Auto radio FM antena, krovna 440mm 0-45°

Kabli ISO za Fabrički Radio Ford 16 pina

Kabli ISO za Fabrički radio VW 16 pina

Kabli ISO za Fabrički radio Opel 44 pina

Kabli ISO za Fabrički Radio Audi, Seat, Škoda, VW - 16 pina

Kabli ISO za Fabrički Radio Renault V238

Kabli ISO za Fabrički Radio BMW 17pina

Antena FM za Auto radio krovna sa pojačavačem L-400mm Golf dizajn

Kabli ISO za Fabrički Radio Fiat od 2012 god.

Slike autentične ponudjenom predmetu Odraz od sunca prilikom slikanja Kov br 5

Kabl Auto Radio ulaz VW - 3,5mm V01

Auto radio adapter ISO 10 pina / 4x činč ženski

Kabl Auto Radio ulaz Pioneer V01 - 3,5mm IP-BUS

Kabl za Auto Radio Šaržer. Quadlock 12 pina - Audi, VW 12 pina, 0,15 Met.

Kabli ISO muski / Univerzalni zenski 20 pina 1

Kabli ISO muški / CLATRONIC 20 pina

Vasilije Kovačević Čile / Potpis na dokumentu iz 1961 Василије Ковачевић Чиле (Грахово, код Никшића, 14. јануар 1911 — Сан Франциско, 21. децембар 1961), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и генерални конзул ФНР Југославије у Сан Франциску и народни херој Југославије. Рођен је 14. јануара 1911. године у селу Грахову, код Никшића. Био је девето дете у породици сердара Петра Ковачевића. После завршене основне школе, у родном месту, уписао се у гимназију у Никшићу, у којој је завршио шест разреда. Из гимназије је искључен 1931. године, због инцидента са професорима гимназије. Искључен је из свих школа у земљи, без права на даље школовање.[1] Године 1932. запослио се у Београду, у предузећу „Траверза“, где је радио до априла 1934. године, када је послат на одслужење војног рока у Бању Луку. Као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) активно је политички деловао међу војницима, због чега је 14. децембра 1934. године ухапшен. До 10. фебруара 1936. године био је у војном затвору, оптужен по Закону о заштити државе, да је као вођа група од једанаест војника и подофицира организовао и водио комунистичку пропаганду међу подофицирима и војницима. На процесу је ослобођен због недостатка доказа. После завршетка војног рока, враћа се у Београд и запошљава у листу „Политика“. Полиција га поново хапси 1. марта 1937. године, али је 1. децембра исте године, због недостатка доказа, пуштен. Заједно са братом Мирком, до његовог одласка у Шпанију, играо је фудбал у Спортском друштву „Раднички“. У периоду од 1939. до 1941. године живео је илегално. Био је повезан с Мустафом Голубићем, и с њим радио на специјалним задацима Партије. Рат га је затекао у Београду. Успео је да избегне хапшење које је Гестапо организовао и крајем јуна 1941. године одлази из Београда у Црну Гору.[2] У време Тринаестојулског устанка, Чиле се налазио у Граховском партизанском батаљону. У јесен 1941. године, учествовао је у борби на Вилусима, с групом коју је предводио Сава Ковачевић, када је заробљено неколико италијанских тенкова. У борби код Црквица, изнад Рисна, децембра 1941. године, био је тешко рањен.[2] Почетком 1942. године упућен је у Херцеговину, на дужност политичког комесара Љубомирског партизанског батаљона. После тога, био је комесар Првог, Другог, па Трећег херцеговачког батаљона. После повлачења партизанских јединица у Босну, од маја до децембра 1942. године, радио је као илегалац у Грахову и околини. Децембра 1942. године заједно са братом Војом, одлази у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се тада налазио у западној Босни. У маршу који је трајао 21 дан, прелазе пут од Црне Горе, преко Херцеговине и Далмације, до Ливна. У Врховном штабу реферисали су о ситуацији у Црној Гори и Херцеговини. Учествовали су на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), као делегати омладине Црне Горе.[2] Јануара 1943. године, с групом бораца упућен је у Херцеговину и Црну Гору. Маја 1943. године постављен је за контраобавештајног официра Прве пролетерске дивизије. Од јула до марта 1944. године радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) при Врховном штабу. Почетком марта 1944. године упућен је на рад у Главни штаб НОВ и ПО Србије. Од доласка у Србију до почетка 1945. године радио је у ОЗНА за Србију. На рад у ОЗНА Југославије прешао је 1945. године, и остаје до јуна 1946. године. Тада постаје шеф Југословенске комисије за ратне злочинце у Аустрији и америчкој зони Немачке, акредитован код Контролног војног савета за Аустрију и Немачку. На тој дужности остаје до октобра 1948. године.[2] Новембра 1948. године враћа се у Београд и ради у Управи државне безбедности (УДБА). Био је веома активан и у друштвено-политичким организацијама, један је од иницијатора обнављања Спортског друштва „Раднички”.[2] Године 1952. године премештен је у Министарство иностраних послова, а затим постављен за саветника југословенске амабасаде у Канади. Од 1957. до 1960. године био је начелник Четвртог одељења у Савезном секретаријату за иностране послове (ССИП). 1960. године постављен је на дужност генералног конзула ФНРЈ у Сан Франциску. На тој дужности је, 15. децембра 1961. године, преминуо. Сахрањен је 21. децембра 1961. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[2] Читава његова породица је учествовала у Народноослободилачкој борби, а од седморице браће њих тројица — Мирко, Војо и Василије су проглашени народним херојима. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден за храброст и др. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Kao na fotografijama.

Celtic Frost – Live At The Hammersmith Odeon 3.3.89 Fotodisk Video ‎– FLV 1 Godina izdanje:1990 Trajanje: oko 60min Hi-Fi Stereo Made in Germany Stanje-Kaseta/Omot: 5/5 Tracklist: 1.The Usurper 2.Seduce Me Tonight 3.Mexican Radio 4.(Once) They Were Eagles 5.Little Velvet 6.Jewel Throne 7.Juices Like Wine 8.Cherry Orchards 9.Petty Obsession 10.Blood On Kisses 11.Into The Crypts Of Rays 11a.Return To The Eve (Not Listed On The Cover) 12.Downtown Hanoi 13.Circle Of The Tyrants 14.Dance Sleazy 15.Roses Without Thorns 16.Dethroned Emperor

Original na 2 diska. Dzejms Bond 007 Dr. No is a 1962 spy film directed by Terence Young. It is the first film in the James Bond series. Starring Sean Connery, Ursula Andress, Joseph Wiseman and Jack Lord, it was adapted by Richard Maibaum, Johanna Harwood, and Berkely Mather from the 1958 novel of the same name by Ian Fleming. The film was produced by Harry Saltzman and Albert R. Broccoli, a partnership that continued until 1975. It was followed by From Russia With Love in 1963. In the film, James Bond is sent to Jamaica to investigate the disappearance of a fellow British agent. The trail leads him to the underground base of Dr. Julius No, who is plotting to disrupt an early American space launch from Cape Canaveral with a radio beam weapon.

Dual R DVD - za americko podrucje (ako nemate plejer sa odredjivanjem regije ovaj DVD nece raditi u takvom plejeru ) - nema prevod na srpski ili hrvatski - prodaje se u stanju kao na slikama Silvester Stallone (Rocky, Rambo, Cobra,...)

ORIGINALNI NAZIV Crimson Tide GLUMCI Denzel Washington Gene Hackman DISTRIBUTER Continental Film Grimizna plima je podmornički holivudski film iz 1995. godine. Redatelj je Tony Scott, a glavne uloge glume Gene Hackman i Denzel Washington.Producent filma je kultni Jerry Bruckheimer. Godina je 1995. Rusija je u stanju političke nestabilnosti i kaosa. Ultranacionalistički vođa Radčenko i njegovi pobunjenici zauzeli su postrojenje s nukearnim projektilima i prijete nuklearnim ratom ako ih se ruska ili američka Vlada suprotstave. Zadatak sprječavanja pokušaja aktiviranja projektila dobiva podmornica Alabama kojom zapovijeda kapetan Frank Ramsey (Gene Hackman), pomalo autoritarni mornarički časnik koji vjeruje u slijepo izvršavanje naredbi. Njegov novi član posade je mladi Ron Hunter (Denzel), iskusan u teoriji, ali bez borbenog iskustva. Kada izbije sukob oko naredbe ispaljivanja projektila koji su u podmornici, događa se pobuna, i Ramsey završava u svojoj kabini gdje je u pritvoru. Dotad, Hunter želi dobiti potvrdu naredbe o lansiranju projektila, ali nastaju problemi jer se radio pokvario. Dok ga električar popravlja, dio posade planira protuudar i oslobađaju kapetana koji ponovno preuzima zapovjedništvo, a stiže i vijest da su se pobunjenici predali. Nakon kraja krize, Ramsey i Hunter su pred vojnim sudom, koji Huntera oslobađa optužbi za pobunu. Ramsey odlazi u mirovinu, prethodno predloživši Huntera za mjesto zapovjednika.

Music Star Production ‎– DVD 0010/1,DVD 0010/2,Kamarad ‎– none Rock,Pop,Folk,World & Country Acoustic,Neofolk,Pop Rock,Classic Rock 1-1.Lažeš 1-2.Za Esmu 1-3.Meni Se Ne Spava 1-4.Jer Kad Ostariš 1-5.Da Te Bogdo Ne Volim 1-6.Padaju Zvijezde 1-7.Aiaio Radi Radio 1-8.Nakon Svih Ovih Godina 1-9.Šta Ima Novo 1-10.Ćiribiribela 1-11.Kada Odem Kad` Me Ne Bude 1-12.Ako Ima Boga 1-13.A I Ti Me Iznevjeri 1-14.Napile Se Ulice 1-15.Selma 1-16.Ipak, Poželim Neko Pismo 1-17.Da Sam Pekar 1-18.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 1-19.Sve Će To O Mila Moja Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-20.Ako Možeš Zaboravi 1-21.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-22.Ha Ha Ha 1-23.Doživjeti Stotu 1-24.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 2-1.A, Milicija Trenira Strogoću 2-2.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 2-3.Loše Vino 2-4.Evo Zakleću Se 2-5.Ružica Si Bila Sada Više Nisi 2-6.Ima Neka Tajna Veza 2-7.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-8.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-9.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 2-10.Hajdemo U Planine

CD CROATIA RECORDS CD 5756293 DVD 5754664 CROATIA RECORDS 2007 god. Pop,Easy Listening - REVIJSKI ORKESTRA HRAVATSKE RADIO TELEVIZIJE DIRIGENT TOMISLAV UHLIK - OLIVER DRAGOJEVIC;JOSIPA LISAC;VANNA;TEDI SPALATO;SVETLA VASSILEVA;BORIS MARTINOVIC;ANSAMBL LADO CD-1.Mercedes-Benz CD-2.My Way CD-3.It Was A Very Good Year CD-4.Put Ka Sreći CD-5.Don`t Cry For Me Argentina CD-6.Crazy CD-7.Over The Rainbow CD-8.Dok Razmišljam O Nama CD-9.17 Ti Je Godina Tek CD-10.Cheek To Cheek CD-11.Ljubav Se Zove Imenom Tvojim CD-12.Dalmatino Povišću Pritrujena CD-13.Night And Day CD-14.Feeling Good CD-15.Girl From Ipanima CD-16.Danas Sam Luda CD-17.Samo Jednom Se Ljubi CD-18.Kao Ti CD-19.I`ve Got You Under My Skin CD-20.Summertime CD-21.Vjeruj U Ljubav CD-22.Prolazi Sve CD-23.Moja Domovina DVD-1.Mercedes-Benz DVD-2.My Way DVD-3.It Was A Very Good Year DVD-4.Put Ka Sreći DVD-5.Don`t Cry For Me Argentina DVD-6.Crazy DVD-7.Over The Rainbow DVD-8.Dok Razmišljam O Nama DVD-9.17 Ti Je Godina Tek DVD-10.Cheek To Cheek DVD-11.Ljubav Se Zove Imenom Tvojim DVD-12.Dalmatino Povišću Pritrujena DVD-13.Night And Day DVD-14.Feeling Good DVD-15.Girl From Ipanima DVD-16.Danas Sam Luda DVD-17.Samo Jednom Se Ljubi DVD-18.Kao Ti DVD-19.I`ve Got You Under My Skin DVD-20.Summertime DVD-21.Vjeruj U Ljubav DVD-22.Prolazi Sve DVD-23.Moja Domovina

Dokument iz 1933 godine, koji je potpisao tadašnji direktor Radio Beograda Danilo Kalafatović. Danilo Kalafatović (Konarevo, kod Kraljeva, 27. oktobar 1875 — Mozburg na Izaru, 1946) je bio armijski general Jugoslovenske vojske. Tokom Aprilskog rata nalazio se na poziciji komandanta Komande pozadine da bi 15. aprila 1941. godine, bio imenovan načelnikom Glavnog generalštaba Vrhovne komande sa ovlašćenjem da povede pregovore o primirju. Danilo S. Kalafatović rođen je 27. oktobra 1875. godine u selu Konarevo nadomak Kraljeva. U vojsku je stupio 1893, kao pitomac 26. klase niže škole Vojne Akademije. Dalje školovanje je nastavio kao pitomac 8. klase više škole Vojne akademije. Od 1900–1902. godine, bio je slušalac Artiljerijske škole u Fontenblou (Francuska) a od 1904–1907. bio je na generalštabnoj pripremi. Oženio se 1909. godine Milicom, kćerkom Dragomira Lazarevića okružnog načelnika u penziji iz Šapca. Njegov sin Ratko bio je pitomac 57. klase Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije (završio kao prvi u rangu). Po završetku školovanja, 1900. godine, određen je za komandira čete i ordonansa kralja. Od 1902. imenovan komandirom 5. baterije 2. diviziona haubičkog artiljerijskog puka pa potom od 28. oktobra 1903. godine, komandir 3. baterije 1. diviziona Dunavskog artiljerijskog puka. Nakon toga ponovo je postavljen 6. aprila 1907. godine, za ordonansa kralja. Pomoćnikom načelnika generalštaba Dunavske divizijske oblasti imenovan je 3. decembra 1907. godine, pored redovne dužnosti. Početkom 1909. godine, postavljen za načelnika generalštaba Timočke divizijske oblasti. Na toj dužnosti se zadržao kratko jer je već 8. aprila poslat za vojnog izaslanika u Bugarsku a od 27. aprila 1911. godine i u Rumuniju, i na tim dužnostima je ostao do 1913. godine. Početkom Balkanskih ratova bio je u štabu 2. armije. Dana 2. septembra 1913. postavljen za komandanta 3. bataljona 7. pešadijskog puka a potom od 1. aprila do 13. aprila 1914. i za komandanta Bregalničkog pešadijskog puka. Tokom Arnautske pobune 1913. godine, bio je komandant 7. pešadijskog puka. Početkom Prvog svetskog rata od 28. avgusta 1914. do 16. aprila 1916. godine, bio je načelnik štaba Moravske divizije II poziva, da bi tokom ukrcavanja trupa u Valoni (1916) bio je imenovan predsednikom Komiteta. Nakon toga poslat u Vrhovnu komandu na mesto načelnika Obaveštajnog odseka. Dana 25. avgusta 1917. godine pa sve do 4. maja 1920. godine, postavljen za načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U novoformiranoj Vojsci Kraljevine SHS 1920. godine, kao francuski đak poslat u Pariz i Rapalo na mesto vojnog eksperta. Od 12. aprila 1920. do 1922. godine, bio je vojni izaslanik u Parizu. Drugim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba imenovan je 15. januara 1922. godine, nakon povratka iz Francuske. Za šefa sekretarijata Saveta zemaljske odbrane i pomoćnika ministra vojske i mornarice postavljen je od 29. januara 1923. do 26. februara 1924. godine. Komandant Dravske divizijske oblasti postao je 30. aprila 1925. da bi od 1. januara 1928. godine, bio imenovan prvim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba. Od 11. aprila 1929. godine vršilac dužnosti pa potom komandant II armijske oblasti. Inspektor zemaljske odbrane postao je 2. avgusta 1930. i sa te pozicije po svojoj molbi stavljen u penziju 25. oktobra 1930. godine. Direktor Radio Beograda bio je od 1930. do 1936. godine. Pred sam početak Aprilskog rata reaktiviran je i postavljen je za Komandanta pozadine Vrhovne komande. Predsednik vlade armijski general Dušan Simović postavio ga je 14. aprila, za načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske sa ovlašćenjem da povede razgovore o primirju. Kalafatović je za tu dužnost odredio bivšeg ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar-Markovića i divizijskog generala Radivoja Jankovića da pregovaraju sa silama Osovine. Sile Osovine su to odbile i zahtevale su da Kraljevina Jugoslavija potpiše bezuslovnu kapitulaciju. Kapitulacija je potpisana u Beogradu 17. aprila. Sa strogo pravne tačke gledišta, kapitulacija jugoslovenske vojske je bila nelegitimna, pošto je Kalafatović od Simovića dobio ovlašćenje da samo pregovara o primirju i on kao ratni zarobljenik nije imao pravo da istupa u ime jugoslovenske države ili vojske. Nakon toga je interniran u Nemačku gde je i preminuo 1946.

Lajoš Zilahi / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka. Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti[1] pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[2] gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar.[1] O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. On je takođe bio aktivan i na filmu.[3]Osnovao je i svoju filmsku kuću.[1] Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački. Od 1948. godine je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, u emigraciji. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila. Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerepeši.