Kaseta i omot kao sa slike, preslušana kaseta. Italy 1992 RTI 1017-4

RÁDIO OSTROMA ( 1956 OKTOBER 23) HAVASI-HERCEG-KEREK KIADÁS 1957 OLDAL 93.

Boris Novkovic-Dok Svira Radio Kaseta (1988) Jugoton kaseta ocuvana pustena malo radila je ok.Omot 5.Iz Licne Privatne Kolekcije. !!!KASETA RETKOST!!!

kao na slici, ok unutra, čista

Vrlo dobro očuvano. Izdanje Radio televizija Skoplje.

JASMIN RUSKA KASETA STEREO RUSSKOE RADIO 2OO1 Kaseta i omot DOBRO očuvani !!! DB22

ŠAH - 20 PARTIJA RADIO MATCHA BIBLIOTEKA ŠAHOVSKE CENTRALE ZAGREB 1946 STRANA 71 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUANO

Antikvarne knjige, Alternativni vodic kroz Beograd 2, ne znam godinu izdanja, priredili D.Kocjan i slusaoci radio Indexa. odlicno ocuvana knjiga,535 strana.

Stari model telefona Motorola m3288 dual bend. Kupljen 1999 u Švajcarskoj. Proizveden u Nemačkoj. Dok je radila baterija, radio je. Dugo nije punjen, punjač izgubljen, tako da je sad nemoguće utvrditi ispravnost Prodaju se dva identična modela. Cena je za oba.

NOVA , NESLUSANA A1 Dva Metra 3:53 A2 Osmi Dan Piano – Krstić Ivan* 3:24 A3 O Kako Si Lepa 3:13 A4 Znam, Znam 2:51 A5 Talasi 3:16 A6 Sad Se Svega Sećam 3:10 B1 Novi Dan 3:32 B2 Dolina Ljubavi 3:44 B3 Ona Greši 3:31 B4 Ustani, Kreni 2:57 B5 Menjam Se 3:18 B6 Kako Je Moguće Piano – Krstić Ivan* 4:07 Recorded At – Studio 6 Radio Beograda Arranged By – Škopelja D.*, Krstić I.*, Ljubičić R.* Bass – Škopelja Dejan* Drums – Ljubičić Ratko* Engineer – Zoran Marić Guitar – Markus Željko* Keyboards – Krstić Ivan* Music By, Lyrics By, Arranged By – Gvozden D.*, Markus Ž.* Producer, Mixed By, Engineer [Postproduction] – Mirko Vukomanović Vocals, Acoustic Guitar – Gvozden Dejan* Recorded at Studio 6 Radio Beograd, October-November 2003.

Милета Јакшић: МИРНА ВРЕМЕНА Издавач: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Београд, 1935.год. Тврди повез, 179 страна, ћирилица. Одлично очувано. `Милета Јакшић, синовац Ђуре Јакшића, потиче из свештеничке породице. Деда Дионисије и отац Јован су били свештеници у Српској Црњи. Мајка Емилија је умрла кад је имао 7 година. Основну школу је завршио у Српској Црњи, па га је отац уписао у Велику српску гимназију у Новом Саду, коју је похађао од 1880. до 1889. године. Осми разред и матуру је завршио у Осијеку школске 1888/89. године. Од следеће, 1899, учио је богословију у Карловцима и тада је био и председник књижевног друштва Слога, а када је завршио богословију 1893. уписао се на Филозофски факултет у Бечу на коме је кратко време слушао професора Јагића, Минора и друге, али је факултет убрзо напустио због материјалних разлога. Радио је од 1896. до 1899. као наставник монашке школе у Хопову у којој је предавао српски језик, историју и хомеолитику. После укидања монашке школе боравио је у Црњи од 1899. до 1891, па је тражећи ново запослење, из Црње отишао и Темишвар на дужност конзисторијалног подбележника, где је радио од 1901 до 1903. године. У Темишвару није остао дуго, па се 1904. вратио у Црњу, примио парохију преминулог оца и ту остао до 1920. године. За време балканских ратова је скупљао прилоге за српски и црногорски Црвени крст, због чега је 1915. осуђен на 15 дана затвора. После рата 1919. напустио је свештенички позив и отишао у Нови Сад, где је радио као библиотекар Матице српске, па је почетком 1922. отишао у Београд, где је радио као секретар Министарства социјалне политике. У Новом Саду је 1928. склопио грађански брак са Зорком Андрејевић, учитељицом из Кларије. Са њом је имао ћерку Емилију (1949. погинула у саобраћајној несрећи). Јакшић је по молби 1923. пензионисан. У Београду је живео повучено, готово сиромашки, са породицом, далеко од очију јавности. Болујући од шећерне болести остао је у Београду до своје смрти. Сахрањен је на Новом гробљу поред свог стрица, а 1970. је постављена плоча на родној кући у Црњи.`

3OO.OO KILOMETARA U SEKUNDU SA DOKTOROM SVUGDIĆEM DEČJA BIBLIOTEKA NOLIT BEOGRAD MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO TAGS: DOKTOR SVUGDIĆ Brzina Telefon Telegraf Radio-talasi Nepoznati zraci Prvo putovanje oko sveta Put u nepoznato Najviši vrh zemlje Let u stratosferu Svetlost Sunce Starost Zemlje Putovanje u vasionu

Na ovom izdanju se nalaze 3 numere. Kutija ima manjte tragove korišćenja po rubovima. 1. Barbra Streisand / Celine Dion - Tell Him (Radio Version) 2. Barbra Streisand - Everything Must Change 3. Celine Dion - Where Is The Love Columbia / Epic 665305 4 Sony Music Entertainment (Canada) Inc.

Sećate se ovih pesama kada smo obarali milosevića? 1) Radio index Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga 11. pesama original 2) Bora Đorđević Njihovi dani 8. pesama nije original 3) Riblja čorba Treći Srpski ustanak 15. pesama nije original 4) Gotov je! 13. pesama razni izvođači nije original

Deo kucnih telefona,stavljenih u fioku. Nemam punjac da ga probam sada,ali je radio pre (200 godina).Maska i tastatura OK oucavane.Displej deluje ceo (nepolomljen). Baterija nije korodirala,pa pretpostavljam da i dalje radi (samo nagadjanje,ne znam,ne mogu da proverim). Moze zamena za drugo,ali da nije mobilni telefon.

Deo kucnih telefona,stavljenih u fioku. Nemam punjac da ga probam sada,ali je radio pre (200 godina).Maska i tastatura OK oucavane.Displej deluje ceo (nepolomljen). Baterija nije korodirala,pa pretpostavljam da i dalje radi (samo nagadjanje,ne znam,ne mogu da proverim). Moze zamena za drugo,ali da nije mobilni telefon.

Deo kucnih telefona,stavljenih u fioku. Slicno kao i onaj drugi Alkatel,nemam punjac da ga probam sada,ali je radio pre (200 godina).Maska blago izlizana,a tastatura je bas izlizana.Displej deluje ceo (nepolomljen). Baterija je skroz korodirala,kao i kontakti,pa verovatno ne radi. Moze zamena za drugo,ali da nije mobilni telefon.

Deo kucnih telefona,stavljenih u fioku. Nemam punjac da ga probam sada,ali je radio pre (200 godina).Maska pozadi malo izlizana,napred OK.Displej deluje ceo (nepolomljen). Baterija deluje da je korodirala,pa nisam siguran da i dalje radi (samo nagadjanje,ne znam,ne mogu da proverim). Moze zamena za drugo,ali da nije mobilni telefon.

Drama, tema sa varijacijama, jedan čin, prvo izdanje, format 21cm, mek povez, 32 strane, Beograd 1927. povez ojačan selotejpom, korica malo ofucana, unutra sasvim dobro stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

AUDIO KASETA 5 MINT KUTIJA/OMOT 5/5 JUGOTON CAY 2176 POP,ROCK,POP-ROCK, VOCAL,BALLAD A1.SJECANJA JEDNOG MANGUPA A2.NEMOJ DA MI GASIS RADIO A3.DA LI I ANDJELI GORE RADE TO A4.STVARI LAGANE A5.GLAVO BLESAVA A6.THE JOGI SONG B1.STA CE MENI BARKE MALE B2.VELIKE DJEVOJKE B3.AJDA AJDA OPAJDA B4.A TI SPAVAS MIRNIM SNOM B5.DA SI SAMA KAO JA

IZDANJE 2002 NARODNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA `IVO ANDRIĆ` PRIŠTINA Pera Stefanović Rođen je u starosedelačkoj porodici u Prištini gde je završio osnovno obrazovanje, gimnaziju i Višu upravnu školu. Između dva rata, kao gimnazijalac, pripadao je naprednom omladinskom pokretu. Učestvovao je u NOB-u od 1941. godine. Posle rata bio je učesnik omladinskih radnih akcija „Brčko-Banovići“ i „Šamac-Sarajevo“ 1946. Bio je na značajnim funkcijama u politici i kulturi Kosova i Metohije. Radio je kao novinar i urednik u Radio Prištini (1951 – 1963), potom bio direktor Muzeja Kosova i Metohije (1963 – 1966), kada je otišao u penziju. Bio je član Saveta Republike Srbije. Prištinu je morao da napusti početkom septembra 1999. godine pod pritiskom albanskih terorista. U književnosti se javio krajem sedamdesetih godina prošloga veka najpre dramom `Tragovi tetoviranja` (Stremljenja, 1968), potom nizom pripovedaka iz života stare Prištine, oživljavajući ljude i događaje iz vremena kada je ovaj grad još bio orijentalna palanka. Ogledao se gotovo u svim književnim žanrovima od poezije, pripovetke, drame, romana do putopisa, aforizma i poezije za decu. Njegovo delo je bilo predmet dva magistarska rada. Dragan Lilić,na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1985, bavio se jezikom njegovih pripovedaka, a Danica Radunović-Stolić, na Filološkom fakultetu u Prištini, 1996, pripovedačkim opusom vezanim za svet stare Prištine. Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama srpske pripovetke. Knjiga pripovedaka `Svilene niti` bila je u lektiri za osmi razred osnovne škole po programu SAP Kosova. Dela su mu prevođena na albanski i turski jezik.

Jami-Cokolada (1993) kaseta malo pustena radila ok,kako ce raditi cela ne mogu da garantujem 100posto. Kao na slikama.Omot 5-.

Zana-Zana (1991) PGP RTB stanje kasete pustena malo radila je ok,kako ce raditi cela ne mogu da garantujem 100 posto.Omot 5.

Veliki grad: novele / Milutin Nehajev, Izdanje Matice hrvatske, Zagreb, 1919. mek povez, 156 strana, format 21cm, povez ojačan selotejpom, osrednje stanje, kompletna i kompaktna. Cihlar Nehajev (Nehajev Cihlar), Milutin, hrvatski književnik i novinar (Senj, 25. XI. 1880 – Zagreb, 7. IV. 1931). Studij kemije s doktoratom završio u Beču 1903. Od 1904. radio je kao gimnazijski profesor u Zadru. God. 1905. pokrenuo je časopis Lovor, u prvom broju kojega je objavio poznati usklik »Gjalski. – Eto, to je moj program.« Iste je godine radio u Obzoru, 1907. uređivao je tršćanski Balkan. God. 1909–11. bio je asistent na Gospodarskom učilištu u Križevcima. Od 1911. živio je u Zagrebu kao književnik i novinar Obzora i Jutarnjega lista. Bio je dopisnik iz Pariza, Beograda i Praga. Godine 1926. izabran je za predsjednika Društva hrvatskih književnika. Isticao se enciklopedijskom nadarenošću, pisao je kazališne kritike, bio dobar poznavatelj likovne i glazbene umjetnosti. Vrlo se rano počeo baviti hrvatskom političkom poviješću. Ušavši 1912. u Jutarnji list, izazvao je nepovjerenje i osudu nacionalno-revolucionarne omladine. Između dvaju svjetskih ratova objavio je seriju portreta iz područja memoarske književnosti (S. Radić, A. Starčević, E. Kvaternik, Khuen-Héderváry i dr.). Pisao je eseje (Knjiga eseja, 1936) nadahnute velikim europskim književnim temama (o L. N. Tolstoju, G. Flaubertu, H. Ibsenu, A. Strindbergu, É. Zoli, Studija o Hamletu) te rasprave o istaknutim imenima (K. Š. Gjalski, A. Šenoa, V. Nazor, Ivan i Vladimir Mažuranić) i razdobljima nacionalne književnosti (O stogodišnjici hrvatskog preporoda/1830–1930/, 1931). Kao dobar poznavatelj teorijskih misli (G. M. C. Brandes, H. Taine) i intuitivan strastven čitatelj, Cihlar Nehajev se uvrstio među najistaknutije kritičare svojega doba.

Duvacki Orkestar Jovice Ajdarevica iz Pavlovca (1984) Jugodisk kaseta pustena malo radila je ok kako ce cela raditi ne mogu da 100posto garantujem,Omot 5-. !!!KASETA RETKOST I KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!!