Kroz klisurine Teofil Pančić manji format NOVA Knjiga Kroz klisurine sadrži Pančićeve kolumne objavljene na Trećem programu Radio Beograda i u nedeljniku “Vreme” od marta 2003. do marta 2006. godine. Knjiga, kaže autor, prati “vreme restauracije”, odnosno “jedan samoskrivljeni pad, s namerom da mu- kad već ne može da ga zaustavi – barem izmeri dubinu”.

Polovan imbus kljuc 8mm . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

Polovan koriscen , dobar viljuškasti kljuc 13-12 mm . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

IUS ov kljuc 20-22 sa slike , solidno ocuvan . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

Dowidat ov kljuc 22-27 sa slike . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

Dowidat ov kljuc 16-17 sa slike , kao nov . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

Heyco -v (west germany) kljuc 18-19 sa slike , solidno ocuvan . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

IUS ov okasti kljuc 14-15 sa slike , jako malo koriscen maltene nov . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet , proizvodjac IUS . Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

Milan Damnjanović : POREKLO UMETNOSTI KAO FILOSOFSKI PROBLEM , Univerzitet umetnosti Beograd 1981, str. 100. Očuvanost 4. Milan Damnjanović (1924–1994), jugoslovenski i srpski filozof. Završio je studij filozofije i psihologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1950. Doktorsku disertaciju pod nazivom: `K. Fiedler am Scheideweg`, odbranio je u Beču. Radio je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu od 1965. do 1972. Poslije prelazi u Niš, pa u Beograd. Proučavao je estetiku i filozofiju umjetnosti. Prevodio je djela iz estetike (Hartmann, Lukacs i dr.) Bio urednik časopisa `Književna kritika` iz Beograda.

Gedore , made in germany kljuc 7/8 i 25/32 . Kljuc je colovni i kao takav se prodaje , za one koji ce me pitati to je 20-22 u mm . Kljuc je radio i nema tragova krivljenja , preskakanja i ostalog . Proveren kvalitet. Kliknite na vecu sliku otvarate je u vecem formatu , neke slike mozete dodatno uvelicati ako kliknete ` Slika u punoj veličini ` . Tako cete videti bolje predmet kupovine . Zbog velike kolicine predmeta mozete na ovom linku pogledati sve predmete http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta Takodje imam neke predmete i na limundu http://www.limundo.com/Clan/malimirko/SpisakAukcija

Iako je Slobodan Žunjić otišao u penziju 2015. godine, njegova intelektualna strast i duboko filozofsko interesovanje nisu oslabili. Ova knjiga donosi razgovor koji je Đorđe Malavrazić zamislio kao priliku da istraži Žunjićevu filozofsku misao, fokusirajući se na njegovo delo “Priroka i suštastvo” i kontroverze koje su pratile njegovu knjigu “Istorija srpske filozofije”. Iako su lekari davali pesimističke prognoze o njegovom zdravstvenom stanju, Slobodan Žunjić je prihvatio ovu zamisao i odlučno radio na razmeni intelektualnih ideja. Njegov doprinos filozofiji ostao je dubok i posvećen, sve do samog kraja. Ova knjiga omogućava čitaocima da se približe Žunjićevim razmišljanjima i doprinosu filozofskoj baštini.

Riko okasto viljuskasti 19, profi serija alata . Nema ostecenja na radim povrsinama.

Alen: SLOBODNI RAZGOVORI, Kalekom Beograd 1998, str. 96. Francuska filozofija. Očuvanost 4. Emil Šartije (1868–1951) ili Alen je četrdeset godina (1892-1933) radio kao gimnazijski profesor filozofije, ostvarujući veliki uticaj na mlade. Političke strasti i beda strančarenja (afera Drajfus, odvajanje crkve od države itd.) uveli su ga u novinarstvo, gde je ispekao zanat pisca i pronašao originalnu formu svojih eseja, koji su svakodnevno objavljivani u Ruanskoj depeši od 1906. do 1914, a od 1921. do 1936. u Slobodnim temama. Kada je 1914. počeo rat, protiv kojeg nikada nije prestao da se angažuje, prijavio se kao dobrovoljac. Prve od mnogobrojnih knjiga napisao je na frontu. „Njegov opus, od Marsa ili razmatranja o ratu i Sistema lepih umetnosti do Boga, podrobno prikazuje čoveka (Ideje i epohe), donosi prodornu egzistencijalnu analizu (Razgovori na obali mora), razvijajući se kao originalan i postojan filozofski projekt. Biće korisno da to imamo u vidu dok čitamo ovu knjigu. Naime, bistrooka mudrost ovih eseja, koje Alen, u datim okolnostima, posvećuje čovekovoj veštini da bude srećan, ne počiva na moralizmu, nego prvenstveno na filozofiji.`

MIlan Ranković : IZABRANI ŽIVOT - Estetički eseji, Čigoja štampa 2006, str. 128. Sadržaj nan slici. Očuvanost 4; ima posvetu. Udruženje književnika Srbije saopštilo da je književnik Milan Ranković preminuo u 80. godini života (2012). Ranković je rođen 5. januara 1932. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Četvrtu mušku gimnaziju, a 1956. godine je diplomirao na Filozofskom fakultetu, na grupi za filozofiju. Jedan je od trojice prvih magistara estetike koji su posle Drugog svetskog rata dobili to zvanje na Univerzitetu u Beogradu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu 1965. godine odbranio je doktorsku disertaciju `Osobenosti estetskog doživljavanja Disove poezije`. Tokom 1960. godine radio je u redakciji Borbe kao saradnik u kulturnoj rubrici i književni kritičar, a od 1961. do 1964. godine bio je saradnik i urednik u redakciji časopisa Socijalizam. Predavao je osnove nauke o društvu, a zatim sociologiju umetnosti i na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio je zamenik ministra kulture Srbije (1973-1976) i ministar kulture Srbije (1988-1991). Objavio je više od 40 knjiga, brojne studije, kritike i eseje u domaćim i inostranim časopisima. Rankovićevi radovi su prevođeni na ruski, francuski, engleski, italijanski, bugarski, švedski, slovenački i makedonski jezik.

Lao Ce nas uči da sreća može biti nesreća, i obrnuto, a da je nemoguće tačno predvideti kako će se događaji transformisati. Obeležje prave osobe je iskrenost – ona nema šta da krije, niti šta da brani. Mičelova verzija Tao Te Činga postala je svetski bestseler zahvaljujući svojoj univerzalnoj mudrosti koja je prihvaćena kao dar savremenoj kulturi. Kroz ovo delo, Mičel nas podstiče da se uskladimo sa Taom – osnovnim principom univerzuma, koji nam omogućava da radimo za dobro bez preteranog napora, već kroz veštinu koju stičemo kada smo usklađeni sa prirodom života.

ZAKONI ŽIVOTA - Dimitrije V. Ljotić Imao sam prilike da ga jednom čujem u manastiru Žiči kada je rekao: `Srbski narod neće biti srećan dok sav svet ne bude srećan`. On je bio učitelj, koji je učio najpre delima pa onda tek rečima, upućivao je, i sam je bio primer. Nikad nije govorio a da delom nije pokazao. Ništa nije bilo da je govorio, a da nije delom ostvario. O da su takvi bili svi naši učitelji! Hristos je rekao: `Treba raditi pa učiti, a ne samo učiti`. Vladika Nikolaj Velimirović MESTO PREDGOVORA - IZGUBLJENI PUT - ČOVEK I ZAJEDNICA - SMISAO ISTORIJE - NARODNA ZAJEDNICA - OMLADINA I IDEALI - DRŽAVA I DRŽAVNIK - VLAST I VLASTODRŠCI - NARODNA SAMOSVOJNOST - ORGANSKA MASAO - KOJIM PUTEM? - ISKRE - ČOVEK - ČOVEK I RELIGIJA

ZAKONI ŽIVOTA - Dimitrije V. Ljotić Imao sam prilike da ga jednom čujem u manastiru Žiči kada je rekao: `Srbski narod neće biti srećan dok sav svet ne bude srećan`. On je bio učitelj, koji je učio najpre delima pa onda tek rečima, upućivao je, i sam je bio primer. Nikad nije govorio a da delom nije pokazao. Ništa nije bilo da je govorio, a da nije delom ostvario. O da su takvi bili svi naši učitelji! Hristos je rekao: `Treba raditi pa učiti, a ne samo učiti`. Vladika Nikolaj Velimirović MESTO PREDGOVORA - IZGUBLJENI PUT - ČOVEK I ZAJEDNICA - SMISAO ISTORIJE - NARODNA ZAJEDNICA - OMLADINA I IDEALI - DRŽAVA I DRŽAVNIK - VLAST I VLASTODRŠCI - NARODNA SAMOSVOJNOST - ORGANSKA MASAO - KOJIM PUTEM? - ISKRE - ČOVEK - ČOVEK I RELIGIJA P.P.

ZAKONI ŽIVOTA - Dimitrije V. Ljotić Imao sam prilike da ga jednom čujem u manastiru Žiči kada je rekao: `Srbski narod neće biti srećan dok sav svet ne bude srećan`. On je bio učitelj, koji je učio najpre delima pa onda tek rečima, upućivao je, i sam je bio primer. Nikad nije govorio a da delom nije pokazao. Ništa nije bilo da je govorio, a da nije delom ostvario. O da su takvi bili svi naši učitelji! Hristos je rekao: `Treba raditi pa učiti, a ne samo učiti`. Vladika Nikolaj Velimirović MESTO PREDGOVORA - IZGUBLJENI PUT - ČOVEK I ZAJEDNICA - SMISAO ISTORIJE - NARODNA ZAJEDNICA - OMLADINA I IDEALI - DRŽAVA I DRŽAVNIK - VLAST I VLASTODRŠCI - NARODNA SAMOSVOJNOST - ORGANSKA MASAO - KOJIM PUTEM? - ISKRE - ČOVEK - ČOVEK I RELIGIJA

Delibašićeva ističe da je ključno ne samo razumeti prirodu zla, već i preoblikovati je iznutra. Knjiga postaje instrument u borbi za dublje razumevanje zla i njegovu transformaciju. Ona nas podstiče da ne samo da spoznamo tamne aspekte ljudske prirode, već i da aktivno radimo na njihovom prevazilaženju. Iz recenzije se može zaključiti da Delibašićeva uspeva da donese novi pristup temi zla, ne zadovoljavajući se samo analizom, već ističući važnost delovanja i promene iznutra. Knjiga nas podseća da su mnogi blistavi umovi bili zadovoljni samo pukom pojavom dobra nad zlim, dok je istinska transformacija zla iznutra nešto što zahteva dublje angažovanje i introspekciju. “Autonomna priroda zla: Predstave i senke” nije samo filozofska rasprava, već i poziv na akciju. Ova knjiga će biti inspiracija svima koji tragaju za dubljim razumevanjem ljudske prirode i borbe protiv zla u svetu.

Hese nam daje razmišljanje o paradoksu dokolice i stvaralaštva. On ističe da izuzetno kreativni i genijalni ljudi retko sleduju tradicionalnom konceptu konstantnog rada, već da su dokoličari u stanju da stvore umetnost iz dubokog unutarnjeg nadahnuća. Upravo u tim trenucima “praznine” ili “pauze”, Hese vidi prostor za istinsko stvaralaštvo koje izranja iz slobodnog i neopterećenog uma. Ovaj citat naglašava da su momenti dokolice, unatoč spoljnjem utisku neproduktivnosti, važni za kreativnost. Oni nam omogućavaju da se povučemo iz uobičajenih obaveza i pronađemo dublje uvide. Herman Hese nas podseća da nije nužno stalno raditi kako bismo stvorili vredne stvari; umesto toga, treba da razvijamo sposobnost da se prepustimo unutrašnjem nadahnuću i stvorimo autentične i duboke izraze. “Umetnost dokolice” poziva nas da promenimo svoj pogled na vreme koje provodimo u opuštanju i razmišljanju. Kroz Heseove misli, otvaramo vrata za razumevanje da duhovno obogaćivanje i kreativno izražavanje mogu proisteći iz trenutaka unutrašnje tišine i kontemplacije.

Autor: Alvin Tofler Izdavač: Prosveta Broj strana: 269 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm ALVIN TOFLER, JEDAN OD NAJPOZNATIJIH SVETSKIH FUTUROLOGA, UMRO JE 2016. GODINE U 87. GODINI, A JAVNOST SE UVELIKO BAVI STVARIMA KOJE JE USPEO DA PREDVIDI U SVOJIM NAJPOZNATIJIM KNJIGAMA `BUDUĆI UDARAC` I `TREĆI TALAS`. TOFLER JE U SVOJIM PREDVIĐANJIMA USPEO DA PREDVIDI USPON INTERNETA I KABLOVSKE TELEVIZIJE. - NAPREDNA TEHNOLOGIJA I INFORMACIONI SISTEMI DOPRINEĆE TOME DA ĆETE VEĆINU POSLA BITI SPOSOBNI DA RADITE OD KUĆE - NAPISAO JE ON. PREDVIDEO JE I GENETSKI INŽENJERING I KLONIRANJE, TVRDEĆI DA ĆE ŽENE BITI U MOGUĆNOSTI DA `KUPE MALI EMBRION, ODNESU GA KOD DOKTORA KOJI ĆE GA IMPLANTIRATI U MATERICU I RODE DETE`. - JEDNA OD NAJFANTASTIČNIJIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI BIĆE TO ŠTO ĆE ČOVEK BITI U STANJU DA NAPRAVI KOPIJU SEBE - NAPISAO JE TOFLER O KLONIRANJU. PORODICA KAO TRADICIONALNA ZAJEDNICA, TAKOĐE JE OPISANA U NJEGOVIM KNJIGAMA I ZA NJU KAŽE DA ĆE PROMENITI OBLIK U ŠIRENJU LGBT POPULACIJE I DOZVOLE ISTOPOLNIH BRAKOVA. SMATRAO JE DA JE KONZUMERIZAM GLOBALNI TREND I DA ĆE LJUDI U BUDUĆNOSTI NAJVIŠE PATITI ZBOG PREVELIKOG IZBORA ROBE NA TRŽIŠTU ČIJE ĆE POSTATI ŽRTVE. Tvrd povez. Knjiga je vrlo dobro očuvana. Na trećoj slici priložen deo sadržaja.

Lukije Anej Seneka O gnevu Meki povez Izdavač Izdavačka organizacija Rad Edicija Reč i misao O gnevu: Lukije Anej Seneka (4.ne – 65. ne) jedan od najznačajnijih predstavnika rimskog stoicizma. Još kao dečak interesovao se za filozofiju, da bi joj se kasnije sasvim predao. Stekao je široko obrazovanje, te je kao besednik, pesnik, mislilac i državnik mnoge nadmašio. Godine 65. za vladavine Nerona ovaj ga osudi na smrt otkrivši zaveru. Kao posebnu milost dopusti mu da se sam ubije. Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj književnosti. Osim važnijih dela sačuvana su Prirodnjačka istraživanja u sedam knjiga, Dijalozi u dvanaest knjiga i čuvena Pisma Luciju u dvadeset tomova. Lukije Anej Seneka stekavši najbolje obrazovanje, okrenuo se asketskoj strogosti u duhu stoičara. Uz obuhvatanje ideja platoničara i novopitagorejaca. Pored pisane reči, istakao se i kao besednik. Sačuvana dela: Dijalozi u 12 knjiga, u kojima je prilično grubo grupisano njegovih deset dijaloga, i to nakon njegove smrti. Poznatiji “dijalozi” su: traktati O proviđenju, O postojanosti mudraca, O gnevu, O kratkoći života, O dokolici, i spis Pisma Luciliju (Pisma prijatelju). Senekina “životna oblast” bila je etika. Obilje Senekinih originalnih ideja i etičkih stavova nalazimo u spisu “Pisma Luciliju” (Lucilije je bio njegov prijatelj, obrazovani Rimljanin, prokurator na Siciliji). Pošto je voleo Platona, Seneka je usvojio staru podelu filozofije na logiku, fiziku i etiku. Nalazio je da upravo između fizike i etike postoji razlika kao između Boga i čoveka. On razlikuje silu od materije, a materiju od božanstva, koje kao duh kroz sve prodire. Pretpostavlja da u duši, pored racionalnog, postoji i iracionalni element (sposobnost za afekte i požude, čije obuzdavanje vodi sreći). Takođe, pravi razliku između duše i tela (koje je samo ljuska, okov, tamnica za “meso”). Uzimao je u obzir dve hipoteze o sudbini duše posle smrti: besmrtnost (o kojoj se ništa sigurno ne može tvrditi) i večno nepostojanje (koje je u delima vrlo sugestivno opisao). Po Seneki, cilj egzistencije je ostvarenje sreće, do koje se dolazi kad se pomoću vrline ostvari duševni mir, spokojstvo i nepokolebljivost duše. Vrlina je najveće dobro, jer vodi sreći; jedan od glavnih uslova sreće jeste živeti u saglasnosti sa prirodom. Seneka je uviđao negativna svojstva ljudi, mučnost i jad egzistencije, retkost vernosti i poštenja, ali je govorio da zbog toga ne treba očajavati. Čovek treba da više liči na Demokrita (koji se smejao prilikom izlaska iz kuće, uviđajući komediju u svemu što radimo), nego na Heraklita (koji je plakao kada je iz kuće polazio, uviđajući sveopštu bedu). Seneka je pisao i tragedije po grčkim uzorima (Medeja, Atamenon, Fedra, Edip), kao i epigrame. Današnje vreme zadužio je i svojim zalaganjem za ukidanje smrtne kazne, kao i preporukom ljubavi prema ljudima.

JAN ŠAN KNJIGA VLADARA OBLASTI ŠAN Prevod - Mitar Popović Predgovor i komentari - L. Sl Perelomov Izdavač - Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd Godina - 1977 246 strana 21 cm Edicija - Filozofska biblioteka Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DREVNI KINESKI TRAKTAT O METODIMA UPRAVLJANJA DRŽAVOM I NARODOM Jugoslovenskom čitaocu Filozofi drevne Kine u potrazi za najsavršenijim modelom društva i države (Guan Cžun, Czi Can, Konfucije, Mo Czi) Ucenje Šan Jana i njegova uloga u istoriji Kine (od 4. veka pre nove ere do 20. veka nove ere) KNJIGA VLADARA OBLASTI ŠAN Svitak prvi Prvi odeljak: Izmene zakona Drugi odeljak: Ukaz o obradi neobradene zemlje Treci odeljak: Zemljoradnja i rat Cetvrti odeljak: Uklanjanje moćnih Svitak drugi Peti odeljak: Razmišljanje o narodu Šesti odeljak: Merenje zemlje Sedmi odeljak: Otvoreni i zatvoreni putevi Svitak treci Osmi odeljak: Razmišljanje o jedinstvenom Deveti odeljak: Uvođenje zakona Deseti odeljak: Zakoni rata Jedanaesti odeljak: Uvođenje osnovnih pravila Dvanaesti odeljak: O ratnoj odbrani Trinaesti odeljak: Naredbe moraju postati stroge Cetrnaesti odeljak: Uspostavljanje vlasti Svitak cetvrti Petnaesti odeljak: O privlačenju naroda (u carstvo Cin) Sedamnaesti odeljak: Nagrade i kazne Osamnaesti odeljak: O osnovama politike Svitak peti Devetnaesti odeljak: U granicama države Dvadeseti odeljak: Kako oslabiti narod Dvadeset drugi odeljak: O unutrašnjim i spoljnim poslovima Dvadeset treci odeljak: Vladar i velikodostojnici Dvadeset cetvrti odeljak: Zabrane i podsticaji Dvadeset peti odeljak: O poštovanju zakona Dvadeset šesti odeljak: Učvršcivanje prava i obaveza Komentari Izvori i literatura na kineskom jeziku korišćeni prilikom pripremanja jugoslovenskog izdanja Knjige vladara oblasti Šan `Knjiga vladara oblasti Šan je filozofsko-politički traktat, jedan od najstarijih spomenika kineske duhovne tradicije. Kinesko predanje pripisuje autorstvo ovoga traktata državniku i reformatoru stare Kine Gupsun Janu (390-338. g. pre nove ere) poznatom u istoriji pod imenom Šan Jan - vladar oblasti Šan. U njegovom traktatu su formulisane osnovne koncepcije starokineske legističke škole (`pristalice zakona`), pa se stoga i smatra osnovnim legističkim kanonom. Delo je napisano na starokineskom jeziku i sve do XIII veka se širilo prepisivanjem; i pored toga što su mnogi kineski naučnici radili na upoređivanju različitih verzija da bi otkrili ono što je nesumnjivo autentično, mnoga mesta su ostala nerazumljiva što i daje razloga da se Knjiga vladara oblasti Šan smatra `drevnom knjigom koja se teško cita`. Ovaj traktat je vršio uticaj tokom čitave političke istorije Kine, a poslednje dve decenije naglo je poraslo interesovanje za legizam, osobito u vreme `kritike Konfucija i Lin Pijao`. Objavljeni su zbornici predstavnika legističke škole sa detaljnim komentarima, a posebna pažnja je poklanjana Knjizi vladara oblasti Šan (pojedine glave su prevedene na savremeni kineski jezik i objavljivane u dnevnim listovima, kao što je npr. `Ženmin žibao`). Traktat je sa starokineskog na ruski preveo jedan od najpoznatijih sovjetskih sinologa L. S. Perelomov, koji je ujedno napisao komentare i predgovor specijalno za ovo izdanje na našem jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Yang Shang BIGZ

MARFIJEV ZAKON i drugi razlozi zašto stvari idu naopako - Arthur Bloch Murphyjev zakon. US kolokvijalno. Princip da će sve što može poći naopako, i poći naopako. (Izvor nepoznat.) – Funk and Wagnalls, Standard College Dictionary, New York, Funk and Wagnalls Tko je bio Murphy? Kakav ga je to čudan splet okolnosti nadahnuo da formulira svoje sada već poznato pravilo? Zašto nije pokupio svoje rublje? To su tek neka od brojnih pitanja na koja nisam ni namjeravao odgovoriti u ovoj knjizi. Naši najistaknutiji naučnici, stručnjaci na polju lingvistike i narodne istorije, pokušali su bez uspjeha ustanoviti porijeklo Murphyjeva zakona. A tko sam ja da se nadmećem s takvim veličinama? Pomiren s time da ću u štampu ući s tim nerazriješenim gorućim pitanjima, na svoje najveće iznenađenje primio sam od izvjesnog gospodina Georgea Nicholsa iz Južne Kalifornije sljedeće pismo: Dragi Arthure Bloch, Čujem da namjeravate objaviti knjigu Murphyjev zakon – i ostali razlozi zašto stvari idu naopako. Jeste li zainteresirani da u nju uključite istinitu priču o tome kako je Murphyjev zakon dobio ime? A kada sam odgovorio potvrdno: Događaj se zbio 1949. godine u zrakoplovnoj bazi Edwards u Murocu, Kalifornija, tokom projekta zračnih snaga MX981. Bilo je to eksperimentalno istraživanje udesa, pod rukovodstvom pukovnika J. P. Stappa na pisti kod Sjeverne baze. Radove je obavljao Northrop Aircraft prema ugovoru s aero-medicinskim laboratorijem iz Wright Fielda. Ja sam bio Northropov upravitelj projekta. Zakon je dobio ime po kapetanu Edu Murphyju, razvojnom inženjeru iz Wright Field Aircraft laboratorija. Frustracije zbog remenskog prijenosnika koji nije funkcionirao jer je došlo do greške pri spajanju mosnih mjerača napetosti, potakle su ga da primijeti: `Postoji li ma kakav način da se to uradi krivo, on će to uraditi krivo`, misleći time na tehničara koji je spojio mostove u laboratoriju. Tu sam izjavu i njene varijacije nazvao Murphyjevim zakonom. ...Nekoliko tjedana nakon tog `imenovanja` izjavio je pukovnik Stapp na konferenciji za novinare da su naši dobri sigurnosni rezultati, ostvareni u toku višegodišnjeg ispitivanja simuliranih udesa, rezultat čvrstog vjerovanja u Murphyjev zakon te našeg dosljednog napora da ne priznamo neizbježno. U svega nekoliko idućih mjeseci pozivanje na taj zakon u reklamama raznih proizvođača fantastično se proširilo – i Murphyjev zakon se osamostalio i krenuo svojim putem. Srdačno, George E. Nichols Upr. kontrole pouzdanosti i kvalitete Projekt Viking Jet Propulsion Lab – NASA Tako se, zahvaljujući ljubaznom pismu gospodina Nicholsa, zaplet utanjio, jer ovdje imamo odgovore na prije spomenuta goruća pitanja, i to čak detaljnije nego što smo smatrali potrebnim. Jedino još preostaje da se utvrdi zašto Ed Murphy nije pokupio svoje rublje. MURPHYJEV ZAKON Ako nešto može poći naopako, poći će naopako. Korolari (korolar – posljedica dokazane istine, dodatak, izvod, zaključak): Ništa nije tako lako kao što izgleda. Sve zahtijeva više vremena nego što misliš. Ako postoji mogućnost da više stvari pođe naopako, poći će naopako ona koja će prouzročiti najveću štetu. Ako zamijetiš da postoje četiri načina na koja stvari mogu poći naopako, pa ta četiri izbjegneš, smjesta će se ukazati peti. Prepuštene sebi, stvari imaju sklonost da se kreću od zla na gore. Kad god pođeš nešto raditi, najprije moraš učiniti nešto drugo. Svako rješenje rađa nove probleme. Nemoguće je bilo što učiniti otpornim na budale, jer budale su tako inventivne. Priroda je uvijek na strani skrivenih grešaka. Majka Priroda je kučka. Artur Bloch Berkeley, septembra 1977. Prozaik Beograd 2007 111 str stanje odlično N.S.O.+

Izdavač: Matica srpska, Novi Sad 1965; biblioteka Mozaik Mek povez, strana 219, 19cm Čuvena autobiografija Jean-Paula Sartrea iz njegovih prvih deset godina naširoko se uspoređuje s Rousseauovim Ispovijestima. Napisane kad je imao pedeset i devet godina, Riječi su remek-djelo samoanalize. Sartre, filozof, romanopisac i dramatičar, u svoje djetinjstvo donosi istu strogost poštenja i uvida koju je tako sjajno primijenio na druge autore. Rođen u nježnoj obitelji koja voli knjige, a odgajala ga je udovica i brižni baka i djed, imao je djetinjstvo koje bi se moglo opisati kao jedna duga ljubav s tiskanom riječi. U konačnici, ova knjiga istražuje i ocjenjuje cjelokupnu upotrebu knjiga i jezika u ljudskom iskustvu. Žan-Pol Sartr (franc. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980), bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Posle gimnazije upisao je prestižnu Visoku školu normi (1924),[4][5] u kojoj je sreo svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije.[6] Po završetku studija radio je jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, a zatim je otišao u Berlin, gde je proučavao Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavio je (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skica teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) ponudio „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga je odbio. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom. Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960). Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovetaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971). Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama. Baza za Sartrov egzistencijalizam nastala je u njegovom delu La Transcendance de l`Ego. Za početak, stvar u sebi je beskonačna i preplavljujuća. Svaku direktnu svest o stvari u sebi Sartr naziva „predreflektivna svest“. Svaki pokušaj da se stvar u sebi opiše, razume, istorizira itd. Sartr naziva „reflektivna svest“. Nema načina da reflektivna svest uključi predreflektivnu, i tako je refleksija (tj. ljudsko stanje) osuđena na stanovitu teskobu. Reflektivna svest u svim svojim oblicima (naučnom, umjetničkom i ostalima) može samo ograničiti stvar u sebi pokušavajući da je razume ili opiše. Iz toga proizlazi da je bilo koji pokušaj samospoznaje (samosvesti) uvek neuspešan koliko god se puta pokušao (samosvest je reflektivna svest preplavljujuće beskonačnosti). Kako bi rekao Sartr, (ili tačnije, prema jednom tumačenju Sartrovih reči), „Svest je svest same sebe u onoj meri u kojoj je svest transcendentnog objekta“. Sve to vredi i za spoznaju „drugoga“. „Drugi“ (jednostavno, bića koja nisu „ja“) je konstrukcija reflektivne svesti. Valja biti oprezan: reč je više o svojevrsnom upozorenju nego o ontološkom iskazu. Ipak, Sartr smatra solipsizam fundamentalnim za svako dosledno objašnjenje ljudskog stanja. Sartr svoj solipsizam prevladava svojevrsnim ritualom. Samosvesti je potreban „Drugi“ kako bi pokazala i dokazala svoje vlastito postojanje. Ona ima „mazohističku želju“ da bude ograničena tj. ograničena reflektivnom svešću drugog subjekta. Ovo je metaforički izraženo u poznatoj rečenici iz Sartrovog dela Bez izlaza - Pakao, to su drugi (tj. ljudi). Sartr je 1938. napisao roman Mučnina (La Nausée), koji je na neki način poslužio kao manifest egzistencijalizma i do danas ostao jedna od njegovih najboljih knjiga. Na tragu nemačke fenomenologije, Sartr je držao da su naše ideje produkt iskustava iz stvarnog života, i da drame i romani koji opisuju takva fundamentalna iskustva vrede jednako koliko i diskurzivni eseji koji služe elaboraciji filozofskih teorija. S ovom mišlju, radnja romana prati istraživača Antoana Rokantana u gradiću nalik Avru, dok on polako postaje svestan da su neživi predmeti i situacije posve ravnodušni spram njegovog postojanja. Kao takvi, pokazuju se otpornima na svaki smisao koji im ljudska svest može pridati. Ova ravnodušnost „stvari u sebi“ (veoma sličnih „biću u sebi“ iz dela Biće i ništavilo) ima za posledicu sve veće isticanje slobode s kojom Rokantan može osećati i delovati u svetu. Kamo god se okrenuo, on pronalazi situacije prožete značenjima koje nose pečat njegovog postojanja. Odatle „mučnina“ iz naslova dela: sve što on susreće u svakodnevnom životu prožeto je užasnom slobodom. Pojam mučnine preuzet je iz Ničeovog Zaratustre, koji ga je koristio u kontekstu često mučnog kvaliteta postojanja. Koliko god čeznuo za nečim drugačijim ili nečim različitim, on ne može pobeći od bolnih dokaza svoje povezanosti sa svetom. U romanu se takođe na zastrašujući način ostvaruju neke Kantove ideje. Sartr se koristi idejom autonomije volje (idejom koja kaže da moral potiče od naše mogućnosti da biramo u stvarnosti, sažetom u glasovitom iskazu „[čovek je] osuđen na slobodu“) kako bi pokazao ravnodušnost sveta prema pojedincu. Sloboda koju je izložio Kant ovde je velik teret, jer sloboda da delujemo na predmete krajnje je uzaludna, a praktična primenjivost Kantovih ideja otklonjena je. Pripovetke iz Zida (Le Mur, 1939.) naglašavaju proizvoljan aspekt situacije u kojima se ljudi zatiču, te apsurdnost njihovih pokušaja da se racionalno nose s njima. Iz toga se kasnije razvila cela škola književnosti apsurda. Francuski novinari u poseti Džordžu Maršalu 1945. Sartr stoji (treći s leva). Godine 1939. Sartr je mobilisan u francusku vojsku u kojoj je služio kao meteorolog. Nemačka vojska zarobila ga je 1940. u gradu Padu i devet je meseci proveo kao ratni zarobljenik - kasnije u Nansiju, a na kraju u Triru, gde je napisao svoj prvi pozorišni komad, Bariona ou le Fils du tonnerre, dramu o Božiću. Zbog slabog zdravlja (slab mu je vid narušavao ravnotežu), Sartr je pušten u aprilu 1941. Dobivši status civila, Sartr je ponovno dobio mesto učitelja na Lycée Pasteur blizu Pariza, smestio se u hotelu blizu Monparnasa i dobio je novo učiteljsko mesto na Lycée Condorcet zamenivši jevrejskog učitelja kojem je bilo zabranjemo predaje. Nakon povratka u Pariz u maju 1941, Sartr je sudelovao u osnivanju tajnog društva Socialisme et Liberté zajedno sa Simon de Bovoar, Merlo-Pontijem, Dominik Desantjeom i drugima. U avgustu, Sartr i Bovoar odlaze na francusku rivijeru kako bi zadobili podršku Andrea Žida i Andrea Malroa. Međutim, Žide i Marlro su bili neodlučni i to je možda bio uzrok Sartrovog razočaranja i obeshrabrenja. Udruženje Socialisme et Liberté se uskoro raspalo i Sartr se odlučio da se posveti književnosti više nego aktivnom otporu. U tom periodu napisao je Biće i ništavilo, Muve i Iza zatvorenih vrata, tri knjige od kojih nijednu Nemci nisu zabranili. Objavljivao je i u ilegalnim i legalnim književnim časopisima. Nakon avgusta 1944. i oslobođenja Pariza, Sartr je vrlo aktivno sarađivao u časopisu „Kombat“, koji je u tajnosti osnovao Alber Kami, filozof i pisac koji je imao slične poglede kao i Sartr. Sartr i Bovoar su s Kamijem bili u prijateljskim odnosima sve dok se on nije udaljio od komunizma, a raskol prijateljstva dogodio se 1951, nakon izdavanja Kamijevog Pobunjenog čoveka. Kasnije, dok su Sartra neki kritikovali kao pripadnika pokreta otpora. Vladimir Jankelevič mu je zamerao zbog premalenog političkog angažmana za vreme nemačke okupacije, a njegova daljnja zalaganja za slobodu tumačio je kao pokušaj iskupljenja. Nakon završetka rata, Sartr je utemeljio mesečni književno-politički časopis Les Temps Modernes (Moderna vremena) i time je postao punovremeni pisac i nastavio svoj politički angažman. U tom je periodu radio skice ratnih iskustava za svoju trilogiju Les Chemins de la Liberté’’ (Putevi slobode). Prvi period Sartrove karijere, koji je obeležilo delo Biće i ništavilo (1943.). Time je utro put drugoj fazi, u kojoj je Sartr postao politički aktivista i intelektualac. Njegovo delo iz 1948, Prljave ruke (Les Mains Sales) je naročito problematiziralo politički aktivnog intelektualaca. Sartr je prigrlio komunizam, iako se službeno nije učlanio u Komunističku partiju, i uveliko se zalagao za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije. Postao je možda najeminentiji pobornik Alžirskog rata za nezavisnost. Imao je alžirsku ljubavnicu, Arlet Elkajm, koja je 1965. postala njegova posvojena kći. Protivio se Vijetnamskom ratu i 1967. zajedno sa Bertrandom Raselom i drugima organizovao je tribunal na kojemu su se trebali raskrinkati američki ratni zločini. Taj tribunal danas je poznat kao Raselov tribunal. Njegovi su učinci bili ograničeni. Sartr je velik deo života pokušavao da pomiri egzistencijalističke ideje o slobodi volje s komunističkim principima, koje su poučavala da socio-ekonomske sile izvan naše neposredne, individualne kontrole igraju presudnu ulogu u oblikovanju naših života. Njegovo glavno delo iz ovog perioda, Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique), izdano je 1960. Sartrovo naglašavanje humanističkih vrednosti u ranim radovima Karla Marksa dovelo ga je u sukob s vodećim francuskim komunističkim intelektualcem 1960-ih, Lujem Altiserom, koji je tvrdio da su ideje mladog Marksa uverljivo zasenjene naučnim sistemom kasnoga Marksa. Za vreme 1960-ih Sartr je otišao na Kubu da poseti Fidela Kastra i Ernesta Če Gevaru. Nakon Če Gevarine smrti Sartr je izjavio da je on bio najkompletnije ljudsko biće njegova vremena. Za vreme 1940-ih i 1950-ih egzistencijalizam je postao omiljena filozofija Bit generacije. Godine 1948. rimokatolička crkva stavila je sva njegova dela na Indeks sa obrazloženjem da vernici moraju biti pošteđeni opasnih sumnji[8]. Većina njegovih drama bogata je simbolizmom i služila je kao medij njegove filozofije. Najpoznatija među njima, Iza zatvorenih vrata (Huis-clos), sadrži glasovitu rečenicu L`enfer, c`est les autres („Pakao, to su drugi“). Osim očitog uticaja Mučnine, Sartrov je najveći doprinos književnosti bila trilogija Putevi slobode koja govori o tome kako je Drugi svetski rat uticao na Sartrove ideje. Tako Putevi slobode daju manje teoretski, a više praktičan pristup egzistencijalizmu. Prvi roman trilogije, Razumno doba (L`âge de raison, 1945) je Sartrovo delo koje je dobilo najširi odaziv. Sartr nakon književnosti Žan-Pol Sartr u Veneciji 1967. Godine 1964. Sartr se povukao iz književnosti autobiografskim delom u kojemu na duhovit i zajedljiv način opisuje prvih 6 godina svog života, Reči (Les mots). Knjiga je ironičan protivapad na Marsela Prusta, čija je reputacija neočekivano zamračila onu Andre Žida (koji je Sartrovoj generaciji bio modelom angažovane književnosti). Književnost je, zaključio je Sartr, buržujska zamena za pravu posvećenost u životu. Iste te godine Sartru je dodeljena Nobelova nagrada za književnost i to zbog „svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba“, međutim on ju je odbio izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati institucijama. Iako je sada postao naširoko poznat (kao što je to burnih 1960-ih bio egzistencijalizam), Sartr je ostao jednostavan čovek s malo imetka, aktivno posvećen idealima do kraja svog života, što je pokazao u studentskim revolucionarnim štrajkovima u Parizu tokom 1968, kada je uhapšen zbog građanske neposlušnosti. General de Gol se umešao i pomilovao ga, izjavivši: ne hapsite Voltera. Kada su ga 1975. pitali po čemu bi želeo da bude zapamćen, Sartr je rekao: „Želeo bih da [ljudi] pamte „Mučninu“, [drame] „Bez izlaza“, „Đavo i gospod bog“, zatim moja dva filozofska dela, posebno ono drugo, „Kritiku dijalektičkog uma“. Pa moj esej o Genetu, „Саинт Генет“ … Kad bi se ta dela zapamtila, to bi stvarno bilo dostignuće, i ja ne bih tražio više. Kao čovek, ako se zapamti jedan Žan-Pol Sartr, želio bih da ljudi zapamte milje ili istorijsku situaciju u kojoj sam živeo … kako sam u njoj živeo, u smislu težnji što sam ih u sebi pokušao sabrati.“ Sartrovo se fizičko stanje pogoršalo, delom zbog nemilosrdnog ritma posla (zbog čega je koristio amfetamin) pišući Kritiku, kao i zadnji projekt svog života, opsežnu, analitičku biografiju Gistava Flobera, L`idiot de la familie (Porodični idiot); međutim oba dela, i Kritika i Idiot, ostala su nedovršena. Žan-Pol Sartr je preminuo u Parizu 15. aprila 1980. u 75. godini života od edema pluća. Zajednička grobnica J. P. Sartra i S. de Bovoar Sartrov ateizam bio je temelj njegova egzistencijalistizma. U martu 1980, mesec dana pre smrti, Sartra je intervjuirao njegov asistent Bernar-Anri Levi. U tom je intervjuu Sartr izrazio veliko zanimanje za judaizam. Neki su to tumačili kao versko preobraćenje. Međutim, iz teksta intervjua može se jasno zaključiti da je njega interesovao samo etički i „metafizički karakter“ židovske religije, dok je on i dalje odbacivao ideju postojanja Boga. U jednom drugom intervjuu, iz 1974, sa Simon de Bovoar, Sartr je rekao da sebe jako često vidi kao „biće koje je jedino moglo, čini se, nastati od stvoritelja“. Ali odmah je dodao da to „nije jasna, tačna ideja …“, a u ostatku intervjua on izjavljuje da je i dalje ateista i da u ateizmu nalazi ličnu i moralnu moć. Sartr je rekao: „Ne mislim da sam produkt slučaja, čestica prašine u svemiru, nego neto očekivan, pripremljen, u duhu unapred zamišljen. Ukratko, biće koje je na ovaj svet mogao staviti samo Stvoritelj; a ova ideja ruke koja stvara odnosi se na Boga.” Sartr je sahranjen na pariškom groblju Monparnas, a na pogrebu mu je bilo najmanje 25.000 ljudi, a prema nakim izvorima čak i 50.000 ljudi. Organizatori pogreba odbili su policijsku pomoć, zbog čega je došlo do pometnje koja je, u jednom trenutku, rezultirala time da je jedan od posetioca pogreba upao u pogrebnu jamu pre nego je Sartr pokopan. Sartr i terorizam Kada je na Olimpijadi u Minhenu 1972. palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih olimpijaca, Sartr je o terorizmu rekao da je to strašno oružje, ali da potlačeni siromasi drugoga nemaju. Takođe je smatrao krajnje skandaloznim da su francuske novine i deo javnog mnjenja osudili Minhenski maskar kao netolerantan skandal. Tokom jednog kolektivnog štrajka glađu, Sartr je posetio nemačkog teroristu Andreasa Badera (vođu grupe Bader-Mejnhof, koju je predvodila i Ulrike Majnhof) u zatvoru Stamhejm. Sartr je kasnije izjavio kako je Bader „neverovatno glup“