Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Edgar Moren Jesa Denegri Moris Godelije Umberto Meloti Lorens Krejder Rolan Bart Julija Kristeva Zak Marten Mirca Elijade Norman Perin Martin Fos Ervin Panofski Borhes Gadamer Karl Levit Karl Jaspers Mohanti Karnap Habermas Gabitova Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

FUJITSU stari matrični igličasti štampač, model M3375A. Očuvan, uz njega ide i adapter (110/220). Napomena: nije u skorije vreme korišćen, ali ispravno je radio dok je bio u upotrebi. Više fotografija na Limundu.

Visioneer OneTouch 5820, skener poreklom iz Kanade. Radio potpuno ispravno na win10 32 bit. Na win10 64 bit i na linuxu Ubuntu 64 bit nisam uspeo da ga `nateram` da radi pa ga zato prodajem. Priključuje se preko USB. Nema vidljivih oštećenja, sem što je malo prljav!

Štampač je ispravan i veoma dobar. Bez problema je radio godinama. Kertriđž skoro punjen nije oštampano ni 100 lista i mislim da je skoro pun.Pun traje 1000 strana. Valjak (selenski) ili drum nije menjan nikad i mislim da je dotrajao i treba da se zameni mada i sada radi dobro tekst. Na štampanju slika se vidi da je dotrajao. Zato je i cena maksimalno snižena. Prodaje se sa kablovima. Priključak je LPT. Završio sam poslove i više mi ne treba.

Strimujte muziku bežicno Savršeno za vaš mobilni telefon ili tablet Može se koristiti i kao Bluetooth handsfri komplet -Prenosni Bluetooth zvucnik sa FM radiom -Integrisana proširiva antena za optimalan FM prijem -Strimujte muziku putem Bluetooth-a, signal doseže do 10 m -Takode reprodukuje muziku direktno sa mikro SD kartice ili USB sticka (maksimalno 32 GB) -Sa AUX ulazom od 3,5mm, tako da se uredaji koji nisu Bluetooth mogu povezati i putem audio kabla -Do 7 sati strujanja muzike na jednoj bateriji Interfejs: Bluetooth v.5.1, Handsfree profil (ugradeni mikrofon) Zvucnik: 3 Ohm, precnik 52 mm RMS efektivna snaga: 5W x2 Frekvencijski odziv: 100Hz - 20 KHz FM radio opseg: 87,5-108 MHz Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB Analogni ulaz: AUX 3,5 mm audio ulaz DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 1 A Baterija: punjiva Li baterija od 1200 mAh Dimenzije: 230 x 95 x 95 mm Neto težina: 0,56 kg Strimujte muziku bežicno Savršeno za vaš mobilni telefon ili tablet Može se koristiti i kao Bluetooth handsfri komplet -Prenosni Bluetooth zvucnik sa FM radiom -Integrisana proširiva antena za optimalan FM prijem -Strimujte muziku putem Bluetooth-a, signal doseže do 10 m -Takode reprodukuje muziku direktno sa mikro SD kartice ili USB sticka (maksimalno 32 GB) -Sa AUX ulazom od 3,5mm, tako da se uredaji koji nisu Bluetooth mogu povezati i putem audio kabla -Do 7 sati strujanja muzike na jednoj bateriji Interfejs: Bluetooth v.5.1, Handsfree profil (ugradeni mikrofon) Zvucnik: 3 Ohm, precnik 52 mm RMS efektivna snaga: 5W x2 Frekvencijski odziv: 100Hz - 20 KHz FM radio opseg: 87,5-108 MHz Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB Analogni ulaz: AUX 3,5 mm audio ulaz DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 1 A Baterija: punjiva Li baterija od 1200 mAh Dimenzije: 230 x 95 x 95 mm Neto težina: 0,56 kg

Strimujte muziku bežicno Savršeno za vaš mobilni telefon ili tablet Može se koristiti i kao Bluetooth handsfri komplet -Prenosni Bluetooth zvucnik sa FM radiom -Integrisana proširiva antena za optimalan FM prijem -Strimujte muziku putem Bluetooth-a, signal doseže do 10 m -Takode reprodukuje muziku direktno sa mikro SD kartice ili USB sticka (maksimalno 32 GB) -Sa AUX ulazom od 3,5mm, tako da se uredaji koji nisu Bluetooth mogu povezati i putem audio kabla -Do 7 sati strujanja muzike na jednoj bateriji Interfejs: Bluetooth v.5.1, Handsfree profil (ugradeni mikrofon) Zvucnik: 3 Ohm, precnik 52 mm RMS efektivna snaga: 5W x2 Frekvencijski odziv: 100Hz - 20 KHz FM radio opseg: 87,5-108 MHz Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB Analogni ulaz: AUX 3,5 mm audio ulaz DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 1 A Baterija: punjiva Li baterija od 1200 mAh Dimenzije: 230 x 95 x 95 mm Neto težina: 0,56 kg Strimujte muziku bežicno Savršeno za vaš mobilni telefon ili tablet Može se koristiti i kao Bluetooth handsfri komplet -Prenosni Bluetooth zvucnik sa FM radiom -Integrisana proširiva antena za optimalan FM prijem -Strimujte muziku putem Bluetooth-a, signal doseže do 10 m -Takode reprodukuje muziku direktno sa mikro SD kartice ili USB sticka (maksimalno 32 GB) -Sa AUX ulazom od 3,5mm, tako da se uredaji koji nisu Bluetooth mogu povezati i putem audio kabla -Do 7 sati strujanja muzike na jednoj bateriji Interfejs: Bluetooth v.5.1, Handsfree profil (ugradeni mikrofon) Zvucnik: 3 Ohm, precnik 52 mm RMS efektivna snaga: 5W x2 Frekvencijski odziv: 100Hz - 20 KHz FM radio opseg: 87,5-108 MHz Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB Analogni ulaz: AUX 3,5 mm audio ulaz DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 1 A Baterija: punjiva Li baterija od 1200 mAh Dimenzije: 230 x 95 x 95 mm Neto težina: 0,56 kg

Strimujte muziku bežicno Savršeno za vaš mobilni telefon ili tablet Može se koristiti i kao Bluetooth handsfri komplet -Prenosni Bluetooth zvucnik sa FM radiom -Integrisana proširiva antena za optimalan FM prijem -Strimujte muziku putem Bluetooth-a, signal doseže do 10 m -Takode reprodukuje muziku direktno sa mikro SD kartice ili USB sticka (maksimalno 32 GB) -Sa AUX ulazom od 3,5mm, tako da se uredaji koji nisu Bluetooth mogu povezati i putem audio kabla -Do 7 sati strujanja muzike na jednoj bateriji Interfejs: Bluetooth v.5.1, Handsfree profil (ugradeni mikrofon) Zvucnik: 3 Ohm, precnik 52 mm RMS efektivna snaga: 5W x2 Frekvencijski odziv: 100Hz - 20 KHz FM radio opseg: 87,5-108 MHz Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB Analogni ulaz: AUX 3,5 mm audio ulaz DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 1 A Baterija: punjiva Li baterija od 1200 mAh Dimenzije: 230 x 95 x 95 mm Neto težina: 0,56 kg Strimujte muziku bežicno Savršeno za vaš mobilni telefon ili tablet Može se koristiti i kao Bluetooth handsfri komplet -Prenosni Bluetooth zvucnik sa FM radiom -Integrisana proširiva antena za optimalan FM prijem -Strimujte muziku putem Bluetooth-a, signal doseže do 10 m -Takode reprodukuje muziku direktno sa mikro SD kartice ili USB sticka (maksimalno 32 GB) -Sa AUX ulazom od 3,5mm, tako da se uredaji koji nisu Bluetooth mogu povezati i putem audio kabla -Do 7 sati strujanja muzike na jednoj bateriji Interfejs: Bluetooth v.5.1, Handsfree profil (ugradeni mikrofon) Zvucnik: 3 Ohm, precnik 52 mm RMS efektivna snaga: 5W x2 Frekvencijski odziv: 100Hz - 20 KHz FM radio opseg: 87,5-108 MHz Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB Analogni ulaz: AUX 3,5 mm audio ulaz DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 1 A Baterija: punjiva Li baterija od 1200 mAh Dimenzije: 230 x 95 x 95 mm Neto težina: 0,56 kg

MX3A 4u1 multifunkcionalini daljinski upravljač sa Air mišem, IR learning opcijom i tastaturom. Pogodan za upravljanje TV-om, PC-jem, android boksovima. Ima opciju IR learning što znači da može 5 dugmića da prekopira sa bilo kog drugog daljinskog upravljača od npr klime, TV uređaja, android boksa itd. .. Takođe tu je i AIR miš kao i tastatura sa druge strane urađaja. Air miš i tastatura rade bežično preko usb risivera koji dolazi uz uređaj. • Specifikacija: - Boja: Crna; - Model: MX3A standard - Radio frequency: 2.4G Hz; - G-sensor: Da; - Gyroscope: Da; - Baterija: 2 AAA baterije (ne idu uz daljinski); - Životni vek dugmića: > 100,000 puta; - Domet: 10 metara; - Podržani operativni sistemi: Windows/Linux/Android • PAKOVANJE SADRŽI: - Daljinski uređaj - USB risiver - Uputstvo - Kutija

Kompaktan prenosni dizajn sa LED pozadinskim osvetljenjem Savršeno za vaš mobilni telefon ili tablet Prenosivi Bluetooth zvucnik sa funkcijom za karaoke Poseduje FM radio -Bežicno prenosite muziku, signal do 10m -6,35 mm uticnica za jednostavno povezivanje mikrofona -Višebojni LED svetlosni efekat treperi i menja boju -Takode reprodukuje muziku direktno sa micro SD kartice, USB stick (max 32GB) ili AUX preko microUSB konektora ulaza -Dug vek baterije - do 6 sati prenošenja muzike sa jednim punjenjem Interfejs: Bluetooth v.5 Bluetooth frekvencijski opseg: 2.402 GHz - 2.480 GHz Zvucnici: 3 Ohm, precnik 75mm RMS snaga: 2x5W Frekvencijski odziv: 150Hz - 18KHz S / N odnos:> 80 db, TDH + N <10% Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB USB-AF port: podrška za fleš disk do 32 GB MicroUSB ulaz MIC ulaz: 6,35mm DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 1 A Baterija: punjiva baterija od 1200 mAh Vreme punjenja: 3 sata Dimenzije: 133x100x256mm Neto težina: 0,65kg Kompaktan prenosni dizajn sa LED pozadinskim osvetljenjem Savršeno za vaš mobilni telefon ili tablet Prenosivi Bluetooth zvucnik sa funkcijom za karaoke Poseduje FM radio -Bežicno prenosite muziku, signal do 10m -6,35 mm uticnica za jednostavno povezivanje mikrofona -Višebojni LED svetlosni efekat treperi i menja boju -Takode reprodukuje muziku direktno sa micro SD kartice, USB stick (max 32GB) ili AUX preko microUSB konektora ulaza -Dug vek baterije - do 6 sati prenošenja muzike sa jednim punjenjem Interfejs: Bluetooth v.5 Bluetooth frekvencijski opseg: 2.402 GHz - 2.480 GHz Zvucnici: 3 Ohm, precnik 75mm RMS snaga: 2x5W Frekvencijski odziv: 150Hz - 18KHz S / N odnos:> 80 db, TDH + N <10% Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB USB-AF port: podrška za fleš disk do 32 GB MicroUSB ulaz MIC ulaz: 6,35mm DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 1 A Baterija: punjiva baterija od 1200 mAh Vreme punjenja: 3 sata Dimenzije: 133x100x256mm Neto težina: 0,65kg

Stereo zvuk: savršen za igranje, uživanje u muzici ili gledanje filmova Idealno za televizor, racunar, pametni telefon ili tablet Poseduje FM radio Kompaktan dizajn za maksimalnu uštedu prostora Bluetooth zvucnik sa ugradenim mikrofonom Bežicno prenosite muziku, doseg signala do 10m Snažni zvucnici od 2x5W za kristalno cist audio doživljaj sa mocnim basom Takode reprodukuje muziku preko 3,5 mm AUX kabla ili direktno sa micro SD kartice ili USB sticka (max 32GB) Lako dostupni tasteri za brzo upravljanje na prednjoj strani Do 4 sata reprodukcije muzike sa jednim punjenjem Interfejs: Bluetooth v.5.0, Handsfree profil (ugradeni mikrofon) Bluetooth frekvencijski opseg: 2.402GHz - 2.480GHz Zvucnici: 3 Ohm, precnik 52 mm RMS snaga: 2x5 W Frekvencijski odziv: 280Hz - 16KHz S/N odnos:> 75 dB Stopa distorzije: 10% Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 500mA Baterija: punjiva baterija od 1200mAh Dimenzije: 400x55x70mm Dužina audio kabla: 30cm Dužina kabla za punjenje: 50cm Neto težina: 615g Stereo zvuk: savršen za igranje, uživanje u muzici ili gledanje filmova Idealno za televizor, racunar, pametni telefon ili tablet Poseduje FM radio Kompaktan dizajn za maksimalnu uštedu prostora Bluetooth zvucnik sa ugradenim mikrofonom Bežicno prenosite muziku, doseg signala do 10m Snažni zvucnici od 2x5W za kristalno cist audio doživljaj sa mocnim basom Takode reprodukuje muziku preko 3,5 mm AUX kabla ili direktno sa micro SD kartice ili USB sticka (max 32GB) Lako dostupni tasteri za brzo upravljanje na prednjoj strani Do 4 sata reprodukcije muzike sa jednim punjenjem Interfejs: Bluetooth v.5.0, Handsfree profil (ugradeni mikrofon) Bluetooth frekvencijski opseg: 2.402GHz - 2.480GHz Zvucnici: 3 Ohm, precnik 52 mm RMS snaga: 2x5 W Frekvencijski odziv: 280Hz - 16KHz S/N odnos:> 75 dB Stopa distorzije: 10% Podrška za MicroSD kartice: do 32 GB DC ulaz: MicroUSB 5 VDC do 500mA Baterija: punjiva baterija od 1200mAh Dimenzije: 400x55x70mm Dužina audio kabla: 30cm Dužina kabla za punjenje: 50cm Neto težina: 615g

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko u ponudi! Cornelius Castoriadis (Istanbul, 1922. — Pariz, 1997.), bio je grčko-francuski ekonomist, filozof i socijalist. Poslije studija ekonomije, prava i filozofije u Ateni napušta Grčku komunističku stranku i priključuje se trockističkoj organizaciji. S trockistima prekida 1948., seli u Pariz i osniva skupinu i časopis Socialisme ou Barbarie, u kojem se analizira marksizam, birokracija i moderni kapitalizam. Zajedno s britanskim časopisom Solidarity i Mauricom Brintonom iz radničkog samoupravljanja, vodi diskusije o socijalnim i ekonomskim osnovama jednog slobodnog socijalističkog društva. Radničko samoupravljanje istovremeno predstavlja rješenje problema direktne demokracije kao i rješenje problema radničkog upravljana u socijalizmu. Njegove ideje imale su nezanemarljiv utjecaj na studentske proteste u Parizu 1968. Radio je 20 godina kao OECD-ekonomist i objavio veliki broj knjiga pod najmanje pet različitih pseudonima, razradio je pojam autonomije zajedno s Antoniom Negrijem, a djelovao je i kao psihoanalitičar.

tastatura je nova nije ni radila kupio sam je al mi neodgovara ne podrzava w10 inace je ok uz nju ide blut tut bez baterija

***Napomena: Pre kupovine me prvo kontaktirajte preko poruka da proverim jel imam na stanju uređaj. - Odličan daljinski upravljač (Air mouse) Gyroskop G10S Pro za većinu uređaja: Smart televizore, Android tv boksove, Kompjutere, Laptopove, Tablete, mobilne telefone... sa backlight (pozadinskim osvetljenjem tipki za noćni rad), Voice search function (Glasovnim komandama za pretragu). Takođe ima opciju IR learning što znači da se mogu kopirati neke važne komande sa drugog daljinskog upravljača na njega. Lagan je i zgodan za rukovanje i prenos jer nije glomazan. ***Karakteristike - 01. Tačan unos glasa 02. IR control+IR learning 03. Opcije kursora miša On/Off 04. Ugrađeni 6-osni senzori inercije 05. 2.4G RF bežična tehnologija sa pozadinskimosvetljenjem tipki, visoka stabilnost 06. Podržava sisteme: Android, Windows, Mac OS, Linux ***Specifikacije: 01) Boja: Crna 02) Veličina: 14*4,3*2cm 03) Težina: oko 62g 04) Tip baterije: AAA*2 05) Daljina: ≧10m 06) Broj tipki: 17 keys 07) Senzor: 3-Gyro + 3-Gsensor 08) Materijal: Plastic and silicone 9) Transmisija i kontrola: 2.4 G RF bežična radio-frekvencija ***Pakovanje sadrži: 1 * Uputstvo za upotrebu 1 * USB bežični Risiver 1 * 2.4 G air mouse sa IR Remote

Beograd 1979. Tvrd povez, zaštitni omot, 423 strane Napomena: sitnije oštećenje zaštitnog omota; knjiga je veoma dobro/ odlično očuvana. J11 Estetička teorija Teodora Adorna je jedno od izuzetno retkih sistematskih dela iz oblasti estetike, pisano sa marksističkih pozicija. S obzirom na filozofsko-sistematsko izvođenje, Adornova knjiga je, uz Lukačevu Estetiku, pravi izuzetak. Na ovoj knjizi Adorno je radio izuzetno dugo. Ona je rezultat njegovog dugogodišnjeg pedagoškog i neposredno naučnog rada na fundamentalnim pitanjima estetičke teorije i moderne umetničke prakse. Pa i pored toga ovo delo je ostalo fragmentarno, jer je njegovu konačnu redakciju prekinula Adornova smrt. Ta fragmentarnost nije puka formalna odlika dela, nego ima dublje simboličko značenje: o fragmentu je Adorno često i lucidno pisao a u svojoj poslednjoj knjizi često se pozivao na V. Benjamina, jednog od najboljih fragmentarista na estetičke i kulturološke teme u našem veku. Ovo delo nema centralnu ideju. Misaono središte njegovo postiže se koncentričnom artikulacijom jednako važnih parataktičkih delova. No, to odsustvo »regulativne ideje« u smislu filozofskog »konstruktivizma« hegelovskog tipa rezultiralo je razmatranjem svih važnih pitanja estetičke tradicije i savremene estetičke misli. Tako ovo delo problematizira pitanja u širokom rasponu od pitanja o poreklu umetnosti, odnosa umetničkog i prirodno lepog, mimetičke prirode umetničkog izraza do problema logike umetničkog dela, subjekt-objekt odnosa u estetskom fenomenu, intencije i smisla umetničkog dela, krize tog smisla, odnosa ideologije i istine, umetnosti i društva, mogućnosti umetnosti danas itd.

Autor - osoba Derrida, Jacques, 1930-2004 = Derida, Žak, 1930-2004 Naslov Uliks gramofon : da-govor kod Džojsa / Žak Derida ; [s francuskog prevela Aleksandra Mančić Milić ; pogovor Novica Milić] Jedinstveni naslov Ulysse gramophone. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1997 (Beograd : Codex Comerce) Fizički opis 78 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Mančić, Aleksandra, 1961- = Mančić, Aleksandra, 1961- Milić, Novica, 1956- = Milić, Novica, 1956- Zbirka ǂKolekcija ǂPečat (broš.) Napomene Prevod dela: Ulysse gramophone: ouï-dire de Joyce / Jacques Derrida Nekoliko opštih mesta o Deridi, uz par reči za Džojsa: str. 71-78 Autorova slika na koricama. Predmetne odrednice Joyce, James, 1882-1941 -- `Uliks` Potpis prethodnog vlasnika na najavnoj strani, inače solidno očuvana. Gde se, i kako, mogu susresti dva velika iskustva XX veka – literatura koja, u slučaju Džejmsa Džojsa, odlučno ispituje granice svih svojih oblika, i filozofija koja, u slučaju Žaka Deride, nastoji da vlastitu granicu pomeri ka oblicima govora koje je ranije često sistematski odbijala? U zajedničkom, saglasnom podsmehu tim granicama? Žak Derida (Jacques Derrida), 15.7.1930 – 8.10.2004, francuski filozof. Kao mali, veoma je voleo i igrao fudbal i želeo da postane profesionalni fudbaler. Najpoznatiji je po sistemu dekonstrukcije - filozofske doktrine koja predstavlja sistem analize i kritike koja vodi ka razotkrivanju razlika između strukture i osnove značenja subjekta. Javlja se u mnogim disciplinama a prvenstveno u lingvistici, književnosti, umetnosti. Dekonstrukcija se prvi put pojavljuje u književnosti a sistem je razvio Derida u svojim dekonstrukcijskim analizama zapadnih filozofa. U svojim analizama pokazuje kako se književno delo ne može posmatrati samo kao delo jednog pisca nego kao rezultat konflikata unutar jedne kulturne sredine ili mišljenja. Dekonstrucijska dela u svom obliku prikazuju više mišljenja i značenja u jednom trenutku koja su često u uzajamnom konfliktu i suprotnosti. Dekonstrukcijom se mogu otkriti i videti koja mišljenja i suprotnosti su bili zapostavljeni u delu koje je nastalo tradicionalnom metodom stvaranja. Osnovna osobina ovog sistema analize jeste da upoređuje binarne suprotnosti (npr. muškost i ženskost) te da umesto opisivanja njihove stroge kategorizacije prikaže koliko su takve suprotnosti suštinski izmešane i koliko je nemoguće da se u potpunosti razdvoje. Cilj je da se prikaže da kategorije i kategorizacije ne postoje u apsolutnim i strogim značenjima. Njegovo obimno delo imalo je značajan uticaj na književnu teoriju i filozofiju. Bio je profesor na Sorboni, na École Normale Supérieure. Držao je predavanja i na Univerzitetu Džon Hopkins, Jejlu, Njujorškom univerzitetu itd. Dobio je počasne doktorate na Kembridžu, Kolambija univerzitetu, Univerzitetu u Eseksu, Luvenu itd. Radio je i na École des Hautes Études en Sciences Sociales u Parizu. Bio je jedan od osnivača Collège international de philosophie (CIPH), institucije zamišljene tako da bude mesto za filozofska istraživanja koja se ne bi mogla raditi na drugim mestima. Bio je prvi predsednik tog Instituta. Kao profesor je radio i na Kalifornijskom univerzitetu. Žestoka osporavanja njegovog rada dolazila su uglavnom iz analitičke filozofije. Takođe, neki drugi kritičari tvrde da je dekonstrukcija nihilistička i da je Deridino pisanje pokušaj rušenja etičkih i intelektualnih normi, a dekonstruktivistički pristup negacija mogućnosti znanja i smisla, mešavina ekstremnog skepticizma i nihilizma. Bio je politički angažovan. MG98

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U našoj kulturi dobro poznati i veoma popularni mađarski pisac, esejista i mislilac Bela Hamvaš načinio je veoma smeo i ambiciozni poduhvat - izdvojio je iz celokupne duhovne istorije covecanstva ona, po njegovom mišljenju, najznačajnija pisana dela (zapravo, njihove odlomke) i od njih sastavio zbornik najumnijih mislilaca ljudske istorije, od Hermesa Trismegistosa, Lao-Cea, Konfucija, Bude, preko Heraklita, Platona, Origena, Svetog Avgustina, Erazma, Paskala, Getea, pa sve do Jaspersa, Hajdegera i Siorana. Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista.[1] Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Biografija Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[2] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Prvobitno se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra.[1] Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje.[3] Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut.

Kompatibilnost: HP 136A, W1360A Za upotrebu u: HP LaserJet M211d Printer HP LaserJet M211dw Printer HP LaserJet MFP M236d Printer HP LaserJet MFP M236dw Printer HP LaserJet MFP M236sdw Printer HP Laserjet MFP M236sdn Printer Kapacitet (broj strana) za A4: 1150strana pri 5% pokrivenosti Cip mozete prebaciti sa svog starog tonera. Na stampacu ce prijavljivati gresku, ali ce raditi bez problema.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpsko - Madjarsko izdanje! Retko Drveće - Fák Bela Hamvaš Srpski, 2007 978-86-86285-01-0 14.5x17.5 cm, meki povez, 94 str. Knjiga Drveće - Fák, na srpskom i mađarskom jeziku, objavljena je povodom sadnje Hamvašove lipe na Paliću, 2007, 110 godina od njegovog rođenja. Knjiga sadrži Hamvaševe eseje posvećene lipi (`Pobeda`), jeli (`Melanholija`), brezi (`Devica`) i smokvi (`Blagoslov`), kao i tekst `Čontvarijev veliki kedar` te kratki tekst Hamvaševe udovice Katalin Kemenj `Pozdrav sadiocima drveta`. Prevod, Sava Babić. Svi ovi tekstovi i u mađarskom originalu pod naslovom `Fak`. Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut. Značajna dela Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva (1988)[2] Patam I-III (1992–93) Karneval (1985) U određenom pogledu (1991) Naime (1991)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! EDIP - LILIT - Stevan Petrović - Natasa Petrović - Stefanović Stevan Petrović (Beograd, 1931) srpski je psihijatar, istraživač društva, univerzitetetski profesor i doktor medicinskih nauka. Poznat je u srpskoj javnosti po svom zalaganju protiv narkomanije i kao pisac dvadesetak knjiga. Biografija Završio je Medicinski fakultet u Beogradu 1958. godine kao vojni stipendista, a 1987. godine je odbranio doktorsku disertaciju sa tezom `Ličnost narkomana`. Po završetku studija dr. Petrović je raspoređen na mesto trupnog lekara u letačkoj jedinici nadzvučne avijacije, sa činom poručnika. Posle pet godina rada na mestu letačkog lekara, kao kapetana, uputili su ga na specijalizaciju iz oblast neurospihijatrije. Nakon trogodišnje specijalizacije, ponovo se vratio u vazduhoplovstvo, radio je četiri godine sa činom majora u Vazduhoplovno-medicinskom institutu u Zemunu. 1972. godine dobija čin potpukovnika u tek osnovanom Institut za mentalno zdravlje koji je delovao u sastavu VMA-Vojno medicinske akademije. Tokom 1980.-e, kao pukovnik, postavljen je za Načelnika Instituta za mentalno zdravlje i zdravstveno vaspitanje VMA. Na dužnosti psihijatra Josipa Broza Tita nalazio se od 1971. do 1973. godine. Primarijus dr.Petrović se bavio i pedagoškim radom, ima zvanje profesora univerziteta (VMA) .Kao profesor–gost, ili kao profesor po pozivu, predavao je na Filozofskom fakutetu u Beogradu, Pravnom fakultetu u Beogradu, i BK akademiji umetnosti, a gostovao je 1988. godine na varšavskom fakultetu. Vrlo plodan naučni i klinički rad dr.Petrovića posvećen je u celini neuropsihijatriji, kao i mentalnom zdravlju. Posebno se bavi terapijom bolesti zavisnosti, naročito narkomanijom, kao i depresivnim stanjima i stanjima izmenjene svesti. Rasvetlio je i neke kontroverze u vezi zloupotrebe psihijatrije. Objavio je više stotina naučnih i stručnih radova u renomiranim časopisima iz popularne medicine, religije, muzike, književnosti, slikarstva. Autor je velikog broja psihobiografija velikih stvaralaca iz raznih oblasti.

Opis Povratak ocima je ključna knjiga Jerotićevog celokupnog dela jer označava početak povratka učenju hrišćanskih otaca i u savremeni srpski duhovni i intelektualni život. Luksuzno kožno izdanje knjige Povratak ocima obuhvata tri Jerotićeve knjige: Učenje svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme, Učenje svetog Isaka Sirina i naše vreme i Sveti Marko podvižnik i drugi ogledi. Na početku knjige je uvodno slovo Patrijarha srpskog gospodina Pavla. Predgovor “ Dugo su svet teologije i Crkve, sjedne strane, i svet medicine, i osobito psihijatrije, s druge strane, živeli međusobno udaljeni. Danas međutim, oni koji sa pažnjom prate napredak nauke uopšte, na svim njenim poljima, mogu se uveriti, da tradicionalno sužavanje i specijalizovanje njenih oblasti sve više dolazi pod sumnju, ako prevaziljena metodologija. Uske pregrade izmelju različitih nauka brzo se ruše; niko nikome ne može reći „nisi mi potreban“, veli apostol Pavle (I Kor. 12, 11). Nekada se, na primer, smatralo da botanika predstavlja specijanlu nezavisnost od zoologije; danas je jasno da je nemoguće upoznati cvet i njegove biološke mehanizme, a da se pritom ne upoznaju mehanizmi pčele ili insekata koji žive od cveta …“ episkop jegarski Porfirije Perić. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Kao na slikama Retko Zbornik sadrži saopštenja njegovih poštovalaca i prijatelja izložena na naučnim skupovima održanim u Beogradu i Skoplju novembra 2006. godine. Radovi na više jezika. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Summaries. Sur les pas de Vojislav J. Djurić 2011; Tvrd povez; ćirilica; 29 cm; 450 str.; 978-86-7025-561-6; Vojislav J. Đurić (Velika Pisanica, 26. februar 1925 — Beograd, 12. maj 1996) bio je srpski istoričar umetnosti, akademik i univerzitetski profesor. Njegovi najznačajniji radovi, vezani su za freskoslikarstvo i umetnost srednjovekovnih srpskih zemalja, a svoje kapitalno delo „Vizantijske freske u Jugoslaviji“ objavio je 1974. godine. Kratka biografija[uredi | uredi izvor] Vojislav Đurić je rođen 26. februara 1925. godine u Velikoj Pisanici kod Bjelovara. Radio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a za redovnog profesora je izabran 1967. godine. Za dopisnog člana SANU u Odeljenju društvenih nauka izabran je 28.05. 1970, a od 11.03. 1971. godine se nalazio u Odeljenju istorijskih nauka, čiji redovni član je postao 16. novembra 1978. godine. Na mestu sekretara tog odeljenja nalazio se od 27.05. 1979, do 25.09. 1981. godine, kada je podneo ostavku koja je prhvaćena na skupštini SANU 19. novembra1981. godine. Na mesto člana predsedništva SANU izabran je 16.11.1989. godine i tu funkciju je obavljao do svoje smrti, 12.05. 1996. godine. Bio je član nekoliko odbora SANU: Hilandarski odbor (predsednik od 1978) Odbor za istoriju umetnosti (predsednik 1977 — 1983) Odbor za istoriju Srba u Hrvatskoj MO za treći milenijum MO za proučavanje Kosova Staroslovenski odbor Odabrani radovi[uredi | uredi izvor] Babić-Đorđević, Gordana; Đurić, Vojislav J. (1982). „Polet umetnosti”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 144—191. Đurić, Vojislav J. (1982). „Umetnost u Bosni između jadranskih gradova i Srbije”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 343—370. Đurić, Vojislav J. (1982). „Poslednja umetnička žarišta”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 535—545. Odabrane nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda (1964) Herderova nagrada (1982) Sedmojulska nagrada Srbije (1985) Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima (1964) Orden rada sa crvenom zvezdom (1988) Vojislav J. Đurić Zbornik

filozofija nefikcijski strip ILUSTROVANA Da li ljudski jezik pomaže u pronalaženju istine, ako može, kako? Da li su vlade korisne? Da li smo zaista slobodni da odlučujemo ko smo i šta da radimo? Ko nam kaže šta je istina? Šta je posebno u ljudskom umu i svesti? Kako treba da se odnosimo jedni prema drugima i kako treba da budu organizovana društva? I svejedno: za šta mi zapravo živimo? Filozofi su oduvek uživali da sebi i društvu postavljaju neprijatna i provokativna pitanja. Već su stari Grci postavljali sebi ova vanvremena i još uvek eksplozivna pitanja, koja su ih učinila „pronalazačima“ zapadne filozofije. Filozofija činjeničnog stripa stoga obuhvata luk od Aristotela do Avgustina, Dekarta, Hegela, Kanta, Vitgenštajna, Džefersona, Karla Popera do Fukoa i beleži njihove odgovore. Svako ima neki stav prema sebi i životu napolju. Ovde ih možete postati svesni i proveriti: za to želim da živim! nova

Rođena pre više od 160 godina, Eni Bezant je bila jedan od najvećih svetskih učitelja i reformatora. Kao mlada žena, Bezant se pridružila Nacionalnom sekularnom društvu i Fabijanskom društvu i radila u radikalnim novinama Nacionalni reformator. Godine 1889. Pall Mall Gazette je zatražio od Besanta da pregleda Tajnu doktrinu H.P. Blavatski, zadatak koji je mladoj aktivistkinji pružio iskustvo otkrića i doveo do njenog svesrdnog prihvatanja teozofske doktrine i obuke u njoj. Postala je duhovni vođa Teozofskog društva nakon smrti Madame Blavatski 1891. Bezant je bila plodan pisac, a `Drevna mudrost` pokriva niz okultnih tema, uključujući sedmostruku prirodu čovečanstva (viša trijada i niži kvartar ), ljudska duhovna evolucija, karma, reinkarnacija, zakon žrtvovanja i različiti planovi postojanja. Knjiga velike dubine i duhovnosti, koja s pravom zaslužuje status klasičnog ezoterijskog teksta. Za one koji su zaplašeni masivnom i složenom tom Madame Blavatski, Tajna doktrina, Eni Bezant predstavlja osnovne postavke teozofske misli u sažetom, lako svarljivom formatu. Iako je mnogo lakša za čitanje, ova knjiga i dalje pruža pun spektar i dubinu teozofske filozofije. nova

Drevna mudrost Eni Bezant Za one koji su zaplašeni masivnom i složenom tom Madame Blavatski, Tajna doktrina, Eni Bezant predstavlja osnovne postavke teozofske misli u sažetom, lako svarljivom formatu. Iako je mnogo lakša za čitanje, ova knjiga i dalje pruža pun spektar i dubinu teozofske filozofije. Rođena pre više od 160 godina, Eni Bezant je bila jedan od najvećih svetskih učitelja i reformatora. Kao mlada žena, Bezant se pridružila Nacionalnom sekularnom društvu i Fabijanskom društvu i radila u radikalnim novinama Nacionalni reformator. Godine 1889, Pall Mall Gazette je zatražio od Besanta da pregleda Tajnu doktrinu H.P. Blavatske, zadatak koji je pokazao otkriće za mladu aktivistkinju i doveo do njenog svesrdnog prihvatanja teozofske doktrine i obuke u njoj. Postala je duhovni vođa Teozofskog društva nakon smrti Madame Blavatski 1891. Bezant je bila plodan pisac, a `Drevna mudrost` pokriva niz okultnih tema, uključujući sedmostruku prirodu čovečanstva (viša trijada i niži kvartar ), ljudska duhovna evolucija, karma, reinkarnacija, zakon žrtvovanja i različiti nivoi postojanja. Knjiga velike dubine i duhovnosti, koja s pravom zaslužuje status klasičnog ezoterijskog teksta. odlično očuvana

ČASOPIS GRADAC - ISAIJA BERLIN 203 204 205 Izdavač - Gradac, Čačak Broj 203-205 - 2016-2017 276 strana 24 cm ISSN - 0351-0379 Uređivački odbor – Branko Kukić, Milosav Marinović, Vladan Matijević i Savo Stijepović Priredio – Muharem Bazdulj SADRŽAJ: MUHAREM BAZDULJ – Berlinov zid ISAIJA BERLIN – Žozef de Mestr ISAIJA BERLIN – Savijena grana – O usponu nacionalizma ISAIJA BERLIN – Nacionalizam – U prošlosti zanemaren, danas moćan ISAIJA BERLIN – Evropsko jedinstvo i njegove mene ISAIJA BERLIN – Da li politička teorija i dalje postoji? ISAIJA BERLIN – „Iz silne nade i straha“ ISAIJA BERLIN – Koncept naučne istorije ISAIJA BERLIN – Opadanje utopijskih ideja na Zapadu ISAIJA BERLIN – Banbatista Viko i kulturna istorija ISAIJA BERLIN – Susreti sa Anom Ahmatovom MAJKL IGNATIJEV – Život Isaije Berlina RAMIN DŽAHANBEGLU – Razgovori sa Isaijom Berlinom BRAJAN MAGI – Isaija kakvog sam poznavao ANATOLIJ NAJMAN – Ahmatova i ser JOSIF BRODSKI – Čaj u Ateneumu ŠLOMO AVINERI i ALAN RAJAN – Isaija Jevrejin IJAN BURUMA – Poslednji Englez Isaija Berlin mislioce delio na ježeve i lisice Ovaj istoričar ideja smatrao je da Velika Britanija nije liberalna zbog svojih mislilaca, među kojima je posebno uvažavao Džona Stjuarta Mila, „već zbog svojih ljudi od akcije, zbog svojih institucija, kulture, liberalne civilizacije i prakse” Jedno od važnih teorijskih pitanja Isaije Berlina (1909–1997) bavi se time u kojoj vrsti sveta je politička filozofija moguća. Odgovor koji je dao glasi: „Samo u svetu u kojem se ciljevi sudaraju”. Iz ovog stava može da usledi dijalektika njegovog filozofskog mišljenja koja se u pojedinačnom i društvenom smislu suprotstavlja svakoj unapred zadatoj shemi. To znači da čovek kome je društvo propisalo da bude slobodan u stvari nije slobodan, a da je društvo koje je fanatično usmereno ka jednom cilju na pogrešnom putu. Shvatanje slobode Isaije Berlina, strasnog poštovaoca ljudskih prava, izvire iz raznovrsnosti ljudskog iskustva. U časopisu „Gradac” posvećenom Berlinu (koji je priredio Muharem Bazdulj), može se pronaći podatak da je ovaj istoričar ideja smatrao da Velika Britanija nije liberalna zbog svojih mislilaca, među kojima je posebno uvažavao Džona Stjuarta Mila, „već zbog svojih ljudi od akcije, zbog svojih institucija, kulture, liberalne civilizacije i prakse”. Medicinska dostignuća brojnih civilizacija Kao što je verovao naš Laza Kostić, a zatim i Vinaver, da iz velikog ukrštaja nastaju izuzetne stvari, i u ličnosti Isaije Berlina bile su ukrštene dve nacije, letonska, kao deo Ruske carevine u doba njegovog rođenja – poreklom, i britanska – životom. „Dovođenje u vezu to dvoje, ruskog sna i britanske stvarnosti, podarilo je Isaiji tu neobičnu snagu, govorio je ne baš kao prorok, ali iz dubina ruskog iskustva, a opet sa iskustvom Britanije, koja je za njega i njegovu porodicu, kao i za mnoge druge Jevreje, bila raj u vreme kada je Rusija bila zatvor”, čitamo u „Gradcu”. Još kao dečak, posle Oktobarske revolucije, Isaija Berlin iz Petrograda je sa roditeljima došao u London. Postao je oksfordski đak, a kasnije i oksfordski profesor. Tokom Drugog svetskog rata radio je za britansku diplomatsku službu. Predsednik Britanske akademije bio je od 1974. do 1978. godine. Dobitnik je Nagrade Jerusalima za pisanje o individualnoj slobodi. Kada je držao predavanja ili kada je pisao, Isaija Berlin kao da je vodio uzbudljive razgovore, licem u lice, sa Makijavelijem, Herderom, Marksom, Černiševskim, Hercenom. Ane Ahmatove, koja je bila zatočenica Staljinovog diktatorskom režima, sećao se s bolom; Brodski je za njega bio najveći živi pesnik, sa Pasternakom je govorio ne o ruskoj književnosti već o Šekspiru i Prustu. Kada su u fokusu bila zbivanja u vezi sa sovjetskim ulaskom u Mađarsku 1956. godine, kubanska kriza, otpor Alžira francuskoj vladavini, nije stajao ni na čiju stranu osim na stranu zaštite ljudskih prava civila, zastupao je liberalna načela i protivio se svakoj vrsti nasilja. Kada se 1945. godine vratio u Moskvu, shvatio je da je „sat u Rusiji stao otprilike u 1928, prekidanjem veza sa spoljašnjim svetom”. Smatrao je sebe cionistom i nije mogao, kako je u jednom razgovoru kazao, „da svari” ideju Hane Arent o banalnosti zla. „Nacisti nisu bili `banalni`. Ajhman je, po vlastitom priznanju, u dubini duše, verovao u to što je radio”, smatrao je Berlin. Razloge nacionalističkog preterivanja Berlin je video u nedostatku „gladi za priznanjem” koju je po Hegelovoj analizi Zapad ipak zadovoljio, ali je takođe mislio da „u svetu rastrzanom ekscesima ne treba posebno isticati surovu i razornu snagu nacionalizma”. „Moramo priznati tu pojavu, koju evrocentrično društvo 19. veka nije predvidelo, i moramo u njoj prepoznati pokušaj novooslobođenih robova širom sveta, `dekolonizovanih`, da zadovolje jednu duboku i prirodnu potrebu. Zašto su svi prevideli takvu mogućnost razvoja događaja? Na to pitanje ne nudim odgovor”, pisao je Berlin. Logično slede neki njegovi zaključci, višeznačno se slivaju jedni u druge. Moguće je biti patriota, a ne biti nacionalista. Utopije se obično završavaju u gorčini i frustraciji. Manjine su stimulans, „kvasac”, sredstvo fermentacije, ali nikoga ne treba siliti da bude manjina. Treba razumeti ljude koji nam se suprotstavljaju. Svaki narod ima pravo na sopstveni razvoj. Znanje će nas učiniti slobodnijima samo ako zaista postoji sloboda izbora – ako se na osnovu našeg znanja možemo ponašati drugačije nego što bismo se ponašali bez njega. Samoća je kad te drugi ljudi ne razumeju.... Mislioce je Berlin delio na ježeve i lisice, i to je još jedna od osobenosti njegovog psihološkog pristupa pitanjima duha i kulture. Ovu klasifikaciju osmislio je kao igru: Puškin se kretao tamo gde ga je duh vodio, bio je lisica. Dostojevski je sve pokušavao da interpretira kroz prizmu jednog sistema – što rade ježevi. A Tolstoj je, po Berlinovom objašnjenju, bio lisica „koja je strastveno verovala da je zapravo jež”. Posebna zasluga Isaije Berlina je u tome što je oživeo shvatanje društvene evolucije Đanbatiste Vikoa, „oca modernog koncepta kulture”, i onoga što je sam nazvao „kulturnim pluralizmom”, a to je „panorama različitih kultura, potraga za drugačijim i ponekad nespojivim načinima života, idealima, vrednosnim standardima”. Isaiah Bryan Magee Joseph Brodsky Ryan Ian Isaja MG27 (K)