Персонални досије Зафира В. Станковића,адвоката, једног од оснивача Радио Београда и члана УО Народне банке, начелника Министарства трговине и индустрије... `15. 12. 1925. Osnivači društva Radio A. D, inženjer Robert Vege, Đura Milutinović, Miloš D. Stanojević, Slavko Bokšan, dr. Emer Tartalja, Dušan Grubić, Đulijus Hanau, Stevan Karamata, Milutin Stevanović i advokat Zafir Stanković, obratili su se nadležnom Ministarstvu trgovine i industrije sa molbom da im se odobri osnivanje akcionarskog društva Radio. Sledeće godine dobili su podršku od strane Ministarstva pošta i telegrafa za svoju ideju o osnivanju Beogradskog radija.`

priznanica u dobrom stanju

Slike autentične ponudjenom predmetu Odraz od sunca prilikom slikanja Kov br 5

Plaketa Radio televizije Beograd kao na slikama...40x30cm...

Propusnica pulskog filmskog festivala iz 1973,novinara radio televizije Beograd

Cenovnik usluga radio televizije Skopje sa ilustracijama,iz 1985 godine,u dobrom je stanju.

KUTIJA UKLJUČUJE: 4 XT50 PRO radio-prijemnika sa držačima za pojas, 16 AA Ni-MH punjivih baterija kapaciteta 1800mAh, 4 stolna punjača, 4 napajanja za zid, 4 MA24-L Dvostruki LPD/PMR446 radio-prijemnik 85 kanala: 69 LPD + 16 PMR446 Vodootporan IPX2 Snaga: 500mW ERP (PMR446); 10 mW ERP (LPD) Side tone: utišivač zvuka na kraju transmisije LCD displej sa osvetljenjem Indikator niske baterije Automatska štednja energije: automatski kola za štednju baterije 38 CTCSS tonova u TX i RX režimu i 83 DCS tonova Dugme za poziv Rete Radio Montana (dostupno samo u Italiji) Tipična autonomija do 12 sati SCAN funkcija Monitor funkcija Zaključavanje tastature radi sprečavanja slučajnog pritiskanja tastera Roger Beep koji se može isključiti VOX za hands-free komunikaciju sa 6 nivoa podešavanja 2-Pin MIDLAND priključak za spoljni mikrofon/spoljni zvučnik Priključak za punjenje: mikro USB Težina: 94g Dimenzije: 102x49x30 mm

Cenovnik EPP usluga `Radio Televizija Novi Sad` Jugoslavija,iz 1985 godine,u odličnom je stanju.

Cenovnik epp usluga `Radio Televizija Novi Sad` Jugoslavija,iz 1985 godine,prednja korica blago zaprljana,a zadnja presavijena.

promo karta / foto karta / autogram karta Ismet Krcić, na pločama RTB (besplatan uzorak) izdavač: Radio Televizija Beograd manji format: oko 117 x 71 mm čista / NEpotpisana kartica je u lošem stanju; ima mnogo jakih utisnuća; ćoškovi su ugruvani i iskrzani; kartica je vrlo neravna; postoji bar jedna poprilična fleka i mnoštvo sitnih; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale KARTICE koje imam u ponudi: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=gkartica&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=guglajkan Za pretragu: kartica, promotivni materijal / materjal, PGP RTB, Produkcija Gramofonskih Ploča Radio Televizije Beograd, Gkartica,

Boja: crna Kanali: 69 LPD + 24 PMR446 (8 + 16 preprogramirano) Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Komunikacija do 12 km Premium radio sa volumnom Knob Punjiva preko USB-a Bočni ton: prigušni ton za prijenos signala Široki displej Van dometa BabiSitting funkcija Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 9 nivoa osetljivosti Pozovite sa 5 izbornih tonova SCAN Izbor velike / niske snage Brzi punjač (4 sata) Napajanje: Punjiva baterija (do18 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE: Blister: sa 2 radio-uređaja, 2 profesionalna klipna kaiša, 1 dupla desktop punjač, 2 punjiva baterijska pakovanja, USB kabl, 2 slušalice mikrofona MA21-L

Boja: crno/žuta Kanali: 69 LPD + 24 PMR446 (8 + 16 preprogramirano) Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Komunikacija do 12 km Premium radio sa volumnom Knob Punjiva preko USB-a Bočni ton: prigušni ton za prijenos signala Široki displej Van dometa BabiSitting funkcija Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 9 nivoa osetljivosti Pozovite sa 5 izbornih tonova SCAN Izbor velike / niske snage Brzi punjač (4 sata) Napajanje: Punjiva baterija (do18 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE: Valibok: sa 2 radio-uređaja, 2 profesionalna klipna kaiša, 2 singl-a desktop punjači, 2 punjiva baterijska pakovanja, 2 zidna adaptera, 2 USB kabla, mikrofoni u slušalicama MA21-L

Dvostruki LPD/PMR446 radio-prijemnik 85 kanala: 69 LPD + 16 PMR446 Vodootporan IPX2 Snaga: 500mW ERP (PMR446); 10 mW ERP (LPD) Side tone: utišivač zvuka na kraju transmisije LCD displej sa osvetljenjem Indikator niske baterije Automatska štednja energije: automatski kola za štednju baterije 38 CTCSS tonova u TX i RX režimu i 83 DCS tonova Dugme za poziv Rete Radio Montana (dostupno samo u Italiji) Tipična autonomija do 12 sati SCAN funkcija Monitor funkcija Zaključavanje tastature radi sprečavanja slučajnog pritiskanja tastera Roger Beep koji se može isključiti VOX za hands-free komunikaciju sa 6 nivoa podešavanja 2-Pin MIDLAND priključak za spoljni mikrofon/spoljni zvučnik Priključak za punjenje: mikro USB Težina: 94g Dimenzije: 102x49x30 mm

Toki voki set koji radi na slobodnoj rekvenciji za koju nije potrebna dozvola, sa 8 kanala. Domet do 6 km 8 Kanala 5 pozivnih tonova Monitoring funkcija Funkcija skeniranja Pozadinsko osvetljenje “Beep” zvuk “Beep” zvuk pri uključenju / isključenju Zakačaljka za kaiš Obim isporuke:2 x Radio-stanice Baterije nisu uključene

Verzija: PMR446 Boja: crna Kanali: 8 + 16 unapred programirani Tonovi: 38 CTCSS Komunikacija do 8 km * Punjiva preko USB-a Bočni ton: prigušni ton za prenos signala Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 3 nivoa osetljivosti CALL SCAN Napajanje: Punjiva baterija (do12 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE: Blister: sa 2 radio uređaja, 2 clipsa za pojas, 1 punjač za dvosmerno radno okruženje, 2 punjive baterije, USB kabl

MIDLAND toki voki XT50 Adventure Verzija: PMR446 Boja: crna Kanali: 8 + 16 unapred programirani Tonovi: 38 CTCSS Komunikacija do 8 km * Punjiva preko USB-a Bočni ton: prigušni ton za prenos signala Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 3 nivoa osetljivosti CALL SCAN Napajanje: Punjiva baterija (do12 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE I ŠIFRA Blister: sa 2 radio uređaja, 2 clipsa za pojas, 1 punjač za dvosmerno radno okruženje, 2 punjive baterije, USB kabl, 1 zid adapter, 2 slušalice MA21L

Samcom toki voki sa LED displejom Toki voki koji radi na slobodnoj frekvenciji, nije potrebna dozvola (446 - 446,1 MHz) Domet do 10 km ( na otvorenom ) 8 PMR446 frekvencija + 38 CTCSS potkanala + 83 DCS potkanala Vodootpornost po standardu IP54 Funkcija automatskog skeniranja svih kanala Vox ( kontrola glasom ) Zvučnik: 1W Dimenzije slušalice: 90x61x33 mm U setu se nalazi: -toki voki radio stanica x 1 kom. -AC/DC adapter x 1 kom. -stoni punjač za punjenje baterija x 1 kom. -baterija Lithium-ion, 1700mAh x 1 kom. -izmenjiva antena x 1 kom. -držač za kaiš x 1 kom.

Samcom toki voki Toki voki koji radi na slobodnoj frekvenciji, nije potrebna dozvola (446 - 446,1 MHz) Domet do 10 km ( na otvorenom ) 8 PMR446 frekvencija + 38 CTCSS potkanala + 83 DCS potkanala Vodootpornost po standardu IP55 Funkcija automatskog skeniranja svih kanala Vox ( kontrola glasom ) Zvučnik: 1W Dimenzije slušalice: 130×53×32 mm U setu se nalazi: -toki voki radio stanica x 1 kom. -AC/DC adapter x 1 kom. -stoni punjač za punjenje baterija x 1 kom. -baterija Lithium-ion, 1800mAh x 1 kom. -izmenjiva antena x 1 kom. -držač za kaiš x 1 kom.

OSNOVI VIŠE MATEMATIKE-DIFERENCIJALNI RAČUN.. PO PREDAVANJIMA DR.RADIVOJA KAŠANINA.. ---RUKOPIS--- PRIKUPIO I ZABELEŽIO MILENKO M.STANOJEVIĆ. TEŠKO JE ODREDITI VREDNOST OVOG RUKOPISA KOJI DEFINITIVNO PREDSTAVLJA ODLIČNU OSNOVU-PODLOGU ZA KNJIGU,SAMIM TIM ŠTO JE NEOBJAVLJEN I PISAN DAVNE 1926 GODINE,KADA JE DR.RADIVOJE KAŠANIN RADIO KAO DOCENT NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU. SAM RUKOPIS IMA OKO 114 STRANA (57 LISTA) ZAJEDNO SA PREDLISTOM. VEOMA DOBRO OČUVANE BELEŠKE. ZA PRAVE POZNAVACE DELA DR.KAŠANINA I SVE KOJIMA OVO DELO MOŽE BITI OD KORISTI U STRUČNOM USAVRŠAVANJU. OVO SE ZAISTA NE KUPUJE SVAKI DAN

Boja: crna Kanali: 69 LPD + 24 PMR446 (8 + 16 preprogramirano) Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Komunikacija do 10 km Napredni radio sa jačinom zvuka Punjiva preko USB-a Prikaz noćnog vida Bočni ton: prigušni ton za prenos signala Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 9 nivoa osetljivosti Pozovite sa 5 izbornih tonova SCAN Izbor velike / niske snage Brzi punjač (3 sata) Napajanje: Punjiva baterija (do12 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE : Blister sa 2 radia, 2 klizni kaiševi, 1 dupla radna površina, punjač, 2 punjiva baterijska pakovanja, USB kabl

Milan Andonović Originalni rukopis na vizit karti. Milan Andonović (Požarevac, 23. jul 1849 — Beč, 31. avgust 1926) je bivši geodeta, građevinski inženjer i profesor Univerizteta u Beogradu (1879—1924). Bio je član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u 11/23. jula 1849. godine u Požarevcu. Studirao je u Beogradu i Nemačkoj i specijalizovao mehaniku, geodeziju i astronomiju. Radio je prethodno 1875-1878. godine kao profesor u beogradskoj realki. Nastavio je naknadno specijalističke studije u Ahenu, Karlsruu i Ahenu.[2] Predavao je od 1880. godine geodeziju i srodne nauke na Tehničkom fakultetu Velike škole. Njegova univerzitetska karijera trajala je do 1905. godine. Zatim je kao honorarni nastavnik držao istu katedru do penzionisanja 1925. godine. Osnovao je Geodetski institut (1888), Zemljomersku školu (1890) i privatnu Geodetsku i građevinsku akademiju (1907). Postavio je temelj srpskoj naučnoj terminologiji iz geodezije. Uveo je eksperimentalnu metodu u geodetskoj nastavi i sa svojim studentima, u okviru geodetske prakse, premerio mnoga mesta u Srbiji i Bugarskoj (Valjevo, Kruševac, Užice, Varna, Šumen, Sliven i dr.), a za neke od njih izradio je regulacijske i nivelaacijske planove. Postavio je solidne temelje geodezijskoj nauci, nastavi i praksi u Srbiji. Po svom radu bio je poznat i van garnica naše zemlje. Vrlo je aktivan u javnom i kulturnom životu svoga vremena. Izabran je za počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Radio je na zbližavanju srpskog naroda sa ostalim slovenklim i balkanskim narodima. Osvivač je Akademskog pevačkog društva Obilić 1884. godine. Kao na fotografijama.

Vasilije Kovačević Čile / Potpis na dokumentu iz 1961 Василије Ковачевић Чиле (Грахово, код Никшића, 14. јануар 1911 — Сан Франциско, 21. децембар 1961), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и генерални конзул ФНР Југославије у Сан Франциску и народни херој Југославије. Рођен је 14. јануара 1911. године у селу Грахову, код Никшића. Био је девето дете у породици сердара Петра Ковачевића. После завршене основне школе, у родном месту, уписао се у гимназију у Никшићу, у којој је завршио шест разреда. Из гимназије је искључен 1931. године, због инцидента са професорима гимназије. Искључен је из свих школа у земљи, без права на даље школовање.[1] Године 1932. запослио се у Београду, у предузећу „Траверза“, где је радио до априла 1934. године, када је послат на одслужење војног рока у Бању Луку. Као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) активно је политички деловао међу војницима, због чега је 14. децембра 1934. године ухапшен. До 10. фебруара 1936. године био је у војном затвору, оптужен по Закону о заштити државе, да је као вођа група од једанаест војника и подофицира организовао и водио комунистичку пропаганду међу подофицирима и војницима. На процесу је ослобођен због недостатка доказа. После завршетка војног рока, враћа се у Београд и запошљава у листу „Политика“. Полиција га поново хапси 1. марта 1937. године, али је 1. децембра исте године, због недостатка доказа, пуштен. Заједно са братом Мирком, до његовог одласка у Шпанију, играо је фудбал у Спортском друштву „Раднички“. У периоду од 1939. до 1941. године живео је илегално. Био је повезан с Мустафом Голубићем, и с њим радио на специјалним задацима Партије. Рат га је затекао у Београду. Успео је да избегне хапшење које је Гестапо организовао и крајем јуна 1941. године одлази из Београда у Црну Гору.[2] У време Тринаестојулског устанка, Чиле се налазио у Граховском партизанском батаљону. У јесен 1941. године, учествовао је у борби на Вилусима, с групом коју је предводио Сава Ковачевић, када је заробљено неколико италијанских тенкова. У борби код Црквица, изнад Рисна, децембра 1941. године, био је тешко рањен.[2] Почетком 1942. године упућен је у Херцеговину, на дужност политичког комесара Љубомирског партизанског батаљона. После тога, био је комесар Првог, Другог, па Трећег херцеговачког батаљона. После повлачења партизанских јединица у Босну, од маја до децембра 1942. године, радио је као илегалац у Грахову и околини. Децембра 1942. године заједно са братом Војом, одлази у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се тада налазио у западној Босни. У маршу који је трајао 21 дан, прелазе пут од Црне Горе, преко Херцеговине и Далмације, до Ливна. У Врховном штабу реферисали су о ситуацији у Црној Гори и Херцеговини. Учествовали су на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), као делегати омладине Црне Горе.[2] Јануара 1943. године, с групом бораца упућен је у Херцеговину и Црну Гору. Маја 1943. године постављен је за контраобавештајног официра Прве пролетерске дивизије. Од јула до марта 1944. године радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) при Врховном штабу. Почетком марта 1944. године упућен је на рад у Главни штаб НОВ и ПО Србије. Од доласка у Србију до почетка 1945. године радио је у ОЗНА за Србију. На рад у ОЗНА Југославије прешао је 1945. године, и остаје до јуна 1946. године. Тада постаје шеф Југословенске комисије за ратне злочинце у Аустрији и америчкој зони Немачке, акредитован код Контролног војног савета за Аустрију и Немачку. На тој дужности остаје до октобра 1948. године.[2] Новембра 1948. године враћа се у Београд и ради у Управи државне безбедности (УДБА). Био је веома активан и у друштвено-политичким организацијама, један је од иницијатора обнављања Спортског друштва „Раднички”.[2] Године 1952. године премештен је у Министарство иностраних послова, а затим постављен за саветника југословенске амабасаде у Канади. Од 1957. до 1960. године био је начелник Четвртог одељења у Савезном секретаријату за иностране послове (ССИП). 1960. године постављен је на дужност генералног конзула ФНРЈ у Сан Франциску. На тој дужности је, 15. децембра 1961. године, преминуо. Сахрањен је 21. децембра 1961. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[2] Читава његова породица је учествовала у Народноослободилачкој борби, а од седморице браће њих тројица — Мирко, Војо и Василије су проглашени народним херојима. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден за храброст и др. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Kao na fotografijama.

MILAN SIMIĆ - ORIGINALNI POTPIS 1874 [K-26] Poptisan ugovor, Milan Simić je potpisao kao upravitelj narodnog pozorišta. Ugovor je potpisala takođe i Bosiljka Hadžić - dramska glumica Milan A. Simić (Beograd, 17. marta 1827 - Beograd, 14. jula 1880) bio je pravnik, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Rođen je u Beogradu u poznatoj porodici Simić. Njegovi roditelji su bili Aleksa Simić, političar, i Katarina. Milan se nalazio u Parizu 1848. godine, gde je stvorio malu srpsku studentsku koloniju sa sunarodnicima Srbima koji su studirali na nemačkim fakultetima. Među njima nije bio jedini državni pitomac. 1858. godine Simić je podneo ostavku na državnu službu. Otišao je u Rumuniju, gde se dugo bavio trgovinom i bankarstvom, pre nego što se vratio državnim poslovima. Neko vreme je radio kao knjigovođa u Glavnoj kontroli. Veoma je zaslužan za otvaranje stalnog Srpskog narodnog pozorišta u Beogradu. 1863. godine sa Jovanom Boškovićem ušao je u književno odeljenje Odbora za otvaranje Narodnog pozorišta u Beogradu. [1] Do 18. oktobra 1870. pozorištem (osnovano 1868. godine) upravljao je „Pozorišni odbor“, sastavljen od 17 članova. Tada počinje imenovanje profesionalnih upravnika srpskog pozorišta. Zbog njegovih zasluga imenovan je dva puta, sa pauzom za upravnika Narodnog pozorišta. Ministar Stojan Novaković zamenio ga je sa mesta upravnika pozorišta, na koji je došao 11. decembra 1871. godine, [2] zbog odgovornosti za loš rad pozorišta, 22. oktobra 1875. Zatim je premešten na niže mesto , pomoćniku upravnika Fonda, gde je radio od 1875-1877. godine. Od 1877. godine vid mu je naglo počeo da slabi, uprkos lečenju koje je preduzeo u Beču. Ponovo je postavljen za direktora pozorišta [3] i ostaće na toj funkciji skoro do svoje smrti, do 1. marta 1880.

MILAN SIMIĆ - ORIGINALNI POTPIS 1874 [K-26] Ugovor je takodje potpisala Lenka Hadžić - dramska glumica Milan A. Simić (Beograd, 17. III 1827. – Beograd, 14. VII 1880) je bio pravnik, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Rodio se u Beogradu u poznatoj znamenitoj porodici Simić. Roditelji su mu bili Aleksa Simić političar i Katarina. Nalazio se Milan 1848. godine u Parizu, gde je sa kolegama Srbima koji su studirali nemačke fakultete, napravio malu srpsku studentsku koloniju. Među njima jedino on nije bio državni pitomac. Simić je 1858. godine dao ostavku na državnu službu. Otišao je u Rumuniju gde se duže vreme bavio trgovinom i bankarstvom, pre nego što je ponovo u državne poslove. Radio je izvesno vreme kao računoispitivač u Glavnoj kontroli. Veoma je zaslužan za otvaranje stalnog srpskog narodnog pozorišta u Beogradu. Sa Jovanom Boškovićem ušao je 1863. godine u literarni odsek, Odbora za otvaranje narodnog pozorišta u Beogradu.[1] Sve do 18. oktobra 1870. godine pozorištem (osnovanim 1868) je upravljao `Pozorišni odbor`, sastavljen od 17 članova. Onda počinje postavljanje profesionalnih upravnika srpskog teatra. Zbog zasluga postavljan je dva puta, sa prekidom za upravnika Narodnog pozorišta. Sa mesta upravnika pozorišta, na koje je došao 11. decembra 1871. godine,[2] smenio ga je zbog odgovornosti za slab rad teatra, ministar Stojan Novaković, 22. oktobra 1875. godine. Premešten je tada na niži položaj, za pomoćnika upravnika Uprave fondova, gde je radio 1875-1877. godine. Od 1877. godine vid je naglo počeo da mu slabi, i pored preduzetog lečenja u Beču. Ponovo je postavljen za upravnika pozorišta[3] i na toj funkciji će ostati skoro do smrti, do 1. marta 1880. godine.

Персонални досије др Милорада Ђорђевића, министра у Краљевини Југославији. члана УО НБ Краљевине Југославије, са фотографијом. Занимљиво за сакупљаче аутограма. Милорад Ђорђевић (Шабац, 16. јуни 1896 — Београд, 9. мај 1943) био је српски економиста и банкар, министар финансија 1931-1934. године Студије је завршио у Алжиру за време Првог светског рата, где је и докторирао 1919. тезом О аграрном кредиту у Југославији. Исте године се запослио у Министарству финансија, где је радио до 1931, када је краће време вицегувернер Народне банке. 19. новембра 1931. постао је министар финансија, на ком положају је остао до 20. децембра 1934. Касније је био председник управног одбора Београдске задруге. 1940. предводио је југословенску делегацију у преговорима о успостављању дипломатских односа са СССР-ом, што је вероватно довело до његовог хапшења од стране Немаца новембра 1941. и слања у Бањички логор, где је стрељан 9. маја 1943.