Retko u ponudi IZDAVAČ: Fakultet dramskih umetnosti i Institut za film, pozorište, radio i televiziju, Beograd GODINA: 1996. POVEZ: mek, veći format PISMO: latinica STRANA: 295 STANJE: dobro očuvana, malo pohabana i stranice presavijane pri vrhu, ocena 3

R.E.M. Out of Time Tablature Kao novo. Vise informacija o ovim tablaturama pogledajte na linku. http://www.chitarralampo.com/en/scores/rem-out-time-guitar-recorded-versions-tablature-radio-song-losing-my-religion-low-near-wild-h?fbclid=IwAR1n4DseV0IJkeYsUsZ3quaej5w9WJqe8QYHFWoGJVNG-xFALnwJNWyYceM

Boja: Crna Dijagonala ekrana: 1.77" Rezolucija: 160 x 128 RAM memorija: 32 MB Čipset: SC6533G Interna memorija: 32 MB Proširenje interne memorije: microSD do 16GB Zadnja kamera: 0.08 Mpix Opis zadnje kamere: 0.08 MPix Radio: Da NFC: Ne Kapacitet baterije: 1000 mAh SIM slot: Dual SIM 2G mreža: Da 3G mreža: Da 4G (LTE): Ne 5G mreža: Ne Dimenzije: 119 x 50 x 14.1mm Boja: Crna Dijagonala ekrana: 1.77" Rezolucija: 160 x 128 RAM memorija: 32 MB Čipset: SC6533G Interna memorija: 32 MB Proširenje interne memorije: microSD do 16GB Zadnja kamera: 0.08 Mpix Opis zadnje kamere: 0.08 MPix Radio: Da NFC: Ne Kapacitet baterije: 1000 mAh SIM slot: Dual SIM 2G mreža: Da 3G mreža: Da 4G (LTE): Ne 5G mreža: Ne Dimenzije: 119 x 50 x 14.1mm

ilustrovao ANTON HUTER str. 42 Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[3] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[6] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. NJegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

VITOLD GOMBROVIČ TRANS-ATLANTIK RADIO B92 BEOGRAD 1996 APATRIDI POGOVOR i PREVOD s poljskog BISERKA RAJČIĆ .................................................................. 2 PEČATA NA PREDLISTU PEČAT PLAVI - SAMIZDATA + PEČAT ADVOKATSKI, LJUBIČASTI (R a r i t e t i) BROŠ LATINICA 20 CM 140 STRANICA NEKORIŠĆENO g123/desno

Opis Telefon 3310 crno-sivi Telefon 3310 crno-sivi Nokia 3310 dual sim card Boje crna crno siva 2 Mp camera Baterija litijum Fm radio Micro sd card Punjac Pogledajte ostale proizvode iz naše ponude. Telefon 3310 crno-sivi Telefon 3310 crno-sivi

Opis Telefon 3310 narandzasto sivi Telefon 3310 narandzasto sivi Nokia 3310 dual sim card Boje crna narandzasto siva 2 Mp camera Baterija litijum Fm radio Micro sd card Punjac Pogledajte ostale proizvode iz naše ponude. Telefon 3310 narandzasto sivi Telefon 3310 narandzasto sivi

Opis Telefon 3310 plavo sivi Telefon 3310 plavo sivi Nokia 3310 dual sim card Boja plavo siva 2 Mp camera Baterija litijum Fm radio Micro sd card Punjac Pogledajte ostale proizvode iz naše ponude. Telefon 3310 plavo sivi Telefon 3310 plavo sivi

Свети Сава / Ст. [Станоје] Станојевић ; [цртеже радио А. [Александар] Дероко Београд : 1935 (Београд : Државна штампарија Краљевине Југославије) 123 стр., [2] савијена листа с картама : илустр. ; 27 cm Karta putovanja Svetog Save na preklop na kraju knjige Kapitalno antikvarno predratno izdanje stanoje stanojević

Opis proizvoda • VELIKE TIPKE: Ovaj mobilni telefon je dizajniran sa velikim tipkama, što ga čini idealnim za osobe koje preferiraju jednostavnost i lakoću korišćenja. Veliki znakovi i ikone na ekranu omogućavaju lakše snalaženje kroz meni. • SOS DUGME: U slučaju hitnosti, SOS dugme pruža dodatni osećaj sigurnosti. Jednostavnim pritiskom na dugme, možeš brzo kontaktirati pomoć ili unapred definisane kontakte. • DUAL SIM: Sa podrškom za Dual SIM, ovaj telefon ti omogućava da koristiš dve različite telefonske linije istovremeno. Idealno za razdvajanje poslovnih i privatnih poziva ili za putovanja. • PRAKTIČNE FUNKCIJE: Uz Bluetooth povezivanje, FM radio i lampu, ovaj telefon nudi praktične funkcije koje će ti koristiti u svakodnevnom životu. Bilo da slušaš omiljenu radio stanicu ili trebaš osvetliti put, sve je na dohvat ruke. • IZDRŽLJIVA BATERIJA: Sa baterijom kapaciteta 600mAh, telefon je spreman da izdrži sve tvoje dnevne aktivnosti bez potrebe za čestim punjenjem. Kada je u pitanju mobilnost i jednostavnost korišćenja, MEANIT VETERAN I mobilni telefon je pravi izbor. Sa svojim velikim tipkama i jasnim prikazom, ovaj telefon je prilagođen svima koji cene intuitivnost i funkcionalnost. SOS dugme ti pruža miran um, znajući da možeš brzo reagovati u neželjenim situacijama. Dvostruka SIM funkcionalnost ti daje fleksibilnost koja ti je potrebna, dok te Bluetooth povezivanje, FM radio i lampa prate u svakodnevnim avanturama. Ne brini o bateriji, jer će ona izdržati sve tvoje potrebe tokom dana. Ako tražiš pouzdanog partnera za komunikaciju, MEANIT VETERAN I je telefon za tebe. Pronađi svoju slobodu komunikacije i sigurnost u svakom trenutku.

Procesor SC6531 Baterija 600mAh Li-Ion Veličina ekrana 1.77" LCD Zadnja kamera 0.08 MP RAM Memorija 32MB Interna memorija 32MB SD kartica do 8 GB Povezivanje Bluetooth , USB 2.0 Ostalo FM Radio Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Bluetooth verzija 5.0 Povezivanje preko bluetooth-a Kompatibilne su sa Ios i Android uređajima Podržavaju SD karticu do 32gb Imaju ugrađen FM radio Poseduju mikrofon tako da je moguć i razgovor preko slušalica Poseduju ulaz za AUX kabal Bluetooth domet do 10m Punjiva baterija

Dragićević-Šešić, Stojković ORGANIZACIJA KULTURNIH DELATNOSTI za III i IV razred usmerenog obrazovanja (kulturolog-saradnik) Zavod za udžbenike, 1989. Udžbenički format, 176 strana. Lepo očuvana, upisano ime na unutrašnjoj strani prednje korice. KUD, amateri, izdavačka delatnost, književne manifestacije, pozorišna delatnost, muzička, likovne kolonije, radio, televizija...

Procesor SC6531 Baterija 600mAh Li-Ion Veličina ekrana 1.77" LCD Zadnja kamera 0.08 MP RAM Memorija 32MB Interna memorija 32MB SD kartica do 8 GB Povezivanje Bluetooth , USB 2.0 Ostalo FM Radio Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

SONY WAVE HANDBOOK 1984. SONI VAVE PRIRUČNIK Soni Vave priručnik Kratkotalasne stanice sveta 1984 Sony Wave Handbook Short Wave Stations of the World 1984 odlično očuvan kolekcionarski primerak dve knjige ukoričene 1-SONY WAVE HANDBOOK 1984. 2-tehničko uputstvo za SONY radio na nemačkom

Procesor SC6531 Baterija 600mAh Li-Ion Veličina ekrana 1.77" LCD Zadnja kamera 0.08 MP RAM Memorija 32MB Interna memorija 32MB SD kartica do 8 GB Povezivanje Bluetooth , USB 2.0 Ostalo FM Radio Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Procesor SC6531 Baterija 600mAh Li-Ion Veličina ekrana 1.77" LCD Zadnja kamera 0.08 MP RAM Memorija 32MB Interna memorija 32MB SD kartica do 8 GB Povezivanje Bluetooth , USB 2.0 Ostalo FM Radio Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Naslov: Pravila o gradnji pomorskih brodova - tom XIV - Radio uređaj Izdavač: Jugoslavenski Registar Brodova Mesto: Split Godina: 1974 Povez: tvrd Strana: 197 Format: 24 cm Pismo:Latinica - Srpsko/Engleski Stanje knjige: odlično očuvano - na korici zalepljen beli papir Lično preuzimanje (Beograd - centar) Troškove slanja plaća kupac.

Godina izdanja: 2010 Ilustrovana verzija: Da Autor: Domaći Tematika: Geografija Jezik: Srpski Autor: Stevan Kovačević Format: 22 cm Broj strana: 272 Povez: Tvrd Obnovljeno i prošireno izdanje knjige „Gradovi Srbije – u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. „Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, novinar Radio Beograda. Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Tabaković (Arad, Ugarska, Austrougarska, 3. maj 1897 — Novi Sad, SFRJ, 1. septembar 1971) bio je srpski arhitekta i slikar. Poreklo, odrastanje i obrazovanje Otac Milan Tabaković sa sinovima Đorđem (levo) i Ivanom (desno). Đorđe Tabaković potiče iz stare ugledne srpske porodice iz Arada u današnjoj Rumuniji. Krajem 17. veka, Đorđev čukundeda Eftimije doselio se iz Hercegovine u mesto Veliki Sveti Nikola (mađ. Nagy Szt. Miklos). Porodica je početni kapital stekla trgovinom drveta. Đorđe je na krštenju dobio ime Đura, od milja Đurica, da bi po preseljenju cele porodice iz Arada u Novi Sad (1928), preuzeo ime `Đorđe`.[1] Njegov stric Aleksandar (1856—1880), bio je slikar i arhitekta; otac Milan (1860—1946), arhitekta i brat Ivan (1898—1977), slikar i profesor na beogradskoj Umetničkoj akademiji. Sestra Marija (1906—1992) je majka arhitekte Predraga Ristića. Đorđe je osnovnu i srednju školu završio u rodnom mestu. 1915. je otpočeo studije na Arhitektonskom odseku Tehničke velike škole u Budimpešti, odakle je isključen zbog javno ispoljenog nacionalnog osećanja tokom Prvog svetskog rata. Tokom rata je radio kao zapisničar i prevodilac u komunikaciji sa savezničkim trupama.[2] Studije je priveo kraju u Beogradu, gde je na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta diplomirao 6. marta 1922. godine. Karijera arhitekte Tokom studija, Đorđe Tabaković je povremeno radio za beogradsku građevinsku firmu „Pionir“. Usavršavao se u Parizu (1923) u ateljeu arhitekata Eduarda Andrea i Žaka Mišela.[3] Po povratku u Arad, nastavio je praksu u očevom ateljeu. Nakon što se 1928. godine cela porodica Tabaković iz Rumunije preselila u Novi Sad, Đorđe je započeo samostalan rad u svojstvu ovlašćenog inženjera arhitekture. Tako je sa ocem podigao kuću u Novom Sadu (u današnjoj ulici Mike Antića br. 5), u kojoj je živeo do smrti i u kojoj je imao atelje. Od 1928. do 1941. radio je kao arhitekt i u tom periodu je projektovao u Sremskim Karlovcima patrijaršijsku biblioteku (1938) i bogosloviju. Izradio je oltare u crkvama u Ruskom selu, Mošorinu, Stajićevu, Vojvodi Stepi, Krsturu, Horgošu i Novim Kozarcima.[4][5] Među projektima koje je Tabaković radio za Srpsku pravoslavnu crkvu su manastir Svete Melanije Rimljanke i Parohijski dom (1938) u Svetosavskoj ulici u Zrenjaninu.[6] Za vreme Drugog svetskog rata predavao je arhitekturu u Srednjoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Od 1. IV 1945. do 31. VIII 1953. radio je kao profesor i šef Arhitektonskog odseka novosadske Građevinske škole, a zatim je predavao istoriju umetnosti i primenjenu umetnost na Odseku za likovnu umetnost Više pedagoške škole. Njegovi crteži-akvareli starog Novog Sada, objavljeni u vidu mape i nagrađeni Oktobarskom nagradom grada Novog Sada (1967), odlikuju se slikarskim senzibilitetom i razlikuju se od arhitektonskih crteža. Sve što je radio nosi pečat njegove izuzetne ličnosti, vrlo osetljive, estetski prefinjene, sa smislom za svojevrsni humor. Savez arhitekata Jugoslavije proglasio ga je 1968. za zaslužnog člana. [4][5] Osim arhitekturom bavio se opremom knjiga, scenografijom i uređenjem enterijera. Opremio je knjige za Srpsko narodno pozorište, gde je još scenografski opremio predstave: Hvalisavi vojnik, Verter, Pokojnik, Junaci Pavlove ulice, Manon, Leda, Na zapadnim kotama i Naslovna strana.[4][5] Izradio je enterijer Pozorišta u Zrenjaninu (1957) i Pošte u Novom Sadu (1963).[3] Tokom studija u Budimpešti, Tabaković je sklopio prijateljstvo sa Danilom Kaćanskim koji ga je uveo u red Rotari kluba u Novom Sadu. U međuratnom periodu, Tabaković je postao član novosadske masonske lože `Mitropolit Stratimirović`.[1] Tabaković je adaptirao prostorije na prvom spratu velelepnog zdanja u Miletićevoj ulici broj 10 u Novom Sadu, za potrebe Slobodnih zidara čiji je bio član.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Tabaković (Arad, Ugarska, Austrougarska, 3. maj 1897 — Novi Sad, SFRJ, 1. septembar 1971) bio je srpski arhitekta i slikar. Poreklo, odrastanje i obrazovanje Otac Milan Tabaković sa sinovima Đorđem (levo) i Ivanom (desno). Đorđe Tabaković potiče iz stare ugledne srpske porodice iz Arada u današnjoj Rumuniji. Krajem 17. veka, Đorđev čukundeda Eftimije doselio se iz Hercegovine u mesto Veliki Sveti Nikola (mađ. Nagy Szt. Miklos). Porodica je početni kapital stekla trgovinom drveta. Đorđe je na krštenju dobio ime Đura, od milja Đurica, da bi po preseljenju cele porodice iz Arada u Novi Sad (1928), preuzeo ime `Đorđe`.[1] Njegov stric Aleksandar (1856—1880), bio je slikar i arhitekta; otac Milan (1860—1946), arhitekta i brat Ivan (1898—1977), slikar i profesor na beogradskoj Umetničkoj akademiji. Sestra Marija (1906—1992) je majka arhitekte Predraga Ristića. Đorđe je osnovnu i srednju školu završio u rodnom mestu. 1915. je otpočeo studije na Arhitektonskom odseku Tehničke velike škole u Budimpešti, odakle je isključen zbog javno ispoljenog nacionalnog osećanja tokom Prvog svetskog rata. Tokom rata je radio kao zapisničar i prevodilac u komunikaciji sa savezničkim trupama.[2] Studije je priveo kraju u Beogradu, gde je na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta diplomirao 6. marta 1922. godine. Karijera arhitekte Tokom studija, Đorđe Tabaković je povremeno radio za beogradsku građevinsku firmu „Pionir“. Usavršavao se u Parizu (1923) u ateljeu arhitekata Eduarda Andrea i Žaka Mišela.[3] Po povratku u Arad, nastavio je praksu u očevom ateljeu. Nakon što se 1928. godine cela porodica Tabaković iz Rumunije preselila u Novi Sad, Đorđe je započeo samostalan rad u svojstvu ovlašćenog inženjera arhitekture. Tako je sa ocem podigao kuću u Novom Sadu (u današnjoj ulici Mike Antića br. 5), u kojoj je živeo do smrti i u kojoj je imao atelje. Od 1928. do 1941. radio je kao arhitekt i u tom periodu je projektovao u Sremskim Karlovcima patrijaršijsku biblioteku (1938) i bogosloviju. Izradio je oltare u crkvama u Ruskom selu, Mošorinu, Stajićevu, Vojvodi Stepi, Krsturu, Horgošu i Novim Kozarcima.[4][5] Među projektima koje je Tabaković radio za Srpsku pravoslavnu crkvu su manastir Svete Melanije Rimljanke i Parohijski dom (1938) u Svetosavskoj ulici u Zrenjaninu.[6] Za vreme Drugog svetskog rata predavao je arhitekturu u Srednjoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Od 1. IV 1945. do 31. VIII 1953. radio je kao profesor i šef Arhitektonskog odseka novosadske Građevinske škole, a zatim je predavao istoriju umetnosti i primenjenu umetnost na Odseku za likovnu umetnost Više pedagoške škole. Njegovi crteži-akvareli starog Novog Sada, objavljeni u vidu mape i nagrađeni Oktobarskom nagradom grada Novog Sada (1967), odlikuju se slikarskim senzibilitetom i razlikuju se od arhitektonskih crteža. Sve što je radio nosi pečat njegove izuzetne ličnosti, vrlo osetljive, estetski prefinjene, sa smislom za svojevrsni humor. Savez arhitekata Jugoslavije proglasio ga je 1968. za zaslužnog člana. [4][5] Osim arhitekturom bavio se opremom knjiga, scenografijom i uređenjem enterijera. Opremio je knjige za Srpsko narodno pozorište, gde je još scenografski opremio predstave: Hvalisavi vojnik, Verter, Pokojnik, Junaci Pavlove ulice, Manon, Leda, Na zapadnim kotama i Naslovna strana.[4][5] Izradio je enterijer Pozorišta u Zrenjaninu (1957) i Pošte u Novom Sadu (1963).[3] Tokom studija u Budimpešti, Tabaković je sklopio prijateljstvo sa Danilom Kaćanskim koji ga je uveo u red Rotari kluba u Novom Sadu. U međuratnom periodu, Tabaković je postao član novosadske masonske lože `Mitropolit Stratimirović`.[1] Tabaković je adaptirao prostorije na prvom spratu velelepnog zdanja u Miletićevoj ulici broj 10 u Novom Sadu, za potrebe Slobodnih zidara čiji je bio član.

Delo je kombinacija autobiografije i eseja. Delo govori o periodu kada je autor radio za izdavačku kuću Pier Paolo Pasolini i tada je, zaslugom Lauri Betti, bivšoj glumici i direktorki izdavačke kuće, bio podvrgnut obredu inicijacije. U delu se nalaze i razmišljanja o ’’Nafti’’, veoma značajnom Pasolinijevom delu.

Beograd u prošlosti Dr Dejan Medaković Velenje Jelj+ka Kostić Mladi prorodnjak na planini Vojislav Mišić Vazdušni okean Momčilo Jovetić Erozija Dušan Čolić Nuklearni reaktor Srđan Mitrović Kako se ostvaraju radio-prenos Inž Miodrag Miljković To je telegrafija Lazar Kostić tvrdo koričene, ilustrovane odlično očuvane Beograd 1961/`63.

Đorđe balašević i život ide dalje (sve dalje odavde) - đorđe balašević klimav alibi za međuvreme razuma 1991/92 kolumne iz radio tv revije oktobar – maj 1991- 1992. Autor: đorđe balašević izdavač: autorsko izdanje, novi sad broj strana: 106 povez: mek format: 22cm stanje vrlo dobro, prednji povez blago prelomljen.

Knjiga Moje Vreme nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. Moje Vreme je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. Moje Vreme je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo Moje Vreme. Dr Miloš Starović Radoslav Ćebić rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.