JUNACI SRPSKE TRILOGIJE GOVORE Kosta Dimitrijević Prvi svetski rat Dimitrijević je rođen 1933. godine. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovnw kritike, a po njegovim scenarijima rađene su radio drame i televizijske emisije. Objavljivao je i feljtone, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Dobitnik je Nagrade za ivotno delo Udruženja novinara Srbije, iste nagrade Udruženja književnika Srbije, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda i Nagrade akademije „Ivo Andrić“.

Uz novi hit u izdanju Kompanije „Novosti“, u saradnji sa koncertnom agencijom „Long plej“, dobija se na poklon najnoviji CD Bajage i „Instruktora“ pod imenom „Daljina, dim i prašina“. Knjiga je, po Bajaginim rečima, podeljena u tri celine – stare pesme za matični bend, pesme koje je radio za druge i tekstovi sa novog albuma. Disk sadrži, uz pet numera koje su već prezentovane (Ako treba da je kraj, Vreme, Suza, Mala uska haljina, Daljina, dim i prašina), pesme Stari put za Novi Sad, Od sumraka do svitanja i Još jednom (najduža u Bajaginoj diskografiji, 8:21) i, kao bonus, takođe poznatu temu iz serije Vratiće se rode – Bežiš od mene, ljubavi i Još jednom – radio edit. „Bilo je logično da u nekom trenutku napravim zbirku pesama“, smatra Bajaga. „Napisao sam ih mnogo više nego što ih ima u knjizi, ovo je neki moj izbor uz pomoć prijatelja. Što se tiče zvuka na albumu – sve su živi instrumenti, pojačala sa lampama... Ukombinovali smo to sa novom tehnologijom, mislim da je recept pravi“. Prof. dr Aleksandar Jerkov je naglasio da Bajaga pokazuje da „poezija ima smisla“ i da treba da postoji, podsećajući da je „ona u antičkoj Grčkoj i nastala uz pratnju instrumenata“.

Autor: Harold Robins Format: 21 cm Broj strana: 239 Povez: Tvrd povez Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio i televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čime je najviše žudeo - poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Magnat je alhemijski vešto pomešana priča o seksu, novcu, ambiciji i moći iz koje smo dobili čisto zlato, bestseler nad bestselerima koji je prodat u više od 300.000.000 kopija širom sveta.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac malo ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Žan Bofre (rođen 22. maja 1907 . u Marsu blizu Auzansa u departmanu Krez ; † 7. avgust 1982 . u Parizu ) je bio francuski filozof i germanista. Bio je pod jakim uticajem Martina Hajdegera. Beaufret je odrastao u Auzancesu, gde su mu oba roditelja radila kao učitelji. Od 1919. je pohađao Licee de Montlucon, gde je završio srednju školu 1925. godine. Iste godine se preselio u Pariz u Licej Luj-le-Gran, gde se pripremao za koledž. Beaufret je započeo studije 1928. na Ecole Normal Superieure (Pariz) (ENS). Tamo je bio učenik Leona Brunšvicga.[1] Za svoju `Diplome d`etudes superieures` Beautret je proveo godinu dana 1930/1931. u Institutu francais u Berlinu. Njegova teza iz 1931. nosila je naslov „Les Rapports du droit et de la morale d`apres Fichte“. Po povratku iz Berlina, Bofret je odslužio vojni rok, a zatim nastavio studije. Dobio je agregaciju iz filozofije od ENS-a 1933. godine.[2] Od 1933. Beauret je radio kao nastavnik filozofije na Licee de Gueret. Godine 1937. kratko je predavao u liceju u Okseru, a od 1937. do 1939. radio je kao nastavnik filozofije u francuskoj školi u Aleksandriji, Egipat.[3] Nakon što je Francuska objavila rat Nemačkom Rajhu u septembru 1939. kao reakciju na invaziju Poljske, Bofre je mobilisan i učestvovao sa francuskom jedinicom u bitkama Zapadne kampanje 1940. godine, gde je postao nemački ratni zarobljenik. Septembra 1940. uspeo je da pobegne iz voznog transporta ratnih zarobljenika u Nemačku i pobegne u neokupiranu zonu Francuske. Zauzeo je mesto nastavnika u Liceju Šampolion u Grenoblu novembra 1940. Od oktobra 1942. prelazi na Koledž-licej Amper u Lionu, gde je radio kao učitelj do 1944. godine.[4] U Lionu, Bofre je upoznao Žozefa Rovana, sa kojim je čitao Hajdegerova dela. Rovan je radio za Otpor i, nakon još jedne okupacije Liona 1943, upoznao je Bofrea sa svojom grupom „Service Pericles“, koja je osnovana u julu 1943[5] i kreirala lažna dokumenta. Grupa je razbijena u februaru 1944, a Rovana je uhapsio Gestapo i odveo u Dahau. Bofre je uspeo da pobegne na vreme zbog upozorenja.[6] U Parizu 1944. godine, Beaufret se zaposlio u Liceju Sen Luj. 1945. godine, posle oslobođenja Francuske, bio je nastavnik u Liceju Žak-Dekur. Od septembra 1946. do 1952. Beaufret je bio nastavnik na Liceju Henri IV. Od 1952. do 1955. bio je na istraživačkom mestu u Centru National de la recherche scientifikue.[2] Njegov mentor na doktorskim studijama bio je Jean Vahl, koji ga je 1953/1954. pre Comite consultatif-a klasifikovao kao nepodesnog za univerzitetsku karijeru. Konačno, bio je nastavnik od 1955. do 1972. u Liceju Kondorse. Tokom ovog perioda, Beaufret je održavao redovna čitanja u Ecole Normale Superieure. Godine 1969/1970, Beaufret se drugi put prijavio za poziciju na Univerzitetu Eks-Marsej, ali je odbijen. Od pre Drugog svetskog rata bio je prijatelj sa Polom Eluarom, Morisom Merlo-Pontijem, Andreom Bretonom i Polom Valerijem...

Tip Mobilni telefon SIM kartice 2 (Dual SIM) Oblik Monoblok GSM mreža 900MHz, 1.800MHz, 1.900MHz Touchscreen Ne Veličina ekrana 1.8" Rezolucija ekrana 160 x 128 Tip panela TFT Gustina piksela 116ppi Paleta boja 65.000 Unutrašnja memorija 32MB Podržane memorijske kartice MicroSD (TransFlash) Proširivost memorije Do 16GB Imenik 500 unosa Priključci 3.5mm audio, Micro USB Zvučnici Da Radio FM stereo Podržani formati MP3, WAV, AMR, MIDI Dodatne funkcije Alarm, Upozorenje vibriranjem, Kalendar, Kalkulator Tip Litijum-jonska Masa 72g Boja Crna Garancija 2 godine

ZAČELA Bela Hamvaš prevod Sava Babić Sjećanja Banja Luka Bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Rođen 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovačkoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti mađarski i nemački. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i časopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznačajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Ćirilica, 142 str,

Knjiga ,,Beogradski mačor" govori o Srbiji u tranziciji, a njegovi zaključci su vrlo onespokojavajući i ozbiljni. Naime, pisac je dugi niz godina radio za dve velike američke korporacije, zauzimao je visoke rukovodeće položaje, bio regionalni direktor korporacije za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Takvi poslovi su mu pomogli da bolje od drugih upozna savremene ekonomske odnose i kako se Zapad ponaša prema zemljama Trećeg sveta. Ovaj roman želi da otrezni sve one koji boluju od iluzija i nekritičkog odnosa prema Zapadu.

Izdavač: Tehnička knjiga, Beograd Povez: broširan Broj strana: 227 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Spolja kao na slikama. Poneka žućkasta flekica, poslednji list iskrzan duž sastavne ivice, lepo očuvana. S A D R Ž A J: - Detektorski prijemnici - Prijemnici sa jednim tranzistorom - Prijemnici bez baterija za napajanje - Prijemnici sa dva tranzistora - Prijemnici sa tri i više tranzistora - Zujalice - Pojačavači - Predajnici - Instrumenti - Primena u privredi - Tranzistori - Sklopovi amaterskog prijemnika - Radio-amaterske delatnosti - Uređaji napajani iz gradske mreže - Uređaji sa elektronskim cevima (K-30)

Zoran Mišić Srpska književna kritikaTvrdi povezO autoruМИШИЋ Зоран – књижевник, критичар, антологичар (Београд, 10. XII 1921 – Игало, 28. XII 1976). Завршио је прва два разреда основне школе у Бгду, а затим III–IV полагао приватно због повреде кичме и лечења у Француској. Другу мушку гимназију завршио је у Бгду 1940. и одмах се уписао на Правни факултет, али ни један испит није положио. После Другог светског рата 1945. хонорарно је радио као чиновник Министарства информација. Студије француског језика и књижевности уписао је 1946. на Филозофском факултету у Бгду и 1949. дипломирао. За време студија радио је као службеник у Одељењу за штампу ФНРЈ 1946-1947, затим као новинар-сарадник у литерарној редакцији Радио Бгда 1947-1948. Уредник „Књижевних новина” био је од 1948. до 1951, а затим уредник часописа „Филм” од 1951. до 1953, па уредник издавачке куће „Ново поколење“ 1953-1955. и „Нолита“ од 1955. до смрти. Као стипендиста Министарства за културу био је 1953. у Паризу на студијама и лектор на Катедри за српскохрватски језик од 1962. до 1965. Чланке и есеје објављивао је у листовима, часописима и другим публикацијама; „Дом и школа”, „Српски књижевни гласник”, „Младост”, „Књижевне новине”, „Књижевност”, „Филм”, „Свечаност”, „Политика”, „Видици”, „Нова мисао”, „Алманах Савеза књижевника Југославије”, „НИН”, „Борба”, „Ветрењача”, „Поља”, „Данас”, „Critique” и др. Бавио се превођењем са француског језика и на: француски, енглески, македонски, немачки, словачки и словеначки језик. Био је члан редакција часописа „Сведочанства” 1952, „Књижевност” 1967-1976, те члан жирија за доделу НИН-ове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Бгда. Припремио је за штампу књиге: Е. А. По, Одабрана дела, Бгд 1956, 1964, 1974; П. Валери, Есеји, Бгд 1957; М. Бланшо, Есеји, Бгд 1960; Р. Петровић, Изабрана дела 1-2, Бгд–Згб–Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад–Бгд 1972. Написао је предговоре и поговоре за књиге: А. Боске, Реч и ребро, Бгд 1958; Р. Петровић, Изабрана дела, Бгд–Згб–Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад–Бгд 1972. Као критичар обележио је прву половину шесте деценије XX века. Борио се за ново, модерније схватање литературе и против традиционалних лиризама и безличне моде „меког и благог штимунга”, али и против догматизма и буквализма у уметности. У својим делима стилски је био прецизан. Драматизовао је средњовековне текстове Слово светлости, које је СНП приказало3/14

Daša Drndić rođena je 1946. godine u Zagrebu. Objavila je sledeće knjige proze: “Put do subote” (Beograd: Prosveta, 1982), “Kamen s neba” (Beograd: Prosveta, 1984), “Marija Czestochowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu” (Rijeka/Zagreb: Adamić/Arkzin, 1997), “Canzone di guerra. Nove davorije” (Zagreb: Meandar, 1998), “Totenwande. Zidovi smrti” (Zagreb: Meandar, 2000), “Doppelgänger” (Beograd: Edicija Reč, 2002). Piše i radio drame i književnu kritiku, a bavila se i dokumentarnom radiofonijom. Od 1953. do 1992. živela je i radila u Beogradu. Godine 1992. odlazi u Rijeku gde i danas živi i radi.

Nadimci starih Beograđana 1830-1840 Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama. Diplomirao je žurnalistiku i specijalizovao međunarodnu politiku i diplomatsku istoriju. Kao novinar radio je u velikim novinskim kućama (Politika i Borba). Autor je nekoliko monografija (Marsejski krst kralja Aleksandra, Knjaz Mihailo Obrenović – život i politika, Balkanski atentati – ubiti preko nišana). U njegovom opusu beogradske teme zauzimaju značajno mesto (Siluete i karakteri – nadimci starih Beograđana, Patriciji i pustolovi – najveće misterije starog Beograda, Kalemegdanske senke – portret beogradskog odlično očuvana kao nova POLtKa

Luiđi Ugolini Roman o HanibaluTvrdi povezIzdavač Minerva SuboticaRomansirana biografija vojskovođe Hanibala, čiji je autor italijanski pisac Luiđi Ugolini (1891-1980).Ime autora nije poznato mlađim generacijama srpskih čitalaca, ali on važi za klasika u Italiji, posebno kada je reč o omladinskoj literaturi koja je ušla u školsku lektiru, ali i po romansiranim biografijama.Međutim, polje njegovih interesovanja je izuzetno široko i bibliografija ima 120 naslova, uključujući radio drame, priručnike, kuvare i naučne eseje, a bavio se i novinarstvom pišući za najuglednije italijanske listove.5/4

Beogradska knjiga, 2012. Udžbenički format, 118 strana. Lepo očuvana, na predlistu ima posvetu (možda autora). Dušan Rašeta, novinar i urednik emisije `Radio Sava` Beograda 202, vas neće učiti kako da stavite mamac na udicu nego ćete saznati priče o strastvenim ribolovcima: Kleopatri, Marku Antoniju, Miki Petroviću Alasu; o tome ko kuva najbolju riblju čorbu - u knjizi dobijate i recept, pa to uskoro možete da budete i vi. Čućete priču o Koviljskom ritu, koji je proglašen prirodnim dobrom na Dunavu i pod zaštitom je države.

KOV, 1997. Odlično očuvana, kao nova. Divna M. Vuksanović (Beograd, 1965) srpska je književnica, filozof, teoretičar medija i predsednica Estetičkog društva Srbije. Biografija Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, (odsek Menadžment u kulturi, pozorišna i radio produkcija), kao i na Filozofskom fakultetu, (odeljenje za filozofiju), u Beogradu. Od 1992. godine magistra je nauka o dramskim umetnostima iz oblasti teatrologije, a od 1998. doktoresa filozofskih nauka iz oblasti savremene filozofije i estetike. Pedagoški rad Od 1997. godine radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, najpre na Katedri za menadžment u kulturi, pozorišnu i radio produkciju, a potom na Katedri za Teoriju i istoriju. Sredinom 2011. godine, izabrana je za redovnog profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za teoriju i istoriju, gde predaje na predmetima: Teorija kulture, Estetika, Savremena estetika, Estetika komunikacija, Estetika medija, Filozofija medija, Metodologija naučno-istraživačkog rada i Poetika, na svim nivoima studija. Naporedo s ovim, predavala je i Teoriju medija na Interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Estetiku na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu. Takođe, na doktorskim studijama Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu predaje predmet Komunikologija. U periodu od 2004. do 2006. godine bila je prodekan za nauku Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i predsedavajuća Naučnog veća FDU, te direktor Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. U drugom mandatu, na istim funkcijama obavljala je poslove od 2006. do 2007. godine. Potom je više godina bila zamenica šefa Katedre za teoriju i istoriju FDU, kao i članica Saveta FDU od 2013. godine, te predsednica Saveta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (2016—2019). Uvela je predmete Estetika komunikacija i Filozofija medija u visokoškolske institucije u Srbiji, i zajedno s nekoliko koleginica i kolega iz Hrvatske i Srbije utemeljila međunarodni naučni simpozijum Filozofija medija, koji se desetak godina u kontinuitetu održava u Hrvatskoj i Srbiji. Fotografija sa prezentacije knjige Članstvo i druga angažovanja Divna Vuksanović je aktuelna predsednica Estetičkog društva Srbije (drugi mandat) i Udruženja građana za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja „Mladi grašak” iz Beograda (od osnivanja 2001. godine). Uređivala je naučne časopise: Kultura (u dva mandata), kao i Zbornik radova fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i časopise In medias res (Hrvatska), Medijski dijalozi (Crna Gora). Trenutno je urednica časopisa CM, Communication and Media (Srbija). Bila je, takođe, dugogodišnja urednica edicije „Multimedia“ izdavačke kuće Klio iz Beograda. Bibliografija Do sada je objavila preko sto pedeset naučnih i stručnih radova, šest naučnih studija u domenu filozofije, a priredila je i desetak naučnih publikacija iz oblasti filozofije medija, kulture i estetike. U oblasti literarnog stvaralaštva, objavila je 13 knjiga (poezija, poetska proza, kratke priče, knjige za decu, roman), a na Radio Beogradu 2 izvedene su joj dve radio-drame u režiji Vlatka Ilića, kao i jedna adaptacija romana za decu.[1]-[2] Njen rad u oblasti filozofije priznat je i od strane SANU i Matice srpske, te je s referentnim radovima, kao posebna odrednica, ušla u drugi tom Srpske enciklopedije (str. 925), u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda. Objavljene knjige u oblasti književnosti Madona dugog vrata, poezija, Matica srpska, Novi Sad, 1992. Opažač, opažena, međužanr, Književna opština Vršac, 1997. Glava harfe, epistolarna poezija, (sa Draganom Jovanovićem Danilovom), Prosveta, Beograd, 1998. Život sa Trolovima (II deo), roman, Književna reč, Beograd, 1998. Patološke priče, kratke priče, Prosveta, Beograd, 1999. Život s trolovima, I i II, roman za decu, Narodna knjiga, Beograd, 2003. Avanture sa stvarima, međužanr – poetska proza, Narodna knjiga - Alfa. Београд. 2003. ISBN 978-86-331-1083-9.. Štipaljka u hulahopkama roman za decu, Narodna knjiga - Alfa. . Београд. 2004. ISBN 978-86-331-1638-1.. Lezi mi na leđa trole!, roman za decu, Narodna knjiga - Alfa. Okultno krvarenje, kratke priče, Zaječar. 2008. ISBN 978-86-86305-24-4.. Memo, kratke priče, Serbika, Kruševac, 2016. Vetar sa zvezdane planine, mini-roman za decu, Čigoja, Beograd, 2019. Devojka sa štapom, romanoid, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2020.[3] Objavljene naučne monografije u oblasti filozofije Postmoderna i fenomen sinkretizacije žanrova u jugoslovenskom pozorištu do 1991. godine, magistarski rad iz teatrologije, 1993. Barokni duh u savremenoj filozofiji: Benjamin, Adorno, Bloh, doktorska disertacija, Čigoja. . Београд. 2001. ISBN 978-86-80269-47-4.. Aesthetica Minima, Zograf, Niš. 2004. ISBN 978-86-7578-091-5.. Grupna fotografija Divne Vuksanović i kolega sa katedre Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika, monografija, 1. tom, Čigoja. . Београд. 2007. ISBN 978-86-82101-30-7.. Filozofija medija : ontologija, estetika, kritika, 2. tom, Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju, Čigoja. . Београд. 2011. ISBN 978-86-82101-41-3.. Filozofija medija 3: Ontologija, estetika, kritika, Institut za pozorište, film, radio i televiziju FDU – Čigoja, Beograd, 2017. Nova kritička teorija: Filozofija zabave (s Draganom Ćalovićem i Vlatkom Ilićem), Estetičko društvo Srbije – Čigoja, Beograd, 2021. Radio drame Život sa trolovima, 2014. (adaptacija: Olivera Kolarić)[4] Orbovi, male duše, 2015. Isceljenje, 2016. Priređena izdanja Fotografija Vuksanovićeve Šta je estetika?, zbornik radova Estetičkog društva Srbije (sa Nebojšom Gruborom), Estetičko društvo Srbije. . Београд. 2006. ISBN 978-86-83453-77-1.. Umetnost u kulturi, zbornik radova Estetičkog društva Srbije (sa Nebojšom Gruborom), Estetičko društvo Srbije, Beograd, 2007. 2008. ISBN 978-86-903729-2-8.. Knjiga za medije – mediji za knjigu, zbornik radova, Clio, Beograd 2008. 2008. ISBN 978-86-7102-330-6.. Kulturni identiteti gradova, časopis Kultura br. 122-123, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2009. Kulture ritmova i spektakla I i II, (sa Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 126, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2010. Filozofija medija (sa Seadom Alićem i Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 133, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2011. (Ne)Kultura (sa Draganom Ćalovićem), časopis Kultura br. 137, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, Beograd, 2012. Mediji i javnost / Media and Publict, sa Seadom Alićem i Mariom Milkovićem, Zbornik radova sa međunarodnog znanstvenog simpozija Mediji i javnost, Sveučilište Sjever i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja, Zagreb. 2014. ISBN 978-953-7809-25-6.. Umjetnost i mediji, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, zbornik, Sveučilište Sjever, Centar za filozofiju medija, Zagreb, 2013. Budućnost medija, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, Sveučilište Sjever i Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja, Zagreb, 2015. Kreativnost i mediji, Urednici: Sead Alić, Divna Vuksanović, Marin Milković, Sveučilište Sjever i CFM, Zagreb, 2016. Mediji i alternativa, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova Filozofija medija: Mediji i alternativa, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Jagodina, 2018. Mediji i konflikti, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova: Filozofija medija: Mediji i konflikti, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Jagodina, 2020. Mediji i usamljenost, Urednici: Divna Vuksanović, Dragan Ćalović, Vlatko Ilić, Marko Đorđević, Dragana Kitanović, Zbornik radova Filozofija medija: Mediji i usamljenost, Estetičko društvo Srbije, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, NVO “Mladi grašak” za umetnost, kulturu, medije i društvena pitanja, Beograd, Jagodina, 2021.

Naslov; Digitalizovani televizori (tranzistorski televizori) Autor: Borislav Šesterikov, dipl. inž. Izdavač: Tehnička knjiga Beograd Godina izdanja: 1988 Broj strana: 232 Povez: mek Format: 14x20cm Stanje: solidno očuvana, nema pisanja ni podvlačenja teksta. Na slikama se vidi veći deo sadržaja, ne vidi se sledeće: - satelitski TV prijemnik, video-r ikorder; - CCIR propisi za TV signal: video karakteristike, sinhronizacioni i impulsi gašenja; video-signal; jednačine kolor-signala; radio-frekventne karakteristike, kolor bar-signal; - EBU specifikacija za D-MAC i D2-MAC paket SISTEME; - transmisiona multipleksna struktura; - kablovska distribucija; - električne šeme televizora... K-9*

Perko Vojinović: KAD NAS NE BUDE BILO VIŠE - Sjećanje na djetinjstvo i mladost / Zapisi i pisma iz tamnice, Izdavač autor Banja Luka 1998, str. 256. Očuvanost 4; ima posvetu. Perko Vojinović (Razvršje, 22. januar 1935) je srpski istoričar. Osnovnu školu završio je u Žabljaku a gimnaziju u Pljevljima. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1957). Posle završenih studija više od decenije radio je kao profesor istorije u gimnaziji u Jajcu. Godine 1970. izabran je za profesora opšte istorije novog vijeka na Pedagoškoj akademiji u Banjoj Luci. U toku 1976. godine zbog verbalnog delika i rasprave o nacionalnom pitanju muslimana osuđen je na pet godina robije koju je izdržavao u Zenici. Po izlasku iz zatvora doktorirao je tezom Vrbaska banovina u političkom sistemu Kraljevine Jugoslavije 1979. godine, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Sa manjim prekidima radio je na Istorijskom institutu u Titogradu (1980 — 1992), kada dobrovoljno odlazi u Republiku Srpsku. Za vanrednog profesora Istorije Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Banjaluci izabran je 1994. godine. Nalazi se na dužnosti šefa Odsjeka za istoriju i latinski jezik na fakultetu. Njegova glavna monografska dela su Jajce, grad muzej revolucije, Sarajevo 1973; Crnogorska inteligencija do 1918, Titograd 1988; Politička i nacionalna misao crnogorske inteligencije (1918-1941), Nikšić 1989; Seljaštvo u Crnoj Gori (1918-1941). Njegova posebna naučnoistraživačka interesovanja su srpska inteligencija, kulturno-prosvetni i politički život u Bosanskoj Krajini, ideje o slovenskoj uzajamnosti i teme iz novije crnogorske istorije. Preminuo je 1. aprila 2002. godine u Banjoj Luci.

Žak Konfino Jesi li ti razapeo HristaTvrdi povez sa zaštitnim omotomŽak Konfino (Leskovac, Srbija, 1892 - 1975.), jugoslovenski pisac i lekar, objavio je desetak knjiga pripovedaka i romana. Medicinu je studirao najpre u Beču (1910 - 1914.), a završio je u Bernu (1916 - 1918.). Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu, da bi se krajem 18. i početkom 19. veka doselili u Leskovac. Još u vreme prvog svetskog rata Žak Konfino se vratio u Srbiju i kao lekarski pomoćnik služio je u Valjevu i Leskovcu, zatim je sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju.U rodnom gradu Leskovcu radio je kao lekar od 1920. do 1936. godine, kada je prešao u Beograd i otvorio privatnu ordinaciju, kao stručnjak za lečenje astme i rentgenologiju. Zahvaljujući Konfinu ,Leskovac je dobio prvi rentgen aparat još 1924 godine. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeničkim logorima u Italiji, a posle oslobođenja Beograda radio je kao lekar Glavne vojne bolnice.Pisao je priče, humoreske, putopise, članke, i objavljivao ih najpre u `Leskovačkom glasniku`, a potom u `Jevrejskom životu`, `Južnom pogledu`, `Politici`, `Srpskom književnom glasniku`, `NIN`-u, `Medicinskom glasniku`, `Ježu` i drugde. Knjige su mu prevođene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski. Prevodio je s nemačkog i italijanskog, a služio se takođe francuskim i portugalskim.Žak Konfino se prvi put javio u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.5/32

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara. .. Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – "Izum svega ostalog" vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

Naslov Ivan V. Lalić pesnik : zbornik / uredio Dragan HamovićOstali naslovi Ivan V. Lalić, pesnikIvan V. LalićPoveljaVrsta građe knjigaJezik srpskiGodina 1996Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka, 1996 (Kraljevo : Slovo)Fizički opis 207 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Hamović, Dragan, 1970- = Hamović, Dragan, 1970-Potić, Dušica, 1962- = Potić, Dušica, 1962-Zbirka ǂBiblioteka ǂPreobraženje : izdanje časopisa PoveljaISBN ((Broš.))Napomene `Okosnicu zbornika Ivan V. Lalić, pesnik čine radovi saopšteni na skupu kritičara... koji je održan povodom dodele Žičke hrisovulje za 1996. godinu... Pesnik je iznenada preminuo uoči same manifestacije Srpski duhovni sabor `Dani Preobraženja` (16–19. avgusta, Kraljevo – Žiča), tako da je ovaj skup postao prva prilika da se obuhvatnije sagleda završeno pesničko delo Ivana V. Lalića.` --> O zbornikuTiraž 1.000Beleške uz jedan radStr. 191-206: Bibliografija Ivana V. Lalića / [sačinila Dušica Potić].Predmetne odrednice Lalić, Ivan V., 1931/1996 – zborniciLalić, Ivan V., 1931/1996 – bibliografijeIvan V. Lalić: ODLOMCI O PESNIČKOM ISKUSTVUSvetlana Velmar-Janković: IVAN, HA VRHUIVuk Krnjević: IZBOR U OSKUDICIVlada Urošević: O PROCESU PREOBRAĆANJA U ZLATOGojko Božović: MUDRA STRASTDragan Hamović: GOSPOD VIDLJIV U PROSTORUČedomir Mirković: MELANHOLIČNA MISAONOSTMihajlo Pantić: PESNIČKO ZAVEŠTANJE IVANA V. LALIĆAIIRadivoje Mikić: SLIKA, UBRZANJE I OGLEDALOAleksandar Jovanović: PESNIK ZRELOG LETAMilosav Tešić: RUJNE METASTAZE IVANA V. LALIĆABaca Pavković: UZ „DESET SONETA NEROĐENOJ KĆERI“Saša Radojčić: ALI VAN REČI NEMA ISKUPLJENJAIIIDušica Potić: KNJIŽEVNI POGLEDI IVANA V. LALIĆABIBLIOGRAFIJA IVANA V. LALIĆAO ZBORNIKUIvan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“.Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi.Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije).DelaBivši dečak (1955)Melisa (poema) (1959)Argonauti i druge pesme (1961)Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961)Smetnje na vezama (1975)Strasna mera (1984)Vizantija (1987)Izabrane i nove pesme (1969)Vetrovito proleće (1956)Čini (1963)Krug (1968)Velika vrata mora (1958)Pesme (1987)Pismo (1992)Četiri kanona (1996)Pisao je eseje i kritike:Kritika i delo (1971)O poeziji i dvanaest pesnika6/7

Naslov Ivan V. Lalić pesnik : zbornik / uredio Dragan HamovićOstali naslovi Ivan V. Lalić, pesnikIvan V. LalićPoveljaVrsta građe knjigaJezik srpskiGodina 1996Izdavanje i proizvodnja Kraljevo : Narodna biblioteka, 1996 (Kraljevo : Slovo)Fizički opis 207 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Hamović, Dragan, 1970- = Hamović, Dragan, 1970-Potić, Dušica, 1962- = Potić, Dušica, 1962-Zbirka ǂBiblioteka ǂPreobraženje : izdanje časopisa PoveljaISBN ((Broš.))Napomene `Okosnicu zbornika Ivan V. Lalić, pesnik čine radovi saopšteni na skupu kritičara... koji je održan povodom dodele Žičke hrisovulje za 1996. godinu... Pesnik je iznenada preminuo uoči same manifestacije Srpski duhovni sabor `Dani Preobraženja` (16–19. avgusta, Kraljevo – Žiča), tako da je ovaj skup postao prva prilika da se obuhvatnije sagleda završeno pesničko delo Ivana V. Lalića.` --> O zbornikuTiraž 1.000Beleške uz jedan radStr. 191-206: Bibliografija Ivana V. Lalića / [sačinila Dušica Potić].Predmetne odrednice Lalić, Ivan V., 1931/1996 – zborniciLalić, Ivan V., 1931/1996 – bibliografijeIvan V. Lalić: ODLOMCI O PESNIČKOM ISKUSTVUSvetlana Velmar-Janković: IVAN, HA VRHUIVuk Krnjević: IZBOR U OSKUDICIVlada Urošević: O PROCESU PREOBRAĆANJA U ZLATOGojko Božović: MUDRA STRASTDragan Hamović: GOSPOD VIDLJIV U PROSTORUČedomir Mirković: MELANHOLIČNA MISAONOSTMihajlo Pantić: PESNIČKO ZAVEŠTANJE IVANA V. LALIĆAIIRadivoje Mikić: SLIKA, UBRZANJE I OGLEDALOAleksandar Jovanović: PESNIK ZRELOG LETAMilosav Tešić: RUJNE METASTAZE IVANA V. LALIĆABaca Pavković: UZ „DESET SONETA NEROĐENOJ KĆERI“Saša Radojčić: ALI VAN REČI NEMA ISKUPLJENJAIIIDušica Potić: KNJIŽEVNI POGLEDI IVANA V. LALIĆABIBLIOGRAFIJA IVANA V. LALIĆAO ZBORNIKUIvan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“.Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi.Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije).DelaBivši dečak (1955)Melisa (poema) (1959)Argonauti i druge pesme (1961)Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961)Smetnje na vezama (1975)Strasna mera (1984)Vizantija (1987)Izabrane i nove pesme (1969)Vetrovito proleće (1956)Čini (1963)Krug (1968)Velika vrata mora (1958)Pesme (1987)Pismo (1992)Četiri kanona (1996)Pisao je eseje i kritike:Kritika i delo (1971)O poeziji i dvanaest pesnika6/32

Аутор - особа Кусовац, Никола, 1935- = Kusovac, Nikola, 1935- Наслов Љубица-Цуца Сокић : 1914-2009 : Галерија РТС, Београд, 18. март - 02. мај 2009. / [аутор изложбе и каталога Никола Кусовац ; фотографије Љубинко Кожул, Предраг Циле Михајловић] Врста грађе каталог Језик српски Година 2009 Издавање и производња Београд : Радио телевизија Србије, 2009 (Београд : Штампарија РТС) Физички опис 23 стр. : илустр. у боји ; 29 cm Други аутори - особа Кожул, Љубинко, 1947- = Kožul, Ljubinko, 1947- Михајловић, Предраг, 1955- = Mihajlović, Predrag, 1955- ISBN 978-86-81733-71-4 (брош.) Напомене Слике Љ. Сокић Тираж 2.000 Љубица-Цуца Сокић: стр. 22. Предметне одреднице Sokić, Ljubica, 1914-2009 -- Slike -- 1935-2004 -- Izložbeni katalozi

ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

Ова књига намењена је деци чији су родитељи одлучили да више не живе заједно. Настала је са жељом да пружи неке одговоре на многа питања о свему што се догађа када се родитељи растављају, договарају се о разводу или су се недавно развели. Треба је читати с једним од родитеља, с оба родитеља, или с неким коме дете верује, мада је може читати и само дете. Књига ће му помоћи да схвати да ће, како време буде пролазило, све ипак бити боље. Помоћи ће му и да научи на које све начине може себи да помогне, без обзира на то колико живот у том тренутку изгледа лош.

ok