Opis Opis Sigurna kupovina. Povrat novca u roku od 15 dana. Saljemo dodatne slike na zahtev. Mobilni telefon nokija 3310 dual sim Nokia 3310 dual sim card Boja plavo siva 2 Mp camera Baterija litijum Fm radio Micro sd card Punjac Pogledajte ostale proizvode iz naše ponude. : Mobilni telefon nokija 3310 dual sim

Kao novo. Bez posvete. Ukrčkani dnevnik - Momčilo Stanić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 294 Povez: Mek Isprobani recepti, sećanja na kolege u Radio Beogradu, kao i učesnike u brojnim emisijama, čiji je producent bio, kao i priče vezane za aranđelovačke kafane i poznate ljude toga vremena Momčilo Moca Stanić sažeo je u knjigu Ukrčkani dnevnik.

DRVO KRAJ AKOVA Ćamil Sijarić Civitas doo Sarajevo, 2004. godine, 307 strana, meki povez ojačan klapnama. Knjiga je nova, sitni tragovi vremena na koricama, nije čitana. `Ćamil Sijarić spada među značajnije južnoslavenske pisce dvadesetog stoljeća. Pisao je romane, putopise, pjesme, a po mnogima je vlastite vrhunce dosegao upravo pišući pripovijetke. Ova knjiga je, zapravo, antologijski izbor Sijarićevih pripovjedaka. Pripovjedač, romansijer, pjesnik. Osnovnu školu završio je u Godijevu, a zatim je pohađao Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju. Gimnaziju je završio u Vranju, a pravo diplomirao u Beogradu. Za vrijeme Drugoga svjetskog rata radio je kao sudski službenik u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradiški i Banjoj Luci, a pred kraj rata izišao na partizanski teritorij i bio dopisnik TANJUG-a. Od 1947. godine živio je u Sarajevu, gde je do kraja radnoga vijeka radio u literarnoj redakciji Radio-Sarajeva. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Sarajevu 1989. godine. Već kao gimnazijalac u Skoplju Sijarić se počeo baviti pisanjem pjesama, koje su u knjigama objavljene tek 1988. (Lirika) i 1990. (Koliba na nebu). No, njegov raskošni umjetnički dar bio je prije svega pripovjedački, i na najpotpuniji način se ostvario u mnogobrojnim pričama i romanima s temama iz rodnoga Sandžaka i iz balkanske historije. ]amil Sijarić objavio je romane Bihorci (1955), Mojkovačka bitka (1968), Konak (1971), Carska vojska (1976), Raška zemlja Rascia (1979), te zbirke pripovjedaka Ram Bulja (1953), Zelen prsten na vodi (1957), Naša snaha i mi momci (1962), Sablja (1969), Na putu putnici (1970), Kad djevojka spava, to je kao da mirišu jabuke (1973), Francuski pamuk (1980), Priče kod vode (1982), Pripovijetke (1985), Rimski prsten (1985), Pripovijetke (1987), Drvo kraj Akova (1990).` Preuzeto sa interneta. # 56

Beložanski, Stanislav Staša, scenograf, kostimograf, slikar (Beograd, 15. VI 1900 — Beograd, 4. III 1992) Školovao se u Beogradu (1907—1909), Budimpešti (1909—1912), Bukureštu (1912—1916). Završio je umetničku školu u Beogradu (1920—1925) i tokom studija bio slikarski volonter i statista u Narodnom pozorištu. Prve scenografije radio je kao član Akademskog pozorišta (1925). U slikarnicu NP primljen je septembra 1926. kao honorarni slikar izvođač a juna 1927. potpisao je svoju prvu scenografiju (A. Savoar, Ukrotitelj). Potom je svake sezone davao rešenja za više (4—9) dramskih i operskih premijera. Član likovnoumetničkog društva `Zograf` postao je 1927. a član `Kola jugoslovenskih likovnih umetnika` 1930. Šef radionice dekora postao je 1933. Išao je na studijska putovanja u Francusku, Italiju, Češku i boravio na Svetoj Gori (1937—1938). Izgradio je moderan tip scenografije originalnog stila koji karakteriše naglašena dramatika i jedinstvo bojenih odnosa i plastičnih vrednosti scenskog prostora. Ostvarenja su mu sa arhitektonskim osnovnim osećanjem i uključuju naznake o vremenu i mestu radnje. Scenu zida u treću dimenziju sa obaveznim električnim svetlom koje daje najsuptilnije nijanse. U skladu sa modernim shvatanjima scenografije, svoju umetnost i znanje stavio je u službu reditelju i glumcima. Sa svojih oko tri stotine scenografskih ostvarenja svrstao se među naše najznačajnije scenografe. Za nekoliko predstava, za koje je radio scenografiju, radio je i kostim (Otelo, Rusalka, Stanoje Glavaš, Put oko sveta, Koštana). Kao slikar posvetio se pejsažima i portretima u tehnici ulja i akvarela. Učestvovao je na prolećnim i jesenjim salonima u Umetničkom paviljonu `Cvijeta Zuzorić`, u inostranstvu (London 1937) i na izložbi pozorišnog slikarstva (Beograd 1971). Samostalno je izlagao više puta počev od 1926. u Beogradu, Somboru i Novom Sadu. NJEGOV AUTOGRAM

Svetilslav JovanovTeorija dramskih žanrovaMeki povezSvetislav Jovanov rodjen je 1953. u Jasku na Fruskoj gori, gimnaziju je zavrsio u Rumi, diplomirao dramaturgiju na FDU 1975. Radio je kao dramaturg i urednik dramskog programa na Televiziji Novi Sad, gde i sada, kao autor, potpisuje emisije iz kulture. Pise pozorisne kritike, eseje i tekstove iz teorije zanrova.7/15

Vuk, televizija, fotografija Kožul (Biblioteka časopisa RTB-teorija i praksa. Specijalno izdanje) Vuk Karadžić televizija, fotografija, autor fotografija Ljubinko Kožul, Radio televizija Beograd 1987, knjiga o snimanju serijala Vuk Karadžić, mek povez, ćirilica, format 25 X 25 cm, izbor tekstova iz scenarija i Vukovog dela, dvojezično srpsko-engleski,168 strana veoma bogato ilustrovano, Stanje veoma dobro.

Život i delo Stevana Mokranjca, klasika srpske muzike i najistaknutije ličnosti na prelazu iz 19. u 20. vek. Ova biografija je rezultat autorevih detaljnih istraživanja života i rada ovog velikog srpskog kompozotora i muzičkog pedagoga. Mokranjac je rođen u Ngotinu, a živeo je, školovao se i radio i u Zaječaru, Minhenu, Rimu, Lajpcigu, Beogradu... Najpoznatija njegova dela su Rukoveti

knjiga prikazuje snimljene razgovore transkripte americkog britanskog ambasadora njihove tajne sluzbe njihov stav ucesce u ubistvu zorana djindjica..u knnizi imate razgovore stjepana mesica ,mila djukanovica ,harisa silajdzica..iz ragovora mozete takljuciti ko je i sta radio beba popovic,ceda jovanovic,mihajlovic korac i ostali petooktobarci...knjiga se dopuniuje sa knjigom treci metak milana verunovica i nikole srzica

Opis Nokia 3310 crni Nokia 3310 crni Nokia 3310 Dual SIM • Ekran: TFT 2.4″ 7.1cm • Selfie i glavna kamera od 2 MP sa LED blicem za jednostavno snimanje • Trajanje baterije do 23 sata, u režimu mirovanja do 22 dana Opera Mini pretraživač / Igre / Aplikacije / Vreme / Podrška za SD kartice do 32GB / FM radio : Nokia 3310 crni Nokia 3310 crni

Opis Nokia 3310 narandžasti Nokia 3310 narandžasti Nokia 3310 Dual SIM • Ekran: TFT 2.4″ 7.1cm • Selfie i glavna kamera od 2 MP sa LED blicem za jednostavno snimanje • Trajanje baterije do 23 sata, u režimu mirovanja do 22 dana Opera Mini pretraživač / Igre / Aplikacije / Vreme / Podrška za SD kartice do 32GB / FM radio : Nokia 3310 narandžasti Nokia 3310 narandžasti

Opis Nokia 3310 plavi Nokia 3310 plavi Nokia 3310 Dual SIM • Ekran: TFT 2.4″ 7.1cm • Selfie i glavna kamera od 2 MP sa LED blicem za jednostavno snimanje • Trajanje baterije do 23 sata, u režimu mirovanja do 22 dana Opera Mini pretraživač / Igre / Aplikacije / Vreme / Podrška za SD kartice do 32GB / FM radio : Nokia 3310 plavi Nokia 3310 plavi

Opis Nokia 3310 teget Nokia 3310 teget Nokia 3310 Dual SIM • Ekran: TFT 2.4″ 7.1cm • Selfie i glavna kamera od 2 MP sa LED blicem za jednostavno snimanje • Trajanje baterije do 23 sata, u režimu mirovanja do 22 dana Opera Mini pretraživač / Igre / Aplikacije / Vreme / Podrška za SD kartice do 32GB / FM radio : Nokia 3310 teget Nokia 3310 teget

Opis Nokia 3310 žuti Nokia 3310 žuti Nokia 3310 Dual SIM • Ekran: TFT 2.4″ 7.1cm • Selfie i glavna kamera od 2 MP sa LED blicem za jednostavno snimanje • Trajanje baterije do 23 sata, u režimu mirovanja do 22 dana Opera Mini pretraživač / Igre / Aplikacije / Vreme / Podrška za SD kartice do 32GB / FM radio : Nokia 3310 žuti Nokia 3310 žuti

Opis Opis Sigurna kupovina. Povrat novca u roku od 15 dana. Saljemo dodatne slike na zahtev. Telefon mobilni alcatel onetouch dual sim Alcatel OneTouch dual SIM. NOVO u originalnom pakovanju. Dostupne boje crvena i siva – dve SIM kartice, – memorijska kartica do 32GB, – baterijska lampa, – FM radio, – Whatsapp , – VGA kamera, – baterija 800mAh. : Telefon mobilni alcatel onetouch dual sim

Borislav Hložan Priča o studiju M Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ Novi Sad, 2022. 186 strana, tvrd povez, zaštitni omot, udžbenički format. „Studio M je naša sala ‘Olimpija‘, naša dvorana ‘Čajkovski‘, naš ‘Marki klub‘ i naš ‘Karnegi hol‘. Iako se, možda, Novi Sad u mnogo čemu ne može meriti sa Parizom, Moskvom, Njujorkom ili Londonom, on se svakako po bujnosti i kvalitetu muzičkog života može porediti sa velikim svetskim muzičkim centrima. A Studio M je upravo bio glavno žarište naše muzikeˮ, napisao je o Studiju M Borislav Hložan, autor knjige o nastanku i istorijatu čuvene novosadske koncertne dvorane i profesionalnog studija. Autor je knjigu posvetio uspomeni na trojicu vizionara: Antona Ebersta, Pavla Žilnika i Vasilija Dimića, koji su podizanjem ove koncertne sale oplemenili Novi Sad. Studio M – jugoslovensko svetilište muzike Novosadski Studio M danas nije samo legendarna koncertna dvorana, to je i svojevrsni hram umetnosti u kojem je tokom proteklih šezdesetak godina stvarana istorija jugoslovenske muzike. Kada se čovek sada osvrne na mnoštvo najrazličitijih snimanja i koncerata koji su se ovde događali gotovo svakodnevno, nemoguće je ne osetiti veliko poštovanje i divljenje pred entuzijazmom i predanošću generacija muzičara i drugih kulturnih poslenika, zahvaljujući kojima se naša muzika razvijala i napredovala, dostižući danas vrhunske umetničke domete. Među tim nepreglednim brojem muzičkih događanja veoma je teško odabrati ona najvažnija i najkarakterističnija, jer su se i merila i perspektive sagledavanja u međuvremenu toliko promenili i gotovo je nemoguće u ovakvom, silom prilika svedenom i obimom teksta ograničenom prikazu, pružiti kompletnu i zaokruženu sliku svega što se događalo u Studiju M od njegovog otvaranja do dana kada je u njemu prestala da odjekuje muzika. Prikaz istorijata te značajne koncertne dvorane neizbežno je određen dragocenom, ali nepotpunom pisanom građom, sećanjima aktera, kao i subjektivnim pristupom autora, kao skroman pokušaj rekonstrukcije jednog izuzetno važnog segmenta kulturne istorije Novog Sada i Vojvodine. Nema u Novom Sadu, ni u pokrajini, važnijeg koncertnog prostora od Studija M. Sve najbolje što se događalo na ovdašnjoj muzičkoj sceni na neki način je zabeleženo u istorijatu ove studijsko-koncertne dvorane. Nekada su to bili koncertni nastupi, a nekada studijska snimanja kojima su ovekovečeni najviši izvođački dometi vodećih domaćih i stranih umetnika. Zbog toga je Studio M naša sala „Olimpija”, naša dvorana „Čajkovski”, naš Marki klub i naš Karnegi hol. Iako se, možda, Novi Sad u mnogo čemu ne može meriti sa Parizom, Moskvom, Njujorkom ili Londonom, on se svakako po bujnosti i kvalitetu muzičkog života može porediti sa velikim svetskim muzičkim centrima. Moderna zgrada Studija M, smeštena između Dunavskog parka i zgrade u kojoj je doskora bio smešten Radio Novi Sad, decenijama je jedno od karakterističnih obeležja gradskog centra, a sam Studio M je dobro poznat Novosađanima kao koncertna dvorana u kojoj su nastupali mnogi čuveni muzičari i gde su priređivani brojni značajni festivali. Priča o Studiju M je zapravo povest o brzom razvitku našeg muzičkog života u drugoj polovini 20. veka, kao i o izuzetnom zalaganju i entuzijazmu nekolicine velikih kulturnih pregalaca, koji su u vremenima oskudice i u okolnostima ne previše naklonjenim umetnosti, uspeli da muzički život u Novom Sadu i u Vojvodini unaprede i podignu ga na veoma visok – zaista se može reći – evropski nivo. Izgradnja Studija M, studijsko-koncertne sale savršenih akustičkih odlika, sredinom šezdesetih godina bila je veliki trijumf nekolicine zaslužnih kulturnih delatnika, pre svega tadašnjeg načelnika Muzičkog odeljenja Radija Novi Sad, Antona Ebersta, koji je uprkos svim teškoćama ostvario svoju zamisao i želju da svoj grad obogati jednom savremenom i reprezentativnom muzičkom dvoranom. Završetak gradnje i puštanje u rad Studija M bio je događaj od prelomnog značaja za Radio Novi Sad, kao i za sam Novi Sad, koji je tada prvi put dobio jednu namenski sagrađenu, pravu koncertnu salu vrhunske akustike, koja ni u čemu nije zaostajala za najboljim muzičkim dvoranama u svetu. I u Studiju M su odmah počeli da nastupaju najrenomiraniji domaći i strani solisti i ansambli, ovde je snimljeno nebrojeno mnoštvo izuzetno vrednih koncerata. Korišćenje ove dvorane pritom nije bilo isključivo usmereno na muzička zbivanja, ovde su snimane i pozorišne predstave, priređivane su izložbe, književni događaji, tako da je ta muzička sala postala izuzetno važan prostor, čiji je značaj nadaleko zračio. A sami počeci Radija Novi Sad i izgradnja Studija M nisu bili laki. Izgradnja Studija M 1965. godine bila je vrhunac jedne dinamične faze razvoja Radija Novi Sad, koji je posle teških i mukotrpnih godina na početku rada, tokom šezdesetih postao ugledna, slušana i savremeno opremljena jugoslovenska radio-stanica. Osnovan je 31. marta 1949. godine. Određen je i datum početka emitovanja nove radio-stanice – 29. novembar, Dan Republike, najznačajniji državni praznik tadašnje FNRJ. Rok za osposobljavanje za rad novosadske radio-stanice bio je veoma kratak, a ljudi zaposleni u Radiju Novi Sad suočili su se sa gotovo nepremostivim teškoćama. U to vreme, posle sukoba sa Informbiroom, zapravo sa SSSR, Jugoslavija je bila pod blokadom i sa Istoka i sa Zapada, u zemlji je bilo veoma malo radio-materijala, a nije bilo mogućnosti za uvoz potrebne opreme. U Subotici su pronađeni delovi potrebni za izradu radio-stanice, širom Vojvodine, prikupljani su kablovi i žice i od svega toga je inženjer Ladislav Grajner, tadašnji profesor radio-tehnike u Srednjoj tehničkoj školi u Subotici, sačinio prvi predajnik, jačine pola kilovata, koji je imao skroman domet. Prema javljanjima tadašnjih slušalaca, program se povremeno čuo u udaljenijim oblastima Srbije, čak i ponegde u inostranstvu, ali samo kada su meteorološki uslovi bili povoljni. Tačno u podne, u etru se prvi put čulo: „Ovde Radio Novi Sad, na talasnoj dužini 212,4 metra.” Nakon spikerske najave, novosadski hor „Svetozar Miletić” izveo je himnu „Hej Sloveni”. Počeo je redovan radijski program: sledile su, jedna za drugom, emisije vesti na srpsko-hrvatskom, mađarskom, rumunskom, slovačkom i rusinskom, na pet jezika na kojima je od samog početka emitovan program Radija Novi Sad....

Udo Ulfkote je sedmnaest godina radio za dnevni list Frankfurter algemajne cajtung. Te nemačke novine mogu da se, po svom značenju u javnosti, uporede u Srbiji, recimo, sa Politikom. Ove novine, poznatije kao FAC, glavni su organ nemačke političke i finansijske elite. Knjiga Kupljeni novinari se bavi istraživanjem skrivenih mehanizama upravljanja medijima, korupcije i laganja u javnim poslovima. 400 str.

Knjigu čine eseji koji su za temu imali umetnost, a bili su čitani na Trećem programu Radio-Beograda od 1966. do 1983. god. u emisiji “Radomir Konstantinović prelistava časopise”, kao i eseji objavljivani u Politici i NIN-u (dvonedeljno tokom šezdesetih i sedamdesetih). Odabir eseja učinila je Milica Konstantinović, a Mida Belančić je odredio redosled i grupisanje u tematske celine.

Operativni sistem Fabrički CPU Chipset: SC6531E Dijagonala ekrana 1.77″ Rezolucija ekrana 220 x 176 piksela RAM memorija 32 MB Memorija 32 MB MicroSD slot do 8 GB Dual Sim Da USB opcije Priključak: Micro USB Bluetooth Da Radio Da Boja Crna Baterija 600 mAh, Li-Ion Dimenzije Dimenzije: 116 x 48,1 x 13,2 mm Težina 0.10 kg Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine

Operativni sistem Fabrički CPU Chipset: SC6531E Dijagonala ekrana 1.77″ Rezolucija ekrana 220 x 176 piksela RAM memorija 32 MB Memorija 32 MB MicroSD slot do 8 GB Dual Sim Da USB opcije Priključak: Micro USB Bluetooth Da Radio Da Boja Crna Baterija 600 mAh, Li-Ion Dimenzije Dimenzije: 116 x 48,1 x 13,2 mm Težina 0.10 kg Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine

Voice-Overs is an insider`s guide to voicing radio and television commercials. Bernard Graham Shaw draws upon his nearly 20 years of voice-work experience to teach valuable studio skills and offers practical advice on how to build a voice-over career. Voice-Overs: A Practical Guide with CD by Bernard Graham Shaw Language: English Paperback: 196 pages, with CD

Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Romani / Vojislav Despotov ; priređivanje i pogovor Gojko Božović Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin`, 2004 (Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka `Žarko Zrenjanin`) Fizički opis 729 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Božović, Gojko, 1972- = Božović, Gojko, 1972- Zbirka Biblioteka Izabrana dela Vojislava Despotova ; ǂknj. ǂ3 Sadržaj Mrtvo mišljenje (5-151); Petrovgradska prašina (153-267); Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i srednjeg Banata (269-334); Jesen svakog drveta (335-524); Evropa broj dva (525-625); Drvodelja iz Nabisala (627-719). Pogovor / Gojko Božović (721-728). (karton) Napomene Tiraž 1.000. Pogovor: str. 721-728. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... MG116

Knjiga je kao nova. Prvaci sveta! - Slavoljub Stanković Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2014 Broj strana: 151 Format: 20 cm Povez: Broširani Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac Slavoljub Stanković, autor romana “The Box” i “Split” (Geopoetika, 2010), te “Knjige utisaka” (sa dizajnerom Slamirom Stojanovićem), kao i romana u stigu za decu “Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga”, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao se za oblast oglašavanja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, te upisao doktorske studije. Autor je i velikog broja reklama za domaće i inostrane brendove. Stanković je i koscenarista igranog filma “The Box”. Po “Knjizi utisaka” kreirao je animiranu seriju istoimenog naziva, zajedno sa Dušanom Kojićem Kojom, Brankom Citlikom i Slavimirom Stojanovićem. Romani su mu prevođeni na engleski, slovenački i makedonski jezik.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Deca Nedođina - Miloš K. Ilić Izdavač: Plato Godina izdanja: 2022 Broj strana: 139 Format: 20 cm Povez: Broširani Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008) i Umorni kao psi (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Nakon što su proterani iz Bounvila, tri rođaka Boun dospeće u misterioznu dolinu. Tu ih čekaju pacolika stvorenja, Veliki Crveni Zmaj, dobrodušni meštani koji žive jednostavnim životom i jedna žilava baka kojoj je najveća zabava da se trka s kravama. Ali u toj dolini počiva i nešto drevno, što vekovima pokušava da se oslobodi iz zatočeništva. Sledi najveća – i najzabavnija – avantura u životima ove male družine. Boun je genijalni spoj avanture, fantastike i komedije, i jedna od najbolje ispripovedanih priča u svetu stripa. Boun je ovenčan s 11 nagrada Harvi i 10 nagrada Ajzner, kao i s pregršt sličnih priznanja u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i drugim zemljama. Po oceni magazina Tajm, to je „najbolji strip za sve uzraste ikada napisan“. Džef Smit je američki stripski autor rođen u Pensilvaniji, a odrastao u Ohaju. Za stripove i animaciju zainteresovao se još u detinjstvu, a likove koji će postati osnova njegovog najpoznatijeg serijala Boun osmislio je u razdoblju od pete do devete godine. Veliki je poštovalac radova Čarlsa Šulca i Karla Barksa, kao i romana Mobi Dik i Avanture Halkberija Fina. Nakon studija, sa prijateljima je osnovao studio za animaciju Karakter Bilders, ali posle nekoliko uspešnih projekata odlučio je da sa suprugom Vidžajom osnuje sopstvenu firmu Kartun Buks i da se posveti stvaranju Bouna. Od 1991. do 2004. godine radio je na ovom serijalu, zahvaljujući kojem je stekao poštovanje publike i kritike. Za izdavačku kuću DC komiks radio je na serijalu Shazam! The Monster Society of Evil, a za Fantagrafiks je dizajnirao novo integralno izdanje Pogoa Volta Kelija. Od 2008. do 2012. godine radio je na novom autorskom serijalu Rasl, naučnofantastičnom noaru crtački i narativno drugačijem od Bouna, čime je želeo da se oproba u novom stilu stripskog pripovedanja.

BEMUS 1969. BEMUS 1971. / dva kataloga BEOGRADSKE MUZIČKE SVEČANOSTI BELGRADE MUSICAL FESTIVAL PRVI BEMUS 1969. / katalog katalog u vrlo dobrom stanju, predlistovi se odvajaju unutrašnjost u vrlo dobrom stanju ŽIVOJIN ZDRAVKOVIĆ, DRAGUTIN GOSTUŠKI - Uz prve svečanosti SIMFONIJSKI I HORSKI KONCERTI Beogradska filharmonija - dirigent Živojin Zdravković, violina Irina Bočkova Simfonijski orkestar Radio-televizije Ljubljana - dirigent Samo Hubad, mecosopran Eva Novšak-Houška Dečji hor Radio-televizije Beograd - dirigent Zlatan Vauda Bečka filharmonija - dirigent Jozef Krips Hor i orkestar Radio-televizije Beograd - dirigent Borivoje Simić Simfonijski orkestar holandskog radija - Roberto Benci, violina Dejan Bravničar Slovenska filharmonija Bratislava - dirigent Ladislav Slovak, klavir Pavica Gvozdić, klavir Mirjana Vukdragović Beogradska filharmonija - dirigent Živojin Zdravković, tenor Nikolaj Geda, klavir Andre Vots Beogradska filharmonija i Mešoviti hor umetničkog ansambla JNA - dirigent Genadij Roždestvenski KAMERNI KONCERTI Zagrebački kvartet - klarint Milenko Stefanović I Muziči - violina Arnaldo Apostoli Beogradski kamerni ansambl - dirigent Pavle Dešpalj, fagot Božidar Tumpej Ansambl MW-2 Krakov - klavir Adam Kačinski Beogradski duvački kvintet - flauta Miodrag Azanjac Beogradski trio - klavir Andreaj Preger SOLISTIČKI KONCERT Irina Bočkova Miroslav Čangalović Vilhelm Kempf OPERA I BALET Stana Đurić Klajn Beogradski balet - Stevan Hristić - Ohridska legenda Opera Narodnog pozorišta u Beogradu - Đuzepe Verdi - Rigoleto, Bogdan Babić, Ani Radošević Opera Narodnog pozorišta u Sarajevu - Sablazan u dolini Šentflorijanskoj Opera Narodnog pozorišta u Beogradu - Petar Konjović - Knez od Zete, Dušan Miladinović, Mladen Sabljić Opera i balet Narodnog pozorišta u Beogradu - Stanojlo Rajičić - Simonida, Jovan Putnik, Dimitrije Parlić Opera i balet Narodnog pozorišta u Beogradu - Petar Konjović - Simfonijski triptihon Rumunsko državno pozorište opere i baleta Bukurešt - Đoakino Rosini - Seviljski berberin BEMUS 1971. / katalog prednje korice malo zacepljene unutrašnjost u vrlo dobrom stanju ALEKSANDAR BAKOČEVIĆ - Predgovor PREDRAG MILOŠEVIĆ - Predgovor ENRIKO JOSIF - Predgovor PAVLE STEFANOVIĆ - Predgovor DUŠAN SKOVRAN - Predgovor SRĐAN BARIĆ - Predgovor Beogradska filharmonija - dirigent Živojin Zdravković, Violina Sivlija Markovići Opera slovenskog Narodnog gledališča Ljubljana, Nikolaj Rimski Korsakov - Carska nevesta, Bogo Leskovac, Hinko Lekovšek Koncert nagrađenog gudačkog kvarteta na takmičenju mladih muzičkih umetnika Svečani koncert pobednika na takmičenju mladih muzičkih umetnika - dirigent Mladen Jagušt Praški madrigalisti Pjer Košero orgulje, Rože Delmot truba Prvi kamerni baletski ansambl iz Njujorka, Čarls Benet Anastazija Božikova sopran Nacionalni orkestar francuske radio-televizije, dirigent Žan Martinon, klavir Mišel Berof Beogradski madrigalisti, dirigent Dušan Miladinović, mecosopran Milica Miladinović, bas Žarko Cvejić Beogradski duvački kvintet Opera Narodnog pozorišta u Beogradu - Petar I. Čajkovski - Evgenije Onjegin, dirigent Oskar Danon Olga Đokić sopran, Ružica Savić klavir Beogradska filharmonija, dirigent Gaetano Delogu, violina Žan-Žak Kantorov Izvorna narodna muzika Srbije Gudački kvartet iz Tokija - Jošio Uno, Tadaši Hori, Kunio Oku, Jun Onozaki Halina Černi Štefanska klavir Eva Novšak Houška mocosopran, Ljubo Rančigaj klavir Državni simfonijski orkestar SSSR, dirigent Evgenij Svetlanov, violina Jovan Kolundžija Moskovski kamerni orkestar, dirigent Rudolf Baršaj Opera Narodnog pozorišta u Beograd - Đakomo Pučini - Toska, Nensi Tatum, Vladimir Atlantov, Borislav Pašćan, Mladen Sabljić Ansambl Musica Antiqua, dirigent Bernhard Klebel Hor i orkestar Radio-televizije Beogra - dirigent Borivoje Simić, Hans Joahiim Roč Beogradska filharmonija, dirigent Žak Hutman, violončelo Andre Navara Balet Narodnog pozoršita u Beogradu - Đan Karlo Menoti - Sebastijan Balet Narodnog pozoršita u Beogradu - Petar I. Čajkovski - Šesta simfonija, Dimitrije Parlić, Bogdan Babić BEMUS Pierre Cochereau Roger Delmotte Charles Bennett Jean Martinon Michel Beroff Jean Jacques Kantorow Yoshio Unno Tadashi Czerny Barshai Joachim Rotzsch Jacques Houtmann Navarra