ALMANAH, UMETNIČKA AKADEMIJA U BEOGRADU, 1971. k22

Majdanpek od 1851. do 1853. , izdanje Štampa, radio i film RTB Bor . Odlično očuvana

Црвена нит овог истраживања су радио-везе и депеше између Југословенске владе и Драже Михаиловића током Другог светског рата, под британском и мимо британске контроле. Аутор Милан Терзић истражио је и систематизовао обимну грађу похрањену у Војном архиву и Архиву Југославије која се односи на југословенско-британске преписке око радио-веза и депеша. Расветљавање ове важне комуникације омогућава да сагледамо шире преламање међународних односа на југословенску ратну ситуацију, а разрешењем појединих питања надопуњава се југословенски ратни мозаик. 17 х 24 цм, 444 стр., тврд повез

ravnogorski pokret jugoslovenska vojska u otadžbini radio veze i depeše nova tvrd povez borba srba protiv komunista

Borski rudnik između dva rata 1919. - 1931. XII , izdanje Štampa, radio i film RTB Bor . Knjiga - 4+

Borski rudnik u ratnim godinama 1912. - 1918. VIII , izdanje Štampa, radio i film RTB Bor . Knjiga - 4+

Radničke novine o Boru i Majdanpeku od 1906. do 1914. I , izdanje Štampa, radio i film RTB Bor . Izbor članaka Knjiga - 4+ , unutra odlična

Izdavač: GEA, Beograd Biblioteka DRAMSKIH UMETNOSTI: POZORIŠTE, FILM, RADIO, TELEVIZIJA, VIDEO 188 str. : ilustr. ; 14,5 x 20,5 cm - Latinica / Mek povez U KNJIZI SE NALAZI POSVETA AUTORA

Svjetska štampa, televizija i radio o XIV Zimskim olimpijskim igrama. Knjiga je odlično očuvana. Izdavač: Organizacioni komitet XIV zimskih olimpijskih igara Broj strana: 174 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 23.5x23.5

Izdavači: RADIO BEOGRAD - RTS, BEMUS, Beograd 78 str. : fotogr. ; 16,5 x 23 cm - Ćirilica / Tvrd povez U KNJIZI SE NALAZI POSVETA MILICE MANOJLOVIĆ, OSNIVAČA I DIRIGENTA HORA `KOLIBRI`, DARINKI MATIĆ MAROVIĆ

Izdavači: FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI - INSTITUT ZA POZORIŠTE, FILM, RADIO I TELEVIZIJU, Beograd; NAUČNA KNJIGA, Beograd Edicija: KULTURA, UMETNOST, MEDIJI 204 str. ; 15 x 24 cm - Latinica / Mek povez U KNJIZI SE NALAZI POSVETA AUTORA

Retko u ponudi IZDAVAČ: Fakultet dramskih umetnosti i Institut za film, pozorište, radio i televiziju, Beograd GODINA: 1996. POVEZ: mek, veći format PISMO: latinica STRANA: 295 STANJE: dobro očuvana, malo pohabana i stranice presavijane pri vrhu, ocena 3

R.E.M. Out of Time Tablature Kao novo. Vise informacija o ovim tablaturama pogledajte na linku. http://www.chitarralampo.com/en/scores/rem-out-time-guitar-recorded-versions-tablature-radio-song-losing-my-religion-low-near-wild-h?fbclid=IwAR1n4DseV0IJkeYsUsZ3quaej5w9WJqe8QYHFWoGJVNG-xFALnwJNWyYceM

Lepo očuvano Retko Bernard Stulli 1959. opis događanja iz februara 1918, 412 stranica, zaštitni omot na prednjoj strani pri ivici nešto razdvojeniji, latinica.. Rodio se u Dubrovniku 1915. godine. Studirao je u Zagrebu na Pravnom fakultetu na kojem je diplomirao 1941. godine. Nakon studija vratio se u Dubrovnik. Ondje je radio kao odvjetnički i sudski pripravnik, a onda još za rata zaposlio se u arhivu. Poslije rata radio je kao društveno-politički radnik. Bio je zastupnik u Saboru NR Hrvatske. Godine 1947. postao je opunomoćenikom ministarstva pomorstva FNRJ, a djelovao je pri Vladi NR Hrvatske. Od 1949. tajnikom je u Jadranskom institutu HAZU (ondašnje JAZU) u Zagrebu. Za manje od desetljeća bio je direktorom u toj ustanovi. Osnovao je slične ustanove i muzeje u Dubrovniku, Kotoru i Splitu. Nakon direktorskog staža u Jadranskom institutu, 1958. prešao je u Državni arhiv Hrvatske u kojem je radio sve do umirovljenja, oko 20 godina. Njegov je rad bio na području pravne i političke povijesti. Osobito je veliki njegov doprinos na području arhivistike: organizirao je arhivsku mrežu diljem Hrvatske (Varaždin, Bjelovar, Zagreb, Slavonski Brod, Osijek, Sisak, Karlovac, Rijeka, Pazin, Zadar, Split, Dubrovnik), zatim je mnogo pridonio zakonskim rješenjima i prijedlozima, elaboratima i sl. Bio je članom raznih arhivističkih i povjesničarskih tijela i organizacija u Hrvatskoj, a u CK SKH bio je predsjednik Komisije za historiju. Bio je članom uredništva raznih povjesničarskih i arhivističkih znanstvenih i stručnih časopisa, među ostalim Historijskog zbornika i Arhivskog vjesnika. Mnogo je radio na povratu arhivske građe iz Austrije i Italije. Područje njegovog znanstvenog interesa bio je Dubrovnik s okolicom, Istra, Zagora, razvitak željezničke mreže u Hrvatskoj u 19. st. i ina prometna pitanja, revolucionarna kretanja u Boki Kotorskoj i u Puli. Djela[uredi | uredi kod] mnoštvo studija, članaka, publiciranje arhivskih materijala knjige: Borba oko ribolova u obalnom moru Istre. Rovinj i Chioggia u 18. st Ustanak mornara u Boki Kotorskoj 1.-3. februara 1918. Prijedlozi i projekti željezničkih pruga u Hrvatskoj 1825-1863 Istarsko okružje 1825-1860 boka kotorska pomorstvo more jadran prvi svetski rat bitke na moru

Deset knjiga o arhitekturi Vitruvius Vitruvije veliki format luksuzno glanc novo KOLEKCIONARSKI primek mali potpis izdavac Svjetlost Sarajevo Tvrd povez Марко Витрувије Полио (лат. Marcus Vitruvius Pollio, живио и радио у првом вијеку п. н. е.), био је римски писац, архитекта и инжењер и аутор славног римског архитектонског трактата „De architectura, libri decem“ (Десет књига о архитектури). Врло мало је познато из његовог живота, осим онога што се може закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч о Августу и да је трактат писан око 27. године. Пошто Витрувије у трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да је врло вјероватно да је био активан у вријеме Јулија Цезара. Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному (данашњи Фано). Издање на италијанском из 1521. године које је илустровао и превео с латинског италијански архитекта Цезаре Цезаријано Трактат „О архитектури“, базира се на његовом личном искуству, али и теорији познатих грчких архитеката, нпр. на Хермогену. Расправља о скоро сваком аспекту архитектуре, а подијељен је у десет поглавља: планирање града, грађевински материјали, изградња храмова и употреба грчких редова, цивилно грађевинарство (позоришта, бање), приватне грађевине, декорацијапода и зидова, хидраулика и цивилне и војне машине. Превод Витрувијево дело Десет књига о архитектури први пут је преведено на српски 1951. Преводилац је био Матија Лопац, а издавач „Свјетлост“ из Сарајева. Исти издавач је објавио дело и 1990. године.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Tabaković (Arad, Ugarska, Austrougarska, 3. maj 1897 — Novi Sad, SFRJ, 1. septembar 1971) bio je srpski arhitekta i slikar. Poreklo, odrastanje i obrazovanje Otac Milan Tabaković sa sinovima Đorđem (levo) i Ivanom (desno). Đorđe Tabaković potiče iz stare ugledne srpske porodice iz Arada u današnjoj Rumuniji. Krajem 17. veka, Đorđev čukundeda Eftimije doselio se iz Hercegovine u mesto Veliki Sveti Nikola (mađ. Nagy Szt. Miklos). Porodica je početni kapital stekla trgovinom drveta. Đorđe je na krštenju dobio ime Đura, od milja Đurica, da bi po preseljenju cele porodice iz Arada u Novi Sad (1928), preuzeo ime `Đorđe`.[1] Njegov stric Aleksandar (1856—1880), bio je slikar i arhitekta; otac Milan (1860—1946), arhitekta i brat Ivan (1898—1977), slikar i profesor na beogradskoj Umetničkoj akademiji. Sestra Marija (1906—1992) je majka arhitekte Predraga Ristića. Đorđe je osnovnu i srednju školu završio u rodnom mestu. 1915. je otpočeo studije na Arhitektonskom odseku Tehničke velike škole u Budimpešti, odakle je isključen zbog javno ispoljenog nacionalnog osećanja tokom Prvog svetskog rata. Tokom rata je radio kao zapisničar i prevodilac u komunikaciji sa savezničkim trupama.[2] Studije je priveo kraju u Beogradu, gde je na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta diplomirao 6. marta 1922. godine. Karijera arhitekte Tokom studija, Đorđe Tabaković je povremeno radio za beogradsku građevinsku firmu „Pionir“. Usavršavao se u Parizu (1923) u ateljeu arhitekata Eduarda Andrea i Žaka Mišela.[3] Po povratku u Arad, nastavio je praksu u očevom ateljeu. Nakon što se 1928. godine cela porodica Tabaković iz Rumunije preselila u Novi Sad, Đorđe je započeo samostalan rad u svojstvu ovlašćenog inženjera arhitekture. Tako je sa ocem podigao kuću u Novom Sadu (u današnjoj ulici Mike Antića br. 5), u kojoj je živeo do smrti i u kojoj je imao atelje. Od 1928. do 1941. radio je kao arhitekt i u tom periodu je projektovao u Sremskim Karlovcima patrijaršijsku biblioteku (1938) i bogosloviju. Izradio je oltare u crkvama u Ruskom selu, Mošorinu, Stajićevu, Vojvodi Stepi, Krsturu, Horgošu i Novim Kozarcima.[4][5] Među projektima koje je Tabaković radio za Srpsku pravoslavnu crkvu su manastir Svete Melanije Rimljanke i Parohijski dom (1938) u Svetosavskoj ulici u Zrenjaninu.[6] Za vreme Drugog svetskog rata predavao je arhitekturu u Srednjoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Od 1. IV 1945. do 31. VIII 1953. radio je kao profesor i šef Arhitektonskog odseka novosadske Građevinske škole, a zatim je predavao istoriju umetnosti i primenjenu umetnost na Odseku za likovnu umetnost Više pedagoške škole. Njegovi crteži-akvareli starog Novog Sada, objavljeni u vidu mape i nagrađeni Oktobarskom nagradom grada Novog Sada (1967), odlikuju se slikarskim senzibilitetom i razlikuju se od arhitektonskih crteža. Sve što je radio nosi pečat njegove izuzetne ličnosti, vrlo osetljive, estetski prefinjene, sa smislom za svojevrsni humor. Savez arhitekata Jugoslavije proglasio ga je 1968. za zaslužnog člana. [4][5] Osim arhitekturom bavio se opremom knjiga, scenografijom i uređenjem enterijera. Opremio je knjige za Srpsko narodno pozorište, gde je još scenografski opremio predstave: Hvalisavi vojnik, Verter, Pokojnik, Junaci Pavlove ulice, Manon, Leda, Na zapadnim kotama i Naslovna strana.[4][5] Izradio je enterijer Pozorišta u Zrenjaninu (1957) i Pošte u Novom Sadu (1963).[3] Tokom studija u Budimpešti, Tabaković je sklopio prijateljstvo sa Danilom Kaćanskim koji ga je uveo u red Rotari kluba u Novom Sadu. U međuratnom periodu, Tabaković je postao član novosadske masonske lože `Mitropolit Stratimirović`.[1] Tabaković je adaptirao prostorije na prvom spratu velelepnog zdanja u Miletićevoj ulici broj 10 u Novom Sadu, za potrebe Slobodnih zidara čiji je bio član.

Voice-Overs is an insider`s guide to voicing radio and television commercials. Bernard Graham Shaw draws upon his nearly 20 years of voice-work experience to teach valuable studio skills and offers practical advice on how to build a voice-over career. Voice-Overs: A Practical Guide with CD by Bernard Graham Shaw Language: English Paperback: 196 pages, with CD

Dobrivoje Borčić: `Rožanstvo - zapisi o mrtvima` Izdavač: Biblioteka `Ljubiša R. Đenić` Čajetina Tvrdi povez, iustracije, ćirilica, 234 strane, 24cm Opisan je ratni period, život na selu, svakodnevne obaveze seljaka u okupiranoj državi. Na knjizi sam radio tri godine. Istorija beleži uglavnom krupne događaje, pa iz tih događaja izdvaja znamenite ličnosti. Svi drugi učesnici u tim događajima su brojevi. Ja sam pokušao da te brojeve pretvorim u imena kada je u pitanju selo Rožanstvo. Dobrivoje Borčić.

Reprint izdanja iz perioda 1901-1904. Izdavač: Kultura, Beograd Biblioteka Fototipskih izdanja Povez: tvrd Broj strana: 314 + 216 sa fotografijama Ilustrovano. Format: 26 x 35 cm Spolja kao na slikama. Dva podvučena retka, veoma dobro očuvana. Delo ZNAMENITI SRBI U XIX VEKU, kao svojevrsni zbornik životopisa, sačinio je profesor Andra Gavrilović, književnik i književni istoričar. Gavrilovićevo književno delo je raznostruko. Pisao je romane, pripovetke, pesme, ali i studije i rasprave, a između ostalog napisao je i istoriju srpske i hrvatske književnosti. Gavrilović je sam napisao biografije svih 216 ličnosti znamenitih Srba, a portreti su rađeni na osnovu slikarskih dela poznatih majstora (na čemu je radio Petar Nikolić iz Zagreba). (S-1)

Vranje, 2020. 91 strana, tvrd povez, A4 format + CD. Dvojezična srpsko-engleska monografija “Vranjsko muzičko nasleđe” posvećena vranjskoj gradskoj pesmi, autorke Marije Vitas, izašla je iz štampe u izdanju Grada Vranja i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz Beograda, saopšteno je na gradskom sajtu. Objavljivanje monografije predviđeno je Akcionim planom grada u okviru UNESCO-ve Mreže kreativnih gradova u oblasti muzike, čiji je Vranje član od oktobra 2019. godine. Kako je ranije rečeno na promociji, monografija govori nastanku, razvoju i očuvanju pesme koja se rodila u vranjskoj građanskoj čaršiji i koja je poznata po tome što govori o stvarnim ličnostima, istinitim životnim pričama i događajima. Uz monografiju, koja je štampana u tiražu od 500 primeraka, nalazi se i CD sa 18 vranjskih pesama - piše na gradskom sajtu. Projekat je započet februara prošle godine i na njemu je radio veliki broj ljudi, od etnomuzikolaga, radnika u kulturi, do interpretatora vranjske gradske pesme. Autorka monografije Marija Vitas rekla je da u knjizi ima puno priča o Vranju i Beogradu, s obzirom na to da su Vranjaci bili prisutni u Beogradu osamdesetih godina 19. veka i sa sobom doneli i vranjsku gradsku pesmu, koja je postala neizbežna u kafanama i na slavljima. Rad na tekstu za monografiju je bio veoma složen, a podrazumevao je i svakodnevno slušanje vranjske muzike, kao i isčitavanje brojnih novinskih i naučnih tekstova, intervjua, takođe i preslušavanje arhive Radio Beograda 2 i emisije ,,Od zlata jabuka``. Bilo je puno posla, ali verujem da se trud isplatio - rekla je autorka na onlajn prezentaciji monografije. Urednik monografije je dr Vladimir Kolarić, a pokrovitelji Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Vranje.

07314) Tajna informacija o snazi i stanju kineske države , Sava Vladislavić , Radio televizija Srbije Beograd 2022 , Najvažniji literarni rad grofa Save Vladislavića Raguzinskog, jednog od najznačajnijih Srba svoga vremena, napokon je dostupan i na njegovom maternjem jeziku, 280 godina od nastanka. Ovo kapitalno delo, namenjenoj caru - Petru Velikom, odnosno carici - Katarini Velikoj i malom broju najviših državnih velikodostojnika posvećenih u tajne diplomatije ondašnje Rusije, za našu kulturu predstavlja isto što i „Milion` Marka Pola za italijansku. Nakon višegodišnjeg traganja, priređivač Vladimir Davidović tekst je pronašao u časopisu „Ruski vesnik`, gde je 1842. izašao u dva nastavka, čiji je reprint objavljen uporedo sa prevodom na srpski. NOVO , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zlatotisak, ćirilica, ilustrovano, 293 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Zoran Jovanović Jus (Gornji Milanovac, Srbija, 2. septembar 1951. g.) je srpski i francuski slikar, karikaturista i autor filmskih plakata. U domenu crteža, multimedija i grafičkog dizajna kreirao je za mnoge poznate svetske časopise. Radio je plakate za velike filmske kompanije: 20th Century Fox, Warner Bros, AMLF, AAA, UGC, Orion Pictures [en], kao i za brojne filmske hitove. Dobitnik je Jugoslovenske nagrade za karikaturu Pjer 1979. godine i nagrade ULUPUDS-a na Oktobarskom salonu 1980. godine. Bio je nominovan za nagradu Sezar francuske Akademije filmske umetnosti i tehnike [fr] za najbolji filmski plakat za film Smaragdna šuma Džona Burmana, a dobio je i priznanja za kampanje filmova Ambis Džejmsa Kamerona 1988. godine i Kad je Hari sreo Sali Boba Rejnera 1989. godine. Biografija Zoran Jovanović Jus je rođen 1951. godine u Gornjem Milanovcu, SFRJ. Kao srednjoškolac, počeo je da objavljuje radove u izdanjima Dečjih novina. Kasnije, za vreme studija u Džuboksu, Intervju i Dugi. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 1977. godine. Naredne 1978. godine postaje član ULUS-a. U Pariz se seli 1980. godine gde počinje da objavljuje u francuskim časopisima Le Crapouillot, Telerama, Marianne. Član je Francuskog udruženja likovnih umetnika (франц. La maison des artistes) od 1981. godine, kao i Francuske filmske akademije. Trenutno živi i stvara u Pančevu. Profesionalni rad Zoran Jovanović Jus je počeo da sa umetničkim opusom još u srednjoj školi. Eminentni jugoslovenski kritičari primetili su njegov talenat i njegove radove počinje da objavljuje izdavačka kuća Dečje novine, koja je, u to vreme, spadala u red najvećih evropskih i svetskih izdavača za decu i omladinu. Već kao šesnaestogodišnjak dobija priznanje Dečjih novina. Po završetku srednje škole iz rodnog mesta odlazi u Beograd na studije. Tokom studija njegove radove objavljuju časopisi Džuboks, Intervju i Duga. Karikatura Tine Tarner koju je kreirao Jus, naišla je na pozitivan odjek, svidela se i samoj pevačici, koja je, zbog te ilustracija, pristala da da intervju za jedan domaći časopis.[2] Kao student uradio je karikature rok muzičara među kojima Bob Dilana, grupe Smak i dr. Završava Fakultet likovnih umetnosti 1977. godine, a već naredne godine postaje član Udruženja likovnih umetnika Srbije. Na 12. konkursu za nagrade Pjer koje dodeljuju Novosti, 1979. godine, dobio je nagradu za najbolju portret-karikaturu. Dobija plaketu ULUPUDS-a na Oktobarskom salonu za dizajn allbuma Srebrnih krila Ja sam samo jedan od mnogih sa gitarom u izdanju Jugotona. Iste godine radio je i dizajn albuma Dragana Lakovića Verujem u trista čuda u izdanju PGP RTS. U domenu crteža, multimedije i grafičkog dizajna nastavlja da stvara u Parizu od 1980. godine. Radio je za Le Monde Diplomatique, GDF, Le Figaro, Paris Match, Le Musée Grévin, Stafford Miller, Moët et Chandon, Ville de Vincennes, Muzej Nikole Tesle... Takođe radi filmske plakate za poznate svetske produkcijske kuće 20th Century Fox, Warner Bros, AMLF, AAA, UGC, Kanal plus...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pavle Šosberger je rođen je u Budimpešti, 1920. godine. Počev od 1966. godine, bio je predsednik Jevrejske opštine Novi Sad u tri mandata. Bavio se istorijskim radom i spisateljstvom. Napisao je 11 knjiga o Jevrejima Novog Sada i Vojvodine. Objavio je niz članaka o starom Novom Sadu. Učestvovao je u izradi Enciklopedije Novog Sada kao i mnogih TV i radio emisija, kao dokumentarnih filmova. Sarađivao je sa mnogim institucijama i pojedincima na proučavanju Holokausta na prostorima Vojvodine. Za imenik žrtava – Jevreja u Vojvodini, 1990. godine mu je od strane Jad Vašema uručena Zlatna menora. Nosilac je tri ordena, Megile zahvalnice Saveza JOJ (1969), plakete JONS (1985), Novembarske povelje Grada Novog Sada (2001). Umro je u Novom Sadu 27. marta 2012. godine.

Izuzetno retko u ponudi. Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Vakalopulos, Hristos Karavuzis, Sarandis Teos, Dimos Skliris, Stamatis Renzis, Tanasis Bakojanopulos, G. Papaleksandropulos, Stelios Begzos, Marios Naslov Tarkovski u ogledalu / prevod s grčkog S. Jakšić ; prevod s ruskog Zoran Šarenac, Aleksandar Badnjarević, Miroslav Toholj Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prostor, 1994 (Novi Sad : Futura) Fizički opis 118 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jakšić, Stanimir Šarenac, Zoran, 1970- = Šarenac, Zoran, 1970- Badnjarević, Aleksandar Toholj, Miroslav, 1957-2021 = Toholj, Miroslav, 1957-2021 Zbirka Biblioteka Svetlost i senke ; knj. 1 Sadržaj S a d r ž a j: Razgovor sa Andrejem Tarkovskim (5-25); Precizno osećanje za duhovno kod A. Tarkovskog : razgovor sa Hristosom Vakalopulosom (26-35). Tarkovski i slikarstvo / Sarandis Karavuzis (36-37). O Tarkovskom : razgovor sa Dimosom Teosom (39-41); O opravoslavljenju filmske umetnosti i o Andreju Tarkovskom : razgovor sa ocem Stamatisom Sklirisom (42-59); O idealu u filmskoj umetnosti A. Tarkovskog : razgovor sa Tanasisom Renzisom (60-63). A. Tarkovski: `Nostalgija` / G. Bakojanopulos (64-67). Na periferiji nauke ; povodom filma `Solaris` Andreja Tarkovskog / Stelios Papaleksandropulos (68-77). O umetnosti, veri i nauci : odlomci iz razmišljanja Andreja Tarkovskog (79-80). Od rascepa do veze - nauka i vera / Marios Begzos (81-84). Najviše me začuđuje : razgovor sa Andrejem Tarkovskim (85-89); Pred novim zadacima : razgovor sa Andrejem Tarkovskim (90-95); Poslednji intervju (96-100). - Izbor pesama Arsenija Tarkovskog / prevod s ruskog Aleksandar Badnjarević, Miroslav Toholj (101-118): * [Deset mi je godina bilo kad je pesak...] / (prevod A. Badnjarević) (103); Note / (prevod A. Badnjarević) (104); * [Postoji grad, nad reke vodama...] / (prevod A. Badnjarević) (105-106); Muzika u gradskom parku / (prevod A. Badnjarević) (107-108); * [U mrljama svetla i spletu linija...] / (prevod A. Badnjarević) (109); * [Na polje nepožnjevana žita...] / (prevod A. Badnjarević) (110); * [Setio sam se gradova kojih više nema...] / (prevod A. Badnjarević) (111); Golubovi na trgu / (prevod A. Badnjarević) (112); * [U detinjstvu se razboleh...] / (prevod M. Toholj) (113-114); Kolevka / (prevod M. Toholj) (115-116); * [Jednom ćemo se tu naći...] / (prevod M. Toholj) (117); Posveta / (prevod M. Toholj). ISBN 86-901529-1-1 (Broš.) Predmetne odrednice Tarkovski, Andrej, 1932-1986 Andrej Tarkovski rođen je 4. aprila 1932. godine u porodici pesnika Arsenija Aleksandroviča Tarkovskog i Marije Ivanovne Višnjakove. Godine 1961. završio je režiju na Sveruskom državnom univerzitetu za film „Gerasimov“ (VGIK) u klasi Mihaila Iljiča Roma. Od 1961. do 1982. radio je kao režiser u filmskoj kući „Mosfilm“. Od 1982. radio je u Italiji, Engleskoj, Švedskoj. Andrej Tarkovski preminuo je 29. decembra 1986. u Parizu. Filmografija 1956. Ubice – (studentski rad) 1958. Danas nema otpuštanja (seminarski rad sa A. Gordonom) 1961. Parni valjak i violina (diplomski rad) 1962. Ivanovo detinjstvo 1966. Andrej Rubljov 1972. Solaris 1974. Ogledalo 1979. Stalker 1982. Putovanje u vremenu 1983. Nostalgija 1986. Žrtvovanje Pozorišna i radijska dela 1965. Potpuni preokret (Radio, Moskva) 1977. Hamlet („Lenkom“,833 Moskva) 1983. Boris Godunov (Kovent Garden,834 London) Bibliografija „Martirologijuma“ Martyrolog: Tagerbücher 1970–1986, Berlin, 1989630 Μαρτυρολογιο, Athens, 1990 Time within time: The diaries, Calcutta, 1991 Martirolog vol. I–II, Tokyo, 1991–1993 Journal 1970–1986, Paris, 1993 Time within time: The diaries, London, 1994 Denik 1970–1986, Brno, 1997 Dzienniki, Warsawa, 1998 Diari: Martirologio, Firenze, 2002 Martirologio, Salamanca, 2008 MG117 (N)

Psihologija stvaralačkog gledanja: Nova verzija Izdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu Prevod: Vojin Stojić Povez: broširan Broj strana: 436 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Potpisana, veoma dobro očuvana. Rudolf Arnhajm rodio se 15. jula 1904. u Berlinu. Studirao na Berlinskom univerzitetu, gde i doktorirao 1928. Učitelji mu bili osnivači geštaltne psihologije Keler i Verthajmer. Bio urednik u liberalnom nedeljniku »Die Weltbühne«. Godine 1933. morao pred nacističkim progonima da napusti Nemačku; do 1938. radio u Rimu kao pomoćni urednik Instituta Lige naroda za film. Godine 1938. izbegao u London, a 1940. odlazi u SAD. Od 1968. do 1974. bio profesor u Karpenterovom centru za vizuelne umetnosti Harvardovog univerziteta u Kembridžu, u državi Masačusetsu. Geštaltni psiholog i istaknuti proučavalac vizuelnih umetnosti sa stanovišta geštaltne psihologije, Arnhajm je poznat u svetu i kod nas kao veliki autoritet u psihološkom tumačenju vizuelnih umetnosti; objavio niz dela, koja su postala klasična u svojoj oblasti. (K-146)