tvrd povez 264 str 24 cm Autor je rekao novinarima da je na knjizi dugo radio, više od 15 godina. `Mijenjao sam je želeći da izbjegnem teške teme. Knjiga predstavlja moj pogled na Mrkonjić, u jednom trenutku sam se pokušao vratiti u prošlost i zaustaviti vrijeme`, rekao je Đuza. Čekićeva ističe da je knjiga izuzetno zanimljiva za svakog čitaoca, jer obiluje pričama i legendama. `Autor se trudio da pronađe ogroman broj podataka, anegdota, priča, legendi koje su vezane za ovaj grad, a pravio je selekciju prema svom nahođenju i napravio je jednu zanimljivu knjigu u kojoj se naizmjenično pojavljuju manje ili veće forme - pripovijetke, skečevi, legende`, rekla je Čekićeva. c3

- MUZICKA PRODUKCIJA RADIO TELEVIZIJE BIH - TROPIK FILM I VIDEO ZENICA - TRAJANJE:104 min. 1.SABIC AMILA - LUDILO U SUMI 2.MERJAM KOZIC - LJUBAV POKLONIMO DJECI SVIJETA 3.MEDINA SALCIN - LOLO 4.SOKOLOVIC BELMA,AMAR HADZIC,SARACEVIC ENA - SRETNI LJUDI 5.ALMIRA DZANKO,SELMA TRNOVAC,IVOR JAVOR KORJENIC,ALMEDINA HODO,NEJRA VRANA - ABECEDA 6.NEVZETA NANIC - LJUBAV BUMBARA I CVIJETA 7.JASNA ZACIROVIC - INTERNET DJEVOJCICA 8.ILVANA KLACAR,ILDA AKSAMIJA - MAZA KARAVANA 9.IRMA HISENI - MASTA CINI SVASTA 10.ASJA KADIC - MED JE COOL 11.KOVACEVIC LEJLA - MAROKO 12.SABINA KURBEGOVIC - LJUBAV NIJE SALA 13.HANA ALIJEVIC - PUT 14.JOVANOVIC VANJA - DA L`ME VOLI IL`NE VOLI

Reprint izdanja iz perioda 1901-1904. Izdavač: Kultura, Beograd Biblioteka Fototipskih izdanja Povez: tvrd Broj strana: 314 + 216 sa fotografijama Ilustrovano. Format: 26 x 35 cm Spolja kao na slikama. Dva podvučena retka, veoma dobro očuvana. Delo ZNAMENITI SRBI U XIX VEKU, kao svojevrsni zbornik životopisa, sačinio je profesor Andra Gavrilović, književnik i književni istoričar. Gavrilovićevo književno delo je raznostruko. Pisao je romane, pripovetke, pesme, ali i studije i rasprave, a između ostalog napisao je i istoriju srpske i hrvatske književnosti. Gavrilović je sam napisao biografije svih 216 ličnosti znamenitih Srba, a portreti su rađeni na osnovu slikarskih dela poznatih majstora (na čemu je radio Petar Nikolić iz Zagreba). (S-1)

DVD jednom odgledan - odlicno ocuvan - iz privatne kolekcije - prodaje se u stanju kao na slikama Tracklist 1 Sinoć nisi bila tu 2 Javi se, javi se 3 Živiš u oblacima 4 Pisaću joj pisma duga 5 Malo pojačaj radio 6 Dajte nam svega 7 Ljubavnici 8 Prava stvar 9 Kad pogledaš me preko ramena 10 Produži dalje 11 Mangupska 12 Okano 13 Pjevam danju, pjevam noću 14 Glavo luda 15 Kao moja mati 16 Ti možeš sve... 17 Hotel Balkan 18 Sto puta 19 Pusti, pusti modu 20 Mađarica 21 Ruška 22 Merak 23 Zvao sam je Emili 24 Ti si mi u krvi 25 Na adresi ti piše

ŽIVKO LAZAREVSKI - BORO MENKOV Likovi revolucionara Narodna Armija 1983. Boro Menkov rođen je 6. maja 1919. godine u Kumanovu, u siromašnoj porodici. Posle završene osnovne škole, nije imao materijalne uslove za dalji nastavak školovanja. Postao je frizerski šegrt, izučio je zanat i radio kao frizerski radnik. Bio je jedan od organizatora URS-ovih sindikata u Kumanovu i postao sekretar sindikalne podružnice frizerskih radnika i član međustrukovnog odbora URS-a u gradu. Po početku oružanog ustanka 11. oktobra 1941. godine, Boro je postao komandant Karadačkog partizanskog odreda. Sa svojom jedinicom je krenuo prema Karadaku da tamo deluje, ali je u trodnevnim borbama protiv bugarskih okupatora poginuo 14. oktobra kod sela Belanovce.

Ibe Palikuća - Momčilo Stefanović Ganimete Terbeši Igbal Šukrija Likovi revolucionara Narodna Armija 1982 Ibe Palikuća rođena je 1927. godine u Debru, Makedonija, u srednje imućnoj porodici. Otac joj je bio hodža. Poslije završene osnovne škole, ostala je u kući, kao i većina albanskih djevojčica njenog uzrasta. Priprema se da bude domaćica. Rat i okupacija Talijanskih fašista zatiču je u Debru. Njena porodica je bila antifašistički nastrojena. Brat joj je radio za oslobodilački pokret. Ona je, kao pionir dobila prve zadatke da kao kurir prenosi pisma i provodi ilegalce. Ona se sve više angažira, čita i rastura letke. Kao petnaestogodišnja djevojčica, primljena je u SKOJ.

Crna ruka : ličnosti i događaji u Srbiji od prevrata 1903. do Solunskog procesa 1917. godine / Vasa Kazimirović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 2. fototipsko izd. Novi Sad : Prometej, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 806 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 1.000 Prilog: str. 783-789 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar Kragujevac : Prizma ; Beograd : Centar film, 1997. Predmetne odrednice Tajno udruženje `Ujedinjenje ili smrt` -- Srbija -- 1903-1917 Srbija -- Istorija -- 1903-1917 Kazimirović, Vasa, 1921-1997 Knјiga o najkontroverznijoj pojavi novije srpske istorije, dubokim i zapetljanim tragovima Crne ruke (Majski prevrat, ubistvo kralјa Aleksandra Obrenovića, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, Solunski proces…) Vasa Kazimirović je završio gimnaziju i studije istorijskih nauka u Beogradu. Radio je u Radio Beogradu kao urednik programa na nemačkom jeziku, a zatim kao direktor Izdavačkog centra Beograd pres i pokretač i glavni urednik listova i edicija: Tribina, Nova knjiga i Danas. Šezdesetih godina živeo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, gde se bavio istraživanjem i prikuplјanjem građe iz novije srpske i jugoslovenske istorije. Bio je neumoran radnik, veliki istraživač. Nјegovo dugotrajno i temelјno proučavanje Bečkog arhiva bacilo je novo svetlo na neke klјučne ličnosti i događaje novije srpske istorije: Nikolu Pašića, Obrenoviće, kralјa Petra I i Aleksandra Karađorđevića, kao i na srpsku oficirsku elitu. U poslednjih deset godina svoga života objavio je četiri velika dela: „NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika generala Glejza fon Horstenaua“, „Nikola Pašić i njegovo doba 1845 – 1926“, za koje mu je dodelјena NIN- ova nagrada za publicistiku, „Srbija i Jugoslavija od 1914. do 1945. godine“ u četiri toma, izdavački poduhvat 1995. godine i monografiju „Crna ruka“.

Tajna društva u Srbiji – Od srednjeg veka do novog milenijuma - Isidora Bjelica, Nebojša Pajkić, odlično očuvana, 560 strana, izdanje Laguna 2016, detaljniji opis: Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević?

Roma Genocide in Jasenovac Camp Dragoljub Acković (1952) Pokretač je romskih glasila u našoj Srbiji kao što su: radio emisija na Studiju B 1981. godine Ašunen Romalen; listovi Krlo e Romengo, Khamutne dive, Romano them; Romano lil; zatim list za decu Čhavrikano lil, kao i jedan od pokretača naučno-stručnog časopisa Romološke studije.Sredinom 70-tih godina završio Fakultet političkih nauka a potom i Filozofski fakultet, odsek etnologija. Poslediplomske studije nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Autor je nekoliko knjiga posvećenih romskoj problematici, kao i brojnih tekstova u domaćim i stranim naučnim časopisima. Jedna od njegovih prvih knjiga je Građa za istoriju informisanja Roma, 1994; potom sledi Istorija informisanja Roma od 1935-1995, 1995; Stradanja Roma u Jasenovcu objavio je takođe 1994. godine a naredne 1995, objavljen je prevod ove knjige na engleski jezik (drugo izdanje ove knjige na engleskom jeziku objavljeno je 1997). Dvojezičnu knjigu Ašunen Romalen - Listen People objavio je 1996; a trojezičnu knjigu Čitajte ljudi - Ginavnen Romalen - Read people, 1997; knjigu Oni su ubili njegove oči priredio je 1997. Knjigu Roma Genocide in Jasenovac Camp objavio je 1997. godine, a knjige Ubili su istinu o nama i Nacija smo a ne Cigani – 2001. godine. Od osnivanja Komisije za proučavanje života i običaja Roma SANU, Dragoljub Acković je njen aktivni član. Od 1997. godine izabran je za člana romskog i jugoslovenskog PEN kluba. Član je Udruženja književnika Srbije od 1997. godine. Član je Svetskog parlamenta Roma iz Jugoslavije. Urednik je Romskog programa u Radio Beogradu. Živi i radi u Beogradu. Belgrade : The Museum of the victims of genocide : Rromintepress, 1997 Materijalni opis 173 str. ; 24 cm L/ KUT. 12

Nova, nekorišćena Crna ruka : ličnosti i događaji u Srbiji od prevrata 1903. do Solunskog procesa 1917. godine / Vasa Kazimirović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 2. fototipsko izd. Novi Sad : Prometej, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 806 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 1.000 Prilog: str. 783-789 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar Kragujevac : Prizma ; Beograd : Centar film, 1997. Predmetne odrednice Tajno udruženje `Ujedinjenje ili smrt` -- Srbija -- 1903-1917 Srbija -- Istorija -- 1903-1917 Kazimirović, Vasa, 1921-1997 Knјiga o najkontroverznijoj pojavi novije srpske istorije, dubokim i zapetljanim tragovima Crne ruke (Majski prevrat, ubistvo kralјa Aleksandra Obrenovića, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, Solunski proces…) Vasa Kazimirović je završio gimnaziju i studije istorijskih nauka u Beogradu. Radio je u Radio Beogradu kao urednik programa na nemačkom jeziku, a zatim kao direktor Izdavačkog centra Beograd pres i pokretač i glavni urednik listova i edicija: Tribina, Nova knjiga i Danas. Šezdesetih godina živeo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, gde se bavio istraživanjem i prikuplјanjem građe iz novije srpske i jugoslovenske istorije. Bio je neumoran radnik, veliki istraživač. Nјegovo dugotrajno i temelјno proučavanje Bečkog arhiva bacilo je novo svetlo na neke klјučne ličnosti i događaje novije srpske istorije: Nikolu Pašića, Obrenoviće, kralјa Petra I i Aleksandra Karađorđevića, kao i na srpsku oficirsku elitu. U poslednjih deset godina svoga života objavio je četiri velika dela: „NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika generala Glejza fon Horstenaua“, „Nikola Pašić i njegovo doba 1845 – 1926“, za koje mu je dodelјena NIN- ova nagrada za publicistiku, „Srbija i Jugoslavija od 1914. do 1945. godine“ u četiri toma, izdavački poduhvat 1995. godine i monografiju „Crna ruka“.

Uloge: Til Schweiger,Martin Feifel,Sebastian Blomberg,Nadja Uhl... Izdavačka Kuća: METROFILM Tiraž: 1000 komada Godina: 2003

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Platno na jednoj knjizi osteceno, sve ostalo u redu. Unutrasnjost obe knjige u super stanju! Autori: Vladimir Mosin i Seid Traljic Zagreb 1957 Deo teksta na srpskom a deo na francuskom Korisceni materijali iz velikog broja Evropskih gradova i arhiva gradova stare Jugoslavije. Veliki format,tvrde korice, platnene korice, rikna u kozi Vladimir Aleksijevič Mošin (Sankt Peterburg, 9. oktobar 1894 — Skoplje, 3. februar 1987) je bio ruski istoričar i sveštenik Ruske pravoslavne crkve koji je najveći deo života proveo u Jugoslaviji. Biografija Školovao se u Sankt Peterburgu gde je započeo studije na istorijsko-filološkom fakultetu koje je zbog ratnih dešavanja mora da nastavi u Kijevu ali ni tu nije useo da ih dovrši jer je izbila Revolucija. U Kraljevinu SHS stigao je 1921. godine i deset godina je radio kao profesor gimnazije u Koprivnici. Diplomirao je u Beogradu 1922. a doktorirao u Zagrebu 1928. godine sa tezom „Normanska kolonizacija u Istočnoj Evropi“. Docent je postao na Filozofskom fakultetu u Skoplju za oblast vizantologije a već iduće godine na isti položaj sa istim zvanjem je postavljen na Univerzitetu u Beogradu. Na ovom položaju je ostao sve do 1939. godine. Bio je član Odbora za izdavanje grčkih izvora za istoriju Srpske kraljevske akademije. U tom svojstvu je svake godine ili sam ili zajedno sa Aleksandrom Solovjevom ili Georgijem Ostrogorskim radio u svetogorskim manastirima. Početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji omeo je njegov izbor za vanrednog profesora vizantologije na Univerzitetu u Skoplju. Zbog toga se vratio u Beograd gde je jula 1942. godine penzionisan. Do kraja rata je ostao u Beogradu gde je služio u ruskoj crkvi Svete Trojice i predavao je istoriju u rusko-srpskoj gimnaziji. Izabran je 1947. za saradnika Istorijskog instituta SANU a istovremeno je postavljen za direktora Arhiva JAZU a potom za vršioca dužnosti upravnika Historijskog instituta JAZU u čiji je sastav arhiv bio uključen. Posle odlaska u penziju bio je član Arheografske komisije pri Ministarstvu kulture SR Srbije 81959—1961) a posle toga rukovodio je tada osnovanim arheografskim odeljenjem Narodne biblioteke u Beogradu. Tu mu je glavni zadatak bilo organizovanje sistematskog opisivanja slovenskih rukopisa u Srbiji i ostalim republikama SFRJ. Od 1964. do 1966. bio je redovni honorarni profesor na Grupi za bibliotekarstvo filološkog fakulteta dok je između 1966. i 1967. držao kurseve iz slovenske paleografije, istorije iluminacije, poveza i vodenih znakova na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1967. rukovodio je radom na opisivanju rukopisa Makedonije i bio je redaktor edicije „Споменици за средњовековната и поновата историја на Македонија I—IV“. Od 1969. do 1975. bio je redovni honorarni profesor na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Bio je član brojnih naučnih društava i dobitnik mnogih nagrada za svoj naučni rad. Istoriografski rad Glavna interesovanja Vladimira Mošina bila su slavistika i vizantologija i u obe ove oblasti dao je veliki doprinos kako u srpskim i jugoslovenskim tako i u svetskim okvirima. Izučavao je vizantijske izvore značajne za srpsku srednjovekovnu istoriju a rezultat tog rada bilo je izdanje „Grčke povelje srpskih vladara“ koje je zajedno sa Aleksandrom Solovjevom izdao 1936. godine. Napravio je više izdanja akata svetogorskih manastira („Akti bratskog sabora iz Hilandara“, 1940). Dosta je radio u oblasti srpske i vizantijske diplomatike gde je u većem broju manjih priloga rešavao različite probleme uglavnom u vezi sa datiranjem pojedinih povelja. Rezultat njegovom rada na svetgorskim aktima bili su i prosopografski prilozi posvećeni značajnijim Hilandarcima („Hilandarac Kalinik, srpski diplomata 14. veka“, 1940; „Hilandarski igumani srednjeg veka“, zajedno sa Miodragom Purkovićem, 1940). Bavio se i istorijom dolaska ruskih monaha na Atos kao i pitanjima oko osnivanja i razvoja njihovog manastira. Još 1919. godine u Kijevu radio je na popisivanju starog rukopisnog materijala. Svoje rano interesovanje za ovu vrstu izvora nastavio je da razvija posle 1947. kada se posvetio sistematskom proučavanju rukopisa, prenoseći svoje široka znanja na mlađe saradnike. Organizovao je rad na opisivanju rukopisa u Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Najpre je opisao rukopise arhiva JAZU „Ćirilski rukopisi Jugoslovenske akademije I—II“ (1952, 1955), radeći u isto vreme na izdavanju i drugih značajnih tekstova (Dušanovog zakonika i Letopisa popa Dukljanina između ostalih). U više studija je sistematski obrađivao pojedine elemente rukopisa kao što su vodeni znak i ornament. Opisivao je rukopise iz gotovo svih rukopisnih zbirki SFRJ (manastir Gračanica, Pećka patrijaršija, manastir Nikoljac kod Bijelog Polja, zbirka Povijesnog muzeja Hrvatske, Kopitareva zbirka slovenskih rukopisa u Ljubljani). Životopis Seid Mustafa Traljić rodio se je u Sarajevu 1915. godine. Tijekom Drugoga svjetskoga rata u NDH je od 1941. do 1943. godine radio u Ministarstvu prosvjete a od 1943. do 1945. godine u Državnom arhivu u Zagrebu. Na zagrebačkome Filozofskome fakultetu diplomirao je povijest 1949. godine. Nakon što je diplomirao zaposlio se je u Historijskome institutu JAZU u Zagrebu, potom je prešao u Zadar. U Zadru je od 1957. do 1980. godine radio u Institutu za povijesne znanosti JAZU, a potom je od 1980. do 1983. godine predavao opću povijest srednjeg vijeka i hrvatsku povijest novoga vijeka na Filozofskome fakultetu. Proučavao je pomoćne povijesne znanosti i orijentalistiku, povijest Bosne i Dalmacije za osmanske vlasti, osobito prilike na mletačko-osmanskoj granici te trgovačke i tranzitne veze Bosne i dalmatinskih gradova Vrane, Zadra, Nina, Drniša, Obrovca.[1] Djela Sarajevski grad Vratnik, Štamparija Bosanska pošta, Sarajevo, 1937. Vodeni znakovi XIII. i XIV. st. = Filigranes des XIIe et XIVe ss., 1-2, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Historijski institut, Zagreb, 1957. (prir. zajedno s Vladimirom A. Mošinom)[2] Grad Zadar: presjek kroz povijest, ur. Grga Novak i Vjekoslav Maštrović, Institut Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zadru, Zadar, 1966. (jedan od autora)[2] Nin pod udarom tursko-mletačkih ratova, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Institut za historijske i ekonomske nauke, Zadar, 1969. Drniš šesnaestoga i sedamnaestoga stoljeća, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Institut za historijske i ekonomske nauke, Zadar, 1972.

07314) Tajna informacija o snazi i stanju kineske države , Sava Vladislavić , Radio televizija Srbije Beograd 2022 , Najvažniji literarni rad grofa Save Vladislavića Raguzinskog, jednog od najznačajnijih Srba svoga vremena, napokon je dostupan i na njegovom maternjem jeziku, 280 godina od nastanka. Ovo kapitalno delo, namenjenoj caru - Petru Velikom, odnosno carici - Katarini Velikoj i malom broju najviših državnih velikodostojnika posvećenih u tajne diplomatije ondašnje Rusije, za našu kulturu predstavlja isto što i „Milion` Marka Pola za italijansku. Nakon višegodišnjeg traganja, priređivač Vladimir Davidović tekst je pronašao u časopisu „Ruski vesnik`, gde je 1842. izašao u dva nastavka, čiji je reprint objavljen uporedo sa prevodom na srpski. NOVO , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zlatotisak, ćirilica, ilustrovano, 293 strane

U CELOFANU FOLIJA SE ODVOJILA U DONJEM DELU Stari kapetan koji je radio u rečnoj trgovačkoj floti, donosi važnu odluku, dolazi u starački dom sa čvrstom namerom da se ne preda starosti. Vedrinom i duhom, on unosi nešto novo u svakodnevnicu staračkog doma. Kapetan deli sobu sa čovekom potpuno drugačije prirode. Prva neslaganja dovešće do manjih sukoba, koji će se na neočekivan način razrešiti upravo u noći dočeka Nove godine... Režija Goran Paskaljević Uloge Dimitrije Vujović Mila Keča Obren Helcer Šarlota Pešić godina proizvodnje 1979 jezik srpski zvuk Dolby Digital 2.0 titlovi bez titlova regionska zaštita PAL, svi regioni (kupci van teritorije Evrope moraju imati `multiregion` DVD plejer ili softver) Izdavač / Distributer / Uvoznik Zmex

Tasin dnevnik (1870-1906) — Zapisi Tase Milenkovića, `prvog srpskog policajca` Beograd 1991. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 479 strana + strane sa fotografijama. Knjiga je odlično očuvana. J1 Dnevnik prvog srpskog učenog policajca Autobiografske beleške nastale kao plod dugogodišnjeg predanog rada i iskustva u policijskoj branši Milenković je objavio pod imenom Tasin dnevnik u pet svezaka. Ovo delo je svedočanstvo o jednom vremenu, nekadašnjem Beogradu i uopšte našoj zemlji, u kome možemo čitati o zatvorenicima, kriminalu, kao i o sudbinama i unutrašnjim dramama većih i manjih zločinaca. Tasa je radio kao načelnik policije za vreme kraljeva Milana i Aleksandra, i pokušao je da spreči atentat nekoliko dana pre Majskog prevrata, o čemu takođe u dnevniku govori.

U dobrom stanju Facts about India Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, 1953 - India Contents LAND AND PEOPLE 1 THE STATE 6 INTEGRATION OF STATES 17 FIRST GENERAL ELECTION 21 DEFENCE 23 PART 31 NATIONAL INCOME 33 CENSUS 38 1951 CENSUS 38 FIVE YEAR PLAN 40 COMMUNITY PROJECTS 48 AGRICULTURE 55 INDUSTRY 64 FINANCE 85 EDUCATION 97 HEALTH 104 LABOUR 109 RAILWAYS 120 TRANSPORT 123 COMMUNICATIONS 127 RIVER VALLEY PROJECTS 133 SCIENTIFIC RESEARCH 138 REHABILITATION 141 FOREIGN TRADE 148 FESTIVALS 167 SPORTS 174 LANGUAGE AND LITERATURE 177 PAINTING 183 SCULPTURE 195 ARCHITECTURE 203 HANDICRAFTS 219 DANCING 230 THEATRE 236 MUSIC 241 RADIO 249 FILMS 254 PRESS 258 Indija, indologija

RADOSLAV M. GRUJIĆ APOLOGIJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI PAKRAČKA EPARHIJA - istorijsko-statistički pregled Izdavač - Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, Zagreb Godina - 2020 550 strana 24 cm Edicija - Djela Radoslava Grujića ISBN - 978-953-8307-13-3 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: APOLOGIJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI Poreklo srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji -Kakove je vere autohtoni narod u Hrvatskoj i Slavoniji? -Kakove je narodnosti narod u Bosni? -Kakove su narodnosti takozvani Vlasi u Hrvatskoj i Slavoniji Srpska naselja u Hrvatskoj i Slavoniji Nacionalna svest Srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji Srpski jezik i srpsko pismo Srpska narodna crkva Srpska narodna škola Dva posebna nacionalna obeležja srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji Zaključak ČEDOMIR VIŠNJIĆ - Apologija, zauvijek PAKRAČKA EPARHIJA - istorijsko-statistički pregled Teritorij Srpska naselja po Slavoniji Požeška eparhija Marčanska eparhija Severinska eparhija Pakračka eparhija Statistički pregled Pakračke eparhije od 1702. do 1929. god ALEKSANDRA KUČEKOVIĆ - Pakračka eparhija Radoslava Grujića `Školovao se u rodnom mestu a bogosloviju je 1899. godine završio u Sremskim Karlovcima. Odmah po završetku bogoslovije rukopoložen je za sveštenika i postavljen za parohisjkog pomoćnika pri hramu Svete trojice u Zemunu. Starešina hrama za vreme Grujićevog službovanja bio je prota Dimitrije Rurarac. Nakon položenih dodatnih ispita postavljen je za profesora katihetu u Velikoj gimnaziji u Bjelovaru 1904. i na ovom mestu je ostao do 1914. godine. U Bjelovaru je počeo da prikuplja građu o srpskoj istoriji u Slavonijii širom Ugarske. U ovom periodu je završio studije prava u Beču (1908). Filozofske nauke studirao je u Zagrebu gde je diplomirao 1911. godine. Na istom fakultetu je 1919. i doktorirao. I pored profesionalnih obaveza u ovom peirodu je napisao i objavio 69 radova. Značajem se ističe Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji i njegovih glavnih obeležja (1909). Rad je bio koncipiran kao odgovor državnom tužiocu na procesu protiv pedeset trojice Srba poznatom kao veleizdajnički proces. Po početku Prvog svetskog rata zatvoren je kao veleizdajnik. Pušten je naredne 1915. godine, jedno vreme se nalazio u kućnom pritvoru a zatim je premešten u Gospić. Posle dve godine vraćen je u Bjelovar. Nakon završetka Prvog svetskog rata predavao je u Beogradu u Drugoj gimnaziji a zatim u Bogosloviji Sveti Sava. Godine 1920. izabran je za profesora nacionalne istorije na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Period života u Skoplju je najintenzivniji period njegovog naučnog stvaralaštva. U dva navrata bio je dekan fakulteta u Skoplju (1930—1933. i 1935—1937). Osnovao je Skopsko naučno društvo kome je predsedavao od 1921. do 1937. godine. Pokrenuo je 1925. Glasnik skopskog naučnog društva koji je ubrajan među najznačajnije publikacije u objasti društvenih i istorijskih nauka u međuratnoj jugoslovenskoj državi. Osnivač je Muzeja Južne Srbije u Skoplju čiji je upravnik bio od 1921. do 1937. godine. Na poziv crkvenih vlasti dolazi 1937. u Beograd gde je postvaljen za redovnog profesora istorije Srpske pravoslavne crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U Beogradu je radio na obnavljanju Muzeja Srpske crkve u Konaku kneginje Ljubice. Izabran je za dopisnog člana SANU 1939. Bio je i redovni član Matice srpske, hrvatske i slovenčke i počasni član Studentskog istorijskog društva u Beogradu kao i saradnik Srpskog geografskog društva i Jugoslovenskog istorijskog društva u Beogradu. Za vreme Druog svetskog rata radio je na zbrinjavanju srpskih izbeglica kao i na očuvanju spomenika srpske pravoslavne crkve. Prema nalozima Srpske crkve 1942. radio je na prenošenju moštiju kneza Lazara, cara Stefana Uroša u kneza Stefana Štiljanovića iz fruškogorskih manastira u beogradsku Sabornu crkvu. Po završetku rata radio je na identifikaciji i vraćanju umetničkih predmeta koji su na teritoriji NDH opljačkani iz srpskih crkava i manastira.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Marko MURAT Vizit karta, rukopis (1928) mastilo na kartonu signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Из Википедије, слободне енциклопедије Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести[1]. Садржај 1 Живот и дело 2 Види још 3 Референце 4 Литература 5 Спољашње везе Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

Cupko-4 Epizode DVD (2008) Magmedia stanje diska povrsinske manje i vece linjice kod mene radilo ok kako ce raditi na drugom plejeru ne mogu da garantujem omot 4.

Spiderman 1.DVD (2006) Millenium stanje diska vise i manje povrsinskih linija ili linijica kod mene je radilo kako ce raditi na drugom plejeru ne mogu da garantujem Omot 5-.

Kralj Dinosaurusa DVD (2008) Happy stanje diska manje i vise povrsinskih linija ili linijica kod mene je radilo kako ce raditi na drugom plejeru ne mogu da garantujem Omot 5-.

Beograd 1994. Mek povez sa klapnama, ćirilica, ilustrovano, 279 strana. Napomena: na predlistu mala posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R17 Posebnu pažnju autor je posvetio razdoblju od 1903. do 1918. godine, kad su se Pašić i Radikalna stranka nalazili na valsti. U tom razdoblju, Pašić je još intenzivnije radio na učvršćivanju parlamentarne demokratije u Srbiji pod novom dinastijom Karađorđevića... Autor je dao politički portret Nikole Pašića i odredio njegovo mesto i značaj u političkom životu Srbije i Jugoslavije. On je predstavljen kao dosledan borac za demokratiju i ujedinjenje, iako njegova politika nije uvek uživala podršku dinastije i političkih stranaka. ...Knjiga je napisana pregledno i lako se prati život jednog od najisgaknutijih ličnosti političke isgorije Srbije XIX veka. Prof. dr Dragoljub Živojinović ALEKS DRAGNIĆ (1911, SAD), doktorirao iz političkih nauka na Berkli univerzitetu u Kaliforniji. Penzionisani je profesor političkih nauka na Vanderbilt univerzitetu gde je došao 1950. godine, posle karijere u Službi za strateške studije i diplomatiji. Pošto se povukao sa Vanderbilt univerziteta 1987. godine, Dragnić je radio na Huverovom istitutu, na Stenfordu. Bavi se uglavnom Jugoslavijom i uporednom evropskom politikom. Knjige: Razvoj parlametarizma u Srbiji u XIX veku, Nikola Pašić, Srbija i Jugoslavija, Prva Jugoslavija, Srbi i Hrvati i dr. Sadržaj: PREDGOVOR Uvod DEO I: NA PUTU KA VLASTI 1. RANA POLITIČKA AKTIVNOST 2. BORBA ZA DEMOKRATIJU - I 3. BORBA ZA DEMOKRATIJU - II DEO II: PAŠIĆ I VLADAVINA RADIKALNE STRANKE (1903-1918) 4. USPOSTAVLjANjE PARLAMENTARNE DEMOKRATIJE 5. PAŠIĆ I SRPSKA UNUTRAŠNjA POLITIKA 6. PAŠIĆ I SPOLjNA POLITIKA SRBIJE 7. STVARANjE JUGOSLAVIJE DEO III: OD SRBIJE DO JUGOSLAVŠE 8. IZGRADNjA NOVE DRŽAVE 9. PAŠIĆEVE VLADE 1921-1926 DEO IV: PAŠIĆEV UTICAJ NA SRPSKE I JUGOSLOVENSKE POLITIČKE USTANOVE 10. PAŠIĆ I KRUNA 11. PAŠIĆ I PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA 12. PAŠIĆ U ISTORIJSKOJ PERSPEKTIVI BELEŠKE

Vilingrad-Krakine Vragolije DVD (2006) Creativa stanje diska vise i manje povrisnskih linija ili linjica pusten malo kod mene radilo ok, kako ce raditi na drugom plejeru ne mogu da garantujem.Omot 5-.

Jagodica Bobica 4 DVD (2007) Blic Happy stanje diska manje i vise povrsinskih linija ili linijica kod mene radilo ok kako ce raditi na drugom plejeru ne mogu da garantujem,Omot 5-.

Marsupilami-8 Neverovanih Avantura DVD (2006) Marathon stanje diska manje i vise povrsinskih linija ili linijica kod mene radilo ok kako ce raditi na drugom plejeru ne mogu da garantujem,Omot 4.