Branislav Jovanović - Stripovi iz Nikad robom 1966 - 1968 Izdavač : OMNIBUS/MODESTY STRIPOVI 2012, 1. izdanje meki povez sa klapnama, šiveno, broj strana 160 ilustrovana Ćirilica format A5 21 x 14,8 cm težina 335 grama NOVA knjiga, rasprodato 1. izdanje iz 2012. godine. Sjajni ilustrator Politikinog Zabavnika, Brana Jovanović, preneo je svoj crtački talenat i uradio na žalost samo tri sveske stripova, koje su ovde sakupljene, a originalno objavljene u ediciji Nikad robom u šezdesetim godinama prošlog veka. Brana Jovanović je rođen 5. septembra 1933. u Beogradu, gde je odrastao, školovao se, proveo radni vek i umro 2002. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1960. godine, ali je svega nekoliko meseci radio kao arhitekta u jednom državnom projektantskom studiju, da bi se potom sasvim posvetio ilustraciji i stripu. Prve ilustracije je 1953. objavio u listu `Srednjoškolac`. Kao novinski ilustrator, od 1960. godine sarađuje sa nedeljnikom `Ilustrovana Politika`. Od 1965. je počeo da crta za magazin `Politikin Bazar`, a od 1970. godine je njegov grafički dizajner i art direktor. Ilustrovao je dnevni list `Politika`, magazine `Politikin Zabavnik`(od 1960. bez prestanka), `RTV reviju` (od šezdesetih, pa do 1993.), povremeno `NIN` (naročito naslovne stranice)...

KNJIGA procitana jednom - ALI< PROSUTA JE CASA VODE zbog cega su prvih 200 strana u gornjem delu listova blago talasasti (POGLEDAJTE SLIKE) - DVD je odlicno ocuvan - DVD ima prevod - prodaje se u stanju kao na slikama o KNJIZI: Knjiga ` Autostoperski vodič kroz galaksiju ` je jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna `autostoperska` serija u jednoj knjizi: Autostoperski vodič kroz galaksiju ; Restoran na kraju vaseljene; Život, vaseljena i sve ostalo; Do viđenja i hvala na svim ribama; Uglavnom bezopasni. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Knjiga Autostoperski vodič kroz galaksiju je prodata u nekoliko desetina miliona primeraka! Format : 145x205 mm br. str. : 628 povez : tvrd Pismo : latinica

MARKET DAY James Sturm PIJAČNI DAN DOWN & QUOTERLEY Montreal Quebec Canada, 2010. godine, izuzetna lux oprema, tvrd povez, format A4, zlatotisak, suvi žig, kolor. Knjiga - strip je nova. IZUZETNO RETKO, KOD NAS NEMA U PRODAJI Vanvremensko promišljanje o umetnosti i trgovini, viđeno kroz život Jevreja u Istočnoj Evropi početkom XX veka. Naime, Mendlemanov život mora da pretrpi promene kada on shvata da više ne može dovoljno da zaradi za život za svoju sve brojniju porodicu radeći posao koji je oduvek radio – ručno pravljenje kvalitetnih tepiha. Kao odličan majstor svog zanata, on nosi svoju vrhunsku robu na kolima koja vuče magarac, prolazeći pored svoje radnje koju je morao da proda, a u kojoj se sada prodaje samo jeftina roba lošeg kvaliteta... Džejms Šturm crta miran, refleksivan i prelep portret Istočne Evrope ranih 1900-ih, oživljava užurbanost i vrevu pijace Starog sveta na ivici industrijalizacije. PIJAČNI DAN je večna priča o tome kako ekonomske i društvene snage mogu uticati na život pojedinca i čitavog društva, u krajnjoj instanci. Autor je višestruko nagrađivani karikaturista, vizionar koji je stvorio poseban pravac u stripu i koji neguje u svom Centru za studije crtanog filma. # 57

BESNILO - Borislav Pekić Izdavač: Novosti, Beograd Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2004 Format: 21 X 12,5 cm. Povez: Tvrdi, zaštitni omot Pismo: Ćirilica Bro strana: 576 Virus u obliku metka pogađa u srce civilizacije... Niko nije bezbedan. Vizija kraja sveta koja odgovara onome što smo od sveta napravili. Biološka katastrofa, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogada londonski aerodrom Hitrou u jeku letnje sezone. Usled mutacije virusa besnila u jednoj naucnoj laboratoriji, epidemija se širi zastrašujucom brzinom jer nijedna vakcina ne deluje. U karantinu, koji obuhvata ogroman kompleks, zateklo se na desetine hiljada putnika i nameštenika aerodroma... U ovoj univerzalnoj metafori, cije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj Kugi ili Saramagovom Slepilu, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psecim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajuci tako zastrašujucu istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rodenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja. Apokalipticna vizija sveta koja se bavi ljudskom vrstom i prirodom naše civilizacije. Borislav Pekic, jedan od najznacajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, roden je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Podgorici, Novom Beceju, Mrkonjic-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine je u Beogradu, gde je pohadao Trecu mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Te iste godine osuden je na petnaest godina strogog zatvora sa prinudnim radom i gubitkom gradanskih prava od deset godina kao pripadnik, tada ilegalnog, Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo pet godina u zatvoru. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1958. oženio se arhitektom Ljiljanom Glišic, sestricinom dr Milana Stojadinovica. Te godine je dobio prvu nagradu na anonimnom konkursu za originalni scenario, koji je raspisao „Lovcen film“. Godine 1959. pocinje da radi kao dramaturg i scenarista za ovu filmsku kucu, a iste godine sa Ljiljanom dobija cerku Aleksandru. Na pocetku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za razlicita filmska preduzeca. Prema njegovom tekstu „Dan cetrnaesti” snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu. Godine 1965. objavljuje svoj prvi roman „Vreme cuda”. Od tada se posvecuje iskljucivo pisanju. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Clan je uredništva „Književnih novina” od 1968. do 1969. godine i saradnik u casopisima „Stvaranje”, „Književnost”, „Savremenik” i „Književna rec”, kao i u brojnim novinama i dnevnim listovima. Za drugi roman, „Hodocašce Arsenija Njegovana” (1970), dobija prestižnu Ninovu nagradu za roman godine. Nakon odluke da se sa porodicom privremeno preseli u London 1970. vlasti mu bez obrazloženja oduzimaju pasoš. Posle godinu dana uspeo je da se pridruži porodici u Londonu, ali za jugoslovenske vlasti postaje persona non grata. Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” objavljen je u izdanju „Slova ljubve“ iz Beograda tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekic nije uspeo da pronade izdavaca koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela). Rukopis sotije „Kako upokojiti vampira” izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavaca i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman „Odbrana i poslednji dani” (1977). Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo”, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekic 1987. godine dobija „Njegoševu nagradu“. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih na srpskom jeziku od 1982. do 1992. godine. Žanr-romanom „Besnilo” (1983), svojevrsnom apokaliptickom vizijom sveta u kojem živimo, Pekic je odstupio iz istorijske tematike „Zlatnog runa” i napisao delo sa elementima trilera. Taj roman, zahvaljujuci svojoj tematskoj provokativnosti, postao je bestseler i doživeo veliki broj izdanja. Po mišljenu citalaca, „Besnilo” je, pored „Godina koje su pojeli skakavci”, ušlo u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnosti objavljenih od 1982. do 1992. godine. U sledecem, antropološkom romanu 1999, objavljenom 1984, za koji 1985. godine dobija nagradu za naucnu fantastiku, Pekic ostaje na tragu te uzbudljive fantasticne utopije. Krajem 1984. godine, u izdanju „Partizanske knjige“ iz Beograda, izašla su Pekiceva „Odabrana dela” u 12 knjiga, za koja je dobio „Nagradu Udruženja književnika Srbije“. Casopis „Književnost” dodeljuje mu 1986. godine, povodom cetrdesetogodišnjice izlaženja casopisa, specijalnu „Povelju“. „Nolit“ objavljuje zbirku gotskih prica „Novi Jerusalim” 1988. godine. Za roman-epos „Atlantida” (1988) dobija „Goranovu nagradu“. Autobiografsko- memoarska proza „Godine koje su pojeli skakavci” (prvi tom) proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini i za kratko vreme doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom dobija 1989. godine nagradu „Miloš Crnjanski“ za memoarsku prozu. Iste godine „Srpska književna zadruga“ objavljuje njegovu fantazmagoriju „Argonautika”. Povelju „Majska rukovanja“ za izuzetne stvaralacke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od Doma omladine „Budo Tomovic“ iz Podgorice. „Pisma iz tudine” (1987), „Nova pisma iz tudine” (1989, nagrada Sent-Andreje „Jakov Ignjatovic“ u Budimpešti 1990. godine) i „Poslednja pisma iz tudine” (1991, godišnja nagrada Grafickog ateljea „Dereta“ za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u Pekicev publicisticki stvaralacki domen. Esejisticka proza „Sentimentalna povest britanskog carstva” objavljena je posthumno 1992. godine i za nju je 1993. dobio Pocasnu nagradu BIGZ-a. Borislav Pekic je autor i oko trideset dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad „Korešpodencija” beleži 300 izvodenja za 24 godine na repertoaru Ateljea 212. Izmedu ostalih dramskih dela izvodena su „Generali ili srodstvo po oružju” (1972, nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 189. stepenik (1982, Prva nagrada Radio Zagreba), a povodom „Dana Radio televizije Beograd“ godine 1987. dodeljena mu je diploma za osvojenu prvu nagradu na konkursu u kategoriji radiodramskih emisija. Drami „Kako zabavljati gospodina Martina” dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada pozorišta u Kruševcu „Kneginja Milica“ (1991) i iste godine plaketa „Pecat“ Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge. Dela su mu prevodena na engleski, nemacki, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, ceški, slovacki, madarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenacki, albanski, grcki, švedski i ukrajinski. Godine 1990. postaje jedan od osnivaca Demokratske stranke, potpredsednik i clan Glavnog odbora. Ucestvuje u uredivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista „Demokratija”, glasila Demokratske stranke i prvog demokratskog glasa Srbije. Pekic je bio dopisni clan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, clan Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, clan Engleskog PEN-centra, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja. Bio je clan Udruženja književnika Srbije, clan Udruženja filmskih umetnika i clan Udruženja dramskih umetnika Srbije. Prestolonaslednik Aleksandar Karadordevic posthumno ga je odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Pocasna plaketa „Jugoslovenskog festivala Mojkovacke filmske jeseni“ povodom 50. godišnjice jugoslovenskog igranog filma. Borislav Pekic je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih gradana u Beogradu. Posle njegove smrti u Beogradu je osnovan Fond „Borislav Pekic“, ciji su osnivaci Srpski PEN-centar, Srpska akademija nauka i umetnosti, Ministarstvo kulture, Branko Dragaš, Udruženje književnika Srbije i Ljiljana Pekic, koja je i direktor Fonda. Cilj Fonda je promocija i publikovanje Pekicevih dela, staranje o pišcevoj zaostavštini kao i projekti „Borislav Pekic našoj deci“ i godišnja dodela nagrade „Borislav Pekic“ za književna dela u nastajanju. Fond redovno objavljuje i publikaciju „Anali Borislava Pekica”. Pisci koji su dobili nagradu Fonda „Borislav Pekic“ za nova dela vremenom su postali afirmisani stvaraoci savremene srpske književnosti. U „Analima Borislava Pekica” svake godine se štampaju kritike i studije o raznim aspektima Pekicevog stvaranja, kao i odlomci iz romana nagradenih pisaca i iscrpna Pekiceva bibliografija, koja se svake godine ažurira. Nakon pišceve smrti brigu o publikovanju njegovih rukopisa, kako objavljenih tako i onih iz zaostavštine, kao i sajt http://www.borislavpekic.com, preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekic i cerka Aleksandra Pekic. , jedan od najznacajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, roden je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Podgorici, Novom Beceju, Mrkonjic-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine je u Beogradu, gde je pohadao Trecu mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Te iste godine osuden je na petnaest godina strogog zatvora sa prinudnim radom i gubitkom gradanskih prava od deset godina kao pripadnik, tada ilegalnog, Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo pet godina u zatvoru. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1958. oženio se arhitektom Ljiljanom Glišic, sestricinom dr Milana Stojadinovica. Te godine je dobio prvu nagradu na anonimnom konkursu za originalni scenario, koji je raspisao „Lovcen film“. Godine 1959. pocinje da radi kao dramaturg i scenarista za ovu filmsku kucu, a iste godine sa Ljiljanom dobija cerku Aleksandru. Na pocetku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za razlicita filmska preduzeca. Prema njegovom tekstu „Dan cetrnaesti” snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu. Godine 1965. objavljuje svoj prvi roman „Vreme cuda”. Od tada se posvecuje iskljucivo pisanju. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Clan je uredništva „Književnih novina” od 1968. do 1969. godine i saradnik u casopisima „Stvaranje”, „Književnost”, „Savremenik” i „Književna rec”, kao i u brojnim novinama i dnevnim listovima. Za drugi roman, „Hodocašce Arsenija Njegovana” (1970), dobija prestižnu Ninovu nagradu za roman godine. Nakon odluke da se sa porodicom privremeno preseli u London 1970. vlasti mu bez obrazloženja oduzimaju pasoš. Posle godinu dana uspeo je da se pridruži porodici u Londonu, ali za jugoslovenske vlasti postaje persona non grata. Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” objavljen je u izdanju „Slova ljubve“ iz Beograda tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekic nije uspeo da pronade izdavaca koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela). Rukopis sotije „Kako upokojiti vampira” izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavaca i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman „Odbrana i poslednji dani” (1977). Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo”, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekic 1987. godine dobija „Njegoševu nagradu“. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih na srpskom jeziku od 1982. do 1992. godine. Žanr-romanom „Besnilo” (1983), svojevrsnom apokaliptickom vizijom sveta u kojem živimo, Pekic je odstupio iz istorijske tematike „Zlatnog runa” i napisao delo sa elementima trilera. Taj roman, zahvaljujuci svojoj tematskoj provokativnosti, postao je bestseler i doživeo veliki broj izdanja. Po mišljenu citalaca, „Besnilo” je, pored „Godina koje su pojeli skakavci”, ušlo u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnosti objavljenih od 1982. do 1992. godine. U sledecem, antropološkom romanu 1999, objavljenom 1984, za koji 1985. godine dobija nagradu za naucnu fantastiku, Pekic ostaje na tragu te uzbudljive fantasticne utopije. Krajem 1984. godine, u izdanju „Partizanske knjige“ iz Beograda, izašla su Pekiceva „Odabrana dela” u 12 knjiga, za koja je dobio „Nagradu Udruženja književnika Srbije“. Casopis „Književnost” dodeljuje mu 1986. godine, povodom cetrdesetogodišnjice izlaženja casopisa, specijalnu „Povelju“. „Nolit“ objavljuje zbirku gotskih prica „Novi Jerusalim” 1988. godine. Za roman-epos „Atlantida” (1988) dobija „Goranovu nagradu“. Autobiografsko- memoarska proza „Godine koje su pojeli skakavci” (prvi tom) proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini i za kratko vreme doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom dobija 1989. godine nagradu „Miloš Crnjanski“ za memoarsku prozu. Iste godine „Srpska književna zadruga“ objavljuje njegovu fantazmagoriju „Argonautika”. Povelju „Majska rukovanja“ za izuzetne stvaralacke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od Doma omladine „Budo Tomovic“ iz Podgorice. „Pisma iz tudine” (1987), „Nova pisma iz tudine” (1989, nagrada Sent-Andreje „Jakov Ignjatovic“ u Budimpešti 1990. godine) i „Poslednja pisma iz tudine” (1991, godišnja nagrada Grafickog ateljea „Dereta“ za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u Pekicev publicisticki stvaralacki domen. Esejisticka proza „Sentimentalna povest britanskog carstva” objavljena je posthumno 1992. godine i za nju je 1993. dobio Pocasnu nagradu BIGZ-a. Borislav Pekic je autor i oko trideset dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad „Korešpodencija” beleži 300 izvodenja za 24 godine na repertoaru Ateljea 212. Izmedu ostalih dramskih dela izvodena su „Generali ili srodstvo po oružju” (1972, nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 189. stepenik (1982, Prva nagrada Radio Zagreba), a povodom „Dana Radio televizije Beograd“ godine 1987. dodeljena mu je diploma za osvojenu prvu nagradu na konkursu u kategoriji radiodramskih emisija. Drami „Kako zabavljati gospodina Martina” dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada pozorišta u Kruševcu „Kneginja Milica“ (1991) i iste godine plaketa „Pecat“ Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge. Dela su mu prevodena na engleski, nemacki, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, ceški, slovacki, madarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenacki, albanski, grcki, švedski i ukrajinski. Godine 1990. postaje jedan od osnivaca Demokratske stranke, potpredsednik i clan Glavnog odbora. Ucestvuje u uredivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista „Demokratija”, glasila Demokratske stranke i prvog demokratskog glasa Srbije. Pekic je bio dopisni clan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, clan Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, clan Engleskog PEN-centra, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja. Bio je clan Udruženja književnika Srbije, clan Udruženja filmskih umetnika i clan Udruženja dramskih umetnika Srbije. Prestolonaslednik Aleksandar Karadordevic posthumno ga je odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Pocasna plaketa „Jugoslovenskog festivala Mojkovacke filmske jeseni“ povodom 50. godišnjice jugoslovenskog igranog filma. Borislav Pekic je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih gradana u Beogradu. Posle njegove smrti u Beogradu je osnovan Fond „Borislav Pekic“, ciji su osnivaci Srpski PEN-centar, Srpska akademija nauka i umetnosti, Ministarstvo kulture, Branko Dragaš, Udruženje književnika Srbije i Ljiljana Pekic, koja je i direktor Fonda. Cilj Fonda je promocija i publikovanje Pekicevih dela, staranje o pišcevoj zaostavštini kao i projekti „Borislav Pekic našoj deci“ i godišnja dodela nagrade „Borislav Pekic“ za književna dela u nastajanju. Fond redovno objavljuje i publikaciju „Anali Borislava Pekica”. Pisci koji su dobili nagradu Fonda „Borislav Pekic“ za nova dela vremenom su postali afirmisani stvaraoci savremene srpske književnosti. U „Analima Borislava Pekica” svake godine se štampaju kritike i studije o raznim aspektima Pekicevog stvaranja, kao i odlomci iz romana nagradenih pisaca i iscrpna Pekiceva bibliografija, koja se svake godine ažurira. Nakon pišceve smrti brigu o publikovanju njegovih rukopisa, kako objavljenih tako i onih iz zaostavštine, kao i sajt http://www.borislavpekic.com, preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekic i cerka Aleksandra Pekic. ***Odlično očuvano***

Dual R DVD - za americko podrucje (ako nemate plejer sa odredjivanjem regije ovaj DVD nece raditi u takvom plejeru ) - nema prevod na srpski ili hrvatski - prodaje se u stanju kao na slikama Silvester Stallone (Rocky, Rambo, Cobra,...)

U CELOFANU.NEOTPAKOVAN.FOLIJA SE MALO ODVOJILA Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi. Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave? Režija: Ivan Živković Uloge: Damjan Kecojević , Goran Šušljik , Jelisaveta Seka Sablić , Josif Tatić , Milan Tomić , Miodrag Miki Manojlović , Nebojša Glogovac , Sanja Popović , Suzana Lukić , Vojin Ćetković godina proizvodnje: 2007 jezik: srpski zvuk: Dolby Digital 2.0 titlovi: albanski , engleski , francuski , italijanski , makedonski , srpski regionska zaštita: PAL, svi regioni (kupci van teritorije Evrope moraju imati `multiregion` DVD plejer ili softver) Izdavač: Tuck Video

Nov strip album 142 str Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek... Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč. Čarobna knjiga vam u tri toma donosi priče od zvaničnog nultog pa do devetog albuma Marsupilamija, što su priče na kojima je Franken direktno radio ili su stvarane pod njegovim nadzorom.

Ilija dobija poziv iz policije. Odlazi na informativni razgovor. Inspektor se raspituje za Ilijinog Podstanara, coveka koji je 20 godina radio u Perizu. Podstanar se definitivno vratio I zeli da otvori krojacki salon u Beogradu. Mada u policiji nije saznao nista konkretno, najamanj da je njegov Podstanar ``opasan covek``, Ilija se odlucuje da ceo slucaj preuzme u svoje ruke: Kupuje foto aparate, magnetofon, dvogled... Zenu ubedjuje da je Podstanar spijun i pocinje da prati njega i njegove prijatelje. Paranoja iz dana u dan postaje sve teza. A, kada mu se javi misao da ce ga ``razbojnici`` ubiti jer ``sve zna``. okiva kucu resetkama, kupuje psa, naoruzava se i, na kraju, poziva brata blizanca koji mu svesrdno pomaze u obavljanju `` patriotske duznosti``. U biografijama Ilije i njegovog brata blizanca postoji jedan presudni podatak: obojica su ubedjeni staljinisti. Nekada su zbog tog opredeljenja bili u zatvoru, ali im se pogled na globalni svet ponovo javlja pojavom coveka iz Zapadnog sveta. Pocinju da primenjuju sve metode, dobro poznate u obracunavanju sa ``spijunima i agentima imperijalistickih sila``. Specijalni dodaci: Dusan Kovacevic o filmu Biografija Dusana Kovacevica scenario i rezija: Bozidar Nikolic i Dusan Kovacevic uloge: Danilo Bata Stojkovic, Zvonko Lepetic, Mira Banjac, Bora Todorovic U CELOFANU

ORIGINALNI NAZIV Crimson Tide GLUMCI Denzel Washington Gene Hackman DISTRIBUTER Continental Film Grimizna plima je podmornički holivudski film iz 1995. godine. Redatelj je Tony Scott, a glavne uloge glume Gene Hackman i Denzel Washington.Producent filma je kultni Jerry Bruckheimer. Godina je 1995. Rusija je u stanju političke nestabilnosti i kaosa. Ultranacionalistički vođa Radčenko i njegovi pobunjenici zauzeli su postrojenje s nukearnim projektilima i prijete nuklearnim ratom ako ih se ruska ili američka Vlada suprotstave. Zadatak sprječavanja pokušaja aktiviranja projektila dobiva podmornica Alabama kojom zapovijeda kapetan Frank Ramsey (Gene Hackman), pomalo autoritarni mornarički časnik koji vjeruje u slijepo izvršavanje naredbi. Njegov novi član posade je mladi Ron Hunter (Denzel), iskusan u teoriji, ali bez borbenog iskustva. Kada izbije sukob oko naredbe ispaljivanja projektila koji su u podmornici, događa se pobuna, i Ramsey završava u svojoj kabini gdje je u pritvoru. Dotad, Hunter želi dobiti potvrdu naredbe o lansiranju projektila, ali nastaju problemi jer se radio pokvario. Dok ga električar popravlja, dio posade planira protuudar i oslobađaju kapetana koji ponovno preuzima zapovjedništvo, a stiže i vijest da su se pobunjenici predali. Nakon kraja krize, Ramsey i Hunter su pred vojnim sudom, koji Huntera oslobađa optužbi za pobunu. Ramsey odlazi u mirovinu, prethodno predloživši Huntera za mjesto zapovjednika.

K11 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Delcourt “One Ø Wan, mlada ubojica koja je plaćena tajnom društvu 9 tigrova, trenutno je na putu da završi svoj posljednji ugovor, pogubljenje časne 90-godišnje bake. „Na kraju herojski vođenog dvoboja između dvije žene, One Ø Wan dobiva prednost i pobjeđuje. “Prije nego što umre, starica joj kaže nešto što zaustavlja One Ø Wan u njezinim tragovima: upravo je ona naručila vlastito ubojstvo i unajmila glavnog ubojicu 9 Tigrova – koji je nitko drugi nego njezina vlastita unuka! `Traži od One Ø Wan još jednu posljednju uslugu, a nakon što se za to pobrine, njezina se unuka može slobodno vratiti u 9 Tigrova... to jest, ako to i dalje želi.` Olivier Vatine studirao je likovnu umjetnost u Rouenu 1977., kada je upoznao Thierryja Cailleteaua. Zajedno su snimili `Fred et Bob` za Pilote, `Sam Pulsar` za Fluide Glacial i `Aquablue`. Zatim je Vatine radio u reklami i animaciji. Godine 1991., zajedno s Alainom Clémentom, napisao je svoj prvi scenarij: `Adios Palomita`, vestern koji je ilustrirao Fabrice Lamy. Kasnije je s Lamyjem napisao `500 Fusila`. S Fredom Blanchardom počeo je raditi za američko tržište sa stripom `Ratovi zvijezda: Nasljednik Carstva`. Godine 1995. stvorio je seriju `Carmen McCallum` sa piscem Fredom Duvalom i umjetnikom Gessom, a zatim `Tao Bang` s Blanchardom i Didierom Cassegrainom....

Edicija „Plava ptica“ knj. 1, odlično očuvano. Autor - osoba Vels, Herbert Džordž Naslov Rat svetova : Mars protiv zemlje / napisao Herbert Džordž Vels ; [preveo V. Dedijer ; ilustracije Moma Marković] Jedinstveni naslov ǂThe ǂWar of the Worlds. scc Vrsta građe (naučno)fantastična proza URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1981 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 245 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Dedijer, Vladimir Marković, Moma Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ1 (Plast. s omotom) Napomene Prevod dela: The War of the Worlds Tiraž 10.000. Oduvek se, od najstarijih vremena, ljudskom umu postavljalo pitanje čovekova položaja u Vaseljeni, i, istovremeno, neodvojivo s tim, pitanje da li je ljudska rasa jedini, u tom bezmernom prostoru, izdanak razumnog života. Tokom hiljada godina na ova su pitala pokušavali da iznađu odgovore najmudriji među ljudima – bez konačnog uspeha; a onda se, u osvit dvadesetog veka, učinilo da bi besprimerno naraslo naučno saznanje takve odgovore najzad moglo dati. Da li su takve nade bile preuranjene? Iako pun poverenja u moć i dobrobit nauke, Herbert Džordž Vels u čitavom svom književnom opusu razvija dalekosežnu ideju da nam razvitak savremene nauke, dajući odgovore na izvesna pitala, zapravo sve više novih pitala postavlja: saznavajući, čovek je sve više suočen sa potrebom novih saznanja. A to iz temelja menja njegovu predstavu o sebi samom: više se ne radi o njegovoj zemaljskoj, već o njegovoj kosmičkoj sudbini. Nigde to nije, u Velsovom literarnom opusu, sa više dramatičnosti, sa više dubine i sa više jasnoće izloženo nego u romanu „Rat svetova“. Ne radi se samo o goloj fabuli – iznenadnom, strahotnom pohodu Marsa protiv Zemlje – već, mnogo više, o potpuno novim razmišljanima na koja jedna ovakva tema upućuje. Do koje mere čovek može biti mera sveta u kome živi? Koliko je postojano i trajno sve što je hiljadama godina stvarao i unapređivao? I, koji su dali putevi čovekovog preduzetništva? Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Kao međunarodno priznat intelektualac i pisac, Vels je mnogo putovao. Posetio je i Rusiju 1920. gde se sreo sa Vladimirom Lenjinom i Lavom Trockim. Desetak godina kasnije, imao je priliku da razgovara i sa Josifom Staljinom i Frenklinom Ruzveltom. Vels je bio dijabetičar i suosnivač dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije, danas poznate kao Diabetes UK. Malo je poznata i činjenica da je smislio ime jednoj globalnoj organizaciji – Društvu naroda, koja je bila preteča Ujedinjenih nacija. Dodajmo i to da se smatra začetnikom strateških društvenih igara sa minijaturama. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno. KC novo (N)

Naucite da Koristite Racunar za 7 Dana (2007) DVD RW Zanr diska: Edukativni DVD kurs za ucenje rada na racunaru disk pusten malo video sam da otvara meni na disku nisam isao dalje da proveravam posto je disk dosta star ne mogu da garanutujem kako ce raditi,generalno je stanje kao nov nekoriscen.

Novo.. Je li strah dolazi spolja ili iz ambisa u nama. Šta da radimo kada se nađemo na rubu, u graničnom području? I može li se sve pripisati opsenama uma ili postoji nešto što istinski vreba u opipljivom svetu? Ko bi bolje znao odgovore na takva pitanja od majstora strave – Ričarda Korbena!

ULTRA RETKO ODLIČNO OČUVANA VAŽNA NAPOMENA: VIDEO KASETU NISAM PREGLEDAO Izdavač Radio B92 1996 Jednog jutra (Goran Čavajda), tridesetogodišnji muzičar, kreće ušetnju ulicama Beograda sa krova svoje kuće, upoznajući nas sa svojim gradomi činjenicom da postoje paralelne `stvarnosti`. On se kreće kroz nekolikonivoa, od kojih prvi čine ulice Beograda sa onim što se na njima svakogadana uobičajeno događa, i prema čemu on gaji negativan stav, zbog toga štoodbija da prihvati činjenicu da Beograd propada. Da bi povratio snagu idobro raspoloženje, on prelazi na drugi nivo na kome rock grupe svirajuskrivene od oka javnosti.Time što učestvuje u svirci, i kao izvođač i kao slušalac, on uspeva dapovrati svoju izgubljenu energiju. Muzika ima moć da ga prenese, barem umetaforičnom smislu, do trećeg nivoa, u kome žive i rade umetnici koje onvoli i kojima se divi. Posle ovog susreta i interakcije koju ostvaruje sanjima, on se `vraća` na prvi nivo. Čitav ovaj put ponavlja se u ciklusimatokom dana i naredne noći, da bi se završio u zoru sledećeg dana, kada sevraća na krov sa koga je i pošao na svoje putovanje. Rok grupe: Partibrejkers, DLM, Kristali, Svarog, Direktori, Dead Ideas,Darkwood dub, Plejboj. Umetnici: Sonja Savić (gluma), Nataša Bogojević (klasična muzika), NebojšaBabić (fotografija), Dejana Momčilovć (moda), Srđan Anđelić (mediji), SrđanMarković (slikarstvo), Saša Marković (performance art), Petar Ilić(grafiti).Uloge: Goran Čavajda-ČavkeScenario i režija: Mladen Matičević i Ivan MarkovGodina proizvodnje: 1995.

OCUVANO ORIGINAL BEZ PREVODA MCA Universal Home Video ‎– VHR1182, CIC Video ‎– VHR1182 Format: VHS, PAL Country: UK Released: 1985 Genre: Rock, Blues Style: Blues Rock, Psychedelic Rock Tracklist Dance On Fire (1985) 0:65:50 1 Main Titles / Intro 0:31 2 Opening Explosion #1 0:35 3 Break On Through (Original Elektra Records Promo Clip) 2:24 4 People Are Strange (Performance From Ed Sullivan And Murray The K In New York) 2:22 5 Light My Fire (Performance From Ed Sullivan Show) 3:11 6 Wild Child (Filmed At Elektra Recording Session) 4:08 7 L.A. Woman (Director`s Cut By Ray Manzarek) 7:50 8 The Unknown Soldier (Original Elektra Promo Clip Banned In 1968/1986`s) 3:47 9 Roadhouse Blues (Filmed During 1968 American Tour) 4:32 10 Texas Radio And The Big Beat / Love Me Two Times (Live From Danish Television) 5:11 11 Touch Me (Performance From The Smothers Brothers Comedy Hour) 3:54 12 Horse Latitudes / Moonlight Drive (Performance From The Jonathan Winters Show) 4:35 13 Crystal Ship (Performance From American Bandstand) 2:57 14 Adagio (Composed By Tommasso Albinoni / Arranged By Paul Harris & The Doors) 2:08 15 Riders On The Storm / Credits 2:46 Notes Dance On Fire (C) 1985 Doors Music Company. Barcode and Other Identifiers Barcode: 5014437118226 Other Versions (5 of 10) View All

Naslov: Achille Talon persiste et signe Autor: Michel Regnier - pseudonim Greg Izdavač: DARGAUD Godina izdanja: 1974. Povez: Tvrd Format: A4 Broj strana: 44 Stanje: Odlično (5-) Mišel Renjije - Greg (1931–1999) bio je belgijski i francuski pisac i crtač stripova. Njegov prvi serijal, Les Aventures de Nestor et Boniface, pojavio se u belgijskom časopisu Vers l`Avenir kad je imao samo šesnaest godina. Njegov najpoznatiji serijal je Achille Talon, koji je izlazio od 1963. i ima ukupno 42 albuma. Među drugim poznatijim ranim serijalima su mu Rock Derby i produžetak Sen Oganovog klasičnog serijala Zig et Puce. Renjije je bio glavni i odgovorni urednik časopisa Tintin od 1966. do 1974. i za to vreme uvodi jedan žanr koji je više namenjen odraslima, sa manje idealnih junaka, a više nasilja. U tom periodu stvara neke od svojih najslavnijih serijala, kao što su Bruno Brazil i Bernanrd Prince, a u časopis uvodi umetnike kao što je Herman. Godine 1975. postaje umetnički direktor izdavača Dargoa i pokreće časopis Achille Talon. Pod pseudonimom `Greg`, Renjije je bio jedan od najproduktivnijih autora francusko-belgijskog stripa i sarađivao je s brojnim evropskim umetnicima i scenaristima stripa. Uz Hermana, Greg je takođe radio i sa Andreom Frankenom, Edijem Paapeom, Danijem, Uderzom i Gosinijem i drugima. Procenjuje se da je kao pisac i crtač učestvovao u stvaranju oko 250 strip-albuma.

Zdravko Čolić ‎– Ušće 2011. 2xDVD Odlično očuvano Tracklist Position Title/Credits Duration 1-1 Sinoć Nisi Bila Tu 1-2 Produži Dalje 1-3 Vagabund 1-4 Živiš U Oblacima 1-5 Čija Je Ono Zvijezda 1-6 Pisaću Joj Pisma Duga 1-7 Zbog Tebe 1-8 E, Draga Draga 1-9 Ljubavnici 1-10 Jedna Zima Sa Kristinom 1-11 Kad Pogledaš Me Preko Ramena 1-12 Ko Te Ljubi Kad Nisam Tu 1-13 Jedina 1-14 Na Ovaj Dan 1-15 Malo Pojačaj Radio 1-16 Mangupska 1-17 Okano 1-18 Javi Se, Javi Se 1-19 Pjevam Danju, Pjevam Noću 1-20 Glavo Luda 2-1 Noć Mi Te Duguje 2-2 Pamuk 2-3 Stanica Podlugovi 2-4 Zagrli Me 2-5 Oktobar Je, Počinje Sezona Kiša 2-6 Prolaze Neke Slike 2-7 Ti Možeš Sve, Al` Jedno Ne 2-8 Hotel Balkan 2-9 Oj Devojko Selen Velen 2-10 Ajde, Ajde Jasmina 2-11 Sto Puta 2-12 Pusti Pusti Modu 2-13 Merak Mi Je 2-14 Mađarica 2-15 Ruška 2-16 Čaje šukarije 2-17 Zvao Sam Je Emili 2-18 Svadbarskim Sokakom 2-19 Kao Moja Mati 2-20 Poplava 2-21 April U Beogradu 2-22 Ti Si Mi U Krvi

Kuda korača tajanstvena prilika zaogrnuta mantijom kroz pustošni predeo nekog neznanog svemirskog ostrva, kojim se, iako bezvazdušno, ipak razleže muzika? Šta povezuje Srinivasu, kompjuterskog čarobnjaka koji se povukao iz sveta u osamu budističkog hrama u džungli, i ubogog pomoćnika srednjovekovnog živopisca utamničenog u manastirskom podrumu? Kakva je spona između zagonetne misije džinovskog radio-teleskopa, čiji su neimari netragom iščezli u maglama vremena, i plemena loptastih bića koja idilično obitavaju na svetu optočenom nezemaljskim mirisima i travama? Šta spaja Pauka, što je spleo svoju mrežu od kosmičkog praha po perimetru crne rupe, i čopor krznatih šestonogih stvorova što pevaju zvezdanu pesmu? Šta okuplja u istoj nemogućoj tački vremena i prostora četiri gorostasa nauke – Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga – da se u zanosu posvete pronicanju u tajnu ruleta? Kakve sve to veze ima s Ramom, kompjuterskim programom osetljive ženske duše i komične zbunjenosti, koja ostaje u drugom stanju pošto je, nimalo slučajno, napastvuje jedan nadasve neobičan majmun? Zašto epilog dolazi znatno pre kraja romana i šta nalaže da na njegovom vrhuncu jedan pometeni starac izgovori starozavetne reči kojima se sazdavaju vaseljene? I konačno, zbog čega je neophodno da se doktor Votson sretne sa svojim tvorcem, Arturom Konanom Dojlom, a da dvojica arhineprijatelja, Šerlok Holms i profesor Džejms Morijarti, udruže snage kako bi Četvrti Krug konačno mogao da se zatvori? Laguna, 2004. godina, 363 strana, meki povez

Dobitnik nagrade Artur Klark Vratite se u dobro poznati univerzum Dece vremena sa novim likovima i još uzbudljivijom pričom. Čekalo je od pamtiveka. Sada je kucnuo čas... Pre više hiljada godina, Zemljin program teraformiranja vinuo se prema zvezdama. Na svetu Nod, naučnici su otkrili tuđinski život – ali je njihova misija bila da taj život ponište sećanjem na Zemlju. Tada je veliko carstvo čovečanstva palo, a odluke programa izgubljene su u vremenu. Eonima kasnije, čovečanstvo i njegovi novi saveznici pauci otkrili su fragmentarne radio-signale između zvezda. Oni su poslali istraživačku letelicu u nadi da će pronaći rođake sa stare Zemlje. Ali oni drevni teraformeri probudili su na Nodu nešto što je bilo bolje ostaviti na miru. Nešto što je strpljivo čekalo da ponovo bude pronađeno. „Roman sa izvrsnim preokretima i spektakularnim lokacijama, a sve je to poduprto sjajnim idejama. Moderan i pored senzibiliteta klasične naučne fantastike. Ovo su mogli napisati Asimov ili Klark. Izuzetan nastavak Dece vremena.“ Stiven Bakster „Veličanstveno. Ovo je velika knjiga – zaista velika knjiga. Bogata mudrošću i Humanošću (sa velikim H), uz stejpldonsku širinu i veličanstvenost. Naučnu fantastiku čitamo upravo zbog knjiga kao što je ova.“ Ijan Mekdonald „Dobar smisao za ritam i sposobnost Čajkovskog da dočara tajanstvene prizore, a složene koncepte predstavi transparentno, doprinose nastanku ove izvrsne priče. Čajkovski je izveo taj redak prelaz od pisca epske u majstora naučne fantastike.“ Locus

Beograd 2002. Mek povez, 260 strana. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R27 `Losos sumnje` je bio treća avantura apsurdističko-nihilističkog detektiva Dirka Džentlija. Šetnja kroz knjigu otkriva Adamsovu fascinantnu pojavu i čudnu sudbinu. Pošto je ispisao radio (1978-9), knjišku (1979) i TV (1981) verziju `Autostoperskog vodiča kroz galaksiju`, kojim je otvorio novo poglavlje u humorističkoj naučnoj fantastici i zadobio svetsku slavu, Adams se, oslobođen obaveza zbrinjavanja gole egzistencije, dao u aktivno uživanje sveta koji ga okružuje, udovoljavajući svojoj ljubopitljivosti i sklonostima. A kako je bio inteligentan, i vispren, mogao je sebi da dozvoli svakovrsne eksperimente i egzibicije. Tako je, u sklopu akcije `Spasite nosoroga`, nosio, sa ostalim aktivistima, maketu ove životinje na vrh Kilimandžara ili je u toplim vodama koralnog spruda u blizini Australije pokušao da uzjaše đavolsku mantu i otkrije da li ona lepše leti kroz vodu od malenog podvodnog skutera koji je takođe testirao. Adams je bio fanatični zaljubljenik u kompjutere i kupovao ih, testirao, koristio neprestano i na svakoj tački planete na kojoj bi se zadesio (boreći se sa nekompatibilnošću kablova i utičnica). Takođe je obožavao muziku `Bitlsa`, `Prokol Haruma`, Baha, voleo da čita P.G. Vudhausa, da razmišlja o svom nosu, filmovima, o tome kako Amerikanci ne umeju da pripreme dobar čaj, bio `radikalni ateista` fasciniran evolucijom, improvizovao inteligentne govore na naučnim skupovima, napravio nekoliko kompjuterskih igrica...

225 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Spiderman Marvel Ultimate, Les lecons de la vie Brian Michael Bendis Brian Michael Bendis (/ˈbɛndɪs/; rođen 18. kolovoza 1967.) [2] američki je pisac stripova i umjetnik. Osvojio je pet Eisnerovih nagrada i za svoj rad u vlasništvu kreatora i za rad na raznim Marvelovim stripovima.[3] Počevši od kriminalističkih i noir stripova, Bendis se na kraju preselio na mainstream superherojski rad. S Billom Jemasom i Markom Millarom, Bendis je bio glavni arhitekt Ultimate Marvel Universe, lansirajući Ultimate Spider-Man 2000. Ponovo je pokrenuo franšizu Avengers s New Avengersima 2004., a također je napisao priču o Marvelovim `događajima` `Secret War` ` (2004–2005), `Kuća M` (2005), `Tajna invazija` (2008), `Osada` (2010) i `Doba Ultrona` (2013). Iako je Bendis citirao pisce stripova kao što su Frank Miller i Alan Moore, njegov vlastiti utjecaj na pisanje manje je ukorijenjen u stripovima, oslanjajući se na rad Davida Mameta, Richarda Pricea i Aarona Sorkina, čiji je dijalog, rekao je Bendis, bio `najbolji u bilo kojem mediju.`[4] Osim što je pisao stripove, Bendis je radio na televiziji, video igrama i filmu. Također je predavao tečajeve o grafičkim romanima na Sveučilištu Oregon i Portland State University. Bendis je 2014. napisao Words for Pictures: The Art and Business of Writing Comics and Graphic Novel, knjigu o stripu u izdanju Random Housea....

Dobitnik nagrade Artur Klark Vratite se u dobro poznati univerzum Dece vremena sa novim likovima i još uzbudljivijom pričom. Čekalo je od pamtiveka. Sada je kucnuo čas... Pre više hiljada godina, Zemljin program teraformiranja vinuo se prema zvezdama. Na svetu Nod, naučnici su otkrili tuđinski život – ali je njihova misija bila da taj život ponište sećanjem na Zemlju. Tada je veliko carstvo čovečanstva palo, a odluke programa izgubljene su u vremenu. Eonima kasnije, čovečanstvo i njegovi novi saveznici pauci otkrili su fragmentarne radio-signale između zvezda. Oni su poslali istraživačku letelicu u nadi da će pronaći rođake sa stare Zemlje. Ali oni drevni teraformeri probudili su na Nodu nešto što je bilo bolje ostaviti na miru. Nešto što je strpljivo čekalo da ponovo bude pronađeno. „Roman sa izvrsnim preokretima i spektakularnim lokacijama, a sve je to poduprto sjajnim idejama. Moderan i pored senzibiliteta klasične naučne fantastike. Ovo su mogli napisati Asimov ili Klark. Izuzetan nastavak Dece vremena.“ Stiven Bakster „Veličanstveno. Ovo je velika knjiga – zaista velika knjiga. Bogata mudrošću i Humanošću (sa velikim H), uz stejpldonsku širinu i veličanstvenost. Naučnu fantastiku čitamo upravo zbog knjiga kao što je ova.“ Ijan Mekdonald „Dobar smisao za ritam i sposobnost Čajkovskog da dočara tajanstvene prizore, a složene koncepte predstavi transparentno, doprinose nastanku ove izvrsne priče. Čajkovski je izveo taj redak prelaz od pisca epske u majstora naučne fantastike.“ Locus

Autor: Andre Franken NOVO Broj strana: 142 Povez: Tvrd Format: 21x30 cm Godina izdanja: 2021. Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek...Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč.Čarobna knjiga vam u tri toma donosi priče od zvaničnog nultog pa do devetog albuma Marsupilamija, što su priče na kojima je Franken direktno radio ili su stvarane pod njegovim nadzorom.

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Reporter Fleš protiv nevidljivog čoveka Ringo - Grob u pećini (Arturo Del Castillo) Vinetu (Walter Neugebauer) Štefekove pustolovine - Stijena užasa - Otto Reisinger Santos Palma - Luda trka Tom i Malo Medvjeđe Srce: Izvor zla - Norbert i Walter Neugebauer Artur osvetnik - Sezar Marina: Potonuli tovar - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Platinski planet - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Jedrenjak `Besa` (Marko i Jožo Horvat) Uskoro `Panorama` film? Karibi, pradomovina gusara (na dve strane u sredini) Velike reportaže: Smrtonosni zagrljaj Šampioni sporta: Edmund Hilari Šampioni stripa: Porodica Tarana Vaš hobi: OSL karte radio amatera ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

VEČNA VATRA-Ivan Vukadinović 224.str.,Beograd,2007.god. Na predlistu posveta pisca. Beogradski pisac Ivan Vukadinović objavio je nedavno svoj prvi roman `Večna vatra`, svojevrsni nastavak trilogije `Gospodar prstenova` Engleza Dž.R.R. Tolkina. Inženjer informatike u `Telekomu`, Vukadinović (32) je rekao agenciji Beta da njegov roman nije `bukvalan nastavak` Tolkinovog klasika književnosti fantastike. `Delo je inspirisano Tolkinom i jeste nastavak na odredjeni način, ali nije bukvalni nastavak. Moj roman može da funkcioniše sasvim nezavisno. Skoro svi likovi su novi, stari se pominju na nekim mestima, ali ne kao akteri radnje, već kao neko ko je nešto pre radio`, naglasio je Vukadinović. Uz početnu napomenu da radnja počinje hiljadu godina posle `Gospodara prstenova`, Vukadinović je u Tolkinovom zamišljenom svetu stvorio novih dvadesetak junaka, a medju njima i kralja Zlata, potomka Aragorna, koji zle sile Mordora počinje da koristi za svoje potrebe. Vukadinović ističe da je u `Večnoj vatri`, prvom romanu iz planirane trilogije `Tri goblina`, mogao da izbegne oslanjanje na `Gospodara prstenova`, ali da to nije učinio jer otvoreno priznaje da je pisao nadahnut isključivo Tolkinom. Dok čeka prve reakcije kritike i publike na roman koji je sam izdao u malom tiražu, Vukadinović kaže da će mnogima biti zanimljivo što za razliku od `Gospodara prstenova` u njegovoj knjizi `ima seksa na nekim mestima`. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 1k