Stari električni sat (budilnik) `WESTCLOX` USA,u originalnom pakovanju,nekorišten. Pošto je sat donešen iz Amerike da bi radio potreban je adapter za naš napon.

Stari vokmen, radi radio i kaseta. Prodaje se samo vokmen sa slika bez ikakve opreme. Koristi 2 aa baterije koje se ne dobijaju uz njega.

Stari tv uredjaj, davno kada je uzet radio je, potom nikad nije ukljucen, mislim da ima sve original delove.Malo je oljusten na nekim delovima drvenim ali to se da popraviti/

U odličnom estetskom stanju legendarni Hewlet Packard pda uredjaj Prodaje se sa kredl punjačem Nažalost prilikom zadnje selidbe izgubio sam napojni deo kabla Prodajem ga kao ispravnog jer je radio Pogledajte slike

Stari televizor Grundig, sa radiom Sirina 58cm Dubina 40 cm Visina 51 cm Dijagonala 78 cm atraktivna starina neispravan

Stari vokmen/kasetofon, radi mu radio i cuje se motor ali ne okrece se pa je potrebno da se zameni gumica. Cisti su kontakti za baterije, koristi 4 aa baterije koje se nedobijaju uz njega.

Stari radio tranzistor većeg formata, težak, ispravan, nema jedno dugme, malo pukla plastika na levom zvučniku i mislim da antena nije original. Ima memorisanje stanica, i sve oko radija radi i funkcioniše, a kasetofon ne radi...

STANJE KAO NA SLIKAMA. MAŠINA SINGER SA GRBOM,OZNAKOM I SERIJSKIM BROJEM. POČETAK 20-VEKA POSTOLJE NEMA. TOČAK SE OKREĆE,IGLA SE POMERA ALI NISAM NIKAD RADIO SA NJOM. NEZNAM DA LI JE ISPRAVNA STO POSTO.

Stari vokmen, radi radio i cuje se da vrti motor ali neokrece kasetu pa bi trebala da se zameni gumica. Prodaje se samo vokmen sa slika bez ikakve opreme. Koristi 2 aa baterije koje se ne dobijaju uz njega.

Vrlo lepa, dosta dobro očuvana muzička komoda od kvalitetnog drveta, radio mislim da je Grundig, a gramofon Dual. Pošto je doneto iz Kanade, nisam uključivao u struju, niti isprobavao, jer ne znam da li je na 220v ili 110v. 147x85x48cm....

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Čitaj opis i gledaj slike. Pelikan 450 tehnička olovka, oštećena. Najveća oštećenja se nalaze napred kod dela za mine. Neko je nešto tu radio ali ne najbolje. Pogledajte slike. Trenutno stanje vidite na slikama.

Peronski - stanicni sat - dvostrani Odlicno ocuvan i bez ostecenja. Satni mehanizam je radio na maticnom zajednickom satu tako da mu  je potreban maticni sat. Prelepo izgleda kao podna lampa, vidi se na slikama. Na jednoj od slika se vidi nosac kojim je bio pricvrscen na plafonu. Precnik 47cm Debljina 24cm

Dakle, zasviraj i za pojas zadeni! Mali FM radio u obliku velike srebrno-sive kopče, možete ga zadenuti za pojas ili za nešto drugo. Radi na dve dugmaste baterije od po volt i po, ima i perfektne slušalice (doduše od Nokije ali rade poso) i to bi bilo sve. Dobijate ga s novim baterijama.

Vintage Sanyo prenosni stereo sistem u aktovki iz 1972 godine. Kolekcionarski primerak,predmet nije testiran, nema kabla za napajanje struje. Dimenzije 430 x 320 x 100 mm (videti prilozene slike). Stereo sistem poseduje, gramafon, kasetofon i radio sa dva rasklopljiva zvucnika koji se mogu izvaditi iz aktovke. Preporucuje se istinskim kolekcionarima ili osobama koji se bave popravkom istih.

Polaroid 210 - Land Camera iz 1968. godine, za svoje godine dobro očuvan, dok je svojevremeno korišćen radio je bez problema a zbog nedostatka filma ne mogu da ga ponovo detaljno ispitam i prodaje se kao kolekcionarski ili ukrasni primerak, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

OSNOVI VIŠE MATEMATIKE-DIFERENCIJALNI RAČUN.. PO PREDAVANJIMA DR.RADIVOJA KAŠANINA.. ---RUKOPIS--- PRIKUPIO I ZABELEŽIO MILENKO M.STANOJEVIĆ. TEŠKO JE ODREDITI VREDNOST OVOG RUKOPISA KOJI DEFINITIVNO PREDSTAVLJA ODLIČNU OSNOVU-PODLOGU ZA KNJIGU,SAMIM TIM ŠTO JE NEOBJAVLJEN I PISAN DAVNE 1926 GODINE,KADA JE DR.RADIVOJE KAŠANIN RADIO KAO DOCENT NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU. SAM RUKOPIS IMA OKO 114 STRANA (57 LISTA) ZAJEDNO SA PREDLISTOM. VEOMA DOBRO OČUVANE BELEŠKE. ZA PRAVE POZNAVACE DELA DR.KAŠANINA I SVE KOJIMA OVO DELO MOŽE BITI OD KORISTI U STRUČNOM USAVRŠAVANJU. OVO SE ZAISTA NE KUPUJE SVAKI DAN

Milan Andonović Originalni rukopis na vizit karti. Milan Andonović (Požarevac, 23. jul 1849 — Beč, 31. avgust 1926) je bivši geodeta, građevinski inženjer i profesor Univerizteta u Beogradu (1879—1924). Bio je član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u 11/23. jula 1849. godine u Požarevcu. Studirao je u Beogradu i Nemačkoj i specijalizovao mehaniku, geodeziju i astronomiju. Radio je prethodno 1875-1878. godine kao profesor u beogradskoj realki. Nastavio je naknadno specijalističke studije u Ahenu, Karlsruu i Ahenu.[2] Predavao je od 1880. godine geodeziju i srodne nauke na Tehničkom fakultetu Velike škole. Njegova univerzitetska karijera trajala je do 1905. godine. Zatim je kao honorarni nastavnik držao istu katedru do penzionisanja 1925. godine. Osnovao je Geodetski institut (1888), Zemljomersku školu (1890) i privatnu Geodetsku i građevinsku akademiju (1907). Postavio je temelj srpskoj naučnoj terminologiji iz geodezije. Uveo je eksperimentalnu metodu u geodetskoj nastavi i sa svojim studentima, u okviru geodetske prakse, premerio mnoga mesta u Srbiji i Bugarskoj (Valjevo, Kruševac, Užice, Varna, Šumen, Sliven i dr.), a za neke od njih izradio je regulacijske i nivelaacijske planove. Postavio je solidne temelje geodezijskoj nauci, nastavi i praksi u Srbiji. Po svom radu bio je poznat i van garnica naše zemlje. Vrlo je aktivan u javnom i kulturnom životu svoga vremena. Izabran je za počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Radio je na zbližavanju srpskog naroda sa ostalim slovenklim i balkanskim narodima. Osvivač je Akademskog pevačkog društva Obilić 1884. godine. Kao na fotografijama.

Vasilije Kovačević Čile / Potpis na dokumentu iz 1961 Василије Ковачевић Чиле (Грахово, код Никшића, 14. јануар 1911 — Сан Франциско, 21. децембар 1961), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и генерални конзул ФНР Југославије у Сан Франциску и народни херој Југославије. Рођен је 14. јануара 1911. године у селу Грахову, код Никшића. Био је девето дете у породици сердара Петра Ковачевића. После завршене основне школе, у родном месту, уписао се у гимназију у Никшићу, у којој је завршио шест разреда. Из гимназије је искључен 1931. године, због инцидента са професорима гимназије. Искључен је из свих школа у земљи, без права на даље школовање.[1] Године 1932. запослио се у Београду, у предузећу „Траверза“, где је радио до априла 1934. године, када је послат на одслужење војног рока у Бању Луку. Као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) активно је политички деловао међу војницима, због чега је 14. децембра 1934. године ухапшен. До 10. фебруара 1936. године био је у војном затвору, оптужен по Закону о заштити државе, да је као вођа група од једанаест војника и подофицира организовао и водио комунистичку пропаганду међу подофицирима и војницима. На процесу је ослобођен због недостатка доказа. После завршетка војног рока, враћа се у Београд и запошљава у листу „Политика“. Полиција га поново хапси 1. марта 1937. године, али је 1. децембра исте године, због недостатка доказа, пуштен. Заједно са братом Мирком, до његовог одласка у Шпанију, играо је фудбал у Спортском друштву „Раднички“. У периоду од 1939. до 1941. године живео је илегално. Био је повезан с Мустафом Голубићем, и с њим радио на специјалним задацима Партије. Рат га је затекао у Београду. Успео је да избегне хапшење које је Гестапо организовао и крајем јуна 1941. године одлази из Београда у Црну Гору.[2] У време Тринаестојулског устанка, Чиле се налазио у Граховском партизанском батаљону. У јесен 1941. године, учествовао је у борби на Вилусима, с групом коју је предводио Сава Ковачевић, када је заробљено неколико италијанских тенкова. У борби код Црквица, изнад Рисна, децембра 1941. године, био је тешко рањен.[2] Почетком 1942. године упућен је у Херцеговину, на дужност политичког комесара Љубомирског партизанског батаљона. После тога, био је комесар Првог, Другог, па Трећег херцеговачког батаљона. После повлачења партизанских јединица у Босну, од маја до децембра 1942. године, радио је као илегалац у Грахову и околини. Децембра 1942. године заједно са братом Војом, одлази у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се тада налазио у западној Босни. У маршу који је трајао 21 дан, прелазе пут од Црне Горе, преко Херцеговине и Далмације, до Ливна. У Врховном штабу реферисали су о ситуацији у Црној Гори и Херцеговини. Учествовали су на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), као делегати омладине Црне Горе.[2] Јануара 1943. године, с групом бораца упућен је у Херцеговину и Црну Гору. Маја 1943. године постављен је за контраобавештајног официра Прве пролетерске дивизије. Од јула до марта 1944. године радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) при Врховном штабу. Почетком марта 1944. године упућен је на рад у Главни штаб НОВ и ПО Србије. Од доласка у Србију до почетка 1945. године радио је у ОЗНА за Србију. На рад у ОЗНА Југославије прешао је 1945. године, и остаје до јуна 1946. године. Тада постаје шеф Југословенске комисије за ратне злочинце у Аустрији и америчкој зони Немачке, акредитован код Контролног војног савета за Аустрију и Немачку. На тој дужности остаје до октобра 1948. године.[2] Новембра 1948. године враћа се у Београд и ради у Управи државне безбедности (УДБА). Био је веома активан и у друштвено-политичким организацијама, један је од иницијатора обнављања Спортског друштва „Раднички”.[2] Године 1952. године премештен је у Министарство иностраних послова, а затим постављен за саветника југословенске амабасаде у Канади. Од 1957. до 1960. године био је начелник Четвртог одељења у Савезном секретаријату за иностране послове (ССИП). 1960. године постављен је на дужност генералног конзула ФНРЈ у Сан Франциску. На тој дужности је, 15. децембра 1961. године, преминуо. Сахрањен је 21. децембра 1961. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[2] Читава његова породица је учествовала у Народноослободилачкој борби, а од седморице браће њих тројица — Мирко, Војо и Василије су проглашени народним херојима. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден за храброст и др. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Kao na fotografijama.

BAS,BAS RETKO!!! pristiglo iz daleka Retro kutija u obliku kasetofona za prave kolekcionare i ljubitelje muzike za svoj Enterijer https://www.ebay.com/sch/i.html?_from=R40&_trksid=p4432023.m570.l1313&_nkw=Design+Vintage+Cassettes%2FCassette+Box+1960s%2F70s+in+Radio+Look+Party+MC+Box&_sacat=0 20 x 9 x 14 spoljasnje dimenzije trebalo bi da je za 10 kaseta Stanje sa slike SVI MOJI PREDMETI NA KUPINDU : https://www.kupindo.com/Clan/180001/SpisakPredmeta Šaljem predmete posle uplate zbog brže transakcije, neozbiljnih kupaca koji ne preuzimaju pošiljke, maloletnih lica. Vama je dosta jeftinije, meni je lakše. Hvala unapred na razumevanju

MILAN SIMIĆ - ORIGINALNI POTPIS 1874 [K-26] Poptisan ugovor, Milan Simić je potpisao kao upravitelj narodnog pozorišta. Ugovor je potpisala takođe i Bosiljka Hadžić - dramska glumica Milan A. Simić (Beograd, 17. marta 1827 - Beograd, 14. jula 1880) bio je pravnik, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Rođen je u Beogradu u poznatoj porodici Simić. Njegovi roditelji su bili Aleksa Simić, političar, i Katarina. Milan se nalazio u Parizu 1848. godine, gde je stvorio malu srpsku studentsku koloniju sa sunarodnicima Srbima koji su studirali na nemačkim fakultetima. Među njima nije bio jedini državni pitomac. 1858. godine Simić je podneo ostavku na državnu službu. Otišao je u Rumuniju, gde se dugo bavio trgovinom i bankarstvom, pre nego što se vratio državnim poslovima. Neko vreme je radio kao knjigovođa u Glavnoj kontroli. Veoma je zaslužan za otvaranje stalnog Srpskog narodnog pozorišta u Beogradu. 1863. godine sa Jovanom Boškovićem ušao je u književno odeljenje Odbora za otvaranje Narodnog pozorišta u Beogradu. [1] Do 18. oktobra 1870. pozorištem (osnovano 1868. godine) upravljao je „Pozorišni odbor“, sastavljen od 17 članova. Tada počinje imenovanje profesionalnih upravnika srpskog pozorišta. Zbog njegovih zasluga imenovan je dva puta, sa pauzom za upravnika Narodnog pozorišta. Ministar Stojan Novaković zamenio ga je sa mesta upravnika pozorišta, na koji je došao 11. decembra 1871. godine, [2] zbog odgovornosti za loš rad pozorišta, 22. oktobra 1875. Zatim je premešten na niže mesto , pomoćniku upravnika Fonda, gde je radio od 1875-1877. godine. Od 1877. godine vid mu je naglo počeo da slabi, uprkos lečenju koje je preduzeo u Beču. Ponovo je postavljen za direktora pozorišta [3] i ostaće na toj funkciji skoro do svoje smrti, do 1. marta 1880.

MILAN SIMIĆ - ORIGINALNI POTPIS 1874 [K-26] Ugovor je takodje potpisala Lenka Hadžić - dramska glumica Milan A. Simić (Beograd, 17. III 1827. – Beograd, 14. VII 1880) je bio pravnik, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Rodio se u Beogradu u poznatoj znamenitoj porodici Simić. Roditelji su mu bili Aleksa Simić političar i Katarina. Nalazio se Milan 1848. godine u Parizu, gde je sa kolegama Srbima koji su studirali nemačke fakultete, napravio malu srpsku studentsku koloniju. Među njima jedino on nije bio državni pitomac. Simić je 1858. godine dao ostavku na državnu službu. Otišao je u Rumuniju gde se duže vreme bavio trgovinom i bankarstvom, pre nego što je ponovo u državne poslove. Radio je izvesno vreme kao računoispitivač u Glavnoj kontroli. Veoma je zaslužan za otvaranje stalnog srpskog narodnog pozorišta u Beogradu. Sa Jovanom Boškovićem ušao je 1863. godine u literarni odsek, Odbora za otvaranje narodnog pozorišta u Beogradu.[1] Sve do 18. oktobra 1870. godine pozorištem (osnovanim 1868) je upravljao `Pozorišni odbor`, sastavljen od 17 članova. Onda počinje postavljanje profesionalnih upravnika srpskog teatra. Zbog zasluga postavljan je dva puta, sa prekidom za upravnika Narodnog pozorišta. Sa mesta upravnika pozorišta, na koje je došao 11. decembra 1871. godine,[2] smenio ga je zbog odgovornosti za slab rad teatra, ministar Stojan Novaković, 22. oktobra 1875. godine. Premešten je tada na niži položaj, za pomoćnika upravnika Uprave fondova, gde je radio 1875-1877. godine. Od 1877. godine vid je naglo počeo da mu slabi, i pored preduzetog lečenja u Beču. Ponovo je postavljen za upravnika pozorišta[3] i na toj funkciji će ostati skoro do smrti, do 1. marta 1880. godine.

Stari gramofon kofer MIMI Iskra Radi na 220V. Fizicko stanje odlicno. Daje zvuk sa ploce, ali je dosta tih i ima šuma. Brzine 16 33 45 78 Dimenzije 26x40x17 kljucne reci za pretragu stari gramofon stari gramofoni starinski audio uredjaji uredjaj audio tehnika audio tehnike gramofonska ploca gramofonske ploce igla igle zvucnik zvucnici kolekcionarki primerak kolekcionarski primerci kolekcionarstvo sakupljanje starih uredjaja gramofona gramofonskih ploca skupljanje antikvitet antikviteti antikvanre stvari antikvarna stvar iskre mima mimi mime mimu brzina brzine long play gramofon za gramofoni za starinska sterinske starinski stvari iz sfrj sfrj nostalgija radio tehnika tehnike muzika muzicki muzicke muzicka tehnika za muziku pucketavi zvuk zvuci muzicki instrument muzicki instrumenti uredjaj uredjaji kofer koferi prenosiv prenosivi sa ruckom rucka mobilan mobilni

Stari ventilator, proizveden u SSSR. U veoma dobrom stanju, mislim da potiče iz 70-ih godina prošlog veka. Ima tri brzine, mislim da radi dosta solidno. Kako duže vremena nije bio korišten, morao sam ga prebaciti na trojku da `uzme zalet`, ali zatim je radio odlično prilikom promena brzina i to dosta brzo i jako. Nisam siguran da je vrtenje levo-desno u potpunosti ispravno, ali samo malo bolji poznavalac to može ustanoviti i eventualno podesiti da radi. Na jednoj fotografiji se vidi dok radi, a na jednoj njegove karakteristike. Visina mu je 45cm, prečnik lopatica oko 30cm. težina je oko 3kg. Ta stara nalepnica BMW je sasvim solidna, ko zna kada je zalepljena, ali je od kvalitetnog lima i dobro očuvana. Ako nekom kupcu smta, može je skinuti. :)

Персонални досије др Милорада Ђорђевића, министра у Краљевини Југославији. члана УО НБ Краљевине Југославије, са фотографијом. Занимљиво за сакупљаче аутограма. Милорад Ђорђевић (Шабац, 16. јуни 1896 — Београд, 9. мај 1943) био је српски економиста и банкар, министар финансија 1931-1934. године Студије је завршио у Алжиру за време Првог светског рата, где је и докторирао 1919. тезом О аграрном кредиту у Југославији. Исте године се запослио у Министарству финансија, где је радио до 1931, када је краће време вицегувернер Народне банке. 19. новембра 1931. постао је министар финансија, на ком положају је остао до 20. децембра 1934. Касније је био председник управног одбора Београдске задруге. 1940. предводио је југословенску делегацију у преговорима о успостављању дипломатских односа са СССР-ом, што је вероватно довело до његовог хапшења од стране Немаца новембра 1941. и слања у Бањички логор, где је стрељан 9. маја 1943.

Stari sanduk star preko 100 god, treba radit na njemu ,dim.s 90x70x65cm