 1937. godine jugoslovenski poslanik u Beču, pa 1938-1939. godine na istom položaju u Briselu. Posleratna komunistička vlast ga uklanja sa javne scene. Svoje neobjavljene političke rasprave, dnevnike, solilokvije, eseje i razmišljanja, Lazarević piše u nametnutoj izolaciji, sve dok nije bio isključen iz Saveza književnika i dok nije dopao zatvora (1948—1951). Izgubljena ostavština Branka Lazarevića nađena je slučajno. 2004. godine u Herceg Novom.