Opis proizvoda • DIZAJN: Klasičan monoblok dizajn ovog mobilnog telefona pruža jednostavnost i funkcionalnost, idealan za one koji preferiraju lakoću korišćenja • EKRAN: Uživaj u jasnom prikazu sadržaja na 1.77" TFT Color ekranu sa rezolucijom od 160 x 128 piksela, savršen za osnovne funkcije • DUAL SIM: Dve SIM kartice u jednom telefonu omogućavaju ti da budeš dostupan na dva broja istovremeno, što je odlično za razdvajanje poslovnog i privatnog života • MEMORIJA: Sa 32 MB RAM i ROM memorije, uz mogućnost proširenja interne memorije MicroSD karticom do 32 GB, imaš dovoljno prostora za osnovne aplikacije i podatke • MULTIMEDIJA: Uživaj u muzici i radiju sa ugrađenim FM radiom i MP3/MP4 plejerom, a tu su i praktične funkcije kao što su diktafon, kalendar, alarm, štoperica i kalkulator Tražiš pouzdan i jednostavan mobilni telefon za osnovne potrebe? IPRO A6 Mini je tu da ti pruži sve što ti je potrebno za svakodnevnu komunikaciju. Sa svojim kompaktnim dizajnom i lakoćom upotrebe, ovaj telefon je savršen za one koji ne žele komplikacije modernih pametnih telefona. Uz podršku za Dual SIM, možeš lako upravljati dva broja, dok ti 32 MB memorije omogućava čuvanje bitnih kontakata i poruka. Ako ti zatreba više prostora, jednostavno proširi memoriju pomoću MicroSD kartice. Za zabavu su tu FM radio i MP3/MP4 plejer, a zahvaljujući dugotrajnoj bateriji od 800 mAh, možeš da se osloniš na telefon tokom celog dana. Takođe, ne zaboravi na praktične alate poput kalkulatora i štoperice koji ti mogu olakšati svakodnevne aktivnosti.

Opis proizvoda • DIZAJN: Monoblok struktura ovog telefona pruža klasičan izgled i jednostavnost korišćenja. Mali i kompaktan, IPRO A6 Mini savršeno leži u ruci i lako se smješta u džep ili torbicu. • EKRAN & REZOLUCIJA: Uživaj u jasnom prikazu sadržaja na 1.77" TFT Color ekranu sa rezolucijom od 160 x 128 piksela. Preglednost i čitljivost ekrana čine svakodnevnu upotrebu ovog telefona prijatnom. • DUAL SIM: Dve Mini SIM kartice omogućavaju ti da istovremeno koristiš dva broja, što je idealno za balansiranje između poslovnih i privatnih poziva. Uvek budi dostupan bez potrebe za nošenjem dva uređaja. • MULTIMEDIJA: Sa ugrađenim FM radiom, MP3/MP4 plejerom i diktafonom, ovaj telefon ti pruža zabavu i funkcionalnost u pokretu. Snimi važne beleške ili se opusti uz omiljenu muziku i radio stanice. • BATERIJA I MREŽA: Pouzdana Li-ion baterija od 800 mAh osigurava dugotrajnu upotrebu, dok podrška za 2G mreže omogućava stabilne pozive i prenos podataka gde god da se nalaziš. IPRO Mobilni telefon A6 Mini je savršen izbor za one koji traže jednostavan i pouzdan uređaj. Sa svojim kompaktnim dizajnom i osnovnim funkcijama, ovaj telefon je idealan za svakodnevnu upotrebu. Uživaj u lakoći komunikacije zahvaljujući Dual SIM mogućnostima i održavaj kontakt sa svetom uz GPRS prenos podataka. Zabava nikada ne prestaje sa ugrađenim multimedijskim opcijama, a dugotrajna baterija ti omogućava da maksimalno iskoristiš sve što ovaj telefon nudi. Ako ti je potreban pouzdan partner za komunikaciju koji je uvek spreman za akciju, IPRO A6 Mini je pravi izbor za tebe.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U našoj kulturi dobro poznati i veoma popularni mađarski pisac, esejista i mislilac Bela Hamvaš načinio je veoma smeo i ambiciozni poduhvat - izdvojio je iz celokupne duhovne istorije covecanstva ona, po njegovom mišljenju, najznačajnija pisana dela (zapravo, njihove odlomke) i od njih sastavio zbornik najumnijih mislilaca ljudske istorije, od Hermesa Trismegistosa, Lao-Cea, Konfucija, Bude, preko Heraklita, Platona, Origena, Svetog Avgustina, Erazma, Paskala, Getea, pa sve do Jaspersa, Hajdegera i Siorana. Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista.[1] Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Biografija Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[2] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Prvobitno se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra.[1] Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje.[3] Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut.

Opis proizvoda • EKRAN: 1.77" sa rezolucijom od 128 x 160 piksela pruža jasnu sliku za osnovne funkcije. • KAMERA: Zadnja kamera od 0.08 Mpix sa LED blicem omogućava fotografisanje u različitim uslovima. • MEMORIJA: Sa 32MB radne i interne memorije, proširivo do 32GB pomoću MicroSD, čuva tvoje osnovne podatke. • BATERIJA: Izdržljiva baterija od 600 mAh obezbeđuje dugotrajnu upotrebu bez čestog punjenja. • DODATNE FUNKCIJE: Uživaj u FM radiju, MP3/MP4 plejeru i Bluetooth povezivanju za jednostavnu razmenu podataka. Tražiš pouzdan i jednostavan mobilni telefon za osnovne potrebe? IPRO A21 Mini je pravi izbor za tebe. Sa kompaktnim ekranom od 1.77 inča i preglednom rezolucijom, ovaj telefon ti omogućava lako upravljanje pozivima i porukama. Zadnja kamera sa LED blicem je tu da zabeležiš važne trenutke, iako ne očekuj fotografije visoke rezolucije, biće dovoljne za osnovne potrebe. Sa 32MB interne memorije, koja se može proširiti MicroSD karticom, imaš dovoljno prostora za tvoje kontakte i omiljene melodije. Baterija od 600 mAh ti daje slobodu da koristiš telefon tokom celog dana bez brige o punjenju. A kada je vreme za punjenje, tu je priloženi punjač koji će brzo vratiti tvoj telefon u funkciju. Za zabavu i opuštanje, tu su FM radio i MP3/MP4 plejer, a Bluetooth funkcija ti omogućava da deliš fajlove sa prijateljima. IPRO A21 Mini je praktičan, lagan i prilagođen tvojim osnovnim potrebama. Ukoliko ti treba pouzdan partner za komunikaciju, naruči svoj IPRO A21 Mini još danas!

Opis proizvoda • EKRAN: 1.77" sa rezolucijom od 128 x 160 piksela pruža jasnu sliku za osnovne funkcije. • KAMERA: Zadnja kamera od 0.08 Mpix sa LED blicem omogućava fotografisanje u različitim uslovima. • MEMORIJA: Sa 32MB radne i interne memorije, proširivo do 32GB pomoću MicroSD, čuva tvoje osnovne podatke. • BATERIJA: Izdržljiva baterija od 600 mAh obezbeđuje dugotrajnu upotrebu bez čestog punjenja. • DODATNE FUNKCIJE: Uživaj u FM radiju, MP3/MP4 plejeru i Bluetooth povezivanju za jednostavnu razmenu podataka. Tražiš pouzdan i jednostavan mobilni telefon za osnovne potrebe? IPRO A21 Mini je pravi izbor za tebe. Sa kompaktnim ekranom od 1.77 inča i preglednom rezolucijom, ovaj telefon ti omogućava lako upravljanje pozivima i porukama. Zadnja kamera sa LED blicem je tu da zabeležiš važne trenutke, iako ne očekuj fotografije visoke rezolucije, biće dovoljne za osnovne potrebe. Sa 32MB interne memorije, koja se može proširiti MicroSD karticom, imaš dovoljno prostora za tvoje kontakte i omiljene melodije. Baterija od 600 mAh ti daje slobodu da koristiš telefon tokom celog dana bez brige o punjenju. A kada je vreme za punjenje, tu je priloženi punjač koji će brzo vratiti tvoj telefon u funkciju. Za zabavu i opuštanje, tu su FM radio i MP3/MP4 plejer, a Bluetooth funkcija ti omogućava da deliš fajlove sa prijateljima. IPRO A21 Mini je praktičan, lagan i prilagođen tvojim osnovnim potrebama. Ukoliko ti treba pouzdan partner za komunikaciju, naruči svoj IPRO A21 Mini još danas!

Opis proizvoda • PRAKTIČNOST: DENVER FAS-18060MSRB je mobilni telefon dizajniran za jednostavnu upotrebu. Sa Dual SIM funkcionalnošću, omogućava ti da koristiš dve SIM kartice istovremeno, što je idealno za balansiranje poslovnog i privatnog života. • KOMPAKTAN DIZAJN: Telefon se odlikuje 1.77-inčnim ekranom i kompaktnim dimenzijama, što ga čini savršenim za nošenje u džepu ili torbici. Uz to, lagan je i neće biti teret tokom dugih razgovora ili korišćenja. • ZABAVA I MULTIMEDIJA: Uživaj u omiljenim radio stanicama gde god da se nalaziš zahvaljujući ugrađenom FM radiju. Takođe, sa MicroSD slotom možeš proširiti internu memoriju i čuvati više fotografija i muzike. • DUGOTRAJNA BATERIJA: Sa kapacitetom baterije od 800 mAh, telefon ti pruža dovoljno energije za dugotrajne razgovore i čekanje, osiguravajući da ostaneš dostupan tokom celog dana. • OSNOVNE FUNKCIJE: Uz 0.08 Mpix kameru možeš zabeležiti važne trenutke, a zahvaljujući Micro-USB interfejsu i izlazu za slušalice, punjenje i slušanje muzike postaju veoma jednostavni. DENVER FAS-18060MSRB je mobilni telefon koji ti pruža sve osnovne funkcije potrebne za svakodnevnu komunikaciju. Njegov jednostavan dizajn i lakoća korišćenja čine ga idealnim izborom za one koji traže efikasan i pouzdan uređaj. Sa mogućnošću proširenja memorije, nikada nećeš ostati bez prostora za svoje omiljene sadržaje. Uz to, dugotrajna baterija ti omogućava da ostaneš u kontaktu bez brige o čestom punjenju. Ako tražiš mobilni telefon koji je jednostavan za korišćenje, a pritom pruža sve neophodne funkcije, DENVER FAS-18060MSRB je pravi izbor za tebe.

Opis proizvoda • PRAKTIČNOST: DENVER FAS-18060MSRB je mobilni telefon dizajniran za jednostavnu upotrebu. Sa Dual SIM funkcionalnošću, omogućava ti da koristiš dve SIM kartice istovremeno, što je idealno za balansiranje poslovnog i privatnog života. • KOMPAKTAN DIZAJN: Telefon se odlikuje 1.77-inčnim ekranom i kompaktnim dimenzijama, što ga čini savršenim za nošenje u džepu ili torbici. Uz to, lagan je i neće biti teret tokom dugih razgovora ili korišćenja. • ZABAVA I MULTIMEDIJA: Uživaj u omiljenim radio stanicama gde god da se nalaziš zahvaljujući ugrađenom FM radiju. Takođe, sa MicroSD slotom možeš proširiti internu memoriju i čuvati više fotografija i muzike. • DUGOTRAJNA BATERIJA: Sa kapacitetom baterije od 800 mAh, telefon ti pruža dovoljno energije za dugotrajne razgovore i čekanje, osiguravajući da ostaneš dostupan tokom celog dana. • OSNOVNE FUNKCIJE: Uz 0.08 Mpix kameru možeš zabeležiti važne trenutke, a zahvaljujući Micro-USB interfejsu i izlazu za slušalice, punjenje i slušanje muzike postaju veoma jednostavni. DENVER FAS-18060MSRB je mobilni telefon koji ti pruža sve osnovne funkcije potrebne za svakodnevnu komunikaciju. Njegov jednostavan dizajn i lakoća korišćenja čine ga idealnim izborom za one koji traže efikasan i pouzdan uređaj. Sa mogućnošću proširenja memorije, nikada nećeš ostati bez prostora za svoje omiljene sadržaje. Uz to, dugotrajna baterija ti omogućava da ostaneš u kontaktu bez brige o čestom punjenju. Ako tražiš mobilni telefon koji je jednostavan za korišćenje, a pritom pruža sve neophodne funkcije, DENVER FAS-18060MSRB je pravi izbor za tebe.

GORNJI,DESNI ĆOŠAK JE MALO PRESAVIJEN.SVE OSTALO JE U VRLO DOBROM STANJU Apostrof Beograd 1992 biblioteka mala kutija meki povez,str.149 Kada se pojavila knjiga ,,Tehnika državnog udara`, čitali su je vodeći političari i državnici. Knjiga je bila brevijar političkih terorista, zaverenika, pučista, i zbog toga je bila zabranjena u nizu evropskih zemalja. Malaparteova teorija prevrata koji sprovodi broj ,,tehničara` potvrdila se na primerima ruskih revolucija, uspona nemačkog nacionalsocijalizma i Musolinijevog fašizma. Nju i dalje čitaju svi zabrinuti nad krhkošću državnih tvorevina. Kurcio Malaparte (čije je pravo ime Kurt Erih Sukert) rođen je 1989. u Pratu, a umro u Rimu 1957. U mladosti fašista, prvi pamflet protiv Musolinija napisao je 1929. godine, zbog koga je bio proteran iz Rima. Knjige, koje zbog cenzure nije mogao da štampa u Italiji, izlaze mu u Francuskoj, i to Tehnika državnog udara (1931), prvo delo protiv Hitlera koje se pojavilo u Evropi, i Dobričina Lenjin. Do drugog svetskog rata više puta je hapšen zbog antifašističke propagande, da bi od 1940. radio kao ratni dopisnik za Korijere dela sera i izveštavao iz Finske, Poljske, Rumunije, Rusije, Nemačke i iz NDH. Ali vlasti su ga zbog njegovih članaka ponovo uhapsile. Oslobodio ga je slom Italije 1943. Tada je dodeljen Komandi savezničkih snaga kao oficir za vezu. Roman koji će mu kasnije doneti svetsku slavu Kaputt (1944) nastao je na osnovu ratnog dnevnika i izveštaja koje je pisao za Korijere dela sera. Posle rata objavio je i svoj drugi veliki roman – Kožu (1949).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpsko - Madjarsko izdanje! Retko Drveće - Fák Bela Hamvaš Srpski, 2007 978-86-86285-01-0 14.5x17.5 cm, meki povez, 94 str. Knjiga Drveće - Fák, na srpskom i mađarskom jeziku, objavljena je povodom sadnje Hamvašove lipe na Paliću, 2007, 110 godina od njegovog rođenja. Knjiga sadrži Hamvaševe eseje posvećene lipi (`Pobeda`), jeli (`Melanholija`), brezi (`Devica`) i smokvi (`Blagoslov`), kao i tekst `Čontvarijev veliki kedar` te kratki tekst Hamvaševe udovice Katalin Kemenj `Pozdrav sadiocima drveta`. Prevod, Sava Babić. Svi ovi tekstovi i u mađarskom originalu pod naslovom `Fak`. Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut. Značajna dela Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva (1988)[2] Patam I-III (1992–93) Karneval (1985) U određenom pogledu (1991) Naime (1991)

Opis Opis Sigurna i bezbedna kupovina. Poručivanje svim danima 00-24h. Garancija na ispravnost predmeta i povraćaj novca do 15 dana od dana kupovine. Poruči lako!!! Brzo i lako poručivanje. Pronadjite predmet koji želite na našem sajtu, slikajte ekran i posaljite nam sliku na viber. Ili poručite direktno preko sajta dodavanjem predmeta u korpu Ili na pošaljite sms sa Vašim podacima (ime, prezime,adresa za isporuku) i navedite predmet koji želite da poručite Mogućnost dodatnog slikanja predmeta na zahtev, i slanja slika na viber. Nokia banana 8110 crni Pregledan ekran i velike tastere na tastaturi, veoma lak i jednostavan za korišćenje Mogućnost blutut konekcije sa ostalim uređajima Free sim, otključan za sve mreže 1. Meni na srpskom jeziku 2. Dual sim – dve kartice + slot za memorijsku karticu do 16g 3. Slot za sim kartce: 1 x mikro (srednja veličina) sim kartica 1 x standardna sim kartica 4. Free sim, radi na svim mrežama 5. Bluetooth konekcija 6. Klizni poklopac tastature, zatvaranjem poklopca gasi se ekran telefona 7. Baterija 3,7v 600 mAh 8. Kamera 2mp 9. Displej: 2,4 inča, rezolucija 240X320 pix 10. Ugrađen FM radio, može se pustiti i bez slušalica, na zvučnik 11. Audio player, puštanje muzike na zvučnik ili slušalice 12. Video player 13. Ulaz za slušalice, 3.5 mm 14. Igrice 15. U paketu punjač za telefon 16. Dimenzije: 13.9 x 5.3 x 1.4 cm 17. Težina117g Set sadrzi: 1 x Mobilni telefon Nokia 8110 C 1 x Punjač 1 x Baterija za telefon (00S1n00) Nokia banana 8110 crni

Opis Opis Sigurna i bezbedna kupovina. Poručivanje svim danima 00-24h. Garancija na ispravnost predmeta i povraćaj novca do 15 dana od dana kupovine. Poruči lako!!! Brzo i lako poručivanje. Pronadjite predmet koji želite na našem sajtu, slikajte ekran i posaljite nam sliku na viber. Ili poručite direktno preko sajta dodavanjem predmeta u korpu Ili na pošaljite sms sa Vašim podacima (ime, prezime,adresa za isporuku) i navedite predmet koji želite da poručite Mogućnost dodatnog slikanja predmeta na zahtev, i slanja slika na viber. Nokia banana 8110 žuti Pregledan ekran i velike tastere na tastaturi, veoma lak i jednostavan za korišćenje Mogućnost blutut konekcije sa ostalim uređajima Free sim, otključan za sve mreže 1. Meni na srpskom jeziku 2. Dual sim – dve kartice + slot za memorijsku karticu do 16g 3. Slot za sim kartce: 1 x mikro (srednja veličina) sim kartica 1 x standardna sim kartica 4. Free sim, radi na svim mrežama 5. Bluetooth konekcija 6. Klizni poklopac tastature, zatvaranjem poklopca gasi se ekran telefona 7. Baterija 3,7v 600 mAh 8. Kamera 2mp 9. Displej: 2,4 inča, rezolucija 240X320 pix 10. Ugrađen FM radio, može se pustiti i bez slušalica, na zvučnik 11. Audio player, puštanje muzike na zvučnik ili slušalice 12. Video player 13. Ulaz za slušalice, 3.5 mm 14. Igrice 15. U paketu punjač za telefon 16. Dimenzije: 13.9 x 5.3 x 1.4 cm 17. Težina117g Set sadrzi: 1 x Mobilni telefon Nokia 8110 C 1 x Punjač 1 x Baterija za telefon (00S1n00) Nokia banana 8110 žuti

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Od početaka do Averoesove smrti 1. Izvori filozofske meditacije u islamu 2. Šiizam i proročka filozofija 3. Sunnitski kalam 4. Filozofija 5. Filozofi helenističkog nadahnuća 6. Sufizam 7 Suhrawardi i filozofija svjetlosti 8. U Andaluziji Henri Corbin (francuski: Henri Corbin) je francuski filozof i islamski naučnik, jedan od najistaknutijih evropskih orijentalista dvadesetog veka. Njegov rad povezan je sa Zapadom na islam i islamsko duhovno nasljeđe. Autor je pripovijesti Avicena i vidovnjaka, U iranskom islamu: duhovni i filozofski aspekti, istorija islamske filozofije i drugi. Učenik je Etienne Gilson, Jean Baruzzi i Louis Massignon. Biografija Rođen je 14. aprila 1903. u Parizu u Francuskoj. U dobi od 25 godina dobio je litografsko izdanje „Istočna teozofija“ Suhravardija (perzijskog filozofa), sa kojim je ostao u vezi do kraja života. Knjigu je Corbenu dao sam Louis Massignon, jedna od najvećih ličnosti modernih katoličkih islamskih studija. Nakon ovog sastanka, student Jean Barroso i Etienne Gilson postao je sledbenik Massignona. Corben je započeo naučnu karijeru kao saradnik u odeljenju za rukopise Nacionalne biblioteke u Parizu. 1937. objavljen je prvi prevod Martina Heideggera (`Šta je metafizika?`). Od 1939. do 1945. godine radio je u Francuskom institutu u Istanbulu i osnovao odeljenje iranskih studija pri Francuskom institutu u Teheranu. 1954. godine rukovodio je istraživačkim centrom `Islam i religije arapskog sveta` na Ecole pratikue des hautes etudes (EPHE). Nakon odlaska u penziju 1974. godine, osnovao je Međunarodni centar za uporedne religiozne studije na Univerzitetu Sent Džon u Jerusalimu, gde se svake godine održavaju naučne sesije uz učešće predstavnika judaizma, hrišćanstva i islama. Umro je 7. oktobra 1978. u Parizu u 75. godini.

Opis Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima- Vladeta Jerotić Tumačeći Davidove psalme u svojoj knjizi Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima, Vladeta Jerotić je u tradiciji ovakvog načina komuniciranja sa Svetim pismom u evropskoj literaturi ali je i u skladu sa najboljim sopstvenim nastojanjima da današnjem čitaocu približi večnu važnost i savremenost i ove hrišćanske riznice mudrosti. Bolje je da se i sunce ugasi, nego da reči Davidove budu predane zaboravu. -Sveti Jovan Zlatousti Psalmi predstavljaju stari književni rod razvijan kod Jevreja i uobličen kao zbirka od 150 pesama zapisanih u razna vremena, čija je konačna redakcija izvršena sredinom II veka (po nekim istraživanjima, najverovatnike između 400. i 200. godine, možda 170. godine) pre Hrista. Od 150 Psalama, 72 su sa natpisom Davidov, devet sa natpisom Davidu, 12 sa natpisom Asafov, 12 su sinova Korejevih, jedan je Idituna, jedan Etanov, jedan Solomonov, dva Ageja i Zaharije, jedan Mojsijev, nenatpisanih je 39… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Opis Tumačeći Davidove psalme u svojoj knjizi Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima, Vladeta Jerotić je u tradiciji ovakvog načina komuniciranja sa Svetim pismom u evropskoj literaturi ali je i u skladu sa najboljim sopstvenim nastojanjima da današnjem čitaocu približi večnu važnost i savremenost i ove hrišćanske riznice mudrosti. Bolje je da se i sunce ugasi, nego da reči Davidove budu predane zaboravu. -Sveti Jovan Zlatousti Psalmi predstavljaju stari književni rod razvijan kod Jevreja i uobličen kao zbirka od 150 pesama zapisanih u razna vremena, čija je konačna redakcija izvršena sredinom II veka (po nekim istraživanjima, najverovatnike između 400. i 200. godine, možda 170. godine) pre Hrista. Od 150 Psalama, 72 su sa natpisom Davidov, devet sa natpisom Davidu, 12 sa natpisom Asafov, 12 su sinova Korejevih, jedan je Idituna, jedan Etanov, jedan Solomonov, dva Ageja i Zaharije, jedan Mojsijev, nenatpisanih je 39… Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu. Kožni luksuzni povez sa zlatotiskom

BEZICNE BUBICE Iznajmljujem i prodajem. Najnoviji model bubica [telefon] ! Bubica je nevidljiva, boje koze, velika osetljivost mikrofona, vadi se pincetom. Najjeftiniji u Srbiji! Radimo samo sa originlanom i kvalitetnom Nokia opremom! Iznajmljivanje bubica sa originalnim Nokia LPS [telefon] petljama (okovratnicima) koja se uparuje preko bluetootha na sve telefone! Sve je bezicno i nema nikakvih kablova! Ne dajemo vam Kineze i prepravljene petlje (kao ostali), vec samo ORIGINAL Nokia LPS [telefon] . Sve dobijate u kompletu i naravno novu bateriju. Garancija i kvalitet su zagarantovani kod nas…vec godinama! [telefon] / [telefon]

(2428) Staklo na telefonu je puklo u uglu, kada se uključi pojavi se Samsung logo ali se ne podigne android sistem. Samsung Lite 2 SM-G318H Uz telefon dobijate i njegovu originalnu kutiju sa IMEI brojem, uputstvo, sve je zapakovano kao prilikom prve kupovine, pogledajte slike. Punjač nije u kompletu, ima bateriju koja radi ali je za zamenu. Pogledajte slike, osim ekrana, tragovi korišćenja su zanemarljivi, ekran je polomljen.. Vraćen je na fabrička podešavanja. Sve aplikacije normalno rade na ovom modelu telefona (viber, whatsapp, youtube. . . ) Otvoren je za sve sim kartice/operatere. Kupljen je u radnji u Beogradu. SPECIFIKACIJA Model : Galaxy Trend 2 Lite G318 Mreže : 850Mhz, 900Mhz, 1800Mhz, 1900Mhz, HSDPA, Kućište Dimenzije : 121.4 x 62.9 x 10.7 mm Težina : 123 grama Oblik : touch-screen, Tastatura : nema, Procesor Procesor : Dual-core Takt : 1200 MHz Baterija Vrsta : Li-Ion Kapacitet : 1500 mAh Ostalo Ostalo : dual-SIM, vibracija, akcelerometar, Ekran Glavni Tip : TFT Veličina : 4.0 inča Broj boja : (24-bit) 16.777.216 boja Rezolucija : 480x800 piksela Ostalo : osetljiv na dodir, Kamera Glavna Orijentacija sočiva : sa zadnje strane Broj piksela senzora : 3.15 megapiksela Rezolucija fotografija : 2048x1536 piksela, Rezolucija videa : (480p) 852x480 piksela, Ostalo : video zapis, blic, Pomoćna Orijentacija sočiva : sa prednje strane Zvuk Reprodukcija Format melodija : mp3, aac, wav, Ostalo : spikerfon, fm radio prijemnik, Memorija Operativna RAM : 512 MB Interna Kapacitet : 4096 MB Eksterna Podržani formati : microSD (Trans Flash), Maximalno podržano : 65536 MB Softver Operativni sistem Vrsta : Android Verzija : v4.4 Podržani formati : aac, wav, mp3, mp4, wma, 3gp, DivX, XviD, H.263, H.264, wmv, avi, Funkcije Osnovne : kalkulator, kalendar, štoperica, alarm, konverter, Napredne : snimanje glasa, Komunikacija Lokal Kablom na : USB 2.0 port, 3.5` audio, Bežično : bluetooth 4.0, Udaljeno Prenos podataka : GSM (9,6 Kb/s), GPRS (115 Kb/s), EDGE (236 Kb/s), WAP pretraživač : 2.0 Podržane tehnologije : SMS, EMS, MMS, WiFi, GPS, GLONASS, SyncML,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! EDIP - LILIT - Stevan Petrović - Natasa Petrović - Stefanović Stevan Petrović (Beograd, 1931) srpski je psihijatar, istraživač društva, univerzitetetski profesor i doktor medicinskih nauka. Poznat je u srpskoj javnosti po svom zalaganju protiv narkomanije i kao pisac dvadesetak knjiga. Biografija Završio je Medicinski fakultet u Beogradu 1958. godine kao vojni stipendista, a 1987. godine je odbranio doktorsku disertaciju sa tezom `Ličnost narkomana`. Po završetku studija dr. Petrović je raspoređen na mesto trupnog lekara u letačkoj jedinici nadzvučne avijacije, sa činom poručnika. Posle pet godina rada na mestu letačkog lekara, kao kapetana, uputili su ga na specijalizaciju iz oblast neurospihijatrije. Nakon trogodišnje specijalizacije, ponovo se vratio u vazduhoplovstvo, radio je četiri godine sa činom majora u Vazduhoplovno-medicinskom institutu u Zemunu. 1972. godine dobija čin potpukovnika u tek osnovanom Institut za mentalno zdravlje koji je delovao u sastavu VMA-Vojno medicinske akademije. Tokom 1980.-e, kao pukovnik, postavljen je za Načelnika Instituta za mentalno zdravlje i zdravstveno vaspitanje VMA. Na dužnosti psihijatra Josipa Broza Tita nalazio se od 1971. do 1973. godine. Primarijus dr.Petrović se bavio i pedagoškim radom, ima zvanje profesora univerziteta (VMA) .Kao profesor–gost, ili kao profesor po pozivu, predavao je na Filozofskom fakutetu u Beogradu, Pravnom fakultetu u Beogradu, i BK akademiji umetnosti, a gostovao je 1988. godine na varšavskom fakultetu. Vrlo plodan naučni i klinički rad dr.Petrovića posvećen je u celini neuropsihijatriji, kao i mentalnom zdravlju. Posebno se bavi terapijom bolesti zavisnosti, naročito narkomanijom, kao i depresivnim stanjima i stanjima izmenjene svesti. Rasvetlio je i neke kontroverze u vezi zloupotrebe psihijatrije. Objavio je više stotina naučnih i stručnih radova u renomiranim časopisima iz popularne medicine, religije, muzike, književnosti, slikarstva. Autor je velikog broja psihobiografija velikih stvaralaca iz raznih oblasti.

Dr Radoslav Vesovic - Tolstoj i problemi moralnog i religioznog vaspitanja KPZ Podgorica, 1994. MEk povez, 141 strana, ilustrovano. VEŠOVIĆ Veliše RADOSLAV - JAGOŠ (Bukova Poljana, 1891. - 15.01.1968.), doktor filozofije, teolog, profesor i pisac. Rodio se u mjestu Dolovi-Bukova Poljana, od oca Veliše Lukina i majke Stoje (rođena Petrović, sa Kosora-Kuči). Osnovnu školu završio je u Barama Kraljskim. Dalje se školovao u Beranama, Skoplju, Solunu i Prizrenu gdje i završava Bogoslovsko-učiteljsku školu 1910.godine. Kao stopiendista ruske vlade, završio je Duhovnu akademiju u Kijevu 1914.godine. Nakon toga bio je direktor gimnazije u Peći (1921.) i profesor srednjih škola u Cetinju, Podgorici i Sarajevu. Potom radi kao profesor u Parizu i Lozani, i nastavlja usavršavanje, studijama na Sorboni. Na univerzitetu u Lozani, 1931.godine, odbranio je na francuskom jeziku doktorsku tezu: „Tolstoj i problemi moralnog i religioznog vaspitanja“, koja je objavljena iste godine u Parizu. Na srpskom jeziku ova studija štampana je 1994.godine. Autor je monumentalnog djela „Pleme Vasojevići, u vezi sa istorijom Crne Gore i plemenskim životom susjednih brda“, koje je objavio 1935.godine u Sarajevu. U ovom svom djelu, na kojem je radio više od 10 godina, na do sada neprevaziđen način govori o plemenu Vasojevića, obrađujući istorijat, opisujući oblast koju zaposijedaju, običaje i genealogiju vasojevićkih bratstava. Ova knjiga je pred kraj XX i pošetkom XXI vijeka doživjela još dva fototipska izdanja („Stupovi“–Andrijevica 1998. i „CID“-Podgorica 2002.godine). U raznim časopisima objavio je oko 50 radova na razne teme. Izbor njegovih radova, iz perioda od 1926. do 1938.godine, objavljen je 1998.godine u knjizi pod nazivom: „Uloga crkvenih poglavara u istoriji Crne Gore“. Ova knjiga najbolje govori o svestranom interesovanju autora iz duhovne i drugih oblasti nauka i filozofije. Nije ostavio potomstvo.

Opis Povratak ocima je ključna knjiga Jerotićevog celokupnog dela jer označava početak povratka učenju hrišćanskih otaca i u savremeni srpski duhovni i intelektualni život. Luksuzno kožno izdanje knjige Povratak ocima obuhvata tri Jerotićeve knjige: Učenje svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme, Učenje svetog Isaka Sirina i naše vreme i Sveti Marko podvižnik i drugi ogledi. Na početku knjige je uvodno slovo Patrijarha srpskog gospodina Pavla. Predgovor “ Dugo su svet teologije i Crkve, sjedne strane, i svet medicine, i osobito psihijatrije, s druge strane, živeli međusobno udaljeni. Danas međutim, oni koji sa pažnjom prate napredak nauke uopšte, na svim njenim poljima, mogu se uveriti, da tradicionalno sužavanje i specijalizovanje njenih oblasti sve više dolazi pod sumnju, ako prevaziljena metodologija. Uske pregrade izmelju različitih nauka brzo se ruše; niko nikome ne može reći „nisi mi potreban“, veli apostol Pavle (I Kor. 12, 11). Nekada se, na primer, smatralo da botanika predstavlja specijanlu nezavisnost od zoologije; danas je jasno da je nemoguće upoznati cvet i njegove biološke mehanizme, a da se pritom ne upoznaju mehanizmi pčele ili insekata koji žive od cveta …“ episkop jegarski Porfirije Perić. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dismembered: How the Conservative Attack on the State Harms Us All Polly Toynbee Šta je država? I šta je to ikada učinjeno za vas? Više nego što misliš. Država nas smešta, obrazuje, zapošljava, štiti na ulici i u svetu. To je država koju smo zajedno stvorili i deo našeg nacionalnog identiteta. Međutim, poslednjih godina došlo je do sistematskog i prikrivenog napada na državu koji nas je sve okrenuo protiv nje – Vlada je iscrpila finansijska sredstva i resurse, a preko medija je izvršila ideološki napad na javni sektor. Tojnbi i Voker su putovali po Velikoj Britaniji prikupljajući glasove ljudi koji čine medicinske sestre i pacijente, nastavnike i roditelje, policajce i civile. Ova knjiga je vaša prilika da čujete njihovu stranu priče. Priča koju pričaju je priča o rasparčavanju širom naše nacije, rasparčanoj NHS, smanjenoj policiji, podeljenim školama i ranjivoj vojsci. U Dismemberedu postaje jasno da je ovaj napad na državu napad na svakoga od nas, jer naš mir i produktivnost kao zemlje zavise od jake države. RASTAVLJENO ogoljava namerno razbijanje javnog sektora i njegove posledice. Naše blagostanje i prosperitet nakon Bregzita su sada u pitanju. Mary Louisa `Polly` Toynbee (/ˈtɔɪnbi/; rođena 27. prosinca 1946.) [1] [neuspjela provjera] britanska je novinarka i spisateljica. Od 1998. kolumnistica je novina The Guardian. Ona je socijaldemokratkinja i bila je kandidatkinja Socijaldemokratske stranke na općim izborima 1983. godine. Sada uglavnom podržava Laburističku stranku, iako je bila kritična prema njezinom ljevičarskom vođi, Jeremyju Corbynu.[2] Toynbee je prethodno radio kao urednik društvenih pitanja za BBC i također za novine The Independent. Ona je potpredsjednica Humanists UK, a prije toga je bila predsjednica između 2007. i 2012. [3] Također je proglašena kolumnistom godine na dodjeli British Press Awards 2007. godine. Postala je pokroviteljica organizacije za pravo na smrt My Death My Decision 2021. [4] Pozadina Toynbee je rođena u Yaffordu na otoku Wight [5], kao druga kći književnog kritičara Philipa Toynbeeja od njegove prve supruge Anne Barbare Denise (1920.-2004.), kćeri potpukovnika Georgea Powella iz grenadirske garde. 6][7] Njezin djed bio je povjesničar Arnold J. Toynbee, baka joj je bila Rosalind Murray, a njezin prapraunuk filantrop i povjesničar ekonomije Arnold Toynbee, po kojem je Toynbee Hall u East Endu Londona dobio ime. Njezini su se roditelji razveli kad je Toynbee imala četiri godine i ona se s majkom preselila u London, koja se udala za filozofa Richarda Wollheima. [6][8][9] Toynbee je pohađala Badminton School, privatnu školu za djevojke u Bristolu, ostavivši, zbog toga što je bila previše buntovna da bi radila, s 4 O-razine, što ona opisuje kao `loše`. Zatim je pohađala Holland Park School, državnu sveobuhvatnu školu u Londonu, [10] gdje je polagala nedostajuće O-razine, [10] položila jednu A-razinu, [11] i dobila stipendiju na Sveučilištu Oxford [10] za čitanje povijesti na koledžu St Anne.[potreban citat]. Imala je tinejdžersku aferu i zatrudnjela. Unatoč pritisku očeve obitelji, a nakon posjeta sestri studentici (majci malog Borisa Johnsona) u Oxfordu, odlučili su se rastati, a ona je uzela ilegalne tablete za poticanje pobačaja. Ostali su `na daljinu` prijatelji.[10] Ispisala se sa sveučilišta nakon osamnaest mjeseci, zbog čega joj je žao, jer joj je učitelj rekao da hoće. Različito je to pripisivala aferi s oženjenom TV voditeljicom, objavljivanju svog prvog romana u prvom semestru na Oxfordu, pritisku stipendije i obiteljskim očekivanjima te vezi s Jeremyjem Sandfordom.[10] Tijekom svoje godine odmora, 1966., radila je za Amnesty International u Rodeziji (koja je upravo jednostrano proglasila neovisnost) dok je vlada nije protjerala.[11] Svoj prvi roman, Leftovers, objavila je 1966. godine.[11] Nakon njezina protjerivanja iz Rodezije, Toynbee je otkrila postojanje `Harryjevih` pisama, koja su detaljno govorila o navodnom financiranju Amnesty Internationala u Rodeziji od strane britanske vlade.[12] Nakon Oxforda našla je posao u tvornici i burger baru, nadajući se da će u slobodno vrijeme pisati. Kasnije je rekla: `Imala sam ludu ideju da bih mogla raditi rukama tijekom dana, a navečer doći kući i pisati romane i poeziju, i biti Tolstoj... Ali vrlo brzo sam otkrila zašto ljudi koji rade u tvornicama ne Obično nemaju energije pisati kad dođu kući.` [11] Otišla je u novinarstvo, radeći na dnevniku za The Observer, a svoje osam mjeseci iskustva pretvorila je u fizički rad (zajedno s `tajnim` angažmanima kao medicinska sestra i vojni regrut) u knjigu A Working Life (1970).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga Augusta Bebela „Žena i socijalizam“ je revolucionarno delo u socijalističkoj književnosti 19. veka. U svom radu Bebel na jedinstven način kombinuje političku teoriju sa dubokim razumevanjem društvenih uslova svog vremena. On se ubedljivo zalaže za ravnopravnost žena tako što u svoju analizu uključuje aspekte iz različitih nauka kao što su medicina, prirodne nauke, pravo i istorija. Njegov stil pisanja je jasan, ubedljiv i istovremeno pun strasti prema svojim političkim idealima. Bebelova `Žena i socijalizam` je važno delo u kontekstu nemačke socijaldemokratije i postavlja temelje za zahtev za socijalnom pravdom i jednakošću. Avgust Bebel je i sam bio aktivan političar i novinar koji je značajno uticao na osnivanje nemačke socijaldemokratije. Njegova posvećenost pravima radnika, a posebno žena, oblikovala je njegov politički rad i dovela do stvaranja ove revolucionarne knjige. `Žena i socijalizam` je autentično i majstorsko delo koje se toplo preporučuje svim čitaocima zainteresovanim za socijalističke ideje i istoriju društvenih pokreta. August Bebel (Deutz kraj Kölna, 22. veljače 1840. – Passugg (Švicarska), 13. kolovoza 1913.), njemački socijalist. Jedan je od osnivača i vođa njemačke socijaldemokracije i Druge internacionale. Po zanimanju je tokar, a putujući i radeći u raznim mjestima u Njemačkoj i Austriji došao je 1860. godine u Leipzig, gdje je razvio veliku aktivnost u sklopu Radničkog prosvjetnog društva i 1867. godine postao predsjednik Saveza njemačkih radničkih društava. Za Francusko-pruskog rata odbio je glasovati za ratne kredite, a poslije pada Napoleona III. i proglašenja republike u Francuskoj ustao je protiv aneksističkog mira s Francuskom i podržavao Parišku komunu te je osuđen za veleizdaju na dvije godine zatvora. Sedamdesetih je radio na prevladavanju rascjepa u njemačkom radničkom pokretu. Potkraj života zauzimao je nepomirljiv stav prema militarizmu i ratu i suprotstavio im politiku uzajamnog razumijevanja i mira među narodima. Veliko značenje za njemački i međunarodni radnički pokret imala je Bebelova teoretska i praktična djelatnost na polju borbe za prava žena i njihovu svestranu emancipaciju.

Opis Opis Sigurna i bezbedna kupovina. Poručivanje svim danima 00-24h. Garancija na ispravnost predmeta i povraćaj novca do 15 dana od dana kupovine. Poruči lako!!! Brzo i lako poručivanje. Pronadjite predmet koji želite na našem sajtu, slikajte ekran i posaljite nam sliku na viber. Ili poručite direktno preko sajta dodavanjem predmeta u korpu Ili na pošaljite sms sa Vašim podacima (ime, prezime,adresa za isporuku) i navedite predmet koji želite da poručite Mogućnost dodatnog slikanja predmeta na zahtev, i slanja slika na viber. Nokia 6300 mini Nokia 6300 Mini Karakteristike – fukcije 2.8 displej u boji Mogućnost slušanja muzike Mogućnost korišćenja dve kartice (dual sim) Mogućnost korišćenja FM radia Mogućnost korišćenja svih kartica ( sim free) Dolazi u crnoj, sivoj ili zlatnoj boji U pakovanju dobijate telefon i punjač sa uputstvom. Nokia 6300 mini

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ernesto Gevara (šp. Ernesto Guevara; Rosario, 14. jun 1928 — La Igera, 9. oktobar 1967), poznatiji kao Če Gevara (šp. Che Guevara) ili samo Če (šp. Che), bio je argentinski marksistički revolucionar, političar, lekar, pisac, gerilski vođa, diplomata i vojni teoretičar. Kao jedan od ključnih činilaca Kubanske revolucije, njegov lik je postao sveprisutni kontrakulturni simbol pobune i globalna oznaka u popularnoj kulturi.[1] Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti u revoluciji Fidela Kastra na Kubi (1956—1959), kao član pokreta „26. jul”. Nakon pobede revolucije, nekoliko godina je bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, najpre u Kongu, za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom u Boliviji. U Boliviji, spregom Američke obaveštajne agencije i bolivijske vojske, Gevara je najpre uhvaćen, a odmah sutradan ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta.[2][3] Kao strog vojskovođa, i potpuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama,[4] on je ostao kontroverzna ličnost od velike istorijske važnosti. Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka,[5] a čuvenu fotografiju Gevare (desno), koju je načinio Alberto „Korda” Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka”.[6] Mladost Ernesto Gevara de la Serna je rođen u dobrostojećoj argentinskoj porodici. Njegov otac, Ernesto Rafael Gevara Linč, potiče iz porodice špansko-irskog porekla,[7] bio je arhitekta po struci,[7] i pripadao je argentinskoj oligarhiji. Njegova majka, Selija de la Serna, bila je španskog porekla.[7] Gevare su poreklom iz istoimenog mesta u pokrajini Alava u Baskiji.[8] Ernesto je bio najstariji od petoro dece. Dve godine posle rođenja ustanovljeno je da Ernesto boluje od astme; lečenje nije pomoglo, te su roditelji odlučili da se iz vlažnog Buenos Ajresa presele u Kordobu, u varoš Alta Grasija, u unutrašnjosti zemlje. Iako je patio od napada astme, koji su kasnije čak i drastično uticali na njegov život, Ernesto se istakao kao sportista, često plivajući, igrajući fudbal, golf i ragbi.[9] Njegov drug Alberto Granado opisivao je kasnije kako je Ernesto imao čudnu tendenciju da šokira ljude: „... imao je nekoliko nadimaka. Zvali su ga »El Loko« (šp. El Loco, „Ludi”) Gevara... Hvalio se kako se retko kupa, na primer. Zvali su ga i »Čančo« (šp. Chancho, „svinja”). Znao je i da kaže: »Ima 6 meseci kako nisam oprao ovu ragbi-majicu«...”.[10] U Kordobi je završio gimnaziju, a kad mu je bilo 19 godina, porodica se ponovo vratila u Buenos Ajres da bi Ernesto upisao medicinski fakultet, 1948. godine. Za vreme studija pozvan je na regrutaciju i nalaz vojne komisije je bio da je mladić „delikatnog zdravlja, sa hroničnom astmom, nesposoban za vojnu službu” Dana 23. oktobra 1951, još uvek ne završivši fakultet, Ernesto je iz Buenos Ajresa otputovao u Kordobu, odakle je sa starim drugom Albertom Granadom krenuo na putovanje ka severu. Krenuli su svojim starim motociklom, marke „Norton 500”, kojem su dali nadimak „La Poderosa” (na španskom: „Moćna”).[11] Putovali su preko Argentine do Čilea, a odatle pacifičkom obalom kada se „La Poderosa” pokvarila i prestala sa radom. Ostavivši motocikl u Čileu, nastavili su put ka severu, koristeći autobus, auto-stop, morske puteve ili idući peške. Prešli su Čile, došli u Peru, gde su posetili Maču Pikču, radili u rudniku, prali posuđe, istovarali robu sa brodova i radili druge fizičke poslove. 1. maja su stigli u Limu, gde su upoznali doktora Uga Peskea, peruanskog naučnika i direktora nacionalnog programa za lepru, te zaljubljenika u marksizam. Razgovori sa Peskeom, kako je Gevara kasnije sam govorio, bili su veoma važni za promenu njegovog stava prema životu i društvu.[13] Iz Perua su prešli u Kolumbiju, a zatim u Venecuelu, u Karakas. Tu je Granado, koji je imao ranija iskustva sa tropskim bolestima, ostao da radi, a Ernesto je nastavio ka severu. Jedan od njegovih poznanika ga je avionom prebacio u SAD, u Majami.[11] gde je ostao oko mesec dana, radeći kao kelner i perač posuđa u baru. Nakon mesec dana vratio se avionom u Buenos Ajres. Za sve ovo vreme, Ernesto je pisao svoj dnevnik putovanja, tzv. „Dnevnik motocikliste” (šp. Diarios de motocicleta), koji je godinama kasnije postao dobro prodavan širom sveta u izdanju Njujork tajmsa,[14] 2004. godine se pretočio i na filmsko platno, pod imenom „Dnevnik motocikliste”. Gevara je docnije govorio kako je kroz putovanja kroz Latinsku Ameriku doživeo „bliski susret sa siromaštvom, glađu i bolestima”, skupa sa „nemogućnošću lečenja deteta zbog nedostatka novca” i „zatupljivanjem od stalne gladi i kažnjavanja”, koje vodi ka tome da otac „prihvati gubitak sina kao nevažnu nezgodu”. Gevara je kasnije takođe navodio da ga je upravo ovo iskustvo navelo na zaključak da, ako želi da pomogne ovim ljudima, mora napustiti carstvo medicine i razmisliti o političkoj areni oružane borbe.[15] Gvatemala Vratio se u Buenos Ajres 31. avgusta, a studije završio 11. aprila 1953. godine. Od 30 predmeta koje je polagao, 18 ocena su glasile „dovoljan”, 8 „dobar”, a samo 4 „odličan”.[16] Završivši fakultet, Ernesto je roditeljima objavio da ponovo kreće na put — na „severnu turneju” koja će obuhvatiti skoro sve zemlje Latinske Amerike na obali Tihog okeana, severno od Argentine: Boliviju, Peru, Ekvador, Kolumbiju i Srednju Ameriku.[16] Na put je krenuo 7. jula 1953, sa svojim drugom Karlosom Galikom Fererom. Stigavši u Boliviju, u La Paz, on je uskoro upoznao Alberta Rohoa, po profesiji advokata, a po političkim stavovima levičara koji je iz Argentine pobegao zbog političkog progona. Tamo je Roho bio uhapšen pod optužbom za terorizam, ali je uspeo da pobegne iz zatvora, domogne se ambasade Gvatemale i pobegne u Čile, a zatim u La Paz (gde je i upoznao Gevaru). Odatle je planirao da ide u Gvatemalu, gde je na vlasti bio Hakobo Arbenz, tada jedini demokratski izabran predsednik u Srednjoj Americi.[16] U literaturi se spominje da je možda upravo Roho u ovom periodu „izoštrio” Gevarine „revolucionarne nagone”, i da ga je on podstakao da otputuju na svoje sledeće odredište — Gvatemalu — gde su se, po Rohovim rečima, dešavale „nove i interesantne stvari”.[16] Iako isprva planirajući da iz La Paza dođe do Venecuele, u Karakas, Gevara se predomislio i skupa sa Rohom otputovao preko Paname u Gvatemalu. Njegov drug Galika odlučio je da ostane u Limi, glavnom gradu Perua. Gevara je stigao u Gvatemalu 7. jula 1953, gde je Hakobo Arbens tek osnovao demokratski izabranu vladu čiji je cilj bio sprovođenje širokih društvenih i agrarnih reformi koje su, između ostalog, obuhvatale i ukidanje latifundijskog sistema. Agrarna reforma u Gvatemali najviše je pogađala američku korporaciju „United Fruit Company”, pošto u to vreme u Gvatemali nije bilo drugih latifundija osim „Fruterinih”, kako su zvali ovu kompaniju u Gvatemali.[17] Kada je 15. maja 1954. iz čehoslovačke fabrike „Škoda” u Gvatemalu, u Puerto Barios stigla pošiljka oružja,[18] SAD su agrarnu reformu proglasile konačnim dokazom gvatemalske povezanosti sa SSSR, te su pokrenule ustanak sa konačnim ciljem skidanja Arbensa sa vlasti.[18] Vašington je najavio prekide diplomatskih odnosa sa Gvatemalom, a odmah potom su to učinile i susedne zemlje. Sledio je niz vojnih intervencija, najpre iz susedne Nikaragve i Hondurasa, a posle samo iz Hondurasa.[17] Na čelo unutrašnje pobune postavljen je gvatemalski oficir Kastiljo Armas.[17] Ernesto se prijavio u vojne odrede za borbu koje je organizovala komunistička omladina podržavajući Arbensa, ali zbog slabih vojnih aktivnosti sa još slabijim uspesima, on se uskoro vratio svom lekarskom pozivu. U decembru 1953. godine,[19] Ernesto je u Gvatemali upoznao Hildu Gadeu, ekonomistkinju iz Perua, koja je imala političke kontakte kao članica levo orijentisane Američke narodne revolucionarne alijanse. Ona ga je upoznala sa nekolicinom visokih zvaničnika Arbensove vlade, kao i sa nekolicinom Kubanaca koji su bili povezani sa Fidelom Kastrom i njegovim revolucionarnim pokretom „26. jul”, koji je dobio ime po datumu kada je Kastro 1953. godine poveo napad na vojnu kasarnu „Monkada”, sa konačnim ciljem da obori diktatorsku vlast Fulgensija Batiste na Kubi. Među tim Kubancima je bio i Niko Lopez, jedan od Kastrovih narednika. Nakon skidanja Arbensa sa vlasti, Gevara se opet prijavio da se bori na strani Arbensa, ali cela akcija je opet bila neuspešna, i Arbens je pobegao, potraživši utočište u ambasadi Meksika.[a] Novi režim je brzo proterao sve levičarski-orijentisane intelektualce.[17] Ernestova poznanica Hilda Gadea je prvo zatvorena, a kad je puštena, morala je pod hitno da napusti zemlju. Ernesto se spasio u ambasadi Argentine, gde je ostao dok nije dobio pasoš pomoću kojeg je na bezbedan način mogao dopreti do Meksika. S ovog putovanja, Gevara je jednom prilikom pisao svojoj tetki Beatris: „Na slici našeg voljenog druga Staljina zakleo sam se da neću predahnuti pre nego ta kapitalistička hobotnica bude uništena”.[20] Kuba Mapa Čeovog putovanja od 1953. do 1956, uključujući put u Gvatemalu i Meksiko, a na kraju putovanje brodom na Kubu, sa Kastrom i njegovim revolucionarima. Početkom 1955. godine radio je kao lekar u bolnici u Meksiku. Tu je u junu iste godine upoznao Raula Kastra, koji će ga kasnije upoznati sa Fidelom Kastrom. Tokom prve noći u kojoj je upoznao Kastra, Gevara je potvrdio da je upravo ova kubanska revolucionarna borba ta koju je tražio, i potpisao učlanjenje u pokret „26. jul”.[21] U ovom periodu, Gevara je dobio i svoj čuveni nadimak „Če”.[b] Dana 24. juna 1956. uhapsila ga je meksička policija, zajedno sa njegovim kubanskim prijateljima (među kojima je bio i Fidel Kastro), a 3. jula novinska agencija UPI je objavila: „Argentinski doktor Gevara biće deportovan u domovinu zbog pretpostavke da je učestvovao u neuspeloj zaveri protiv kubanske vlade Fulgensija Batiste”. Bivši meksički predsednik Lazaro Kardenas se, međutim, umešao u rad policije da bi odbranio kubanske revolucionare, pa su krajem jula Če Gevara i braća Kastro pušteni na slobodu. Tokom 1955. godine, 18. avgusta, Hilda Gadea i Ernesto Gevara su se venčali;[19] 15. februara 1956. Hilda mu je rodila kćerku, kojoj su dali ime Hildita Beatris Gevara Gadea. Ovaj brak će potrajati 5 godina, sve do kraja Kubanske revolucije. Na slobodi su u tajnosti nastavili sa svojim revolucionarnim aktivnostima. Iako je prvobitno planirao da u borbi učestvuje samo kao lekar, Gevara je učestvovao u vojnim vežbama, koje su služile kao priprema planiranom odlasku na Kubu i revoluciju, i njihov vojni instruktor Alberto Bajo na kraju ga je pohvalio kao „najboljeg gerilca”.[22] Dana 25. novembra 1956. su krenuli na Kubu, na iznajmljenom brodu „Grenma” (engl. Granma, „baba”). Brod je bio namenjen za najviše 25 ljudi, a njih je bilo ukupno 82. Nakon izuzetno nemirnog vremena, u teškom stanju su stigli na istočnu obalu Kube kod mesta Los Kajuelos (šp. Los Cayuelos). Umesto planiranog 30. novembra, stigli su tek 2. decembra. Krećući se kroz polja šećerne trske, oteklih nogu i bez ikakve hrane ili opreme osim svojih pušaka i nekoliko šaržera municije,[23] 5. decembra su ih, kod mesta Alegrija de Pio, iznenadile Batistine snage, napadajući ih i sa kopna i iz vazduha. Gevara je kasnije saznao da je zapravo njihov unajmljeni vodič bio taj koji ih je izdao i doveo vladine snage do mesta gde su bili.[23] Nespremni i iscrpljeni, od 82 njih, koliko ih je krenulo na put, samo 16[24] ili 22[25] njih je preživelo, te su u dve grupe krenuli ka obroncima Sijere Maestre, gde su se docnije ponovo sastali. Če Gevara je ovom prilikom ranjen u vrat,[23] ali je skupa sa drugim preživelim gerilcima, što ranjenim što nepovređenim, uspeo da se izvuče, da bi 21. decembra zajedno stigli na plantažu kafe, gde ih je Fidel već čekao nekoliko dana. U šumama Sijere Maestre oni su nastavili sa vojnim vežbama, prikupljajući dobrovoljce i nabavljajući opremu. Gevara je bio zadužen za proizvodnju bombi, pravio male improvizovane rerne za pečenje hleba, obučavao nove članove taktici i organizovao kurseve gde su nepismeni članovi pokreta učili da čitaju i pišu. Još uvek ih je bilo malo, tako da ih je do marta 1957. bilo tek oko 80. Do 24. februara 1957. javnost nije znala ni da li su Kastro i njegove trupe, skupa sa Gevarom, uopšte živi. Tog dana su, međutim, ekipe američkog „Njujork tajmsa”, na čelu sa Herbertom Metjuzom (engl. Herbert Matthews), došle direktno u njegovo sklonište na Sijeri Maestri da bi ga intervjuisali i raspitali se o njihovim gerilskim aktivnostima.[26] U „Njujork tajmsu” reportaža o Kastrovim trupama je bila više nego pohvalna, i obuhvatala opširan opis njihovih vojnih aktivnosti, života u šumama, daljim planovima i ideologiji. Sam Kastro je prikazan kao romantični i dopadljivi revolucionar. Uz svoje osnovno poznavanje engleskog jezika i ličnu harizmu, on je iskoristio ovu priliku da se obrati direktno američkoj naciji i iskaže svoje ciljeve. Gevara tada nije bio tu, ali je kasnije počeo sve više da shvata važnost medijske propagande u političkoj borbi. Če Gevara i Fidel Kastro pri trijumfalnom ulasku u Havanu Kada su pisali proglas omladini grada Santijago de Kuba, Kastro je rekao Če Gevari da pored svog potpisa upiše „el comandante”.[v] Postao je strog vođa, koji je dezertere kažnjavao kao izdajnike, a za njima je slao odrede za pogubljivanje. Tako je postao poznat kao brutalan i nemilosrdan vođa.[27] Sam Kastro ga je opisivao kao inteligentnog, hrabrog i vođom za primer, koji je imao „veliki moralni autoritet nad svojim trupama”.[4] Gevara je bio odgovoran za otvaranje ilegalne revolucionarne radio-stanice „Radio Rebelde” (šp. Radio Rebelde, „pobunjenički radio”) u februaru 1958. godine, preko koje je pokret „26. jul” emitovao svoje novosti i poruke otpora usmerene narodu Kube. Još u Gvatemali, nekoliko godina ranije, Gevara je iz prve ruke bio svedok uspehu radija kao sredstva propagande, kada je CIA vodila organizovano svrgavanje Arbensa. Na taj način gerilci su se mogli direktno obratiti građanstvu, i koristili su ga da bi pozivali narod na otpor, štrajkove i rušenje vlade. U julu 1958. godine, Če je odigrao ključnu ulogu u bici kod Las Mersedesa, koristeći svoje trupe da zaustavi grupu od oko 1500 ljudi, koje je Batistin general Kantiljo pozvao sa ciljem da okruži i uništi Kastrovu vojsku. Više godina kasnije, američki major Lari Bokman je analizirao Čeovu taktiku i opisao je kao „izvanrednu”.[28] U narednim borbama, Gevara je predvodio novi odred vojske usmeren ka zapadu, da bi pomogao u napretku ka Havani. Postojao je samo taj jedan Gevarin odred van Kastrovog „jezgra” pod njegovom direktnom komandom. U poslednjim danima 1958. godine, Gevara je usmerio svoj „samoubilački odred” u napad na Santa Klaru, što je predstavljalo jednu od odlučujućih borbi za pobedu revolucije;[29][30] Njegova konačna pobeda u borbama za Santa Klaru, u kojima su protivničke trupe bile brojčano nadmoćne čak i u razmeri 10:1, kasnije su opisivane kao „remek-delo u modernom ratovanju”.[31] Mediji koje je Batista kontrolisao su slali u javnost obaveštenja da je Če Gevara poginuo u tim borbama, ali je njihov ilegalni radio „Rebelde” obavestio da su Čeove grupe zauzele Santa Klaru. Bilo je veče pred novu godinu, 31. decembra 1958. godine. Batistini generali su, bez njegovog znanja, počeli da pregovaraju o predaji, a već narednog jutra Batista je pobegao iz zemlje. Kastrova vojska je 8. januara 1959, nakon više od dve godine vojevanja po šumama Sijere Maestre, trijumfalno umarširala u Havanu.....

Kao na slikama Retko Zbornik sadrži saopštenja njegovih poštovalaca i prijatelja izložena na naučnim skupovima održanim u Beogradu i Skoplju novembra 2006. godine. Radovi na više jezika. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Summaries. Sur les pas de Vojislav J. Djurić 2011; Tvrd povez; ćirilica; 29 cm; 450 str.; 978-86-7025-561-6; Vojislav J. Đurić (Velika Pisanica, 26. februar 1925 — Beograd, 12. maj 1996) bio je srpski istoričar umetnosti, akademik i univerzitetski profesor. Njegovi najznačajniji radovi, vezani su za freskoslikarstvo i umetnost srednjovekovnih srpskih zemalja, a svoje kapitalno delo „Vizantijske freske u Jugoslaviji“ objavio je 1974. godine. Kratka biografija[uredi | uredi izvor] Vojislav Đurić je rođen 26. februara 1925. godine u Velikoj Pisanici kod Bjelovara. Radio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a za redovnog profesora je izabran 1967. godine. Za dopisnog člana SANU u Odeljenju društvenih nauka izabran je 28.05. 1970, a od 11.03. 1971. godine se nalazio u Odeljenju istorijskih nauka, čiji redovni član je postao 16. novembra 1978. godine. Na mestu sekretara tog odeljenja nalazio se od 27.05. 1979, do 25.09. 1981. godine, kada je podneo ostavku koja je prhvaćena na skupštini SANU 19. novembra1981. godine. Na mesto člana predsedništva SANU izabran je 16.11.1989. godine i tu funkciju je obavljao do svoje smrti, 12.05. 1996. godine. Bio je član nekoliko odbora SANU: Hilandarski odbor (predsednik od 1978) Odbor za istoriju umetnosti (predsednik 1977 — 1983) Odbor za istoriju Srba u Hrvatskoj MO za treći milenijum MO za proučavanje Kosova Staroslovenski odbor Odabrani radovi[uredi | uredi izvor] Babić-Đorđević, Gordana; Đurić, Vojislav J. (1982). „Polet umetnosti”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 144—191. Đurić, Vojislav J. (1982). „Umetnost u Bosni između jadranskih gradova i Srbije”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 343—370. Đurić, Vojislav J. (1982). „Poslednja umetnička žarišta”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 535—545. Odabrane nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda (1964) Herderova nagrada (1982) Sedmojulska nagrada Srbije (1985) Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima (1964) Orden rada sa crvenom zvezdom (1988) Vojislav J. Đurić Zbornik

filozofija nefikcijski strip ILUSTROVANA Da li ljudski jezik pomaže u pronalaženju istine, ako može, kako? Da li su vlade korisne? Da li smo zaista slobodni da odlučujemo ko smo i šta da radimo? Ko nam kaže šta je istina? Šta je posebno u ljudskom umu i svesti? Kako treba da se odnosimo jedni prema drugima i kako treba da budu organizovana društva? I svejedno: za šta mi zapravo živimo? Filozofi su oduvek uživali da sebi i društvu postavljaju neprijatna i provokativna pitanja. Već su stari Grci postavljali sebi ova vanvremena i još uvek eksplozivna pitanja, koja su ih učinila „pronalazačima“ zapadne filozofije. Filozofija činjeničnog stripa stoga obuhvata luk od Aristotela do Avgustina, Dekarta, Hegela, Kanta, Vitgenštajna, Džefersona, Karla Popera do Fukoa i beleži njihove odgovore. Svako ima neki stav prema sebi i životu napolju. Ovde ih možete postati svesni i proveriti: za to želim da živim! nova