Specifikacija proizvoda: Ekran: 1,77”, QQVGA ekran, 160×128 px Dimenzije: 108×45.2×13.9 mm Težina: 68 g Procesor: SC6531 Opseg: 2G: GSM850/900/1800/1900MHz, GPRS SIM kartica: Dual SIM Multimedija: mp3, mp4 FM radio: bežični FM radio BT: V2.1 Memorija: TF kartica do 16 GB maksimalno Kamera: zadnja kamera 640×480 px Imenik: 300 brojeva Melodije: 64 melodije, podrška za mp3, midi melodije zvona Jezik: engleski, srpski, hrvatski, makedonski, slovenački Baterijska lampa, vibracija Kalkulator, kalendar, alarm, svetski sat, diktafon, igre Baterija BL-5C 800 mAh Dodatna oprema: punjač, uputstvo

SIM CARD : Dual SIM Card Memory : 32+32MB Display size : 1.77" Display resolution : 128 x 160 piksela / 113 ppi Main camera : 0.08MP Support: : FM radio, MP3 / MP4 plejer, Bluetooth, Wireless Battery : 600 mAh Dimension : 108,3 x 46,9 x 12,3 mm Weight : 69g

Opis proizvoda Vraća se još jedan legandarni junak sa Playstation konzola – ljubičasti zmaj Spyro! Spyro Trilogy Reignited sadrži sve tri originalne igre: Spyro the Dragon, Ripto’s Rage i Year of the Dragon. Igru je uradio studio Toys for Bob koji je radio i originalne igre ali i Skylanders serijal. Igra sadrži više od 100 nivoa koji su remasterovani sa novom grafikom i ponovno pojavljivanje cele Spyrove ekipe zmajeva.

Opis proizvoda Vraća se još jedan legandarni junak sa Playstation konzola – ljubičasti zmaj Spyro! Spyro Trilogy Reignited sadrži sve tri originalne igre: Spyro the Dragon, Ripto’s Rage i Year of the Dragon. Igru je uradio studio Toys for Bob koji je radio i originalne igre ali i Skylanders serijal. Igra sadrži više od 100 nivoa koji su remasterovani sa novom grafikom i ponovno pojavljivanje cele Spyrove ekipe zmajeva.

Opis Deklaracija Recenzije (0) Operativni sistem Fabrički CPU Chipset: SC6531E Dijagonala ekrana 1.77″ Rezolucija ekrana 220 x 176 piksela RAM memorija 32 mb Memorija 32 mb MicroSD slot do 8 GB Dual Sim Da Kamera (zadnja) Ne USB opcije priključak: Micro USB Bluetooth Da Radio Da Boja Crna Baterija 600 mAh, Li-Ion Dimenzije: 116 x 48,1 x 13,2 mm Težina 0.10 kg Deklaracija Tip i model FUNTEL Mobilni telefon F1 Naziv i vrsta robe Mobilni telefoni Uvoznik Miking 2017 d.o.o. Novi Sad Zemlja porekla Nema podataka Trenutno radimo na ažuriranju svih deklaracija na sajtu. Ukoliko vas interesuju podaci za ovaj proizvod, molimo ostavite Vašu e-mail adresu i model proizvoda ili SKU a mi ćemo Vam dostaviti tačne podatke u roku od 24h. Pošalji upit Samo ulogovani kupci mogu da ostavljaju recenzije Recenzije Još uvek nema recenzija za ovaj proizvod.

Opis Deklaracija Recenzije (0) Tip: Žični telefon Boja: Crna Digitalna sekretarica: Ne Broj slušalica: 1 Displej u boji: Ne Osvetljeni displej: Ne Osvetljena tastatura: Ne Spikerfon: Ne Identifikacija poziva: Ne Deklaracija Tip i model PANASONIC Stoni Telefon KX-TS500 FXB Naziv i vrsta robe Fiksni Telefoni Uvoznik Flutto doo Zemlja porekla Nema podataka Trenutno radimo na ažuriranju svih deklaracija na sajtu. Ukoliko vas interesuju podaci za ovaj proizvod, molimo ostavite Vašu e-mail adresu i model proizvoda ili SKU a mi ćemo Vam dostaviti tačne podatke u roku od 24h. Pošalji upit Samo ulogovani kupci mogu da ostavljaju recenzije Recenzije Još uvek nema recenzija za ovaj proizvod.

Opis Kapacitet 2200 mAh Konektori 1 x Micro USB, 1 x USB A Ulaz Micro USB (5V, 1A) Izlaz USB (5V, 1A) Tip baterije Li-Ion Statusni indikator Da Dimenzije 90 x 31 x 21 mm Težina 66 g Boja Crna/Siva Prava potrošača Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača EAN 8713439212211 Razno Link proizvođača Deklaracija Tip i model Primo power bank Naziv i vrsta robe Eksterne baterije Uvoznik Zemlja porekla Trenutno radimo na ažuriranju svih deklaracija na sajtu. Ukoliko vas interesuju podaci za ovaj proizvod, molimo ostavite Vašu e-mail adresu i model proizvoda ili SKU a mi ćemo Vam dostaviti tačne podatke u roku od 24h. [contact-form-7 id=”28003″ title=”Deklaracija”]

PS4 Lara Croft And The Temle Of Osiris Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 09.12.2014. Crystal Dynamics je najavio novi nastavak naslova Guardians of Light i‘partnersku’ avanturu Lare Kroft u Ozirisovom Hramu, na PS4, XBOX One i PC. Po prvi put jedna igra iz ove podserije, za razliku od prethodnika, može da se igra u partnerstvu sa još tri igrača (ukupno četiri). Igrač može birati izmedju Lare, arheologa Kartera, ali i drevnih Egipćana Horusa i Isis, sina i supruge Ozirisa. Nova igra će se zvati Lara Croft and the Temple of Osiris, a očekuje se da uskoro debituje na PC, PS4 i Xbox One platformama. Nova igra će imati co-op mod za do četiri igrača koji će raditi i online i offline, poručili su iz Square Enixa.

PS4 Lara Croft And The Temle Of Osiris Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 09.12.2014. Crystal Dynamics je najavio novi nastavak naslova Guardians of Light i‘partnersku’ avanturu Lare Kroft u Ozirisovom Hramu, na PS4, XBOX One i PC. Po prvi put jedna igra iz ove podserije, za razliku od prethodnika, može da se igra u partnerstvu sa još tri igrača (ukupno četiri). Igrač može birati izmedju Lare, arheologa Kartera, ali i drevnih Egipćana Horusa i Isis, sina i supruge Ozirisa. Nova igra će se zvati Lara Croft and the Temple of Osiris, a očekuje se da uskoro debituje na PC, PS4 i Xbox One platformama. Nova igra će imati co-op mod za do četiri igrača koji će raditi i online i offline, poručili su iz Square Enixa.

Pozovite svog Titana i spremite se za uzbudljivo iskustvo pucačine u prvom licu u Titanfall-u 2. Nastavak donosi novu singleplayer kampanju i istražuje vezu između Pilot-a i Titan-a. Ili isprobajte još inovativniji i intenzivniji multiplayer sa 6 novih Titan-a, smrtonosnim sposobnostima novog Pilot-a, novim mapama, modovima i još mnogo toga. Iskusite očaravajuću priču punu akcije i inovativnih preokreta u singleplayer-u. Igrajte kao vojnik nasukan iza neprijateljskih linija koji nailazi na Titan-a veterana Vanguard klase. Moraju raditi zajedno kako bi izvršili misiju za koja niko ne veruje da će uspeti. Uživajte u prvoklasnom multiplayer-u. Brzopotezna akcija u prvom licu sa još više Titan-a, smrtonosnijim sposobnostima samog pilota i još mnogo toga. Spremite se da budete u centru akcije sa novim unapredjenim Pilot-om, Titan-om i brdom opcija za personalizaciju. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:SAD

PSP SSX on Tour Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. Uzdignete se visoko u vazduh i postanite ikona SSKS ™ On Tour. Napravite sopstvenog igrača i radite na svojoj karijeri - od potencijalnog boksa na padinama do prave zvezde planinskih padina. Možete se boriti za medalje ili se samo zabaviti. U svakom slučaju, u oba slučaja mora ćete voditi računa o vašem izgledu, jer ono što se pre svega računa je reputacija. Izvodite akrobacije, kroz koje će čeljusti protivnika obesiti oko snežnog tla. Predstavite svoj jedinstveni stil na nezamislive brzine. Vi šurate oko vaše osobe, a buka garantuje status SSKS On Tour legende. Razvijen uzimajući u obzir sve prednosti prethodnih delova igre SSKS On Tour ima potpuno novi sistem prilagođavanje igrača, i tako da imate priliku da učestvuje u žestokoj konkurenciji. Naravno, SSKS On Tour je takođe nova ruta, bouncing trikovi i mogućnost multiplaiera.

Opis Deklaracija Recenzije (0) Opis proizvoda: Kingston Canvas Select Plus memorijska kartica je minijaturna kartica sa A1 performansama, što je čini idealnom za upotrebu u računarskim, video i kamernim aplikacijama. Kapacitet microSDXC kartice dostiže 128 GB, što omogućava da snimite mnogo digitalnih informacija. Model je kompatibilan sa Android uređajima. Kingston Canvas Select Plus podržava brzinu čitanja od 100MB/s za brže učitavanje aplikacija. Model se odlikuje velikom izdržljivošću, brzinom i performansama, što mu omogućava da se koristi za obradu fotografija visoke rezolucije, kao i za montažu i snimanje video zapisa u Full HD rezoluciji. Proizvod je kompatibilan sa klasom 10, UHS-I (U1) i podržava exFAT skladištenje datoteka za bezbedno digitalno skladištenje. Radna temperatura kartice se kreće od -25° do +85°. Deklaracija Tip i model KINGSTON Micro SDCS2/128GBSP Naziv i vrsta robe MicroSD Uvoznik Comtrade Distribution Zemlja porekla Nema podataka Trenutno radimo na ažuriranju svih deklaracija na sajtu. Ukoliko vas interesuju podaci za ovaj proizvod, molimo ostavite Vašu e-mail adresu i model proizvoda ili SKU a mi ćemo Vam dostaviti tačne podatke u roku od 24h. Pošalji upit Samo ulogovani kupci mogu da ostavljaju recenzije Recenzije Još uvek nema recenzija za ovaj proizvod.

Konzola XBOX ONE Žanr Simulacije, Vožnje, Sport Opis USKOČITE U MASOVNO DRUŠTVENO IGRALIŠTE – Proživite vozačku fantaziju dok slobodno lutate ogromnim, živahnim otvorenim svetom. Uronite u ikonične američke nacionalne parkove, uključujući Kanjon Brajs, Dolinu Josemiti, Mamutsku planinu... Svi spremni za tvoje divljanje! IGRAJTE SA ILI PROTIV SVOJIH PRIJATELJA U SULUDIM MULTIPLAYER MODOVIMA – Udružite se sa prijateljima i takmičite se u širokom spektru multiplayer modova: osetite uzbuđenje trkanja nizbrdo, dominirajte mapama u timskim takmičenjima ili dajte sve od sebe u epskim masovnim PvP trkama. UPRAVLJAJTE SVOJOM KARIJEROM I POPNITE SE NA VRH – Kreirajte i oblikujte sopstvenog vozača sa opremom koja prati vaš napredak i definišite svaki aspekt svog avatara. Bilo da želite da budete najbolji snouborder ili najbrža stvar na dva točka, sve je moguće. Ultimate izdanje sadrži: 1.Prvu godinu sezonsku propusnicu: Proširite svoje iskustvo sa prvom jednogodišnjom sezonskom propusnicom koja uključuje osam egzotičnih kompleta koji vam omogućavaju da izmenite igranje u obliku nadogradnje opreme tokom cele godine, dodatak BMX Sport, plus ekskluzivni sadržaj dodat nakon lansiranja! 2.Četri ekskluzivna kozmetička paketa: Cosmic, Rainbow, Neon, and Skull'n Style paketi. Uhvatite svoj bicikl, skije, snoubord ili odela za letenje i istražite otvoreni svetski sportski raj u kome ćete pravila poštovati ili prekršiti. 3.Veliki paket sa Helikopter ulaznicama: Uživajte u paketu od 20 karata za helikopter kako biste do svojih omiljenih vrhova stigli brže nego ikad. Samo se ukrcajte u helikopter i odaberite mesto na mapi gde želite da sletite. Svaka karta vam omogućava jednosmerno putovanje do odabranog odredišta ... Šta ćete raditi odatle zavisi samo od vas!

PC Diablo 3 - Reaper of Souls Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 25.03.2014. Zlo se vratilo u Tristram! Anđeo smrti Malthael pustoši svet ljudi u potrazi za drevnim artefaktom koji će osloboditi ultimativno zlo a na igraču je da ponovo spasi svet nastavljajući sagu svog lika iz osnovne igre ili kao nova klasa Crusader. Peti čin sage će vas provesti kroz nove lokacije poput Westmarch i drevnih zidina Pandemonium tvrđave dok će novi nivoi učiniti vašeg heroja još moćnijim. Posle 11 godina legendarni Lord of Destruction je dobio svoj dugo očekivani nastavak. Horde fanova širom sveta su se okupljale po svojim lokalnim PC diskontima i čekale ponoć ne bi li se dočepali novog Diabla 3. Po povratku kući, izmoreni dugim stajanjem u redu, hteli su samo sat, dva da ubijaju mobove i farmaju loot, ali su ih dočekali prepuni serveri. Zbog nedostatka offline moda nisu mogli da probaju ovaj dugo očekivani i mukotrpno stečeni nastavak. Kada su konačno i uspeli da se „nakače“ na server, dočekala ih je sasvim nova, šarena, konzolna igra, a jedina uspomena na njihovu staru ljubav je bio Barbarian i sam naslov igre. Mnogi su odmah odustali od igre, a većina posle završenog četvrtog akta zbog vrlo lošeg end gejma. Posle mnogo kukanja po forumima, linčovanja/odlaska Džej Vilsona stigla nam je i prva ekspanzija. Skeptični, ali uvek sa tračkom nade, brojali smo kao za novu godinu i dočekali ponoć. Igra je … radila; serveri su radili, nije bilo čekanja, bilo je jako malo laga i polako smo počeli da se opuštamo. Prva oblast u kojoj ćete se naći je Westmarch, mračni, gotički grad čije su ulice pune leševa. U ovom trenutku počinje da Vas prolazi jeza; atmosfera u Westmarch-u ne liči ni na šta što ste videli u D3, čak šta više, podseća na sablasni Diablo 1. Kosači, skeleti i aveti lutaju ulicama i dovršavaju preostale stražare. Ulazite u pojedine kuće i pomažete izolovanim pojedincima da spasu živu glavu (u ovoj ekspanziji primetićete daleko veći broj mini-questova, i to dosta boljeg kvaliteta nego u trojci). Kada uspete da porazite prvog bosa, palog andjela koji nosi bacač plamena (sa kojim rocket-jump-uje!), ućićete u još mračniju i gadniju močvaru, u mulj do kolena i uništavati horde novim sposobnostima ( posebno bismo izdvojili crnu rupu koju priziva mag, koja usivava i uništava sve sa ekrana). Kada budete zavšili odlični peti akt, probajte novu klasu paladina… Pardon crusader-a. Krstaš imitira paladina iz dvojke kako po magijama tako i po izgledu, ali naravno sa nekim novim cakama. Znate onaj osećaj kad pokupite baš dobar dvoručni mač, ali teška srca odustajete od armora koji vam daje Vaš štit? E pa više nećete imati tih problema pošto pala…crusader može da nosi two-handed oružje i štit uz upotrebu pasivne sposobnosti, tako da nećete morati da se oprostite vašeg imba crusader-only shield-a. Na raspolaganju će Vam biti i par aura koje će pojačati celu družinu, s tim što sad imate mogućnost i da ih nakratko prebacite u aktivni mod i udvosručite njihov efekat tokom jednog okršaja. Najveći problem Diabla 3 naspram dvojke je bio u tome što niste imali zabavan gejmplej jednom kada završite sva četiri poglavlja. Item-i su se razlikovali isključivo po brojkama, kupovani su i prodavani preko aukcijske kuće, a „grind“ aktova je brzo dosađivao. Blizzard je ovom prilikom baš zasukao rukave i odlučio da čupa korov iz svoje djavolje baštice. Prvi je otišao auction house, neposredno pre izlaska ekspanzije kako bi pripremio teren za Reaper of Souls. Zatim je ograničeno trejdovanje legendarnih predmeta na članove družine koji su ih pronašli, tako da ćete legendary gear morati sami da zaradite (i prištedite novac tati). Dosadni koncept prelaženja aktova zamenjen je slobodnim izborom poglavlja koje želite da igrate, kao i i zbora izmedju deset ( da, dobro ste pročitali!) nivoa težina, četiri standardna i peti, torment, koji ima šest podnivoa. Glavna novina u ROS-u je takozvani Adventure mode, mućkalica i mešana salata svih dosadašnih nivoa i monsturuma gde možete da svaki put da doživite sasvim novo, random iskustvo. Ovaj mod će nagradjivati igrače koji nemaju previše slobodnog vremena i hoće odmah da uskoče u akciju i da nadju novi legendary za nekih 15-ak minuta. Po svetu će biti razbacani bounty-ji, zadaci da očistite određenu tamnicu od monstuma ili da ubijete jednog bosa koji će Vas nagradjivati loot-om, iskustvom, zlatom i blood-shardovima, novom vrstom monete kojom kupujete random-izirane predmete. Ako budete imali dovoljno sreće, nailazićete i na specijalne ključeve koji otvaraju instance – Nephalem Rifts, gde ćete moći da nabavite the phattest lewt. Te iste ajteme ćete moći da odneste kod Mystika – merchant-a koji menja jedno od svojstava predmeta ili čak izgled samog premeta. Blizzard je čuo Vaše vapaje, sređen je end-game, sređen je loot, spaljena je aukcijska kuća; Diablo 3 veterani će sad imati igru kakva im i dolikuje. Problem je kod onih kojima se nije svideo D3 na prvu loptu. Naime, ovo je i dalje ista igra, uglancana i sređena „ispod haube“, ali ovo nije Lord of Destruction 2; Reaper of Souls nema čime da privuče nove igrače, a od offline moda ni traga ni glasa. Sve ovo na stranu, ako Vam se iole dopao D3, jednostavno ćete obožavati ROS. Ovo je igra koju zaslužujete , sa pravom old-school atmosferom Diabla, drugačijim monstrumima, klasičnim herojem i praktično beskrajnim gejmplejem. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Mortal Kombat X Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 14.04.20015 OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Deseta po redu igra u najpopularnijem serijalu borilačkih igara donosi još bolje borbe, brutalnije završne udarce, novu priču u stilu filma i mnogo novih modova za jednog ili više igrača. Nextgen evolucija Mortal Kombata i jedan od najboljih naslova ove godine! Nema potrebe da se predstavlja Mortal Kombat – gotovo da ne postoji gejmer koji nije čuo za ovaj famozni, po mnogima najbolji, serijal borilačkih igara. MK pamtimo još iz doba Sega klubova i arkada i školskih svezaka u kojima su bili upisani kodovi i „fatalitiji”. Danas je vreme malo drugačije. Ako isključimo turnire, ljudi se uglavnom skupljaju u online sobama i igraju od kuće. Prva verzija je izašla pre više od 20 godina. Mnogi gejmeri su čak posle izlaska revolucionarnog Mortal Kombata 9 (SK: 8/2013) i dalje gledali Ultimate Mortal Kombat 3 kao najbolji u serijalu. Mortal Kombat 9 je doneo mnogo novina, dok Mortal Kombat X baš i nije, makar ne u odnosu na devetku. Blok se i dalje izvodi sopstvenim tasterom kao i kod starijih verzija, a ne držanjem u nazad kao kod skoro svih drugih borilačkih igara. Od ostalih tastera imamo dve ruke, dve noge, menjanje stava i „action” taster koji služi za interakciju sa objektima na samom borilištu ili da pobegnete ukoliko ste saterani u ćošak. Od dvadeset četvoro boraca, koliko je ukupno dostupno, osam je novih što je za svaku pohvalu. Među novim borcima se nalazi ćerka Johnnyja Cagea – Cassie Cage, Jaxova kći Jacqui, plaćenik Erron Black, Ferra/Torr (borilački dubl sačinjen od grdosije i patuljaste žene), Kotal Kahn (borac koji je inspirisan drevnim Astecima), dalji rođak Kung Laoa – Kung Jin, insektoidno stvorenje D’Vorah i Kenshijev sin Takeda Takashi. Goro je uključen u postavu, ali se mora dodatno platiti. Što se ostalih boraca tiče, tu su pre svega stare zvezde kao što su Sub Zero, Scorion, Sonya, Jax, Kano i Raiden. Borci koji će naknadno biti dostupni su zvezde Holivuda – Jason iz „Petka Trinaestog”, Predator... iz „Predatora”, kao i Tanya i Tremor. Novina je što svaki borac ima tri varijacije koje igrač bira pre borbe. Svaka donosi određene bonuse i znatno utiče na stil igre. Super bar je i dalje sastavni deo igre i može se koristiti za X-Ray potez, prekidanje komboa ili korišćenje ojačanih specijalnih poteza. Zvuk u igri je fantastičan, a to se može reći i za grafiku. Igra jednostavno izgleda prelepo. Borci i pozadine su doterani do najsitnijih detalja. Može se slobodno reći da su dovedeni maltene do perfekcije. Borilišta su prelepa i ima ih sasvim dovoljno. Objekti na borilištima mogu da se koriste za napad na protivnika. To je ponekad prilično mračno, kao uostalom i sama igra. Tako ćete moći da pokupite nesrećnu bakicu iz publike koja gleda borbu i bacite je na svog protivnika – krv i preterano nasilje su ono što je oduvek bio zaštitni znak ove igre. Fatalitiji nikada nisu izgledali brutalnije. X-Ray potezi takođe. Oni sa slabijim želucem (ili manjkom godina) definitivno treba da razmisle pre no što krenu da igraju ovu igru. Ne zaboravite da je igra zbog svoje sadržine zabranjena za mlađe od 18 godina. U igru je uključena i kripta, odnosno grobnica. Tu igrači imaju mogućnost da malo zaigraju u FPS fazonu gde je glavni cilj „pljačkati” grobnice zarad dobijanja bonusa u igri. Naime, u kripti se troši novac koji se zarađuje igranjem same igre. Otvaranje svake grobnice košta određenu količinu novca, ali to, umesto krivične prijave, donosi određeni bonus. Možete da otključavate nove fatalitije, brutalitije, slike boraca, ikone.. itd. Ipak, novac se ne zarađuje lako i moraćete dosta da igrate kako biste sve otključali. Drugo, da biste došli do određenih delova kripte, moraćete da rešavate zagonetke i skupljate razne predmete pomoću kojih ćete proći dalje. Story mode je prosto fantastičan. Radnja se direktno nastavlja na prethodnu igru, ali se ipak odvija dvadesetak godina po završetku Mortal Kombata 9. Kao što ste mogli pretpostaviti iz završetka prethodne igre, ovaj put je Shinnok glavni zlikovac. Njegovi podanici pokušavaju da ga vrate iz ništavila kako bi zauzeli Zemlju. Tokom story moda, igra će pratiti više boraca. Borbe su znatno lakše nego kod prethodne igre i ne sumnjamo da će i neiskusni igrači proći bez problema kroz story mode na lakšim nivoima. Za kraj ostavljamo ono što je nas je najviše razočaralo, a bogme i poprilično smanjilo konačnu ocenu igre. To je online mod. Što se same sadržine tiče, nemamo apsolutno nikakve zamerke – mogućnosti koje nam igra daje da igramo sa ostalim igračima su bolje nego u bilo kojoj drugoj borilačkoj igri. Istina je da su ukinuli igru u dva igrača (tag borbu), ali ni to nije toliko veliki problem koliko sam net kod. On je, najblaže moguće rečeno, katastrofalan. Tokom igranja ranked mečeva lag je toliki da ćete svako malo minimizovati igru da proverite da li slučajno u pozadini ne sidujete stotinjaka torrenata. Online iskustvo je zaista toliko kilavo. Zbog laga ćete imati osećaj kao da vas je matchmaking spojio sa nekim ko se nalazi na Jupiteru. Koliko god da smo mečeva odigrali, svaki put bi bilo problema, svaki put bi igra zaštucala ili meč bio prekinut. Lag je katastrofalan i to nema apsolutno nikakve veze sa kvalitetom internet konekcije jer smo radi testa odmah posle Mortal Kombata upalili Street Fighter koji je radio sasvim normalno. To sve važi za PC verziju igre. Po navodima igrača, konzolne verzije su kudikamo bolje, ali i dalje to nije kako treba. Pre nego što će igra izaći, pričalo se dosta o net kodu i obećano nam je da će to biti kako treba, ali to obećanje nije ispunjeno. Online kod je za igre ovog tipa jako bitan jer tabačina bez onlajna jednostavno nema svrhu. Pri startovanju igre, svi su dužni da odaberu frakciju za koju će se boriti. Ukoliko igrate sa igračima koji su iz druge frakcije, igra će vam to reći pre startovanja borbe i pobedom ćete doprineti razvoju svoje frakcije.

PC Titanfall 2 Proizvođač: EA Datum izlaska: 28.10.2016. Pozovite svog Titana i spremite se za uzbudljivo iskustvo pucačine u prvom licu u Titanfall-u 2. Nastavak donosi novu singleplayer kampanju i istražuje vezu između Pilot-a i Titan-a. Ili isprobajte još inovativniji i intenzivniji multiplayer sa 6 novih Titan-a, smrtonosnim sposobnostima novog Pilot-a, novim mapama, modovima i još mnogo toga. Iskusite očaravajuću priču punu akcije i inovativnih preokreta u singleplayer-u. Igrajte kao vojnik nasukan iza neprijateljskih linija koji nailazi na Titan-a veterana Vanguard klase. Moraju raditi zajedno kako bi izvršili misiju za koja niko ne veruje da će uspeti. Uživajte u prvoklasnom multiplayer-u. Brzopotezna akcija u prvom licu sa još više Titan-a, smrtonosnijim sposobnostima samog pilota i još mnogo toga. Spremite se da budete u centru akcije sa novim unapredjenim Pilot-om, Titan-om i brdom opcija za personalizaciju. Dobar dan. Moje ime je Titanfall 2. Zamoljen sam od strane autora teksta da vam se lično predstavim jer mi jer rekao da moram direktno da se izvinim u ime svog starijeg brata, Titanfall-a. Dosta sam igrao novi Doom, Mirror’s Edge i Half Life (koji je najbolja igra na svetu) pa sam odlučio da napravim nešto slično. Pa da počnemo. Ja sam nastavak futurističnog FPS-a koij je izašao pre dve godine i, iako je ostavio veliki utisak, nije uspeo da zaživi. Moj stariji brat je imao super revolucionarne ideje ali je bio lenj i pohlepan. Znam da je otac EA imao udela u tome ali je moj brat bio brzoplet i vrlo, vrlo neproduktivan. Ali zbog njega, na meni je bilo da ostvarim prevelika očekivanja mojih igrača i mislim da sam to i uspeo. Stariji brat, Titanfall, nije imao singleplayer. Da, on je tvrdio da ima ali pričanje u pozadini dok se igra multiplayer je po meni više uvreda nego kampanja. Znao sam da mu je to jedna od najvećih mana i rešio sam to da ispravim. Moja singleplayer kampanja je od početka do kraja kampanja FPS igre ali se trudim na svakom uglu da se izdvojim od klasičnih FPS kampanja na koje ste navikli. Linearan sam, ali veoma zabavan. Igra počinje treningom vrlo generičnim i neinteresantnim protagonistom Jack Cooper-om koji je obični vojnik sa željom da postane pilot. Piloti su elitne jedinice, veterani čak, koji imaju visoke borbene sposobnosti i zbog toga mogu da upravljaju behemotima, robotima, koje zovemo Titani. Ceo trening je brz i uči igrača kako da se kreće brzo po mapama jer je to ključ za preživljavanje ali je pride i vrlo zabavno jer možete sebe uhvatiti kako radite vrlo interesantne akrobatske manerve. Posle treninga, krećete u totalni rat na frontu kao običan vojnik i ne očekuje se od vas da ćete dugo preživeti. Uistinu, uspevaju da vas pogode i u polusvesti gledate vašeg mentora kako umire i kako vas spašava njegov Titan BT-7274. Dobijate pilotsku uniformu i krećete u jednu od najboljih FPS kampanja koje ste igrali do sad. Na početku treba da aktivirate vašeg Titana tako što ćete mu doneti baterije i restartovati ga. Prvi nivo vas baca u stenovitu džunglu (da, stenovitu džunglu, get over it) gde vas dodatno uči o kretanju, skokovima, trčanju po zidovima i ostalo. Na prvi pogled, dosta podsećam na svog drugara iz klupe (kog ne volim baš jer je prepotentan i već godinama se ne menja, ne radi na sebi) ali mislim da je on imao u početku dobre ideje koju sam želeo da unapredim. S tim na umu, upoznajte BT-7274 Atlas Titana koji zaslužuje da bude među velikanima kao što su GLaDOS, Wheatly, ClapTrap i ostalim. BT odmah na početku pravi konekciju sa igračem i veoma vam je stalo do sudbine vašeg Titana. Jedna zamerka koju imam je da koliko je BT dobar toliko je Jack Cooper loš. Sav BT humor je dočekan hladnim, bezosećajnim odgovorima Jack-a. Glumac koji tumači Jack-a se nije ni u jednom trenutku izdvojio niti pokazao neku emociju. Bolje da je ćutao. Kako se kampanja odvija, pokazujem sve više i više inovacija jer je svaki nivo drugačiji od prethodnog. Trudim se da svaki nivo ima svoj identitet i da se ne ponavljaju stvari previše. Sa druge strane, ponekad bih mogao i da neku mehaniku ponovim barem još jednom jer su vrlo zabavne. Najviše sam se potrudio oko misije „Effect and Cause“ i sa njom ostavio najbolji utisak. Ova misija može komotno da uđe u izbor za najbolji nivo u istoriji video igara. Neću vam puno reći ali sam redefinisao putovanje kroz vreme u video igrama. Kampanja je kratka ali zabavna i držaće vas na ivici stolice konstantno. Moj stariji brat je imao super ideju, pa i diskutabilno i realizaciju osveženog mutliplayer FPS-a. Ja sam rešio da ispravim njegove greške, ispeglam kretanje i mehaniku i dodam još stvari. I tako mi Titana, uspeo sam. Predstavljam vam jedan od najboljih, ako ne i najbolji, brzi FPS multiplayer u poslednje vreme. Kretanje kroz mape je fluidno, brzo a ponajviše, zabavno. Parkur koji izvodite je prelep i uživate u svakom skoku, svakom trčanju po zidu i svakom klizećem startu. Piloti su sad podeljeni u klase i svaka klasa ima svoju specijalnu moć. Moći mogu da budu nevidljivost, kratki teleport, ubrzanje, sonar ali i najbolja moć – kuka. Kuka ubacije toliku mobilnost i novu perspektivu igre da će dobri igrači moći da izvode fenomenalne akrobacije a fragovi će završavati na YouTube. Pregršt novog raznovrsnog oružja samo ide u korist i ni jedno se ne oseća da je puno bolje od drugog. Svako je korisno u rukama dobrog igrača. Svako oružje ima dodatna otključavanja koja se brzo dobijaju kroz igru pa i razne skinove kako za oružja tako i za Titana i pilota. Vrhunac multiplayera su naravno, Titani, i ovog puta ima ih šest različitih. Svaki od Titana je unikatan i ima svoj šmek i svoj gameplay. Jezgro svakog Titana je sad vrlo bitno jer se po tome i razlikuju – svako jezgro, kad se napuni, ima neku specifičnu sposobnost kao npr: laser, auto-aim, let, katana (maltene Genji ulti) idr. Svaki Titan ima svoj dizajn i jasno se vidi da svaki titan odgovara svom jezgru. Potpuni fenomenalni doživljaj je trenutak kad prizovete Titana a on pada kroz atmosferu i zgromi bilo šta što se nađe ispod njega kad sleti. Ovog puta su Titani izdržljiviji pa čak i mogu da se poprave tako što pilot donese sveže baterije i stavi u svog Titana. Opšta ludnica je opis svakog mutliplayer meča ili moda (a ima gomila modova). Jedan od modova koji bih izdvojio pored ostalih je Bounty Hunt gde za svaki frag dobijate novac koji treba odnesete u banke. Ako poginete, gubite skupljeni novac pa ko prvi stigne do 4000$, pobedio je. Ovaj mod unosi tu pažnju u kretanje i čuvanje svakog života ali i dalje održava dinamičnost Titanfall-a. Kako bih održao igrače, obećao sam svima da neću imati Season Pass niti plaćene DLC što je veliko iznenađenje s obzirom ko mi je otac. Nadam se da ću se dugo igrati i da će moj mlađi brat, Titanfall 3, još više unaprediti našu porodicu i doneti još više inovacija. Za kraj, autor me je zamolio da vam se i on obrati na kratko. Hvala. Poštovani čitaoci, eto čuli ste šta Titanfall 2 misli o sebi i želeo bih samo da dodam da se apsolutno slažem sa svim što je rekao. Titanfall 2 je evolucija svog prethodnika i nadam se temelj za razvoj budućih nastavaka pa i novih igara koji bi uveli svežinu u ovaj žanr. Apsolutno preporučujem da nabavite Titanfall 2 i da se nađemo na bojištima Frontier-a. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Resident Evil 7 - Biohazard Proizvođač: Capcom Datum izlaska: 24.01.2017. Resident Evil 7 Biohazard je najnoviji nastavak serijala koji donosi osveženje franšizi otvarajući nova vrata potpuno novom užasavajućem iskustvu. Dramatični obrt predstavlja radnja u prvom licu u fotorealističnom stilu. Uz pomoć novog Capcom-ovog RE Engine-a Resident Evil 7 donosi jedinstveni nivo uzbudljivog osećaja koji će vam približiti horor i učiniti ga ličnim. Radnja je smeštena u ruralnu Ameriku savremenog doba i odvija se nakon dramatičnih događaja u Resident Evil 6. Iskusićete užas direktno u prvom licu. Igra donosi sve ono što volite u serijalu koji je lansiran pre više od 20 godina - istraživanje i napetu horor atmosferu. Kompletno osveženi gameplay donosi novo igračko iskustvo. Heheh, pa ovo isto ko kod mene kući…Stvarno su „disfunkcionalna“ porodica…Može se reći da je ova porodica raspad… E ovo se zove nasilje u porodici! Ok, ispucali smo se jeftinih i glupih podrazumevanih „porodičnih“ fora koje ljudi vole da koriste kada pričaju o RE7, pa sada možemo da zapravo pređemo na igru. Najavljena na E3 sajmu prošle godine, sedma inkarnacija ovog čuvenog horor serijala imala je relativno kratko vreme od premijere u javnosti do izlaska, ali je za to kratko vreme uspela da napravi neverovatan hajp veoma pametnom marketing strategijom. Tu je bio odlična demo verzija, „Beginning Hour“ , još bolji demo „The Kitchen“, koji nas je prvi put upoznao sa Resident Evil 7 VR iskustvom, da bi na kraju i sam Beginning Hour bio dostupan za VR igranje. Tu je bila i serija mističnih video snimaka (igra se snažno oslanja na video kasete kao vid komunikacije), najava raznoraznih otkačenih stvari, poput sveća za VR igranje koje mirišu na krv i staru kožu, ali i slanje pravih pravcatih video kaseta novinarima kao deo promo materijala. Prosto rečeno, odavno nismo videli bolju i pametniju reklamnu kampanju za neku igru od ove koju je Capcom radio za Resident Evil 7. Kada nam je krajem januara konačno stigla kopija igre u redakciju, vaš autor nije mogao da dočeka da sedne da je proba. Iako jako dugo nisam „konzolaš“, nekako sam poslednjih meseci postao „čovek za VR“ u Play!Zine redakciji, imajući u vidu da sam najviše uzbuđen zbog razvoja ove tehnologije. Kada se tome doda moja ljubav prema horor igrama, prirodno je bilo da na meni padne teret opisa najvećeg teškaša gejming industrije u januaru. Samim tim, pre nego što zađemo dublje u opis, valja se ograditi i reći da je opis rađen isključivo iz ugla iskustva igranja igre sa PlayStation VR uređajem. Nakon uvodnog trejlera, sa sjajnom glavnom muzičkom temom, ukoliko ste u VR-u već u startu će vas oduševiti glavni meni, koji u stvari predstavlja vašu „sigurnu“ zonu unutar same igre, na koju ćete kasnije naići. Priča igre je veoma bazična i otvara vam se na kašičicu, ali vam taman toliko i treba da biste u njoj uživali, jer je misterija ono što čini atmosferu i čitav taj „šta se kog đavola dešava ovde“ element. Ipak, prvo i jedino razočarenje vas nažalost „šamara“ u startu, a to je sada već tradicionalni problem izgleda spoljašnjih okruženja u VR po dnevnoj svetlosti. Igra prvih 5 minuta jednostavno izgleda očajno ružno i sa jako niskom rezolucijom dok ne uđete u zatvoreni prostor, kada VR počinje da pokazuje kvalitet. Ono što smo trebali već u startu da pomenemo, ako vam do sada nije jasno iz toga što igramo u VR-u, RE7 je igra iz prvog lica, prva u čitavoj istoriji serijala. Bilo je nevernih Toma koji su ovo videli kao dalje udaljavanje od korena serijala, ali ironija je da je ovo igra koja je sva protkana onom suštinskom atmosferom i gejmplejom zbog kojih smo voleli Resident Evil igre. Sve ono što ste voleli kod starih igara u serijalu ćete ovde pronaći. Pre svega, tu je fenomenalan dizajn nivoa u svakom smislu. Svaki metak koji nađete, svaki neprijatelj koga ubijete, sve je savršeno balansirano tako da vam bude knap i da dobro cenite svaki ispaljeni metak, jer svaki promašaj može da vas skupo košta. Nakon prelaza svake celine ili barem dela u okviru nekog nivoa, imaćete onaj „bolje bi bilo da ima municije na sledećem delu, inače sam gotov“ momenat, toliko su knap resursi u igri. Druga stvar kod dizajna nivoa je što su sami po sebi školski dobro dizajnirani tako da budu zabavni i izazovni. Neprijatelji lutaju dok vi rešavate aktuelne zagonetke i jurite pokušavajući da shvatite šta vam treba da biste krenuli dalje. Sve zagonetke u igri su uglavnom jednostavne, ali zahtevaju od vas intenzivno kretanje i lutanje, što uvodi taj momenat tenzije i straha, karakterističan za dobar survival horor. Igra ima i „jump scare“ scene, nije da ih nema, ali su one opet urađene u sjajnom tradicionalnom maniru RE igara i nećete se osećati „jefitno“ uplašenim kada vas zadese, već će vam biti logično što su se baš tu desile. Tu je naravno i čuveno menadžerisanje inventarom, po kome je Resident Evil takođe veoma poznat. Kao da nije dovoljno što resursa ima veoma malo, i to malo resursa nećete sve moći da nosite sa sobom jer je inventar premali, pa ćete stalno morati da birate šta želite da odbacite (efektivno uništite, jer izbaciti iz inventara = uništiti). Boss borbe su zabavne i intenzivne, ali se nećete previše pomučiti, samo dok ne otkrijte šemu nakon što eventualno zaginete par puta. Meni je kao nekom ko nije navikao na igranje sa gejmpedom to verovatno bila najviše otežavajuća okolnost, ali sa druge strane Resident Evil serijal na Sony PlayStation 1 i pamtimo kao igru sa „kilavim“ kontrolama, tako da je u neku ruku i to nezaobilazni deo „nostalgija” paketa. Ono zbog čega je igra jedno vanserijsko iskustvo, jeste igranje na VR-u. Jednostavno rečeno – vi ste tamo. Iako tehnologija prenosa mirisa još nije otkrivena, u svakom kutku igre sam mogao da osetim ustajali močvarni vazduh igre pod nosom, osećao sam miris fekalija kada sam se do guše šetao kroz otpadne vode, osećao sam miris organske paljevine kada sam palio mutirane insekte i zombije, miris truleži za trpezarijskim stolom… Čuo sam svaki korak oko mene, svaki zvuk mi je trzao pogled. Osetio sam bol svakog udarca kada me je „tata“ mlatio kao poslednjeg kukavca. Osećao sam se klaustrofobično dok sam se provlačio među zidove kuće, noćni povetarac na terasi i osećao sam hladnoću zidova u podrumu. Jednostavno, vidi se da je čitav ambijent igre podređen VR igranju, i inače sjajna atmosfera je podignuta preko granica kada se igra sa VR uređajem. Nakon što sam prešao igru igrajući je sa PlayStation VR (a PS VR koristim već skoro 5 meseci, dakle odavno je nestao prvi “vau” efekat), ne mogu sebe opet da zamislim kako je igram sa tastaturom i mišem dok gledam u monitor. Kada sam stavljao VR headset, ja sam bio tamo, teleportovao sam se u Luizijanu, i tu raspalu smrdljivu kuću i moj svet je tada postao taj svet, svet igre. Za računarom, to je samo još jedna igra. Ne mogu sa isključivošću da tvrdim, ali sam gotovo siguran da moji utisci ne bi bili „to to“, da sam igru kojim slučajem igrao na tradicionalniji način. Resident Evil 7 je sjajna igra, koja serijal vraća korenima i na prave staze. Pametno i zabavno dizajnirani nivoi, osećaj „tesnaca“ sa resursima, nabijeni horror survival ambijent, intrigantna i nenapadna priča…sve je spakovano u jedan savršeni proizvod kakav ovaj serijal dugo nije imao prilike da vidi. Jedina mana ide na trajanje, jer igru objektivno možete preći za 8 do 10 sati, u zavisnosti od vašeg stila igranja, što je zaista premalo za jedan punokrvni AAA naslov koji sebe i prodaje po punoj AAA ceni. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PC Diablo 3 Proizvođač: ActiVision Dvadeset godina je prošlo od kako je Prvobitno Zlo poraženo i prognano iz Utočišta. Sada se morate vratiti u grad Tristram gde je sve počelo i istražiti glasine o paloj zvezdi jer je na prvi znak ponovnog rađanja zla i predznak da su Konačna Vremena počela. Zatresite zemlju, raznesite neprijatelje vatrom i ledom, prizovite nezemaljske pomoćnike i još više dok upravljate moćima vaseg naslednog herojstva. Uništite legije zla, suočite se sa bezbrojnim demonskim zlikovcima, otrijte skrivene potrage na novim lokcijama i pokupite različiti plen svaki put kad igrate. Ne postoje dve iste igre. Sakupite gomile zlata od leševa palih neprijatelja i iskoristite ga za kupovinu čudesnog oruzja ili pozovite majstore zanatlije da vam iskuju i ojačaju vaš stalnorastući arsenal. Od tajanstvenih tornjeva Caldeum-a do opsednutih zidina Bastion’s Keep-a smrtni svet je pao pod pokvareni uticaj paklenih moći. Pomozite u odbrani Utočišta koje je na samoj ivici da bude uništeno od demonskih sila. Zlo se vratilo! Zabava bez prestanka (sa pauzama za promenu miša i fiziološke potrebe) može ponovo da počne. Najnoviji član serijala Diablo verno nastavlja tekovine svojih predaka. Mehanika je jednostavna, grafika je solidna (a igra i dalje radi na mašinama starim četiri-pet godina) i najbitnije - igra je ekstremno zarazna. Sve ono zbog čega je jedna grupa ljubitelja kompjuterskih RPG-ova volela, a druga žestoko kritikovala prethodne delove Diabla integrisano je i u ovaj naslov. Možda je u nekim slučajevima pojednostavljivanje i približavanje igre širem auditorijumu prekoračilo granicu igrivosti za neke od purista među starijim fanovima, ali to je uglavnom u domenu ličnog ukusa. Kada se uzme u obzir to da je ovo prvi naslov u franšizi Diablo na kojem nije radio niko iz originalnog Blizzard Northa, ono što je pošlo za rukom novom razvojnom timu Blizzarda je u najmanju ruku impresivno. Dok su se priče prve dve igre (i njihove ekspanzije) direktno nadovezivale jedna na drugu, radnja Diabla III počinje dvadeset godina kasnije. Na nebu se pojavljuje čudna kometa koja pada baš u staru tristramsku katedralu. Nedugo zatim kreće nova najezda undeadova i demona koja preti stanovništvu Novog Tristrama. Srećom, naš hrabri heroj (ili heroina) došao je tragom komete da pomogne u borbi protiv snaga podzemlja. Naracija Diabla III funkcioniše fantastično kao uvod novom igraču u svet Sanctuaryja. Situacija nije tako blistava ako ste stariji igrač, jer su vam mnoge stvari koje se pominju već poznate iz ranijih delova. Kada to prvi put primetite, to predstavlja samo još jedan od elemenata koji u vama potpiruju žar nostalgije za Diablom. Kako vreme odmiče, za igrače koji su proveli najviše vremena sa ovim serijalom radnja postaje bledunjava i transparentna, a mnogi momenti u priči za koje je neko zamislio da budu iznenađenje vide se izdaleka. Ipak, kada prođete kroz priču i prvi put odgledate odjavni sinematik, uredno ćete se naježiti, kao kod većine Blizzardovih igara. Brzina prolaska kroz igru, naravno, zavisi od grupe u kojoj igrate, sreće pri nalaženju opeme i izbora veština, ali, uopšteno govoreći, za inicijalni prolazak kroz Diablo III, sa gledanjem sinematika i slušanjem dijaloga, biće vam potrebno nekih petnaestak sati. Naravno, kada jednom obrnete Diablo III zbog priče, počinje ono što zbog čega smo stvarno došli – dani, nedelje i meseci borbe sa sve jačim protivnicima i sakupljanje sve jačih predmeta! Dok na početnom, „normalnom” stepenu težine ni oprema ni veštine koje koristite nisu toliko bitni za uspešan prelazak, stvari kasnije postaju mnogo interesantije. Počevši od Nightmarea, na svakih nekoliko nivoa, a pogotovu sa prelaskom na viši stepen težine, igra vam brutalno stavlja do znanja da oprema koju posedujete jednostavno nije u skladu sa zonom u kojoj se trenutno nalazite. Tada je potrebno da se vratite nazad i nadate se da će vam slučajni generator predmeta biti naklonjeniji. Za one koji baš nemaju sreće sa predmetima, artisani mogu donekle da pomognu. Ove NPC zanatlije, kovač i draguljar, u stanju su da od materijala koje dobijate rastavljanjem nepotrebnih predmeta naprave ono što vam treba, ali i ti predmeti imaju slučajno generisane atribute. Planirani Treći artisan, koji bi pravio amajlije i napitke, nije preživeo betu. Druga opcija za nabavku više nego potrebnih predmeta je aukcijska kuća, koja je integrisana u osnovni ekran za odabir likova. Pomoću nje možete da za zlato koje nalazite u igri kupite predmete od bilo kog igrača na battle.netu. Plan da se kupovina vrši i za stvarne dolare nije bio implementiran u trenutku pisanja ovih redova. Kada je o runama reč, ako ste pratili razvoj Diabla III, iz podatka da se rune sada otključavaju očigledno je da su one pretrpele bitnu promenu u odnosu na betu. One više nisu predmeti koje nalazite kao ostalu opremu, nego se i automatski otključavaju u meniju za izbor veština na odgovarajućem nivou. Funkcija runa je ista – izborom neke rune menjate mehaniku date veštine. Inicijalno se sticao utisak da će rune služiti samo da prilagodite veštine date klase svom stilu igre, ali stvarnost je malo drugačija. Dok na početku mahom samo gledate kako da što više povređujete protivnike, na višim nivoima težine na površinu isplivavaju rune koje vam povećavaju šanse da preživite. Slično je i sa samim veštinama, što aktivnim što pasivnim. Kod svake klase aktivne veštine podeljene su u šest grupa. Bez dodatnog podešavanja igra vas tera da veštine iz prve grupe mapirate na levi taster miša, druge na desni i ostale redom na prva četri numerička tastera. Srećom, u opcijama postoji Elective Mode, koji pruža veću slobodu pri izboru i kombinovanju aktivnih veština. Menjanje veština „u hodu”, kao što je bio slučaj u Diablu II, više nije moguće, nego je potrebno da obavite nekoliko koraka. Prvo, da veština koju želite da menjate nije na kuldaunu, onda da otvorite meni za veštine i da u njemu mapirate željeni skill/runu na dati taster, i na kraju sačekate još deset sekundi da biste mogli da koristite izabranu veštinu. Ovo zvuči npotrebno komplikovano, ali neće proći mnogo vremena pre nego što se budete navikli na ova ograničenja, koja zaista doprinose izazovnosti igre. Takođe, neće proći ni mnogo vremena pre nego što se za svaku klasu izdvoji nekoliko optimalnih „buildova” za igranje na najvećem stepenu težine. Druga stvar koja doprinosi izazovnosti su sposobnosti protivnika. U Blizzardu su tokom godina rada na World of Warcraftu mnogo naučili o mehanici borbi sa bosovima, i to se primećuje u Diablu III, naročito kod viših težina. Naravno da taktike nisu isuviše kompleksne (ipak je ovo hack ’n’ slash), ali napredak je prisutan. Svaka od pet klasa ima sopstveni sistem resursa za upotrebu veština, tj. više ne postoji univerzalni resurs i nema napitaka koji ga obnavlja. Kod svake klase veštine se dele na one koje generišu i one koje troše resurse za upotrebu. Takav dizajn je dodatna smernica za za izbor, pa i upotrebu veština, jer ako koristite „jače” veštine koje samo troše vaš borbeni resurs, brzo ćete se naći u nebranom grožđu. Barbarian koristi rage, koji se stvara kad on udara i kad udaraju njega. Na višim stepenima težine ovo drugo poprilično boli, a barbarian se sve manje orijentiše ka zadavanju udaraca, a više ka „upijanju”. Tako smo kroz barbariana po prvi put dobili pravog tenka u serijalu Diablo. Mnogi ljubitelji ove klase iz dvojke moraće da razmisle o tome šta žele da igraju, jer su na najvećem stepenu težine za barbariana jedini pravi izbor mnogo oklopa i vitalnosti u kombinaciji sa defanzivnim veštinama. Isto pitanje nameće se i igračima koji se odluče za monka. Na višim nivoima monk postaje „podrška iz prvog reda”, jer se u grupi fokusira na lečenje i jačanje saboraca, te slabljenje protivnika, a da bi to mogao uspešno da radi, mora da priđe neprijateljima i bori se prsa u prsa. Monk mnogo bolje izbegava napade od barbariana, ali lošije podnosi udarce, pa upotreba štitova na višim nivoima uopšte nije loša ideja. Ostale tri klase su demon hunter, witch doctor i wizard i sve tri mogu da se bore sa distance. Ipak, i njima na visokim nivoima treba solidna količina zdravlja kako bi pretrpeli teže okršaje. Svaka od ovih klasa pri izboru svojih veština i opreme mora da nađe delikatan balans između nekoliko oprečnih pravaca razmišljanja: što jači sopstveni udarci, što veća mogućnost preživljavanja i što više veština koje usporavaju ili onesposobljavaju protivnike. Dok igrate sami, možete da imate i NPC pratioca koji se bori uz vas i stiče nivoe otprilike istom brzinom kao vaš lik. To su templar, scoundrel i enchantress. Ipak, koliko god da su ovi NPC-ovi dobro osmišljeni, sa vickastim nasumičnim komentarima, oni nikako ne mogu da zamene ljudske saigrače. Diablo III omogućava mrežnu igru za do četiri igrača, uz automatsko skaliranje snage protivnika. Tako su u igri sa četiri igrača na serveru neprijatelji najjači, ali je tada najveća i šansa da nađete veću količinu boljih predmeta. Sem toga, još jedna prednost kod timske igre je mogućnost oživljavanja. Kad god jedan od boraca padne tokom bitke, neko od članova grupe može da ga oživi, pod uslovom da niko od neprijatelja ne prekine taj proces koji traje pet sekundi. Na najvećem stepenu težine, kvalitetna koordinacija i komunikacija između igrača su apsolutno neophodne. Kao i u prethodnim igrama, kada pređete normalni mod dolazite na teži – nightmare, pa još teži – hell. Diablo III donosi novi stepen težine inferno, u koji je moguće ući tek onda kada dostignete maksimalni, 60. nivo. Specifičnost Inferna je u tome što vaši likovi više ne mogu da stiču nivoe, ali nivo i snaga neprijatelja nastavljaju da rastu, tako da kvalitet opreme postaje mnogo bitniji. Kao da podsvesna želja igrača za gomilanjem predmeta i unapređivanjem likova nije dovoljna, Diablo III ima i opsežan sistem achievementa, čije ispunjavanje može da traje i više meseci. Tipične (i verovatno objektivne) zamerke na priču i jednostavnost mehanike nisu bitne igračima koji vole ovaj serijal. Najveći problem Diabla III odnosi se na tehničku stranu. Ovo je prva igra u serijalu koja ne podržava ni igranje u LAN-u niti offline. Kao i StarCraft II, i Diablo III zahteva da budete ulogovani na svoj battle.net nalog da biste ga igrali, pa makar i single player. Još gore, i pored stres testova servera tokom aprila, battle.net nije bio spreman za cunami igrača koji su hteli da igraju već od prvih minuta posle ponoći. Igra je aktivirana u talasima: prvo Australija i Azija, zatim Evropa, i na kraju Severna i Južna Amerika. U svakoj zoni tokom prvih nekoliko sati desetine hiljada igrača nisu mogle da se uloguju usled preopterećenosti. Na sreću, stvari su se normalizovale za nekoliko dana, no to nije interesovalo ljude koji su hteli svoju igračku odmah! Nema sumnje u to da je Diablo III jednako zabavan i zarazan kao i njegovi prethodnici. Ipak, ostaje pitanje kakav će biti dugoročni život ove igre, tačnije koliko dugo će ljudi farmovati predmete u Infernu pre nego što im i to postane monotono? Odgovor na ovo pitanje naći ćemo samo višenedeljnim obračunom sa Diablom i njegovim slugama. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Call of Duty Ghosts Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 05.11.2013. Početak novembra svake neparne godine donosi surov, neumoljivi omen, koji ljubitelje multiplayer pucačina iskušava snažnije od vrpoljenja glutena na nepcu Novaka Đokovića... Istovremena pojava novog Battlefielda i novog Call of Duty naslova stvara neverovatan problem nekome ko želi da pije iz oba izvora, a da ne bude rastrzan kao Ana Arkadijevna između Vronskog i Karenjina. „Želim da potpuno zaronim u obe igre, a nemam stotine sati slobodnog vremena”, kukate vi u ritmu muzike za ples. Ovaj zastrašujući, gotovo Sofijin izbor, kao stvoren za „first world problem” meme sa crnokosom devojkom sa predplačnom facom, muči i vašeg izveštača i njegovu ekipu onlajn ubica. Dok CoD svoje milošte tradicionalno krije kao zmija noge, Battlefield, u perpetualnoj želji da postane kalif umesto kalifa i preuzme još koji procenat FPS multiplayer publikuma, mesec dana pre izlaska na tržište radoznalom narodu nudi predukus multiplayer sladostrašća putem otvorene bete. Call of Duty Ghosts kampanja je potpuno ludilo, posebno kada je nekome prepričavate. Prvo malo trčite, onda pucate okolo, onda ste na zemlji, odjednom ste pod vodom, onda ubijate pod vodom, onda odjednom – svemir! Sve izgleda kao Old Spice reklama, događa se brzo, ne možete da pohvatate o čemu se radi. Onda letite helikopterom, onda vozite tenk, tu se negde pojavljuje i kuče, eksplozije, krici, umiranje, sve zviždi i pišti i puca i dere se oko vas. Haos na sve strane. Onda ste u zgradi, onda u njoj pucate na ljute protivnike, onda zgrada pada, vi ste još u njoj, nekako se izvlačite iz tog haosa – pravo ludilo jednog akcionog holivudskog filma, samo što je ovo na vašem ekranu i vi ste u glavnoj ulozi. Međutim, to sve deluje lepo na papiru i donekle dok vi igrate singleplayer kampanju. U suštini, tu nema nikakvog izazova. Let Apač helikopterom je prost da prostiji ne može biti, na ekranu na sve strane iskaču obaveštenja šta da radite dalje i kako da reagujete, sve se odigrava vama u korist, sve vam je podređeno i na vama je jedino da klikćete levim mišem uz minimum pomeraja. Da je još jednostavnije, zvalo bi se The House of the Dead. Ukratko – singleplayer kampanja je pasivna, ne puno izazovna za nekoga ko je iskusni igrač FPS-ova i kao da je pravljena za šestogodišnje dečake sa Xbox kontrolerom u ruci (je l’ smo otkrili toplu vodu?). Nije samo to problem – zanimljivi zevzeti i oružja stoje vam na raspolaganju, ali samo kada vam igra to dozvoli. Hoćete snajper koji se kontroliše na daljinu? Može, ali samo u jednoj misiji. Zanimljiv vam je pasji kompanjon Rajli pa biste često voleli da ga pustite na protivnike? Neće moći, samo kada vam igra dozvoli. Nekako, efekat “imao pa nemao” odnosno “uzimala davala” kod Ghost singleplayer kampanje više je nego izražen. Pomešane emocije ovde je potrebno dodatno pojasniti – nije da je Ghost kampanja loša, nije da je loše smišljena, jednostavno – kratka je i pasivna, ne zahteva previše aktivnosti od vas, a to jeste šteta. Primera radi, scena u svemiru. Gledali ste Gravity? Sad zamislite da su Sandra Bulok i Džordž Kluni imali velike puške! Sve izgleda odlično, ali na kratke staze. Naravno, najveći broj igrača uzima Call of Duty zbog multiplayera i to je nešto što im ne možemo zameriti. Preporuka je da odigrate nekoliko singleplayer misija čisto da steknete utisak o tome kako funkcioniše novi CoD, mada je malo toga zaista promenjeno. Problem sa druge strane izazvaće činjenica da u okršajima za više igrača nema ništa od onih sjajnih mapa poput svemirske ili podvodne, već ste “osuđeni” na tradicionalna vojna ratišta – razruđene gradove, manja naselja, šumske okršaje i slično. Deathmatch mod je verovatno najkonfuzniji od svih i donosi bezbroj ubistava za kojih niti znate ko vas je ubio, niti koga ste ubili. Protivnici se pojavljuju po slučajnom odabiru lokacije, nekada i tik iza vas iako ste ih pre sekund ubili, pa pored sočnih psovki putem glasovne komunikacije ne očekujte puno toga. Neki “inteligentniji” modovi, poput Search and Rescue, ipak donose nešto više zabave. Tu jedan tim postavlja bombu, drugi brani određeni objekat a jednom ubijen protivnik se ne diže (osim uz korišćenje dog-tag-a). Counter Strike u Call of Duty-ju. Ground War mod je takođe jedan od zanimljivijih modova napravljen za veći broj igrača, koji takođe ima našu preporuku za isprobavanje. Kao što smo već pomenuli u našem previewu Ghostsa sa GamesCom sajma, otključavanje novog oružja vremenom i dužim igranjem zamenjeno je za “timske poene”. Oni omogućavaju da bilo kada otključate bilo koje oružje ukoliko ste skupili dovoljan broj poena. Ovo je promena koja se može dvojako shvatiti pa ćemo za sada ostati neutralni. Naime, nekome se možda može dopasti što na ovaj način štedi vreme i lakše može doći do željene opreme, dok sa druge strane postoje i oni koji ipak žele da trudom i radom dođu do bitnog oružja kao i da to isto ne mogu da urade oni koji su odigrali Ghost znatno kraće od njih samih. Međutim, ono što moramo da još jednom potenciramo a pomenuli smo tokom GamesCom previewa – Ghost je jako brza igra, posebno u multiplayeru. Ubistva se događaju skoro svake sekunde, konstantno ste u trku, konstantno razmišljate nekoliko koraka napred i svaka greška vas skupo košta. Ovo je nešto što će zasigurno odgovarati određenom broju igrača ali je jasno da će biti znatno veći broj onih koji se u ovakvom okruženju neće najbolje snaći. Preporuka je stoga da ukoliko ste iskusni multiplayer FPS-ovac, bolje ni ne pokušavate da se priključite nekom serveru, osim ukoliko ne želite da obrišu patos vama. Nesumnjivo, MP komponenta je svakako dobro urađena, ispolirana, sa balansiranim naoružanjem i sistemom “budženja” opreme o kojem smo već pisali u prošlosti. Ipak, ostaje pitanje da li je to dovoljno, da li Ghost zaista ima da ponudi nešto novo kao deseta igra u serijalu (i šesta koju razvija Infinity Ward) ili je ipak potrebno da dizajneri sednu i iznova razmisle o svemu a ne isključivo dorade već postojeći koncept. Sećamo se svi kako je Modern Warfare primljen u javnosti – potrebno je da se i Activision toga priseti. Tada možemo da pričamo o novom i kul Call of Duty naslovu. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Battlefield 3 Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. Hit godine - najbolja multiplayer pucačina decenije - kampanja za jednog igrača na nivou filma - igra koja ostavlja bez daha... Samo su neki od komentara koji nam govore koliko je BF3 dobar naslov. Proverite da li su tačni igrajući ovu uzbudljivu simulaciju modernih oružanih sukoba, koju pokreće vrhunski grafički engine. EA već neko vreme nagoveštava da će njihove dolazeće igre postati neka vrsta servisa, što verovatno i jeste budućnost (PC) gejminga (svidelo se to vama ili ne). Battlefield 3 prvi pravi primer ovog koncepta koji uglavnom funkcioniše dobro, ali krenućemo prvo od njegove loše strane. Za pokretanje igre neophodan je Origin softver, poznat po kontraverznim uslovima korišćenja koji, grubo rečeno, ovom gigantu (EA) daje pravo da prikuplja i raspolaže vašim ličnim podacima (ali to nije tema ovog teksta). Startovanjem igre pokrenuće se najpre Origin softver, a zatim i internet browser (koji će zatražiti instalaciju plugin-a), odnosno Battlelog servisi preko koga zapravo pokrećete igru. Odavde možete odabrati da li ćete igrati kampanju za jednog igrača, kooparativni mod ili multiplayer komponentu. Međutim, Battlelog je mnogo više od toga. U pitanju je neka vrsta društvene mreže namenjena isključivo BF3 igračima. Tako vrlo brzo i lako možete pronaći prijatelje i pozvati ih da se pridruže vodu (platoon) koji ste oformili. Sa saborcima možete uvek biti u kontaktu bilo putem chat ili voice kanala. Isto tako vrlo brzo i lako možete videti koji prijatelja su u igri, kada jednim klikom možete da im se pridružite (pod uslovom da na serveru ima slobodnih slotova) ili ih pozvovete da se oni pridruže vama. Sve ovo funkcioniše zaista brzo i lako. Detaljno filtriranje i pretraga servera se takođe obavlja isklučivo iz browser-a, odnosno Battlelog-a i sa tim nismo imali nikakvih problema. Stvar u kojoj Battlelog briljira je detaljna statistika u kojoj možete videti apsolutno sve što vas zanima o vašem (ili tuđem) napredovanju, a tu je i detaljan uvid u oružja, opremu i gedžete koji čekaju da ih otključate. Zaustavićemo se ovde i polako krenuti od moda za jednog igrača. Single player komponenta je u Battlefield igrama oduvek bila samo odskočna daska, odnosno priprema za multiplayer okršaje. Međutim, ovog puta EA i DICE su rešili to da promene i da na ovom polju konkurišu Call of Duty serijalu, što otvoreno i priznaju. Svi znamo da ako neka igra želi da konkuriše CoD igrama, onda mora da ima dramatične misije sa saborcima koji ginu, tenkovima, avionima, snajperima i jurnjavom za negativcima, sa sve saborcima koji umesto bojeve municije ispaljuju ćorke. Battlefield 3 je upravo jedna takva, što ima svojih prednosti, ali i mana. Igrač je u ulozi poručnika Blackburn-a koji se našao u centru konflikta u kome teroristička grupa planira da nuklearkama digne u vazduh par svetskih metropola. Blackburn je zbog svega što se desilo jedan od osumnjičenih koga tajna služba SAD-a drži u pritvoru i ispituje o dešavanjima koja su ga dovela tu gde jeste, a koja nagoveštavaju da će sledeća bomba eksplodirati u Njujorku u naredna 24 sata, zbog čega su svi na ivici živaca. Misije koje igrate su zapravo sećanja, odnosno prepričavanja događaja u kojima je Blackburn učestvovao (uz jedan ili dva ispada koja će vas staviti u ulogu potpuo nepoznatog lika). Ono što vas čeka su strogo linearne i skriptovane misije, u kojima vam velike, prostrane (uglavnom urbane) lokacije daju samo prividan osećaj slobode. Kada ste na nogama, sve se svodi na praćenje vođe tima i svaki bunt u vidu pokušaja odstupanja od ove predefinisane formule vodi ka nevidljivom zidu ili brzoj smrti niotkuda. Neprijateljski AI definitivno nije najpametniji, ali je đavolski precizan i vrlo brzo će vas razrešiti dužnosti ako ste duže od par trenutaka na otvorenom, pa je skrivanje iza zaklona ključ preživljavanja intenzivnijih okršaja, a ujedno i najbolji načina da izbegnete frustrirajuć sistem checkpoint-a. Prava je šteta što je ogroman potencijal slobode u potpunosti eliminisan zarad “filmskog“ iskustva i skriptovanih momenata, čineći igru pravim “koridor šuterom“. Čini se da je igrač ovde bačen u drugi plan i da je tu samo da bi pratio uputsva vođe tima. Isto tako, čini se da je sve koncipirano tako da igrač ima dovoljno vremena da se divi fantastičnoj grafici i cinematic momentima kojih ima na pretek. Verovatno najbolji primer ove logike je misija sa nezaboravnim početkom, gde izlazite iz unutrašnjosti nosača aviona, kada se pruža fantstičan prizor uzburkanog mora sa flotom na pučini, a zatim i pista po kojoj vetar nanosi kišu uz neke neverovatno realistične efekte. Stavili smo kacigu (uz fenomenalan efekat izobličavanja zvuka), smestili u klaustrofobičan kokpit sa nestrpljenjem čekajući da upravljamo lovcem. Nakon provere ispravnosti krila dobili smo zeleno svetlo i suludom brzinom se vinuli u vazduh uz buru adrenalina, koji je isto tako brzo splasnuo kada smo shvatili da smo na mestu kopilota u ulozi topdžije koji je tu samo kako bi lock-ovao neprijateljske lovce i filovali bombama sitne ciljeve na zemlji (što smo do sada radili bezboroj puta). DICE-u možda ne nedostaje inspiracije i entuzija, ali svakako nedostaje iskustva u “intenzivnom skriptovanju“ (za razliku od Infinity Ward i Treyarch timova). O tome svedoče neki tragi-komični bagovi poput ovog. Takođe, u par navrata nam se desilo da se neki neprijatelj uspava iza zida, kada naši saborci (misleći da je prostorija očišćena) samo prošetaju pored njega ignorišući ga, baš kao i on njih, sve dok ne ugleda vas. Napucavanje je povremeno prekinuto “brzo pritisni odgovarajuće dugme ili umri“ momentima koji nisu ni malo izazovni, ali su zanimljivi za posmatranje i uglavnom se aktiviraju u skriptovanim scenama bliskih borbi golim rukama. Čak je i toliko najavljivana destrukcija u kampanji svedena na najmanju moguću meru zahvaljujući strogo linearnom dizajnu nivoa. Sve što smo uspeli da raznesemo su par betonskih ograda, nekoliko automobila i nešto kancelarijskog nameštaja, osim u nekoliko (da, pogodili ste) skriptovanih momenata sa nešto impresivnijim scenama masovnog razaranja. Ovo znači da možete da zaboravite na rušenje fasada i zidova u cilju otvaranja novog prolaza. Razlog ovome nije imit fantastičnog Frostbite 2.0 endžina, već pomenut dizajn i nedostatka potrebnog alata (čitaj eksploziva) za tako nešto. Čak je i Bad Company 2 nudio daleko više prostora za taktiziranje i dizanje u vazduh svega što poželite, bilo u cilju otvaranja alternativnog prolaza, zaobilaženja neprijatelja ili iz čiste zabave. I pored brojnih zamerki i propusta, ovo je iskustvo koje ćemo definitivno pamtiti, pre svega zahvaljujući fantastičnoj grafici, atmosferi, zvuku i nekim neviđeno dobrim i prirodnim animacijama našeg tima marinaca. Tako smo uživali samo gledajući ih kako trče, skaču, preskaču prepreke, kotrljaju se i upadaju kroz vrata iznova i iznova. Atmosfera i neke misije iz kampanje su nas je podsetile i na holivudske hitove, kao što je Hurt Locker na primer. EA je definitivno zahtevao od DICE-a da kampanja bude što sličnija onima iz par poslednjih CoD igara, sa jedinim ciljem da preotme što je više moguće igrača od zlatne koke Activision-a. Na svu sreću, ova politika nije primenjena i na multiplayer komponentu igre, koja je ono što Battlefield serijal čini tako posebnim, a što će istinski fanovi znati da cene. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS3 Battlefield 3 Proizvođač: EA Hit godine - najbolja multiplayer pucačina decenije - kampanja za jednog igrača na nivou filma - igra koja ostavlja bez daha... Samo su neki od komentara koji nam govore koliko je BF3 dobar naslov. Proverite da li su tačni igrajući ovu uzbudljivu simulaciju modernih oružanih sukoba, koju pokreće vrhunski grafički engine. EA već neko vreme nagoveštava da će njihove dolazeće igre postati neka vrsta servisa, što verovatno i jeste budućnost (PC) gejminga (svidelo se to vama ili ne). Battlefield 3 prvi pravi primer ovog koncepta koji uglavnom funkcioniše dobro, ali krenućemo prvo od njegove loše strane. Za pokretanje igre neophodan je Origin softver, poznat po kontraverznim uslovima korišćenja koji, grubo rečeno, ovom gigantu (EA) daje pravo da prikuplja i raspolaže vašim ličnim podacima (ali to nije tema ovog teksta). Startovanjem igre pokrenuće se najpre Origin softver, a zatim i internet browser (koji će zatražiti instalaciju plugin-a), odnosno Battlelog servisi preko koga zapravo pokrećete igru. Odavde možete odabrati da li ćete igrati kampanju za jednog igrača, kooparativni mod ili multiplayer komponentu. Međutim, Battlelog je mnogo više od toga. U pitanju je neka vrsta društvene mreže namenjena isključivo BF3 igračima. Tako vrlo brzo i lako možete pronaći prijatelje i pozvati ih da se pridruže vodu (platoon) koji ste oformili. Sa saborcima možete uvek biti u kontaktu bilo putem chat ili voice kanala. Isto tako vrlo brzo i lako možete videti koji prijatelja su u igri, kada jednim klikom možete da im se pridružite (pod uslovom da na serveru ima slobodnih slotova) ili ih pozvovete da se oni pridruže vama. Sve ovo funkcioniše zaista brzo i lako. Detaljno filtriranje i pretraga servera se takođe obavlja isklučivo iz browser-a, odnosno Battlelog-a i sa tim nismo imali nikakvih problema. Stvar u kojoj Battlelog briljira je detaljna statistika u kojoj možete videti apsolutno sve što vas zanima o vašem (ili tuđem) napredovanju, a tu je i detaljan uvid u oružja, opremu i gedžete koji čekaju da ih otključate. Zaustavićemo se ovde i polako krenuti od moda za jednog igrača. Single player komponenta je u Battlefield igrama oduvek bila samo odskočna daska, odnosno priprema za multiplayer okršaje. Međutim, ovog puta EA i DICE su rešili to da promene i da na ovom polju konkurišu Call of Duty serijalu, što otvoreno i priznaju. Svi znamo da ako neka igra želi da konkuriše CoD igrama, onda mora da ima dramatične misije sa saborcima koji ginu, tenkovima, avionima, snajperima i jurnjavom za negativcima, sa sve saborcima koji umesto bojeve municije ispaljuju ćorke. Battlefield 3 je upravo jedna takva, što ima svojih prednosti, ali i mana. Igrač je u ulozi poručnika Blackburn-a koji se našao u centru konflikta u kome teroristička grupa planira da nuklearkama digne u vazduh par svetskih metropola. Blackburn je zbog svega što se desilo jedan od osumnjičenih koga tajna služba SAD-a drži u pritvoru i ispituje o dešavanjima koja su ga dovela tu gde jeste, a koja nagoveštavaju da će sledeća bomba eksplodirati u Njujorku u naredna 24 sata, zbog čega su svi na ivici živaca. Misije koje igrate su zapravo sećanja, odnosno prepričavanja događaja u kojima je Blackburn učestvovao (uz jedan ili dva ispada koja će vas staviti u ulogu potpuo nepoznatog lika). Ono što vas čeka su strogo linearne i skriptovane misije, u kojima vam velike, prostrane (uglavnom urbane) lokacije daju samo prividan osećaj slobode. Kada ste na nogama, sve se svodi na praćenje vođe tima i svaki bunt u vidu pokušaja odstupanja od ove predefinisane formule vodi ka nevidljivom zidu ili brzoj smrti niotkuda. Neprijateljski AI definitivno nije najpametniji, ali je đavolski precizan i vrlo brzo će vas razrešiti dužnosti ako ste duže od par trenutaka na otvorenom, pa je skrivanje iza zaklona ključ preživljavanja intenzivnijih okršaja, a ujedno i najbolji načina da izbegnete frustrirajuć sistem checkpoint-a. Prava je šteta što je ogroman potencijal slobode u potpunosti eliminisan zarad “filmskog“ iskustva i skriptovanih momenata, čineći igru pravim “koridor šuterom“. Čini se da je igrač ovde bačen u drugi plan i da je tu samo da bi pratio uputsva vođe tima. Isto tako, čini se da je sve koncipirano tako da igrač ima dovoljno vremena da se divi fantastičnoj grafici i cinematic momentima kojih ima na pretek. Verovatno najbolji primer ove logike je misija sa nezaboravnim početkom, gde izlazite iz unutrašnjosti nosača aviona, kada se pruža fantstičan prizor uzburkanog mora sa flotom na pučini, a zatim i pista po kojoj vetar nanosi kišu uz neke neverovatno realistične efekte. Stavili smo kacigu (uz fenomenalan efekat izobličavanja zvuka), smestili u klaustrofobičan kokpit sa nestrpljenjem čekajući da upravljamo lovcem. Nakon provere ispravnosti krila dobili smo zeleno svetlo i suludom brzinom se vinuli u vazduh uz buru adrenalina, koji je isto tako brzo splasnuo kada smo shvatili da smo na mestu kopilota u ulozi topdžije koji je tu samo kako bi lock-ovao neprijateljske lovce i filovali bombama sitne ciljeve na zemlji (što smo do sada radili bezboroj puta). DICE-u možda ne nedostaje inspiracije i entuzija, ali svakako nedostaje iskustva u “intenzivnom skriptovanju“ (za razliku od Infinity Ward i Treyarch timova). O tome svedoče neki tragi-komični bagovi poput ovog. Takođe, u par navrata nam se desilo da se neki neprijatelj uspava iza zida, kada naši saborci (misleći da je prostorija očišćena) samo prošetaju pored njega ignorišući ga, baš kao i on njih, sve dok ne ugleda vas. Napucavanje je povremeno prekinuto “brzo pritisni odgovarajuće dugme ili umri“ momentima koji nisu ni malo izazovni, ali su zanimljivi za posmatranje i uglavnom se aktiviraju u skriptovanim scenama bliskih borbi golim rukama. Čak je i toliko najavljivana destrukcija u kampanji svedena na najmanju moguću meru zahvaljujući strogo linearnom dizajnu nivoa. Sve što smo uspeli da raznesemo su par betonskih ograda, nekoliko automobila i nešto kancelarijskog nameštaja, osim u nekoliko (da, pogodili ste) skriptovanih momenata sa nešto impresivnijim scenama masovnog razaranja. Ovo znači da možete da zaboravite na rušenje fasada i zidova u cilju otvaranja novog prolaza. Razlog ovome nije imit fantastičnog Frostbite 2.0 endžina, već pomenut dizajn i nedostatka potrebnog alata (čitaj eksploziva) za tako nešto. Čak je i Bad Company 2 nudio daleko više prostora za taktiziranje i dizanje u vazduh svega što poželite, bilo u cilju otvaranja alternativnog prolaza, zaobilaženja neprijatelja ili iz čiste zabave. I pored brojnih zamerki i propusta, ovo je iskustvo koje ćemo definitivno pamtiti, pre svega zahvaljujući fantastičnoj grafici, atmosferi, zvuku i nekim neviđeno dobrim i prirodnim animacijama našeg tima marinaca. Tako smo uživali samo gledajući ih kako trče, skaču, preskaču prepreke, kotrljaju se i upadaju kroz vrata iznova i iznova. Atmosfera i neke misije iz kampanje su nas je podsetile i na holivudske hitove, kao što je Hurt Locker na primer. EA je definitivno zahtevao od DICE-a da kampanja bude što sličnija onima iz par poslednjih CoD igara, sa jedinim ciljem da preotme što je više moguće igrača od zlatne koke Activision-a. Na svu sreću, ova politika nije primenjena i na multiplayer komponentu igre, koja je ono što Battlefield serijal čini tako posebnim, a što će istinski fanovi znati da cene. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC Need for Speed - Rivals Proizvođač: EA Datum izlaska: 19.11.2013. Dobrodošli u Redview County, gde rivalstvo između policije i trkača nikada ne prestaje. Igrajte kao policajac ili trkač. Svaka strana ima svoj set izazova, nagrada i posledica. Trkači su usamljeni vukovi sa brzim kolima napravljenim za trke i epsko bežanje od zakona. Policija mora pute timova da lovi i uhapsi ove vozače. AllDrive revoluciona nova opcija vas ubacuje u svet gde su singlplayer i multiplayer isto, gde se vaši prijatelji već trkaju ili beže od policije. Vaš auto, Vaš identitet. Sa preko milion kombinacija, budite sigurni da će Vaše vozilo biti jedinstveno i da će se sigurno isticati! Osetite potrebu za brzinom, vozite kao pod stalnim pritiskom policije ili dozivite uzbuđenje privođenjem nezavisnih vozača zakonu. Need for Speed Rivals usudi se da smanjiš gas!!! Need for Speed Rivals, za kojeg ne znate da li je Most Wanted, High Stakes ili Hot Pursuit, predstavlja, verovali ili ne, dvadeseto izdanje Need for Speed serijala a ujedno prvo koje se pojavljuje za konzole naredne generacije, Xbox One i PlayStation 4. Upravo iz tog razloga, igra je dobila titulu “lansirnog naslova” (super prevod), što znači da su developeri dosta polagali u to kako će igra izgledati. I zaista su odradili jako dobar posao. Rival pokreće Frostbite 3 engine i ukoliko posedujete dovoljno jak PC (ili neku od konzola), sigurno nećete ostati ravnodušni na ono što jubilarni Need for Speed ima da ponudi. Dobra okruženja, još bolji efekti i najbolji modeli vozila, sigurno neće doprineti tome da ćaletu na lak način objasnite da niste pustili MotorsTV. Gameplay je lako objasniti. Birate dve role – ili ste pandur u skupim kolima ili kriminalac u skupim kolima. Razlika je u tome što kao pandur imate pravo da razlupate vozilo i protivnika okrenete na krov, dok ste kao krimos ipak forsirani da pobegnete glavom bez obzira i izbegnete hapšenje. Naravno, policajci mogu da postavljaju barikade na putevima i pozivaju podršku iz vazduha a vozači sa druge strane zakona mogu da bacaju EMP granate, šoktalase i slično. Sve ovo odigrava se u Redview County, izmišljenom mestu sa potpunom slobodom kretanja koje poseduje negde oko 160 kilometara puteva, što je više i od Most Wanteda iz 2012, ali skoro pa identično kao Hot Pursuit. Na početku igre prolazite “obuku” za obe zaraćene strane, a kasnije i birate jednu od dve. Naravno, možete vremenom isprobati i kontra od one koju ste odabrali, bez bojazni da ćete sebi upropastiti “priču”. Ona je u Rivalsu bitna koliko i u Quake 3 Areni, a čini se i da su joj jednako posvetili vremena. Izuzev glasova glavnih junaka, oni su se baš iscimali, ali nisu daleko otišli od akcionog filma B produkcije. Kao policajac, možete razvijati karijeru u tri pravca – patrolnoj, tajnoj ili “snagatorskoj”, prevedimo je tako. Sve ove karijere, pretpostavljate, zavise od načina na koji igrate – da li volite patroliranje i otkrivanje prekršilaca, da li volite da ste tajni agent koji hvata izgrednike a da toga nisu ni svesni ili biste najviše voleli da vozite tenk koji juri 200 na sat i gazi sve pred sobom. Napredak se obavlja kroz uspešno završavanje misija ali i postavljanje novih brzinskih rekorda, opasnu vožnju i vratolomije. U formulu koja računa koliko ste zapravo uspešni ulazi i računica iz Autolog sistema, koji je stvoren od strane Criteriona za potrebe Hot Pursuita ali se otad koristi i u drugim NFS naslovima. Autolog pomaže da se vidi koliko drugi vozači brzo voze ili koje rekorde postavljaju, što dovodi do toga da se i vaša vozačka sposobnost stavlja na proveru u tom kontekstu, a zatim procenjuje koliko možete napredovati. Među novitetima nalazi se AllDrive, mod koji omogućava da se na skoro neprimetan način prebacite iz singleplayer moda igranja u kooperativni multiplayer ali i jedan-na-jedan okršaje. Šteta je što se estetskoj obradi vozila nije posvetilo više pažnje. Sistem je pozajmljen iz Undergrounda, gde je isti bio razrađen jako dobro i omogućavao je nesputanu kreativnost vozača, ali to ovde nažalost nije slučaj i moguće je promeniti boju, pokoji detalj, ubaciti felne i promeniti naziv na tablici. Šteta je što se ovom delu nije posvetilo više pažnje, jer bi to definitivno dovelo do znatno većeg broja kreativno ukrašenih vozila na NFS serverima. Sa druge strane, unapređenja vozila su moguća, ali samo na strani odmetnika. Oni mogu osvojene poene iskoristiti za poboljšanje motora, brzine i svega drugog što će im obezbediti lakši beg od pandura. Ovi drugi, pak, ne mogu unapređivati vozila ali mogu dodavati nove tehnologije koje će im pomoći u poteri za izgrednicima – bolji radar, blokade puta, eksere, helikoptersku podršku, kojekakve ometače i slično. Primetili smo da se kao trkač jako lako osvajaju poeni i ukoliko se vozikate dovoljno dugo, u jednom trenutku ćete imati ogromnu količinu novca sa kojom potencijalno nećete znati šta da radite. Izvođenje je potpuno haotično i podseća na miks svega što vam može pasti napamet – Forza Horizon, Hot Pursuit, Burnout Paradise – čega god da se setite od igara sličnog tipa, Rivals je uzeo poneki deo iz nje. Što nije loše, da se razumemo, taj haos je zapravo skroz interesantan i doprinosi igranju. Sa druge strane, ono što ćemo ostaviti vama na procenu jeste koliko je dobro, ili loše, to što se upravljanje vozilom savladava veoma brzo i bez puno problema. To znači da će i početnici u žanru ali i iskusni vukovi već posle nekoliko trka biti na istom nivou. Naravno, tada u priču “uskače” umeće igranja i one sitne finese koje će izdvojiti prvog na tabeli od trećeg, petog, osmog, ali ujedno znači i da ćete zapravo samo u multiplayeru imati neki vid satisfakcije pobedom. U kampanji za jednog igrača izazova za vas veoma brzo više neće biti. Sa druge strane, nisu sva vozila ista i ne ponašaju se jednako, što je kao i uvek dobra stvar jer omogućava da pronađete ono koje vam najviše paše i odgovara vašem stilu vožnje. Kada smo na strani pohvala, dinamične promene vremena su nešto što takođe treba istaći. Iako ne utiču na samo igranje, smene dana i noći i kiše i suvog vremena doprinose osveženju. Pre nego što uskočite u Rivals svet, moramo vam reći još nešto – igra nema pauzu! Čak ni u singleplayer modu. Ovo vas forsira da potražite najbliže skrovište ili bazu, što ne mora nužno biti loš gameplay potez, ali stvara veliki problem ukoliko iste sekunde nešto morate da uradite, ili vam se baš jako dugo ide u WC. Možete ostaviti vozilo na sred puta, ali to ne znači da vas policija neće spaziti i uhapsiti ili drugi trkač pozvati “na crtu” što vi nećete moći da ispratite. Pun potencijal igre otključava se tek priključivanjem online modu i učestvovanjem u multiplayer okršajima sa prijateljima i onima koje uopšte ne poznajete. Nalaženje drugih trkača je u ovom trenutku jako lako i neće biti nikakvih problema da odmerite svoje snage sa nekim drugim. Dizajneri su čak napravili i posebnu mini igru za tablete (jel ste primetili da je to sad “novo crno” u industriji) gde vaši ne-tako-vični-vožnji prijatelji mogu na mapi gledati vaš okršaj sa drugima i pomagati vam bacanjem unapređenja ili njih ometati na sve moguće načine. Ah da, igra nema ni manuelni menjač. Vidite šta ćete sa tim.

PC Call of Duty - Advanced Warfare Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 04.11.2014. OVA IGRA ZAHTEVA STEAM AKTIVACIJU. Advanced Warfare je prvi Call of Duty naslov smešten u budućnost. Vojnici su opremljeni egzoskeletima koji im daju nadljudske sposobnosti, novo energetsko oružje je još destruktivnije a novi gedžeti pružaju napredne taktike na bojištu. Next-gen grafika čini Advanced Warfare najimpresivnijom igrom u serijalu. Kad neko pomene Activision, šta prvo pomislite? Call of Duty. I šta još? Eh? Imam isti problem – na prvu loptu ne mogu da se setim nijedne druge igre koja ima veze s njima, osim možda Destinya koji je svež pa je zato prešao preko jezika. Tony Hawk? Možda neka druga davno umrla franšiza? Ali, dosta jednosmernog razgovora s papirom... Ne samo što su Call of Duty i Activision postali sinonimi već je veliki publisher iznutra počeo da mutira u „multipipačni” Call of Duty organizam – za potrebe ovogodišnjeg CoD-a angažovan je jubilarni treći in-house studio (Sledgehammer Games) koji se pridružio Treyarchu i Infinity Wardu u poslu legalnog fotokopiranja novčanica. Ovo postaje prava industrija u kojoj na jednoj franšizi u svakom trenutku radi preko 600 ljudi. Dok vi veselo igrate Advanced Warfare, druga dva studija čekićaju svoje verzije CoD-a koje čekaju na red objavljivanja. Ovim se obezbeđuje da niko ne odlepi od jednog te istog posla u decenijskom kontinuitetu, što će se sigurno desiti sa studiom DICE koji EA mamuza kao tuđeg magarca, ali koji i pored najbolje volje može da iznedri samo jednu Battlefield igru svake dve godine. Prost narod voli da pljuje po Call of Duty igrama – malčice zbog toga što je to moderno, a ponajviše zbog totalne neinformisanosti i ocenjivanja svake pojedinačne igre isključivo kroz single-player. U slučaju prethodnog nastavka (Call of Duty: Ghosts) zamerka o štancovanju bez drugog smisla osim zarade imala je težinu zbog čega je odlučeno da Napredno ratovanje razbije monotoniju, što kroz kasting glumaca što kroz nove gameplay elemente. Da bi se obećanje o novom i unapređenom gejmpleju lakše primilo, za ulogu glavnog negativca single-player kampanje angažovan je Kevin Spejsi, glumčina koja je američkim rimejkom serije „House of Cards” podigla kriterijume kvaliteta televizijske drame. Ako mislite da je single-player bolji zbog Kevina, varate se. Kampanja je i dalje tradicionalna budalaština koja podseća na vezanu trakavicu hodnika, eksplozija i zadihanih ljudi koji vam se unose u facu. Tehnologija je oduvek bila suštinski element zapleta i raspleta CoD kampanja (od Modern Warfarea pa nadalje), ali sada predstavlja temeljnu okosnicu i glavnu poentu cele stvari. Trideset i kusur godina u budućnosti, hodajući tenkovi, robotski egzoskeleti, bionički udovi, portabl EMP granate i druge egzotične stvari dominiraju bojištima multipolarnog i vrlo nestabilnog sveta u kojem privatne vojske lagano potiskuju tradicionalne oružane snage pojedinačnih država. Gazda najveće kompanije ovog tipa je Kevin S, to jest Džonatan Ajrons koji gubi sina jedinca, idealistu i prijatelja glavnog protagoniste, u napadu američke vojske na okupirani Seul. U istoj akciji vi ostajete bez ruke pa vas penzionišu iz USMC-a, ali vam Ajrons pruža drugu šansu kroz premijum bionički ud i obezbeđuje vam posao elitnog operativca u svojoj organizaciji. Dalje sve prerasta u gigantsku eksploziju, prošaranu manjim eksplozijama, predvidljivom izdajom i jedinim mogućim krajem – ruiniranom ali nepokorenom Amerikom i prizorom krvavog horizonta na kojem se vije ponosna zastava izbušena mecima. Kevin Spejsi je dobar onoliko koliko može da bude dobar s obzirom na okolnosti i priču koja nikada ne prerasta seriju umornih klišea. Single-player kampanja od pet sati nije ono zbog čega bi neko dao pare za ovaj Call of Duty. Element zbog kojeg Advanced Warfare sija, i zbog kojeg je sijao i skoro svaki prethodni CoD, jeste multiplayer koji je ovoga puta sasvim fino špikovan novim stvarima. Svi Call of Duty naslovi oduvek su operisali kretanjem u jednoj dominantnoj ravni, s trećom dimenzijom koja se svodila na prve spratove i podrume i kretanjem koje je sledilo relativno realna pravila. Not any more... Borbeni egzoskelet, najkrupnija pojedinačna inovacija u CoD univerzumu od njegovog osnivanja, totalno menja kompletnu dinamiku multiplayera. On vam omogućava da brže trčite, da pravite veće skokove, da skačete dvaput u jednom zaletu (double jump), da munjevito strejfujete na neku od strana, da s ulice jednim potezom uskočite u sobu na prvom spratu, da aktivirate nevidljivost, brzinski boost ili neku treću borbenu sposobnost, da se prisetite proleća i ranog leta koje ste proveli igrajući Titanfall... Igra sada zaista liči na Titanfall bez Titan robota, ali je ipak dovoljno drugačija da ima smisla govoriti o inspiraciji, a ne kopiranju. Munjevito kretanje igrača ima mnoge pozitivne posledice – u multiplayeru ima primetno manje snajperista čiji je posao otežan zbog bržeg i nepredvidljivijeg kretanja drugih igrača. Egzoskelet daje mnogo više šanse da individualna veština igrača dođe do izražaja – kalkulisanje preciznog tajminga skakanja podsetiće vas na slavne dane prvog Unreal Tournamenta. Što se tiče pucaljki, osim nekoliko energetskih i railgun izuzetaka, većina se svodi na modifikacije klasičnog balističkog oružja koje je danas u širokoj upotrebi. Moderne inovacije leže u borbenim sposobnostima vašeg egzoskeleta – privremena nevidljivost, portabl štit, mogućnost lebdenja, health boost i nekoliko drugih kerefekica troše energiju odela, ali u rukama iskusnog igrača mogu da predstavljaju razliku između života i smrti. Za okorele tradicionaliste i nostalgičare koji ne mogu da prežale Jugu i „Bijelo dugme” postoji i multiplayer plejlista bez Exo sposobnosti u kojoj je kretanje identično kao u starijim CoD naslovima. Zašto ste onda kupovali Advanced Warfare, zašto niste sačuvali pare za koncert Dejana Cukića? Jedina stvar koja realno smeta multiplayeru jesu limiti od 12 igrača za većinu modova (18 za ground war playlistu) koji su nasleđeni od prethodnih nastavaka i predstavljaju nužno zlo da bi igra radila na konzolama prethodne generacije. Što se tiče ostalih modova, pored single i multi režima imamo i kooperativni Exo survival mod u kojem se vi i partner borite protiv talasa progresivno jačih protivnika, ali u ovoj CoD iteraciji izostali su zombiji. Tačnije, izostali su besplatni zombiji – ako kupite season pass ili pojedinačne tematske pakete mapa i sadržaja koji će izlaziti tokom sledeće godine, dobićete i zombije at some point. Šabani, dajte mi moje zombije besplatno sad, kažem ja! Call of Duty: Advanced Warfare ima najbolji sistem napredovanja po nivoima, otključavanja nove opreme i njenog podešavanja u celokupnoj istoriji Call of Dutyja. Umesto žetona kojima ste u Ghostsu kupovali oružje i dodatke, što je bio sistem koji je imao demotivišući efekat na igrače koji se lože na lagano napredovanje, osnovu novog koncepta čini postepeno i automatsko otključavanje opreme koje najviše vuče na kombinaciju Modern Warfarea 2 i prvog Black Opsa. Dakle, svako oružje ima svoj requirement vezan za igrački nivo, a svaki nišan i drugi dodatak zahteva ispunjavanje određene kvote običnih ili specifičnih killova. Tako, na primer, običan refleksni nišan za svaku pušku traži 20 killova, a rukohvat za brže nišanjenje 10 headshot medalja. To je mnogo, mnogo bolje rešenje nego ono u CoD: Ghostu gde ste za jedan dan mogli da uzmete sve što vas zanima i da posle vrtite prste i pabirčite žetone koje nikada nećete potrošiti. Robu koju otključavate nadopunjujete nasumičnim dropovima, oružanim i kozmetičkim. Oružani loot dolazi u formi zelenih, plavih i „elitnih” dropova kao sastavni deo loot paketa koje ćete povremeno dobijati. Pored malo drugačijih karakteristika u odnosu na osnovne modele (recimo, veći DMG, a lošiji handling), egzotično oružje ima i drugačiju teksturu i druge vizuelne vinjetice. Zbog tesnih rokova nisam bio u stanju da obrnem kompletnu turu nivoa i dođem do prestige levela, tako da ne znam da li na oružje možete lepiti custom ambleme kao u Black Opsu 2. U loot paketima dobijaćete i različite kacige, pantalone, uniforme, majice, rukavice, naočare, egzoskelete i druge krpice i dodatke za koje važe ista klasna pravila (common/uncommon/rare/epic), ali umesto karakteristika koje odeća nema, elitniji status podrazumeva veću vizuelnu distinkciju. Neki delovi opreme su permanentni, dok drugi imaju privremeni karakter. Kao što vidite, kozmetičko prilagođavanje vašeg avatara, mlako pokušano u Ghostsu, sada je realizovano na mnogo bolji način. U pauzama između rundi vaš lik je vidljiv igračima oba tima koji iz prve ruke mogu da se dive vašoj sposobnosti da složite boje i iskombinujete elitni egzoskelet nigerijske armije s belom majicom, cyber naočarima, zelenim kargo pantalonama i patikama. Prava stvar za tašte igrače koji vole da se pankerišu pred drugima Minimum: Recommended: - OS: Windows 7 64-Bit / Windows 8 64-Bit / Windows 8.1 64-Bit - Processor: Intel Core i5-2500K @ 3.30GHz - Memory: 8 GB RAM - Graphics: NVIDIA® GeForce® GTX 760 @ 4GB - DirectX: Version 11 - Network: Broadband Internet connection - Hard Drive: 55 GB available space